Prema odredbama člana 3. Zakona o fiskalizaciji, predmet fiskalizacije je promet dobara i usluga na malo i primljeni avans za promet na malo. Prometom na malo smatra se svaki izvršen promet dobara i pružanje usluga fizičkim licima, kao i svaki promet dobara i usluga u maloprodajnim objektima, nezavisno od toga da li je korisnik fizičko lice, pravno lice ili preduzetnik, uključujući i promet izvršen putem samonaplatnih uređaja - automata.
Maloprodajnim objektom smatra se svaki poslovni prostor i poslovna prostorija koji se primarno koriste za promet dobara i pružanje usluga fizičkim licima.
Poslovni prostor i poslovne prostorije su zatvoreni ili otvoreni prostor, svaki samonaplatni uređaj - automat, ali i svako pokretno mesto (vozilo, plovni objekat i sl.) koje služi za obavljanje delatnosti (uključujući i deo ili više delova jednog poslovnog prostora i/ili poslovnih prostorija), kao i prostor koji obveznik fiskalizacije, radi obavljanja delatnosti, koristi samo povremeno ili privremeno, u skladu sa članom 2. Zakona.
Prema tome, ukoliko se poslovni prostor, odnosno prostorije preduzetnika koriste primarno za usluge tehničkog pregleda fizičkim licima (za putnička vozila), ali se koristi i za pružanje usluga pravnim licima ili preduzetnicima, u tom slučaju je obveznik fiskalizacije dužan da svaki izvršen promet (kako promet fizičkim licima tako i promet drugim pravnim licima ili preduzetnicima) evidentira preko fiskalnog uređaja, a taj promet je izuzet od obaveze izdavanja elektronske fakture.
Ukoliko bi se pak usluge tehničkog pregleda drugim pravnim licima ili preduzetnicima pružale u drugom poslovnom prostoru/prostoriji obveznika (npr. odvojeni objekti za usluge tehničkog pregleda za teretne kamione), u tom slučaju obveznik ne bi imao obavezu da ovaj promet evidentira preko fiskalnog uređaja s obzirom na to da nije u pitanju promet na malo. U tom slučaju bi obveznik izdavao e-fakturu drugim korisnicima SEF.
Ukoliko obveznik koji vrši promet tehničkog pregleda odjednom naplaćuje ukupnu naknadu, kako za svoju uslugu, tako i za takse koje se uplaćuju MUP-u, te naknadu za osiguranje koja se uplaćuje osiguravajućem društvu, treba posebno da iskaže sve stavke na dokumentu koji izdaje, bilo da je to fiskalni račun ili e-faktura. Ukoliko se radi o naplati u okviru maloprodajnog objekta, po osnovu čega se izdaje fiskalni račun, naknade koje se naplaćuju u ime i za račun drugih lica se navode u fiskalnom računu, pri čemu se bira opcija G – na osnovu čega je PDV 0 – odnosno taj deo naknade ne ulazi u osnovicu, dok ukoliko se izdaje e-faktura (kada nije u pitanju promet u maloprodajnom objektu), na e-fakturi se navodi stavka usluge (tehnički pregled – poreska kategorija S), a kao odvojene stavke naplata takse – poreska kategorija OE (član 17. stav 4. tačka 2) Zakona o PDV). Napominjemo da osiguravajuća kuća u tom slučaju šalje e-fakturu licu kome je izvršen promet usluge osiguranja, ali ukoliko se plaćanje vrši drugom licu (obvezniku koji vrši tehnički pregled), a ne osiguravajućoj kući, treba da anulira iznos za plaćanje.