Arhiva vesti
<<< Nazad na ostale vesti
03.08.2012

ZAKON O PLANIRANJU I IZGRADNJI: Legalizacija bespravnih objekata u mnogim gradovima u potpunosti stala zbog visokih naknada


Legalizacija bespravnih objekata u mnogim gradovima u potpunosti stala zbog visokih naknada. Uz sve olakšice za kuću od 120 kvadrata u trećoj zoni treba platiti 125.000 dinara.

Osim otkupa zemljišta treba platiti i naknadu za uređenje.

Iako je ovih dana najavljeno da bi nova Vlada Srbije konačno mogla rešiti problem legalizacije, kamen spoticanja biće i dalje visoke naknade za uređenje zemljišta u mnogim lokalnim samoupravama. I uz popuste od 99 i 60 odsto, većina vlasnika nelegalnih zdanja na samom kraju "obustavlja postupak" zbog cene, koju ne mogu da plate.

Pitanje je, a u Vladi Srbije trenutno taj odgovor nije moguće dobiti - kako će država naterati lokalne samouprave i Poresku upravu da koriguju cenovnike. Naknada za uređenje zemljišta u isključivoj je nadležnosti opština i gradova, a poreznici imaju svoje skale pa po jednoj ceni otkupljuju zemljište, a po drugoj prodaju iako je u oba slučaja merilo tržišna vrednost zemljišta.

Naime, mnogo je divljih objekata niklo na državnom parcelama. To zemljište država je nekada ustupala seljacima na korišćenje, a oni su ga prodavali. Nijedan takav kupoprodajni ugovor nije mogao da se zaključi u sudu i posledica je veliki broj nelegalnih zdanja. Da bi legalizacija uspela država je dala mogućnost da se parcele kupe. Za početak zemljište za redovnu upotrebu pa tako primera radi u selu Rakovica u opštini Voždovac poreznici kvadrat cene oko 4.600 dinara.

Za zdanje koje u osnovi ima 120 kvadrata to znači početni trošak od gotovo 5.000 evra. A, onda u roku od pet godina treba otkupiti i preostalo zemljište za redovnu upotrebu objekta.

Kada je država otkupljivala zemljište za izgradnju obilaznice u Batajnici, kvadrat je vlasnicima plaćala 2.000 dinara. Koliko su aršini različiti najbolje govori činjenica da je Batajnica u odnosu na voždovačku Rakovicu daleko atraktivnija.

Osim otkupa zemljišta treba platiti i naknadu za uređenje. Za objekat od 120 kvadrata u trećoj beogradskoj zoni, uz sve popuste, ona košta najmanje 125.100 dinara.

Ako nije ispunjen socijalni uslov pa vlasnik za prvih 100 kvadrata ima popust od 60 odsto, a za ostatak plaća punu cenu dolazi se do brojke od 834.000 dinara. U šestoj zoni uz sve olakšice cifra za objekat od 120 kvadrata je 42.453, a sa manjim popustom više od 283.000 dinara. Zato i ne čudi što je do sada u glavnom gradu legalizovano nešto više od deset odsto objekata uprkos pojednostavljenim procedurama i proširenom krugu zdanja koji mogu da dobiju papire.

Prethodna Vlada Srbija usvojila je Predlog izmena i dopuna Zakona o planiranju i izgradnji ("Sl. glasnik RS", br. 72/2009, 81/2009 - ispr., 64/2010 - odluka US i 24/2011 - prim. red.), kojim je predviđeno da se rok važenja popusta za legalizaciju bespravno sazidanih objekata produži do 30. juna 2015.

Ovaj predlog je nedavno povučen iz skupštinske procedure. To znači da po zakonu već mesec dana popusti ne važe, jer je rok istekao poslednjeg dana juna.

Beograd je, međutim, još pre parlamentarnih i lokalnih izbora produžio rok važenja popusta do kraja godine. Mnoge lokalne samouprave to nisu uradile.

Izvor: Vebsajt dnevnog lista "Večernje novosti", 2.8.2012.

<<< Nazad na ostale vesti