Uknjižba objekata za koje nije obavezno ozakonjenje
Napomena:
- Ovaj stručni tekst se odnosi na propise koji važe na dan njegovog objavljivanja. Svi izneti stavovi su stručni stavovi, odnosno shvatanja autora teksta, koja se baziraju na tumačenju pozitivnopravnih normi, i ne predstavljaju obavezujuće instrukcije.
- Ulaskom u DEMO verziju pravne baze Paragraf Lex, možete BESPLATNO pristupiti SVIM propisima Srbije i time možete utvrditi ažurnost ovog teksta.
Za razliku od posetilaca vebsajta koji mogu bez naknade pročitati odabrane stručne tekstove koji se odnose na pozitivne propise na dan objavljivanja teksta, pretplatnici na pravnu bazu Paragraf Lex, u bazi uvek imaju dostupne tekstove koji se odnose na prethodne, nevažeće verzije propisa kao i nove komentare i druge dokumente koji se odnose na važeće propise. Isključivo pretplatnici na pravnu bazu uvek imaju pristup i ažurnim dokumentima. Baza se ažurira na dnevnom nivou.
Autor: prof. dr Zlatko Stefanović
Objavljeno: 11.09.2016.
Pitanje:
Zbog čega Zakon o ozakonjenju objekata predviđa da se ne sprovodi postupak ozakonjenja za kuće na selu izgrađene do 1961. godine i za pomoćne objekte na selu izgrađene do 1973. godine i šta je potrebno od dokumentacije podneti katastru da bi se sprovela uknjižba ovih objekata?
Odgovor:
Zakon o ozakonjenju objekata ("Sl. glasnik RS", br. 96/2015 - dalje: Zakon) predviđa da se ne sprovodi postupak ozakonjenja za određene objekte, i to objekte koji su izgrađeni do momenta do koga se nije zahtevalo posedovanje dozvole za gradnju, odnosno upotrebne dozvole jer propisi koji su bili na snazi u određeno vreme nisu predviđali obavezu pribavljanja ovih dozvola. Reč je o tome da se propisima, po pravilu, ne može dati retroaktivno dejstvo. Ako u vreme kada je objekat građen nije postojala obaveza da se za njega pribavi dozvola za gradnju i upotrebna dozvola, ne može se ta obaveza uvesti sada, nakon što je objekat izgrađen, a naročito ne posle toliko decenija. Ovim se samo poštuju stečena prava i ne nameću nikakve nove obaveze retroaktivno. Drugačije je sa objektima za koje je u vreme gradnje postojala obaveze pribavljanja dozvole za gradnju i upotrebne dozvole. Njihovi graditelji (vlasnici) nisu poštovali tadašnje propise. Ipak, Zakon pruža priliku da se i ti objekti "usklade sa zakonom", odnosno "ozakone", naknadno, pod uslovom da zadovoljavaju uslove predviđene Zakonom.
U odnosu na objekte za koje ne postoji obaveza pribavljanja dozvole za gradnju i dozvole za upotrebu, oni se mogu upisati u katastar nepokretnosti, nezavisno od primene Zakona. Kada je reč o upisu, ovde treba razlikovati upis objekta i upis prava svojine na objektu. U odnosu na upis objekta, ovde bi trebalo proveriti da li je objekat uopšte upisan u katastru nepokretnosti. Prema članu 74. stav 4. Zakona o državnom premeru i katastru ("Sl. glasnik RS", br. 72/2009, 18/2010, 65/2013, 15/2015 - odluka US i 96/2015) podaci o objektu bi morali biti upisani na osnovu elaborata premera. Reč je o tome da organ koji vodi katastar nepokretnosti ima obavezu da po službenoj dužnosti upiše sve objekte koji postoje na terenu. Ovde bi, pre svega, trebalo utvrditi da li je objekat upisan u katastar nepokretnosti ili nije. Imajući u vidu vreme izgradnje, trebalo bi očekivati da je upisan, ako nije moralo bi da se razjasni zbog čega nije. Moguće je da postoje propusti u izradi elaborata premera, ali i da objekat nije postojao u vreme pre nego što je uvedena obaveza pribavljanja dozvola. Možda postoji i neki treći razlog koji se ne može pretpostaviti apstraktnim razmišljanjem, već treba izvršiti proveru podataka u katastru nepokretnosti.
Ako je objekat upisan u katastru nepokretnosti, potrebno je i da bude upisano pravo svojine na njemu. Za pravo svojine se zahteva odgovarajući osnov koji treba da dokaže vlasnik kada se obraća zahtevom za upis prava svojine. Koje će isprave podneti aktuelni vlasnik, zavisi od toga kako je stekao pravo svojine. Hipotetički, postoji veći broj načina sticanja prava svojine. Npr. izgradnjom objekta, nasleđivanjem, održajem, kupovinom, poklonom, trampom i drugo. Zavisno od osnova sticanja prava svojine podnosi se i odgovarajuća dokumentacija.
Ono što je ovde bitno je to da se prvo proveri da li je uopšte objekat upisan u katastar nepokretnosti ili nije, kao i da li je u katastru nepokretnosti upisano i to ko je vlasnik objekta. Zavisno od toga treba preduzeti druge korake u cilju upisa sâmog objekta i prava svojine (zavisno od osnova sticanja prava svojine). Kod dokazivanja sticanja prava svojine treba poštovati princip pravnog sledovanja, što podrazumeva dokazivanje pravnog kontinuiteta u odnosu na pravo svojine, osim ako je reč o sticanju za koje to nije bitno, kao npr. po osnovu održaja.
Kompanija Paragraf svojim pretplatnicima pruža odgovore na stručna pitanja koja se odnose na tumačenje prava.
Ukoliko niste naš pretplatnik možemo da Vas uputimo na:
- našu internet stranicu na kojoj smo predstavili određene subjekte kojima se možete obratiti za besplatnu pravnu pomoć
- adresar advokata, gde možete pronaći stručnjaka koji će Vam pružiti advokatske ili konsultantske usluge