PREDLOG ZAKONA O RAVNOPRAVNOSTI ŽENA I MUŠKARACA - TEKST PROPISA
PREDLOG ZAKONA O RAVNOPRAVNOSTI ŽENA I MUŠKARACA
I. UVODNEODREDBE
Predmet
Član 1.
Ovim zakonom uređuje se stvaranje jednakih mogućnosti za ostvarivanje prava i obaveza žena i muškaraca (dalje u tekstu: ravnopravnost), obaveze organa javne vlasti i drugih fizičkih i pravnih lica u vezi sa ravnopravnošću, mere za sprečavanje i otklanjanje diskriminacije zasnovane na polu (dalje u tekstu: diskriminacija), postupak pravne zaštite lica izloženih diskriminaciji, nadzor nad primenom ovog zakona i prekršaji za neizvršavanje odredaba ovog zakona.
Odredbe ovog zakona ne smeju se tumačiti niti primenjivati na način kojim se dovodi do ukidanja ili ograničenja nekog postojećeg prava utvrđenog drugim propisom ili se ograničava ili umanjuje dostignuti nivo ljudskih prava u domenu ravnopravnosti koji proističe iz Ustava, zakona, opšteprihvaćenih pravila međunarodnog prava i potvrđenih međunarodnih ugovora.
Organi javne vlastistaraju se o uključivanju rodne perspektive u javne politike na svim nivoima i vrše nadzor nad njihovom primenom.
Pojmovi
Član 2.
Pojedini pojmovi navedeni u ovom zakonu imaju sledeće značenje:
1) "pol" se odnosi na biološke karakteristike žena i muškaraca;
2) "rod" označava društveno određene uloge, ponašanja, aktivnosti i atribute koje društvo smatra prikladnim za žene i muškarce;
3) "ravnopravnost" podrazumeva ravnopravno učešće žena i muškaraca u svim oblastima društvenog i privatnog života, kao i njihov ravnopravan položaj, jednake mogućnosti za ostvarivanje prava i jednaku korist od ostvarenih rezultata;
4) "rodna perspektiva" jeste vođenje javnih politika ravnopravnog učešća žena i muškaraca u svim fazama planiranja, pripreme, donošenja i sprovođenja odluka koje utiču na njihov status;
5) "rodno osetljiv jezik" jeste jezik kojim se promovišu ravnopravni odnosi između žena i muškaraca i sredstvo kojim se utiče na svest onih koji se tim jezikom služe u pravcu ostvarenja ravnopravnosti, uključujući promene mišljenja, stavova i ponašanja u okviru jezika kojim se služe u ličnom i profesionalnom životu;
6) "diskriminacijom" označava se svako pravljenje razlike, nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), na otvoren ili prikriven način, u odnosu na lica ili grupe, kao i članove njihovih porodica ili njima bliska lica sa ciljem ili posledicom da im se zbog njegovog, odnosno njihovog ličnog svojstva u istoj ili sličnoj situaciji oteža, ugrozi, onemogući ili negira priznanje, uživanje ili ostvarivanje ljudskih prava u političkoj, ekonomskoj, društvenoj, kulturnoj, građanskoj i svakoj drugoj oblasti; diskriminacijom se smatra i nepovoljnije postupanje prema drugom licu ili grupi lica, isključivo ili uglavnom što su tražili, pokrenuli ili nameravali da pokrenu postupak za zaštitu od diskriminacije, ponudili ili nameravali da ponude dokaze o diskriminatornom postupanju, dali iskaz pred nadležnim telom o slučaju diskriminacije, upozorili javnost na slučaj diskriminacije ili pružili drugu vrstu podrške u predviđenom postupku;
7) "neposredna diskriminacija" svako je postupanje prema nekom licu uslovljeno ličnim svojstvom kojim je to lice stavljeno ili se stavlja ili bi se moglo staviti u nepovoljniji položaj u odnosu na druga lica u istoj situaciji;
8) "posredna diskriminacija" postoji ako se prividno neutralnom odredbom, kriterijumom, postupkom ili ponašanjem može staviti u nepovoljniji položaj neko lice u odnosu na druga lica, osim ako je ta odredba, kriterijum, ponašanje odnosno postupak objektivno opravdan legitimnim ciljem i ako su sredstva za postizanje tog cilja primerena i nužna;
9) "rodno zasnovano nasilje" označava nasilje, koje je usmereno protiv žene zato što je žena, odnosno ono koje nesrazmerno pogađa žene i predstavlja oblik kršenja ljudskih prava;
10) "nasilje nad ženama" označava kršenje ljudskih prava i oblik diskriminacije nad ženama i predstavlja sva dela rodno zasnovanog nasilja koja dovode ili mogu da dovedu do: fizičke, seksualne, psihičke, odnosno finansijske povrede ili patnje za žene, obuhvatajući i pretnje takvim delima, prinudu ili proizvoljno lišavanje slobode, bilo u javnom ili privatnom životu;
11) "uznemiravanje" jeste svako ponašanje u svrhu ili sa posledicom povrede dostojanstva nekog lica kojim se stvara zastrašujuće, neprijateljsko, ponižavajuće, uvredljivo i degradirajuće okruženje zasnovano na polu;
12) "seksualno uznemiravanje" jeste verbalni, neverbalni ili fizički akt seksualne prirode s ciljem povrede ličnog dostojanstva, a naročito stvaranja zastrašujućeg, neprijateljskog, degradirajućeg ili uvredljivog okruženja;
13) "seksualno ucenjivanje" jeste svako ponašanje lica koje, u traženju bilo kakvih usluga seksualne prirode, uceni drugog da će u slučaju odbijanja pružanja traženih usluga protiv njega ili njemu bliskog lica izneti nešto što može škoditi njegovoj časti i ugledu;
14) "poslodavac" je domaće ili strano pravno ili fizičko lice koje zapošljava, odnosno radno angažuje jedno ili više lica;
15) "pružalac usluga" svako je fizičko, odnosno pravno lice koje drugim fizičkim ili pravnim licima pruža usluge određene propisima i svojim osnivačkim aktom;
16) "organ javne vlasti" jeste državni organ, organ autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave, kao i javno preduzeće, ustanova, javna agencija i druga organizacija i fizičko lice kojima je povereno vršenje javnih ovlašćenja, a takođe i pravno lice koje osniva ili finansira u celini, odnosno u pretežnom delu Republika Srbija, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave;
17) "rodno odgovorno budžetiranje" predstavlja uvođenje principa rodne ravnopravnosti u budžetski proces, što podrazumeva rodnu analizu budžeta i restruktuiranje prihoda i rashoda sa ciljem unapređenja rodne ravnopravnosti;
18) "merama" se smatraju zvanično usvojene pogodnosti kojima se ženama i muškarcima omogućava ravnopravno učešće u javnom životu, otklanjaju postojeće neravnopravnosti ili im se obezbeđuju prava koja su im ranije bila uskraćena, uključujući ravnopravno učešće u postupku pripreme, usvajanja i praćenja primene planskih dokumenata i budžeta, kao i uključivanja rodne perspektive u planske dokumente i budžet;
19) "rodni stereotipi" jesu prethodno formirane ideje prema kojima su ženama i muškarcima proizvoljno dodeljene karakteristike i uloge koje određuje i ograničava njihov pol.
Pojmovi kojima su u ovom zakonu označeni položaji, profesije, odnosno zanimanja, izraženi u gramatičkom muškom rodu, podrazumevaju prirodni muški i ženski pol lica na koje se odnose.
Zabrana diskriminacije
Član 3.
Zabranjena je neposredna ili posredna diskriminacija u svim oblastima javnog i privatnog života u skladu sa Ustavom i zakonima, kao i opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava i potvrđenim međunarodnim ugovorima, a naročito:
1) uskraćivanje, isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva licu ili grupi lica samo zato što su žene ili muškarci;
2) eksploatacija, izražavanje mržnje, omalovažavanje, ucenjivanje i uznemiravanje žena i muškaraca i svaki nepovoljniji tretman koji neko ima zbog odbijanja ili trpljenja takvog ponašanja, uključujući davanje uputstva za sprovođenje diskriminacije;
3) javno zagovaranje, podržavanje i postupanje u skladu sa predrasudama, običajima i drugim društvenim obrascima ponašanja koji su zasnovani na ideji podređenosti ili nadređenosti žena i muškaraca, odnosno rodnim stereotipima;
4) uskraćivanje rada i obavljanja samostalne delatnosti, slobodnog izbora zaposlenja i radnog angažovanja, napredovanja i stručnog usavršavanja i profesionalne rehabilitacije, jednaku zaradu za rad jednake vrednosti, pravičnih i zadovoljavajućih uslova rada, stupanje u sindikat, zaštitu od nezaposlenosti kod poslodavca i pružaoca usluga;
5) uznemiravanje i seksualno uznemiravanje;
6) diskriminatorno postupanje u vezi sa trudnoćom i roditeljstvom;
7) rodno zasnovano nasilje, odnosno nasilje nad ženama (dalje u tekstu: nasilje).
II. MERE PROTIV DISKRIMINACIJE
Ciljevi
Član 4.
Donošenje i sprovođenje mera radi otklanjanja i sprečavanja neravnopravnog položaja žena i muškaraca, a sa ciljem ostvarivanja njihovih jednakih mogućnosti u svim oblastima javnog i privatnog života ne predstavljaju akte diskriminacije.
Organi javne vlasti kontinuirano prate, planiraju, donose, sprovode i javno objavljuju rezultatepolitika i mera za sprečavanje i otklanjanje neposredne ili posredne diskriminacije, a sa ciljem postizanja stvarne ravnopravnosti, odnosno ostvarivanja prava svih lica pod jednakim mogućnostima.
Mere navedene u st. 1. i 2. ovog člana primenjuju se dok se ne postigne njima propisan cilj.
Obaveze organa javne vlasti
Član 5.
Osim zbirno, statistički podaci koje organi javne vlasti prikupljaju, evidentiraju i obrađuju moraju biti raščlanjenipo polu.
Organi javne vlasti treba da:
1) pripremaju svoje finansijske planove i programe poslovanja shodno rodno odgovornom budžetiranju;
2) koriste rodno osetljiv jezik u svom radu i u svim opštim i pojedinačnim aktima koje donose u skladu sa zakonom.
1. Zapošljavanje i radni odnosi
Mere u oblasti zapošljavanja
Član 6.
Ne smatraju se diskriminacijom ili povredom principa jednakih mogućnosti za žene i muškarce mere za povećanje zaposlenosti i mogućnosti zapošljavanja i samozapošljavanja u oblasti:
1) dostupnosti poslova;
2) profesionalnog informisanja, savetovanja i izrade individualnog plana zapošljavanja;
3) stručnog osposobljavanja i obezbeđivanja jednakih mogućnosti za razvoj i napredovanje;
4) sprečavanja ili kompenzacije za nepogodnosti u profesionalnoj oblasti;
5) stvarne i efikasne naknade štete koju je pretrpelo oštećeno lice kao posledicu diskriminacije vodeći računa da ta naknada bude odvraćajuća i proporcionalna pretrpljenoj šteti, kao i da se naknada ne može unapred ograničiti određenom gornjom granicom, osim ako poslodavac ili pružalac usluge mogu dokazati da se jedina šteta koju je kandidat pretrpeo zbog diskriminacije sastoji u tome što njegova prijava za zaposlenje nije uzeta u obzir.
Obaveze poslodavaca i pružalaca usluga
Član 7.
Poslodavci i pružaoci usluga:
1) obrađuju i evidentiraju podatke o polnoj strukturi zaposlenih i radno angažovanih lica u skladu sa zakonom kojim se uređuju evidencije u oblasti rada i pružaju ih na uvid inspekciji rada u skladu sa zakonom kojim se uređuje zaštita podataka o ličnosti;
2) ne smeju zahtevati obaveštenja o porodičnom životu ili porodičnim planovima kandidata prilikom javnog oglašavanja poslova, uslova za njihovo obavljanje i odlučivanja o izboru lica koja traže zaposlenje ili drugi vid radnog angažovanja, uključujući usmeno ispitivanje;
3) planiraju vreme i mesto održavanja profesionalne obuke ili usavršavanja zaposlenih i radno angažovanih lica koji ne utiču na njihove porodične obaveze (čuvanje dece za vreme dok se održava obuka, kao i "učenje na daljinu");
4) nastoje da zaposlenima ili njihovim predstavnicima u redovnim vremenskim razmacima obezbeđuju odgovarajuće informacije o ravnopravnom postupanju prema ženama i muškarcima, koje obuhvataju pregled zastupljenosti žena i muškaraca na različitim nivoima organizacije i razlike u njihovim zaradama.
Isticanje pripadnosti određenom polu kao kriterijum klasifikacije i sistematizacije radnih mesta i prilikom zapošljavanja i radnog angažovanja, kao i profesionalne obuke i usavršavanja dozvoljeno je samo u slučajevima kada poslovi i uslovi pod kojima se oni obavljaju zahtevaju određene biološke karakteristike koje su specifične za žene ili za muškarce.
Plan mera za otklanjanje ili ublažavanje neravnomerne zaposlenosti i radne angažovanosti i izveštaj o sprovođenju
Član 8.
Uz uvažavanje specifičnosti koje proizlaze iz prirode posla, delatnosti, mesta i uslova rada i drugih objektivnih razloga utvrđenih u skladu sa propisima kojima se uređuju radni odnosi, poslodavac i pružalac usluge sa više od 250 zaposlenih i radno angažovanih lica najkasnije do 31. januara svake godine:
1) usvajaju plan mera za otklanjanje ili ublažavanje neravnomerne zaposlenosti i radne angažovanosti žena i muškaraca za tekuću godinu;
2) izrađuju izveštaj o sprovođenju plana mera za otklanjanje ili ublažavanje neravnomerne zaposlenosti i radne angažovanosti žena i muškaraca za prethodnu godinu.
Plan mera iz stava 1. tačka 1) ovog člana poslodavac i pružalac usluge dostavljaju ministarstvu nadležnom za poslove ravnopravnosti (dalje u tekstu: ministarstvo) najkasnije do 31. marta tekuće godine.
Izveštaj iz stava 1. tačka 2) ovog člana poslodavac i pružalac usluge dužni su da dostave ministarstvu najkasnije do 31. marta tekuće godine za prethodnu godinu.
Sadržaj i način dostavljanja plana mera i izveštaja iz ovog člana propisuje ministar nadležan za poslove ravnopravnosti.
Prestanak radnog odnosa i seksualno uznemiravanje
Član 9.
Otkaz ugovora o radu, kao i proglašavanje zaposlenog ili radno angažovanog za višak zaposlenih na osnovu pola, trudnoće, roditeljstva, kao i zbog pokrenutog postupka zaposlenog i radno angažovanog lica zbog diskriminacije, uznemiravanja i seksualnog uznemiravanja predstavljaju akte diskriminacije.
Zaštita na radu u vezi sa trudnoćom i roditeljstvom
Član 10.
Nije dozvoljen premeštaj usled trudnoće ili roditeljstva na druge poslove ili upućivanje na rad kod drugog poslodavca ili pružaoca usluga, ukoliko je to za zaposlenog, odnosno radno angažovanog nepovoljnije, osim ako to nije učinjeno u skladu sa aktom nadležnog zdravstvenog organa.
Odsustvovanje s posla zbog trudnoće ili roditeljstva:
1) ne utiče na mogućnost stručnog usavršavanja, napredovanja i izbora u više zvanje;
2) nije smetnja da se zaposleni, odnosno radno angažovani po isteku tog odsustva vrati na svoje radno mesto ili istovetno mesto pod uslovima koji za njega nisu manje povoljni.
Zaposleni, odnosno radno angažovani iz ovog člana:
1) uživaju sva poboljšanja radnih uslova obezbeđena tokom njihovog odsustva;
2) čiji rad nije vrednovan, ne mogu biti dovedeni u neravnopravan položaj u odnosu na ostala zaposlena, odnosno radno angažovana lica ukoliko im poslodavac na bilo koji način menja radnopravni status tokom njihovog odsustva sa rada.
Jednaka zarada za isti rad ili rad jednake vrednosti
Član 11.
Neposredna i posredna diskriminacija u vezi sa svim oblicima i uslovima za ostvarivanje zarade nije dozvoljena za isti rad ili rad jednake vrednosti. Kod određivanja visine zarade, sistem klasifikacije radnih mesta mora biti zasnovan na istim kriterijumima kako za žene, tako i za muškarce i urađen tako da isključuje bilo kakvu diskriminaciju.
Socijalni dijalog
Član 12.
Prilikom obrazovanja odbora za pregovore u skladu sa propisima kojim se uređuju radni odnosi, sindikati i udruženja poslodavaca obezbeđuju učešće žena i muškaraca shodno njihovom učešću u članstvu u sindikatima i udruženjima poslodavaca.
Sindikati i udruženja poslodavaca, ne dovodeći u pitanje svoju autonomiju, rade na obezbeđivanju ravnopravnosti u vezi sa fleksibilnim uslovima rada i obezbeđenja ravnopravnosti u pogledu:
1) uslova za pristup zapošljavanju ili obavljanju zanimanja, uključujući kriterijume i uslove za izbor kandidata za poslove u okviru profesionalne hijerarhije;
2) uslova rada, uključujući zaradu;
3) napredovanja na poslu, odnosno pristupa profesionalnom ili stručnom usavršavanju;
4) članstva i delovanja u sindikatima;
5) usklađivanja privatnog i profesionalnog života, naročito u vezi sa trudnoćom i roditeljstvom;
6) kodeksa ponašanja;
7) istraživanja, odnosno razmene iskustava na osnovu praćenja primene kolektivnih ugovora.
2. Socijalna i zdravstvena zaštita
Jednake mogućnosti i mere socijalne i zdravstvene zaštite
Član 13.
Organi javne vlasti koji obavljaju poslove u oblasti zdravstvene i socijalne zaštite:
1) obezbeđuju poštovanje ravnopravnosti u svim domenima socijalne i zdravstvene zaštite, uključujući primenu mera za praćenje, podršku i unapređenje reproduktivnog zdravlja stanovništva, lica sa invaliditetom, lica koja su pretrpela nasilje, starijih, izbeglih i raseljenih lica, lica koja žive sa HIV/AIDS, trudnica i porodilja, samohranih roditelja, lica koja su bila pogođena trgovinom ljudima uzimajući u obzir jezičku različitost i sredinu u kojoj žive, borave ili iz koje dolaze;
2) organizuju i realizuju programe za prevazilaženje problema rane trudnoće i intimne kohabitacije u kojoj je makar jedno lice mlađe od 16 godina.
Ravnopravan pristup robi i uslugama i osiguravajućim i povezanim finansijskim uslugama
Član 14.
Nije dozvoljeno ograničavanje pristupa i pružanja usluga, kao i dostupnosti robe i njenoj nabavci na osnovu pripadnosti polu.
Žene i muškarci ravnopravni su prilikom izračunavanja premija i davanja u svrhu osiguravajućih i povezanih finansijskih usluga. Kod sistema strukovnog osiguranja, nije dozvoljena neposredna i posredna diskriminacija s obzirom na obuhvat sistema, uslove pristupa sistemu, obaveze uplaćivanja doprinosa i obračuna doprinosa, uključujući dopunska davanja.
3. Obrazovanje, nauka, kultura, informisanje i sport
Sprečavanje diskriminacije u obrazovanju i nauci
Član 15.
Organi javne vlasti koji obavljaju posloveu oblasti obrazovanja, nauke i tehnološkog razvoja:
1) obezbeđuju poštovanje ravnopravnosti u postupku donošenja nastavnih planova i programa, odnosno studijskih programa, prilikom utvrđivanja standarda udžbenika, nastavnih metoda i normativa školskog prostora i opreme i uključuju sadržaje vezane za ravnopravnost s ciljem negovanja nenasilne kulture i razvijanja nediskriminatorne prakse kako bi se prevazišli rodni stereotipi i predrasude;
2) preduzimaju, u skladu sa zakonom, mere koje obuhvataju:
(1) integrisanje ravnopravnosti, uključujući pitanje nasilja i prepoznavanja i ohrabrivanja za prijavu nasilja, u nastavne planove i programe u okviru:
– redovnih nastavnih predmeta i vannastavnih aktivnosti,
– planiranja i organizacije različitih oblika obuke u obrazovnim ustanovama, centrima ili organizacijama u kojima se školuje nastavni kadar,
(2) korišćenje rodno osetljivog jezika u udžbenicima u svim oblicima obrazovno-vaspitnog i vaspitno-obrazovnog rada i u svedočanstvima, diplomama, kvalifikacijama, zvanjima, zanimanjima i licencama,
(3) procenjivanje udžbenika i priručnika iz perspektive njihovih direktnih i posrednih rodnih sadržaja,
(4) kontinuirano stručno usavršavanje zaposlenih u obrazovanju i obuhvatanje sadržaja o ravnopravnosti, osetljivosti na rodni sadržaj nastavnog materijala, ljudskim pravima, diskriminaciji, položaju i zaštiti žena i muškaraca sa invaliditetom, nasilju,
(5) kontinuirano osposobljavanje i stručno usavršavanje zaposlenih u organima javne vlasti u vezi sa ravnopravnošću i sprečavanju nasilja,
(6) ravnomerno stipendiranje žena i muškaraca na svim nivoima obrazovanja i kod svih obrazovnih profila, uključujući programe celoživotnog obrazovanja i korišćenja informaciono-komunikacionih tehnologija,
(7) integrisanje u sistem vaspitanja i obrazovanja lica koja zbog rodnih stereotipa i tradicije rano napuštaju školovanje.
Ravnopravnostu oblasti kulture
Član 16.
Ravnopravnost se obezbeđuje u oblasti:
1) slobode kulturnog i umetničkog stvaralaštva;
2) jednakih mogućnosti u ispoljavanju i razvijanju talenata u umetničkom i kulturnom stvaralaštvu;
3) ravnomernog pristupa kulturnim dobrima i kulturnim sadržajima;
4) učešća na konkursima za projekte u oblasti kulture i umetnosti, kao i učešća na konkursima za nagrade koje se dodeljuju u oblasti kulture i umetnosti.
Ravnopravnost i javno informisanje
Član 17.
Nije dozvoljeno ograničavanje pristupa sredstvima javnog informisanja i prijemu i korišćenju javnih informacija na osnovu pripadnosti određenom polu.
Informacije putem sredstava javnog informisanja, uključujući oglašavanje ne smeju sadržavati niti podsticati diskriminaciju. Nije dozvoljeno prikazivanje, izražavanje mržnje i omalovažavanje žena i muškaraca, kao i javno zagovaranje, podržavanje i postupanje u skladu sa predrasudama, običajima i drugim društvenim obrascima ponašanja koji su zasnovani na ideji podređenosti ili nadređenosti žena i muškaraca, odnosno rodnih stereotipa.
Sredstva javnog informisanja nastoje da usvajaju i koriste jezik prilagođen ravnopravnosti, rodno osetljivo i izbalansirano izveštavaju, bez senzacionalizma i iznošenja detalja iz porodičnog života i seksualne prošlosti, davanja prostora učiniocu diskriminacije, a razvijaju i svest o ravnopravnosti kako bi se umanjili društveni i kulturni obrasci, običaji i prakse zasnovane na rodnim stereotipima, predrasudama i diskriminaciji i smanjio broj slučajeva nasilja.
Pristup podacima koje su u posedu organa javne vlasti omogućen je svim ženama i muškarcima, u skladu sa zakonom kojim se uređuje dostupnost informacija od javnog značaja.
Jednake mogućnosti u sportu
Član 18.
Organi javne vlasti koji obavljaju posloveu oblasti obrazovanja i sporta:
1) obezbeđuju jednake mogućnosti za bavljenje sportskim aktivnostima u skladu sa ravnopravnošću;
2) nastoje da, u okviru bavljenja sportskim aktivnostima, obezbede mere za podjednako učešće žena i muškarca ukoliko je njihovo učešće u sportskim aktivnostima nejednako.
Ravnopravnost u upravljačkim i nadzornim telima za obrazovanje, nauku, kulturu, informisanje i sport
Član 19.
U upravljačkim i nadzornim telima javnih obrazovnih, naučnih, kulturnih, informativnih i sportskih organizacija osnovanih u skladu sa propisima, učešće žena i muškaraca mora biti podjednako. U suprotnom, osnivač, odnosno drugi nadležni organ primenjuju mere kojima se ostvaruje propisani odnos za članstvo u njihovim upravljačkim, rukovodećim i nadzornim telima, uključujući sprovođenje izbora i imenovanja, tamo gde je moguće, u skladu sa propisima i njihovim unutrašnjim aktima.
Izveštaj o sprovedenim merama i podacima o brojužena i muškaraca u telima iz stava 1. ovog člana, javne obrazovne, naučne, kulturne, informativne i sportske organizacije dostavljaju ministarstvu. Izveštaji o broju žena i muškaraca u telima iz stava 1. ovog člana dostavljaju se ministarstvu i nakon svakog sledećeg redovnog ili vanrednog izbora, odnosno imenovanja.
Na zahtev ministarstva obrazovne, naučne, kulturne, informativne i sportske organizacije dužne su da bez odlaganja dostave podatke o broju žena i muškaraca u svojim upravljačkim i nadzornim telima.
4. Politički i javni život
Ravnopravnost u okviru političkog delovanja
Član 20.
Ravnopravnost se obezbeđuje prilikom kandidovanja za predsednika Republike, poslanike i odbornike, na način i u skladu sa propisima kojima se uređuju izbori i delovanje političkih stranaka, kao i prilikom kandidovanja za izbore na sve funkcije i imenovanja u organe javne vlasti, finansijske i druge institucije.
Prilikom izbora ili imenovanja stalnih delegacija koje predstavljaju Republiku Srbiju u međunarodnim telima obezbeđuje se podjednako prisustvo žena i muškaraca.
Osim zbirno, organi javne vlasti vode evidenciju o polnoj strukturi svojih zaposlenih, u skladu sa zakonom kojim se uređuju evidencije u oblasti rada. Učešće žena i muškaraca u upravljačkim i nadzornim telima onih organa javne vlasti koji ih imaju u skladu sa propisima i unutrašnjim aktima mora biti podjednako. U suprotnom, preduzimaju se mere kojima se uspostavlja propisani odnos u upravljačkim i nadzornima telima, uz uvažavanje specifičnosti koje proizlaze iz prirode posla, službe ili delatnosti, mesta i uslova rada i drugih objektivnih razloga utvrđenih u skladu sa propisima kojima se uređuju radni odnosi. Ministarstvo prati primenu ovih mera i o tome najmanje jednom godišnje izveštava Vladu.
Planovi i izveštaji za primenu mera ravnopravnosti u organima javne vlasti
Član 21.
Organi državne uprave i službe Vlade, organi autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave, bez obzira na broj zaposlenih i radno angažovanih lica, kao i drugiorgani javne vlasti koji imaju više od 250zaposlenih i radno angažovanih lica – svake godine, a najkasnije do 31. januara:
1) pripremaju izveštaj o svom delovanju na polju osnaživanja ravnopravnosti za prethodnu godinu;
2) usvajaju plan za sprovođenje mera koje proizilaze iz izveštaja iz tačke 1) ovog stava za tekuću godinu.
Izveštaj za prethodnu i plan mera za tekuću godinu organ iz stava 1. ovog člana dostavlja ministarstvu najkasnije do 31. marta tekuće godine.
Sadržaj izveštaja i plana uređuju se aktom iz člana 8. stav 4. ovog zakona.
Članstvo i upravljanje u političkim strankama, sindikalnim organizacijama i udruženjima
Član 22.
Politička stranka, sindikalna organizacija i udruženje vode evidenciju svog članstva iz koje se može utvrditi broj žena i muškaraca.U upravljačkim i nadzornim telima političke stranke, sindikalne organizacije i udruženja procentualna prisutnost žena i muškaraca mora odgovarati njihovom procentualnom učešću u članstvu političke stranke, sindikalne organizacije i udruženja. U suprotnom političke stranke, sindikalne organizacije i udruženja primenjuju mere kojima se postiže propisani procentualni odnos, uključujući sprovođenje izbora, imenovanja, tamo gde je moguće, ili drugog predviđenog postupka za članstvo u njihovim upravljačkim i nadzornim telima u skladu sa propisima i njihovim unutrašnjim aktima.
Izveštaj o sprovedenim merama, kao i o broju žena i muškaraca u upravljačkim, rukovodećim i nadzornim telima politička stranka, sindikalna organizacija i udruženje dostavljaju ministarstvu. Izveštaji o broju žena i muškarca u upravljačkim i nadzornim telima podnose se ministarstvu i nakon svakog redovnog ili vanrednog izbora, odnosno imenovanja.
Na zahtev ministarstva političke stranke, sindikalne organizacije i udruženja dužna su da bez odlaganja dostave podatke o broju žena i muškaraca koji su njihovi članovi i članovi njihovih upravnih i nadzornih tela.
Udruženja za ravnopravnost
Član 23.
Organi javne vlasti sarađuju sa udruženjima čiji su ciljevi vezani za praćenje i unapređenje ravnopravnosti i ukazivanja na diskriminaciju, odnosno u okviru:
1) pripreme izveštaja o stanju ravnopravnosti u Republici Srbiji i u postupku predlaganja i usvajanja mera za postizanje stvarne ravnopravnosti;
2) praćenja primene zakona, drugih propisa i strateških dokumenata u oblasti ravnopravnosti;
3) sprovođenja aktivnosti vezanih za promociju ravnopravnosti, sprečavanja i borbe protiv nasilja i umanjenja uticaja rodnih stereotipa.
III. BRAČNI ŽIVOT
Član 24.
Svako je ravnopravan bez obzira na bračni status.
Supružnici i vanbračni partneri ravnopravni su u skladu sa zakonom. Uslovi za osnivanje privrednih društava za supružnike i vanbračne partnere ne smeju biti restriktivniji od uslova za osnivanje privrednih društava predviđenih za druga fizička lica u skladu sa zakonom kojim se uređuju privredna društva.
IV. SPREČAVANjE NASILjA
Zaštita od nasilja
Član 25.
Nasilje nije dozvoljeno kako u javnom, tako i u privatnom životu.
Akte diskriminacije ne predstavljaju mere namenjene:
1) licima koja su pretrpela nasilje i kojima se obezbeđuje socijalna, zdravstvena, pravna i druga pomoć, otklanjaju i ublažavaju posledice nasilja, bez obzira da li su zbrinuti u specijalističkim ustanovama ili nisu;
2) učiniocima nasilja sa ciljem sprečavanja ponavljanja nasilja.
O slučajevima nasilja i oučiniocima nasilja vodi se evidencija u skladu sa zakonom.
Specijalizovane usluge
Član 26.
Specijalizovane usluge u vezi sa nasiljem organizovane i sprovedene u skladu sa propisima kojima se uređuje socijalna, odnosno zdravstvena zaštita obuhvataju:
1) SOS telefone;
2) prihvatilišta za lica koja su pretrpela nasilje;
3) specijalizovana psihološka savetovališta;
4) podršku licima koja su pretrpela seksualno nasilje;
5) programe za učinioce nasilja.
Specijalizovane usluge za lica koja su pretrpela nasilje moraju biti organizovane i sprovedene:
1) uz poštovanje najboljeg interesa lica koje je pretrpelo nasilje;
2) prilagođene posebno osetljivim kategorijama shodno njihovom polu, uzrastu, invaliditetu, jezičkoj različitosti, sredini u kojoj žive, borave ili iz koje dolaze, licima koje žive sa HIV/AIDS, trudnicama i porodiljama, samohranim roditeljima, licima pogođenim trgovinom ljudima, starijim;
3) lako dostupne (24 sata na dan, sedam dana u nedelji);
4) u odvojenim prostorima od prostora za programe namenjene za učinioce nasilja.
Organi javne vlasti prilikom organizovanja specijalizovanih usluga iz stava 1. ovog člana:
1) vode računa o ravnomernoj populacionoj i geografskoj rasprostranjenosti ovih usluga;
2) pripremaju i sprovode odgovarajuće (blagovremeno i dugoročno) informisanje javnosti o dostupnosti specijalizovanih usluga.
Prevencija i prijava nasilja
Član 27.
Uz dužnu pažnju i potpunu posvećenost, organi javne vlasti planiraju i sprovode mere namenjene podizanju svesti javnosti o potrebi sprečavanja nasilja, uključujući ohrabrivanje svakog da nadležnim organima prijavi slučajeve nasilja, kao i o raspoloživim uslugama podrške i pravnim merama zaštite lica koja su pretrpela nasilje na jeziku koji razumeju.
U okviru svojih radnih obaveza, zaposleni, odnosno radno angažovani u organima javne vlasti moraju prijaviti nasilje nadležnim organima bez odlaganja.
V. SUDSKA ZAŠTITA
Član 28.
Sudska zaštita lica izloženih diskriminaciji zasnovanoj na polu obezbeđuje se u skladu sa zakonom kojim se uređuje zabrana diskriminacije.
VI. MEHANIZMI ZA RAVNOPRAVNOST
Koordinacija poslova državne uprave u vezi sa ostvarivanjem ravnopravnosti
Član 29.
Vlada obrazuje:
1) koordinaciono telo za ostvarivanje ravnopravnosti sa zadacima da razmatra sva pitanja i koordinira poslove organa državne uprave u vezi sa ravnopravnošću;
2) službu za ravnopravnost za obavljanje stručnih poslova za potrebe koordinacionog tela iz tačke 1) ovog člana, kao službu Vlade.
Koordinatori za ravnopravnost
Član 30.
Iz reda svojih zaposlenih – organi državne uprave i službe Vlade, organi autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave, bez obzira na broj zaposlenih, kao i drugiorgani javne vlasti koji imaju više od 250zaposlenih i radno angažovanih lica, određuju:
1) koordinatore za ravnopravnost (dalje u tekstu: koordinatori) u skladu sa svojim aktom o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta i o tome izveštavaju ministarstvo;
2) izveštavaju ministarstvo o promenama koordinatora.
Koordinatori:
1) prate sprovođenje politika i mera u vezi sa ravnopravnošću iz delokruga organa u kojem su zaposleni;
2) sarađuju sa ministarstvom i koordinacionim telom iz člana 29. tačka 1) ovog zakona povodom drugih pitanja vezanih za ravnopravnost.
Mehanizmi za ravnopravnost u jedinicama lokalne samouprave
Član 31.
Jedinica lokalne samouprave iz reda svojih zaposlenih, izabranih, imenovanih i postavljenih lica obrazuje telo za ravnopravnost sa zadacima da:
1) podstiče usvajanje razvojnih planova i drugih akata jedinice lokalne samouprave u skladu sa načelom ravnopravnosti;
2) razmatra mere i aktivnosti koje su u funkciji ravnopravnosti;
3) inicira kratkoročne mere koje doprinose ostvarivanju ravnopravnosti u ekonomskoj, političkoj, socijalnoj i drugoj oblasti;
4) prati rad organa javne vlasti na svojoj teritoriji u vezi sa nasiljem;
5) prikuplja podatke o uzrocima, posledicama, učestalosti oblika nasilja i efikasnosti primenjenih mera protiv nasilja.
Jedinica lokalne samouprave iz reda svojih zaposlenih, a u skladu sa svojim aktima, određuje zaposlenog zaduženog za obavljanje poslova ravnopravnosti, saradnje sa ministarstvom i pružanja administrativno-tehničke potpore telu iz stava 1. ovog člana.
O svakoj promeni zaposlenog zaduženog za obavljanje poslova ravnopravnostii njenim razlozima, gradska, odnosno opštinska uprava obaveštava ministarstvo.
VII. KAZNENE ODREDBE
Kaznene odredbe za poslodavce i pružaoce usluga
Član 32.
Novčanom kaznom od 800.000 do 2.000.000 dinara:
1) kažnjava se za prekršaj poslodavac ili pružalac usluge sa svojstvom pravnog lica ukoliko:
(1) ne vodi evidenciju zaposlenih, odnosno radno angažovanih na osnovu pola (član 7. stav 1. tačka 1),
(2) zahteva obaveštenja o porodičnom životu prilikom javnog oglašavanja poslova i izboru lica za zaposlenje, odnosno radno angažovanje (član 7. stav 1. tačka 2),
(3) ističe polni kriterijum prilikom zapošljavanja, klasifikacije i sistematizacije radnih mesta i obuke i usavršavanja na način koji nije predviđen ovim zakonom (član 7. stav 2),
(4) premesti na drugo radno mesto ili kod drugog poslodavca trudnicu ili roditelja novorođenčeta (član 10. stav 1),
(5) ne vrati na isto ili istovetno radno mesto zaposlenog, odnosno radno angažovanog koji je odsustvovao usled trudnoće i roditeljstva (član 10. stav 2. tačka 2),
(6) ne omogući zaposlenom, odnosno radno angažovanom koji je odsustvovao usled trudnoće i roditeljstva poboljšanja radnih uslova obezbeđena tokom njegovog odsustva (član 10. stav 3. tačka 1);
2) kažnjava se za prekršaj poslodavac ili pružalac usluge sa svojstvom pravnog lica koje ima više od 250 zaposlenih i radno angažovanih lica ukoliko:
(1) najkasnije do 31. januara svake godine ne usvoji plan mera za otklanjanje ili ublažavanje neravnomerne zaposlenosti žena i muškaraca za tekuću godinu ili ne sačini izveštaj o sprovođenju mera za otklanjanje ili ublažavanje neravnomerne zaposlenosti žena i muškaraca za prethodnu godinu (član 8. stav 1. tač. 1) i 2),
(2) najkasnije do 31. marta ne dostavi ministarstvu plan mera za otklanjanje ili ublažavanje neravnomerne zaposlenosti i radne angažovanosti žena i muškaraca za tekuću godinu, odnosno izveštaj o sprovođenju plana mera za otklanjanje ili ublažavanje neravnomerne zaposlenosti i radne angažovanosti žena i muškaraca za prethodnu godinu (član 8. st. 2. i 3).
Novčanom kaznom od 300.000 do 500.000 dinara kažnjava se poslodavac, odnosno pružalac usluge kao fizičko lice za prekršaj iz stava 1. ovog člana.
Novčanom kaznom od 50.000 do 150.000 dinara kažnjava se odgovorno lice u pravnom licu, odnosno zastupnik pravnog lica za prekršaj iz stava 1. ovog člana.
Član 33.
Novčanom kaznom od 50.000 do 150.000 dinara kažnjava se za prekršaj odgovorno lice pravnog lica, odnosno zastupnik pravnog lica:
1) sredstva javnog informisanja – ukoliko se informacijom objavljenom ili emitovanom u tom sredstvu prikazuje, izražava mržnja, vrši omalovažavanje, kao i javno zagovara, podržava i postupa u skladu sa predrasudama, običajima i drugim društvenim obrascima ponašanja koji su zasnovani na ideji podređenosti ili nadređenosti žena i muškaraca, odnosno rodnih stereotipa (član 17. stav 2);
2) javne obrazovne, naučne, kulturne, informativne i sportske organizacije, ukoliko:
(1) nije dostavila izveštaj ministarstvu (član 19. stav 2),
(2) ne izveštava ministarstvo o drugim zahtevima (član 19. stav 3);
3) sindikalne organizacije, političke stranke i udruženja, ukoliko:
(1) nije dostavilo izveštaj ministarstvu (član 22. stav 2),
(2) ne izveštava ministarstvo o drugim zahtevima (član 22. stav 3).
Mera javnog objavljivanja kazne
Član 34.
Kod svakog izricanja maksimalnog propisanog iznosa kazne za prekršajeiz čl. 32. i 33. ovog zakona izriče se i mera javnog objavljivanja presude o trošku kažnjenog.
VIII. NADZOR NAD PRIMENOM ZAKONA
Član 35.
Nadzor nad primenom ovog zakona vrši ministarstvo.
Inspekcijski nadzor nad primenom ovog zakona u delu koji se odnosi na prava i obaveze poslodavaca i pružaoca usluga i zaposlenih vrši Inspektorat za rad.
Ministarstvo podnosi najmanje jednom godišnje izveštaj o stanju zaštite i unapređivanja ravnopravnosti Vladi i nadležnom odboru Narodne skupštine.
IX. PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE
Član 36.
Podzakonski propisi predviđeni ovim zakonom doneće se u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Do donošenja propisa iz stava 1. ovog člana primenjivaće se propisi doneti do stupanja na snagu ovog zakona, ako nisu u suprotnosti sa ovim zakonom.
Član 37.
Danom stupanja na snagu ovog zakona prestaje da važi Zakon o ravnopravnosti polova ("Sl. glasnik RS", br. 104/2009).
Član 38.
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".
IZ OBRAZLOŽENJE
II. RAZLOZI ZA DONOŠENJE ZAKONA
Republika Srbija je Zakonom o ravnopravnosti polova ("Sl. glasnik RS", br. 104/2009) bliže uredila način ostvarivanja ravnopravnosti žena i muškaraca i razvijanje društva jednakih mogućnost. Taj zakon obuhvatio je odnose u oblastima: zapošljavanja, socijalne i zdravstvene zaštite, obrazovanja, kulture i sporta, političkog i javnog života, sudske zaštite i porodičnih odnosa. Proces vođenja pregovora o članstvu Republike Srbije u Evropskoj uniji pokazao je da se postojećim okvirom Zakona o ravnopravnosti polova ne dostižu zajedničke tekovine u vezi sa ravnopravnošću žena i muškaraca (dalje u tekstu: ravnopravnost). Stoga se, u cilju efikasnije zaštite ljudskih prava u Republici Srbiji, pristupilo reviziji uređenja ove materije.
Vlada je 30. oktobra 2014. godine donela Odluku o osnivanju Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost("Sl. glasnik RS", br. 121/2014, 147/2014, 32/2015, 37/2015 i 5/2016) radi koordinacije poslova organa državne uprave u toj oblasti.
U skladu sa potvrđenim međunarodnim sporazumima, a naročito Konvencijom Saveta Evrope o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici iz 2011. godine (dalje u tekstu: Istanbulska konvencija), koju je Republika Srbija potvrdila 31. oktobra 2013. godine ("Službeni glasnik RS–Međunarodni ugovori", broj 12/13), bilo je neophodno obaviti usaglašavanje domaćeg zakonodavstva sa relevantnim odredbama te konvencije. Osim navedenog, Zakon o prekršajima ("Sl. glasnik RS", br.65/2013) predvideo je izmene u pogledu novčanih kazni za prekršaje koji su predviđeni ovim predlogom zakona. U procesu harmonizacije propisa Republike Srbije sa zakonodavstvom EU, postoje pravni instrumenti, koje se odnose na ravnopravnost i na čije se transponovanje insistira. Reč je o Direktivi 2004/113/ES Saveta, Direktivi 2006/54/ES Evropskog parlamenta i Saveta i Direktive 2010/41/EU Evropskog parlamenta i Saveta,koje se tiču, između ostalog, izjednačavanja, tj. garantovanja ravnopravnog pristupa robi i uslugama svim licima bez obzira na pripadnost određenom polu. Na zahtev Republike Srbije, Evropska komisija je obavila evaluaciju postojećeg Zakona o ravnopravnosti polova i predstavila svoje nalaze krajem juna 2014. godine u Briselu tokom skrininga za Poglavlje 19, pa su i te primedbe uzete u obzir prilikom izrade Predloga zakona o ravnopravnosti žena i muškaraca (dalje u tekstu: Predlog zakona). Evropska komisija je takođe, preko Kancelarije za evropske integracije 15. decembra 2015. godine, dostavila svoje primedbe nakon što joj je Republika Srbija uputila radnu verziju Predloga zakona početkom oktobra 2015. godine.
U skladu s navedenim mišljenjima, Predlogom zakona predviđa se određivanje zaposlenog zaduženog za ravnopravnost u okviru jedinica lokalne samouprave. Propisuje se obaveza organa državne uprave na republičkom nivou i nivou autonomne pokrajine da iz redova već zaposlenih lica odrede koordinatore za ravnopravnost u skladu sa svojim aktima o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta, a predviđa se i formiranje tela i službe Vlade za koordinaciju poslova vezanih za ravnopravnost.
III. OBJAŠNjENjE OSNOVNIH PRAVNIH INSTITUTA I POJEDINAČNIH REŠENjA
I. UVODNE ODREDBE (čl. 1–3)
Uvodnim odredbama Predloga zakona (član 1) precizira se njegov predmet i sadržaj uz poštovanje međunarodnih standarda u domenu ravnopravnosti, a predviđa se i da se odredbe Predloga zakona ne smeju tumačiti niti primenjivati na način koji bi doveo do ukidanja ili ograničenja nekog postojećeg prava utvrđenog drugim propisom ili na način da ograniči ili umanji dostignuti nivo ljudskih prava u oblasti ravnopravnosti, koji proističe iz opštih pravila međunarodnog prava.
Članom 2. Predloga zakona pojmovno se određuje ravnopravnost i diskriminaciju u skladu sa odredbom iz člana 1. Konvencije UN za eliminaciju svih oblika diskriminacije žena ("Službeni list SFRJ – Međunarodni ugovori", broj 11/81) i drugi pojmovi relevantni za materiju koja se uređuje ovim predlogom zakona, npr: uznemiravanje, seksualno uznemiravanje i seksualno ucenjivanje (preuzeto iz Direktive 2004/113/ES i Direktive 2006/54/ES), rod, rodno zasnovano nasilje i nasilje nad ženama (termini iz člana 3. Istanbulske konvencije), pol, poslodavac i pružalac usluge (značenja, koja su zadržana iz Zakona o ravnopravnost polova) i organi javne vlasti (pojam iz člana 2. stav 1. tačka 4) Zakona o zabrani diskriminacije("Sl. glasnik RS", br. 22/2009). Takođe je pojmovno definisano rodno odgovorno budžetiranje, kao i određenje rodnih stereotipa na osnovu Strategije Saveta Evrope za rodnu ravnopravnost 2014–2017.
U članu 3. Predloga zakona propisuje se zabrana diskriminacije zasnovane na polu (dalje u tekstu: diskriminacija) u svim oblastima javnog i privatnog života u skladu sa Ustavom i zakonima, kao i opšteprihvaćenim standardima međunarodnog prava i potvrđenim međunarodnim sporazumima. Na bazi druge verzije Modela zakona o rodnoj ravnopravnosti zaštitnika građana Republike Srbije od 4. decembra 2014. godine, kao i Mišljenja Evropske komisije, koja je obavila evaluaciju Zakona o ravnopravnosti polova na zahtev Republike Srbije tokom i nakon skrininga održanog u Briselu krajem juna 2014. godine za Poglavlje 19 (dalje u tekstu: Mišljenja), istaknuti su oblici (akti) diskriminacije, uključujući uznemiravanje i seksualno uznemiravanje i rodno zasnovano nasilje, odnosno nasilje nad ženama (dalje u tekstu: nasilje).
II. MERE PROTIV DISKRIMINACIJE (čl. 4–23)
Član 4. Predloga zakona uređuje pitanje mera za sprečavanje diskriminacije, odnosno postupke radi otklanjanja i sprečavanja neravnopravnog položaja žena i muškaraca i ostvarivanja jednakih mogućnosti u svim oblastima javnog i privatnog života. Organi javne vlasti na svim administrativnim nivoima dužni su da kontinuirano prate, planiraju, donose, sprovode i javno objavljuju rezultate politika i mera za sprečavanje i otklanjanje neposedne ili posredne diskriminacije, a sa ciljem postizanja stvarne ravnopravnosti u Republici Srbiji, odnosno ostvarivanja prava svih lica pod jednakim uslovima. Predviđena je primena rodno odgovornog budžetiranja za organe javne vlasti, kao i vođenje statistike razvrstane po polu i upotrebe rodno osetljivog jezika (član 5).
1. Zapošljavanje i radni odnosi (čl. 6–12)
Član 6. Predloga zakona reguliše pitanje mera u zapošljavnju i samozapošljavanju u vezi sa stvarnom i efikasnom naknadom štete prema članu 18. Direktive 2006/54/ES.
Član 7. Predloga zakona uređuje dužnosti poslodavaca i pružaoca usluga, odnosno vođenje evidencije zaposlenih razvrstane po polu, zaštite od uznemiravanja, polno neuslovljeno napredovanje i profesionalno usavršavanje. Javno oglašavanje poslova, uređeno je imajući u vidu Direktivu 2002/73/ESEvropskog parlamenta i Saveta od 23. septembra 2002. godine kojom se menja Direktiva Saveta 76/207/EES o primeni principa jednakog tretmana muškarca i žena u vezi sa pristupom zapošljavanju, profesionalnoj obuci i promociji i radnim uslovima.
U Predlogu zakona, a povodom Plana mera za otklanjanje ili ublažavanje neravnomerne zaposlenosti i radne angažovanosti žena i muškaraca i izveštaja o sprovođenju (član 8), predviđa se da su poslodavac i pružalac usluge, koji u radnom odnosu imaju više od 250 zaposlenih, dužni da najkasnije do 31. januara svake godine usvoje plan mera za otklanjanje ili ublažavanje neravnomerne zaposlenosti i radne angažovanosti žena i muškaraca za tekuću godinu i sačine izveštaj o sprovođenju plana mera za otklanjanje ili ublažavanje neravnomerne zaposlenosti i radne angažovanosti žena i muškaraca za prethodnu godinu. Sadržaj i način dostavljanja plana mera i izveštaja iz ovog člana propisuje ministar nadležan za poslove ravnopravnosti.
U članu 9. Predloga zakona uređuje se pitanje prestanka radnog odnosa i seksualnog uznemiravanja, a članom 10. zaštita na radu u vezi sa trudnoćom i roditeljstvom prema iznetom stavu u Mišljenju da roditeljstvo ne sme biti smetnja da se zaposleni po isteku tog odsustva vrati na svoje radno mesto ili istovetno mesto pod uslovima koji za njih nisu manje povoljni. Zaposleni iz ovog člana imaju pravo da uživaju sva poboljšanja radnih uslova na koja bi imali pravo za vreme svog odsustva.
Jednaka zarada za isti rad ili rad jednake vrednosti (član 11) predstavlja jedan od glavnih standarda u obezbeđenju primene principa ravnopravnosti, a shodno Mišljenju Evropske komisije da se za određivanje plate koristi sistem klasifikacije radnih mesta zasnovan na istim kriterijumima za žene i muškarce i sastavljen tako da isključuje svaku diskriminaciju.
Član 12. Predlog zakona predviđa ulogu sindikata i udruženja poslodavaca (socijalnih partnera) u obezbeđivanju ravnopravnosti prilikom obrazovanja odbora za pregovore imajući u vidu rešenja iz člana 21. Direktive 2006/54/ES.
2. Socijalna i zdravstvena zaštita (čl. 13 i 14)
Povodom jednakih mogućnosti i mera socijalne i zdravstvene zaštite (član 13) posebno su navedena lica koja su pretrpela nasilje, kao i lica sa invaliditetom, koja pripadaju osetljivim kategorijama stanovništva i utvrđuju, između ostalog, mere organa javne vlasti, koje se preduzimaju za prevazilaženje problema rane trudnoće i rane "intimne kohabitacije" u kojoj je makar jedno lice mlađe od 16 godina.
Članom 14. obezbeđuje se ravnopravni pristup robi i uslugama i osiguravajućim i povezanim finansijskim uslugama ženama i muškarcima polazeći od Direktive 2004/113/ES Saveta i Direktive 2006/54/EC Evropskog parlamenta i Saveta.
3. Obrazovanje, nauka, kultura, informisanje i sport (čl. 15–19)
Ovaj deo Predloga zakona obuhvata tzv. društvene delatnosti i stvaranje politike jednakih mogućnosti za žene i muškarce u sferi: obrazovanja, nauke, kulture, informisanja i sporta. Navedene oblasti već su uređene posebnim zakonima, pa je fokus rešenja iz Predloga zakona bio na opštem načinu ostvarivanja ravnopravnosti i na odgovarajućim merama kako bi se postigla stvarna ravnopravnost u toj oblasti.
To je naročito vidljivo po pitanju obrazovanja, bavljenja naukom i pristupa naučnim rezultatima bez obzira na pol (član 15. Sprečavanje diskriminacije u obrazovanju i nauci), jer se organi javne vlasti obavezuju na sprovođenje niza mera za ojačavanje ravnopravne prisutnosti žena i muškaraca u procesu obrazovanja (na svim nivoima i svim dobima). Mere, koje se ne smatraju diskriminacijom, obuhvataju, između ostalog, poštovanje ravnopravnosti u postupku donošenja nastavnih planova i programa i upotrebe rodno osetljivog jezika u toku vaspitanja i obrazovanja.
Članom 16. obezbeđuje se ravnopravnostu oblasti kulture i slobode umetničkog i kulturnog stvaralaštva, dok se članom 17. Predloga zakona (Ravnopravnost i javno informisanje) detaljnije reguliše primena principa ravnopravnosti u sferi informisanja. Polazeći od člana 51. Ustava, regulisano je da nije dopušteno ograničavanje pristupa sredstvima javnog informisanja i prijemu i korišćenju javnih informacija na osnovu pripadnosti određenom polu. Obaveze sredstava javnog informisanja odnose se i na javno oglašavanje. Za sredstva javnog informisanja predviđeno je usvajanje i korišćenje rodno osetljivog jezika. Član 17. stav 4. Predloga zakona uređuje da je pristup podacima koje su u posedu organa javne vlasti omogućen svim ženama i muškarcima, u skladu sa zakonom kojim se uređuje dostupnost informacija od javnog značaja.
Članom 18. Predloga zakona uređuje se pitanje ravnopravnosti žena i muškaraca u sportu.
Član 19. Predloga zakona uređuje se pitanje podjednakog učešća žena i muškaraca u članstvu, kao i u upravljačkim i nadzornim telima javnih obrazovnih, naučnih, kulturnih, informativnih i sportskih organizacija.
4. Politički i javni život (čl. 20–23)
Garantovanje jednakih mogućnosti za učešće u političkom i javnom životu uslov je ostvarivanja ravnopravnosti prilikom uživanja političkih prava i poštovanje standarda iz potvrđenih međunarodnih sporazuma, a naročito Međunarodnog pakta o građanskim i političkim pravima ("Službeni list SFRJ", broj 7/71), Konvencije o eliminaciji svih oblika diskriminacije žena i Evropske konvencije o ljudskim pravima i osnovnim slobodama ("Službeni list SCG –Međunarodni ugovori", broj 9/03). Stoga je članom 20. Predloga zakona uređeno pitanje jednakih mogućnosti političkog delovanja, kao i podjednakog prisustva žena i muškaraca u stalnim delegacijama Republike Srbije u međunarodnim telima. S tim u vezi, predviđeno je donošenje planova i izveštaja o osnaživanju principa ravnopravnosti u organima javne vlasti (član 21).
Članom 22. Predloga zakona uređuje se članstvo i upravljanje u političkim strankama, sindikalnim organizacijama i udruženjima, a članom 23. pitanje saradnje organa javne vlasti sa udruženjima, koja se bave ravnopravnošću i ljudskim pravima.
III. BRAČNI ŽIVOT (član 24)
Članom 24. uređeno je pitanje ravnopravnosti bez obzira na bračni status, kao i uslove za osnivanje privrednih društava za supružnike i vanbračne partnere polazeći od Direktive 2010/41/EU Evropskog parlamenta i Saveta od 7. jula 2010. godine o primeni principa jednakog tretmana muškaraca i žena uključenih u aktivnosti samozapošljavanja i ukidanja Direktive Saveta 86/613/EES.
IV. SPREČAVANjE NASILjA (čl. 25–27)
Članom 25. Predloga zakona propisano je da nasilje nije dozvoljeno kako u javnom, tako i privatnom životu. Navedeno je da se diskriminacijom ne smatraju mere namenjene kako onima koji su pretrpeli nasilje, tako i učiniocima nasilja u cilju sprečavanja daljih slučajeva nasilja. O slučajevima nasilja i učiniocima nasilja vodi se evidencija u skladu sa zakonom.
Članom 26. Predloga zakona uređuje se pitanje pružanja specijalizovanih usluga (SOS telefona, prihvatilišta za žene i decu, specijalizovana psihološka savetovališta za lica koja su pretrpela nasilje, podrška za one koji su doživeli seksualno nasilje i programi za učinioce nasilja).
Član 27. Predloga zakona uređuje postupke prevencije i prijave nasilja i obaveze zaposlenih i radno angažovanih lica u organima javne vlasti da prijave nasilje nadležnim organima bez odlaganja.
V. SUDSKA ZAŠTITA (član 28)
Članom 28. Predlogom zakona sudska zaštita lica izloženih diskriminaciji zasnovanoj na polu obezbeđuje se u skladu sa zakonom kojim se uređuje zabrana diskriminacije.
VI. MEHANIZMI ZA RAVNOPRAVNOST (čl. 29–31)
Nacionalnim programom za usvajanje pravnih tekovina Evropske unije (2013–2016)predviđeno je usklađivanje i donošenje domaćih propisa, koji bi trebalo da uzmu u obzir Evropski pakt o rodnoj ravnopravnosti (2011–2020). Komitet UN za eliminciju svih oblika diskriminacije žena je u tački 15. svojih Zaključnih zapažanja iz jula 2013. godine u vezi sa Drugim i Trećim izveštajem Republike Srbije o primeni Konvencije za eliminaciju svih oblika diskriminacije žena preporučio dalje jačanje nacionalnog mehanizma tako što će mu se obezbediti odgovarajući ljudski, tehnički i finansijski resursi, povećati njegova vidljivost i efikasnost, osnažiti njegove kapacitete, posebno na lokalnom nivou, i obezbediti dovoljno političke podrške kako bi mu omogućio da svoje funkcije izvršava na efektivan način. U skladu sa navedenim, a u okviru Dela o Mehanizmima za ravnopravnost, Predlogom zakona je predviđeno:
1) jačanje kapaciteta Vlade povodom koordinacije poslova vezanih za rodnu ravnopravnost osnivanjem koordinacionog tela i službe Vlade za ravnopravnost (član 29);
2) određivanje koordinatora za ravnopravnost (član 30), koji su zaduženi da u organima državne uprave Republike Srbije i autonomne pokrajine i ostalim organima javne vlasti sa više od 250 zaposlenih i radno angažovanih lica prate sprovođenje politika i mera u vezi sa ovim pitanjem;
3) funkcionisanje mehanizma za ravnopravnost u jedinicama lokalne samouprave (član 31).
VII. KAZNENE ODREDBE (čl. 32–34)
U delu Predloga zakona o kaznenim odredbama utvrđuju se iznosi novčanih kazni za prekršaje učinjene od strane poslodavaca i pružaoca usluga, a posebno su utvrđene kazne za poslodavce i pružaoce usluga, koji zapošljavaju ili radno angažuju više od 250 lica.
Ostale kaznene odredbe tiču se odgovornih lica u: sindikalnim organizacijama, političkim strankama, udruženjima, obrazovnim, naučnim, kulturnim, informativnim i sportskimorganizacijama, kao i sredstvima javnog informisanja.
Kod svakog izricanja maksimalnih kazni iz čl. 32. i 33. ovog zakona izriče se i zaštitna mera javnog objavljivanja kazne o trošku kažnjenika.
VIII. NADZOR NAD PRIMENOM ZAKONA (član 35)
Nadzor nad primenom ovog zakona vrši ministarstvo, koje najmanje jednom godišnje podnosi izveštaj o stanju zaštite i unapređivanja ravnopravnosti Vladi i nadležnom odboru Narodne skupštine.Inspekcijski nadzor u delu koji se odnosi na prava i obaveze poslodavaca, pružaoca usluga i zaposlenih vrši Inspektorat za rad.
IX. PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE (čl. 36–38)
Podzakonski propisi predviđeni ovim zakonom doneće se u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona, a do njihovog donošenja primenjivaće se propisi doneti do stupanja na snagu ovog zakona, ako nisu u suprotnosti sa ovom zakonom (član 36).
Član 37. Predloga zakona propisuje da danom stupanja na snagu ovog zakona prestaje da važi Zakon o ravnopravnosti polova("Sl. glasnik RS", br. 104/2009), a član 38. da predloženi zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".
IV. FINANSIJSKA SREDSTVA ZA SPROVOĐENjE ZAKONA
Za sprovođenje ovog zakona, procena je da će biti potrebno 9.302.000,00 dinara na godišnjem nivou za aktivnosti usmerene na promociji ravnopravnosti, sprovođenju efikasnog nadzora nad primenom zakona, kao i formiranja i funkcionisanja službe Vlade za koordinaciju poslova u vezi sa ravnopravnošću.
V. RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA PO HITNOM POSTUPKU
Razmatranje i donošenje ovog zakona po hitnom postupku predlaže se u skladu sa članom 167. Poslovnika Narodne skupštine("Sl. glasnik RS", br. 20/2012 - prečišćen tekst), kako bi se u što kraćem roku obezbedilo efikasnije stvaranje jednakih mogućnosti ostvarivanja prava i obaveza žena i muškaraca i utvrdile obaveze organa javne vlasti i drugih fizičkih i pravnih lica u vezi sa ravnopravnošću, kao i mere za sprečavanje i otklanjanje diskriminacije, a što predstavlja jedan od osnovnih međunarodnih standarda u obezbeđenju ljudskih prava.
Izvor: Press služba Skupštine Srbije, 04.02.2016.