ZAKON O PREKRŠAJIMA: Ako od momenta kada je napravljen prekršaj prođu dve godine, a sudija ne donese pravosnažnu presudu, nastupa apsolutna zastarelost prekršajnog postupka

Pretrpanost prekršajnih sudova predmetima glavni je razlog što skoro dve trećine prekršaja zbog zastarevanja nikada ne bude sankcionisano.

Najbrojniji među prekršajnim predmetima su saobraćajni prestupi, pa se vozači da bi izbegli kazne dovijaju na najrazličitije načine da odlože donošenje presude dok ne nastupi apsolutna zastarelost.

- Apsolutna zastarelost prekršajnog postupka nastupa kada od momenta kada je napravljen prekršaj prođu dve godine, a sudija ne donese pravosnažnu presudu. Prekršajni sudovi su pretrpani saobraćajnim prekršajima i, bez obzira na to što sudija za prekršaje povede postupak, mnogo tih predmeta ostane nezavršeno u roku od dve godine. Ako vozač ne dolazi na saslušanja ili zakazana sudska ročišta i nalazi neke mogućnosti da se ne pojavljuje pred sudijom, koristi pravo žalbe i slično, onda zbog preopterećenosti sudova mnogo slučajeva zastareva - objašnjava advokat Nebojša Milosavljević.

Kako bi se izbeglo zastarevanje ogromnog broja saobraćajnih prekršaja, kako tvrdi Milosavljević, sudovi pribegavaju tome da počinioci prekršaja priznaju krivicu u zamenu za blaže kazne.

- Za prekršaje poput prebrze vožnje, gde su propisane veće kazne, ide se na priznavanje krivice i da vozač kroz sporazum plati simboličnu kaznu. Kroz blage kazne rešavaju se ti problemi i pomaže se nesavesnim vozačima - kaže Milosavljević.

Osim apsolutne zastarelosti, postoji i relativna zastarelost, koja nastupa godinu dana od učinjenog prekršaja, ali se u praksi ona retko dešava.

- Rok za relativnu zastarelost je godinu dana, ali pošto svaka radnja državnog organa prekida postupak i vraća rok zastarelosti na početak, ova vrsta zastarelosti se skoro nikad ne događa - ističe advokat Milosavljević.