Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

ZAKON O VRAĆANJU ODUZETE IMOVINE I OBEŠTEĆENJU: Procenjena vrednost oduzete imovine koja se mora vratiti, a ne može naturalno, skoro sedam puta veća od sume novca koji je namenjen za obeštećenje vlasnika ili naslednika oduzete imovine


Agencija za restituciju procenila je osnovicu obeštećenja za oduzetu imovinu koju država vlasnicima ili naslednicima ne može da vrati u naturalnom obliku. Ta imovina procenjena je na 13.685.522.511 evra, dok je Zakon o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju ("Sl. glasnik RS", br. 72/2011, 108/2013, 142/2014 i 88/2015 - odluka US - dalje: Zakon) predvideo da država za ovu vrstu obeštećenja odvoji dve milijarde evra. Prosta računica ukazuje da je procenjena vrednost oduzete imovine koja se mora vratiti, a ne može naturalno, skoro sedam puta veća od sume novca koji je namenjen za obeštećenje vlasnika ili naslednika oduzete imovine. Međutim, koeficijent po kojem će vlasnici ili naslednici oduzete imovine biti isplaćivani u obveznicama tek treba da se odredi i to tako da se uklopi u predviđene dve milijarde evra.

Koeficijent utvrđuje Vlada Republike Srbije uredbom i to tako što će utvrđeni iznos za obeštećenje – dakle dve milijarde evra – podeliti sa osnovicom obeštećenja koji je utvrdila Agencija. Taj utvrđeni koeficijent množiće se sa iznosima iz pojedinačnih rešenja. Ta pojedinačna rešenja donosiće Agencija za restituciju i u njima će utvrditi iznos obeštećenja, rokove i akontaciju. Već se zna da maksimalni iznos koji neko lice može dobiti po osnovu obeštećenja iznosi 500.000 evra.

Dakle, više od toga ne može bez obzira na to da li je tržišna vrednost oduzete imovine znatno veća od obeštećenja u obveznicama. Zakon, takođe, propisuje da podnosioci zahteva mogu da naplate odmah akontaciju u novcu u iznosu od deset odsto od utvrđenog iznosa obeštećenja, dok ostale obveznice dospevaju u roku od 12 godina i isplaćuju se u godišnjim ratama, počev od 15.decembra 2018. godine.

Direktor Agencije za restituciju Strahinja Sekulić objašnjava da je vraćeno oko 90 odsto imovine koju je bilo moguće vratiti u naturalnom obliku, što znači da je preostalo još 10 odsto onoga što će biti vraćeno.

"Reč je o zaista velikom obimu vraćene imovine, jer je do sada bivšim vlasnicima vraćeno ukupno 5.952 objekata – 4.233 poslovnih prostora, 828 stanova, 891 zgrada, oko 297 hektara neizgrađenog građevinskog zemljišta, nešto više 5.061 hektara šumskog zemljišta i oko 26.997 hektara poljoprivrednog zemljišta. Ono što je preostalo za rešavanje, a tiče se naturalnog vraćanja su predmeti u kojima nedostaje dokumentacija neophodna za odlučivanje, a koju je teško pribaviti od nadležnih državnih organa zbog nesistematičnog vođenja evidencije imovine u državnoj svojini, a u ne malom broju slučajeva dokumentacija koja se odnosi na oduzetu imovinu je uništena, pa se Agencija nalazi pred velikim izazovom utvrđivanja činjeničnog stanja u takvim predmetima, ali smo ih zahvaljujući predanom radu i posvećenosti i profesionalnosti zaposlenih u njoj uspešno prevazilazili", kaže Sekulić.

On ističe da se u utvrđenoj osnovici obeštećenja za oduzetu imovinu od 13.685.522.511 evra nalazi i obeštećenje za poljoprivredno zemljište koje se ne može vratiti u naturalnom obliku.

"U osnovicu obeštećenja za oduzetu imovinu za koju u skladu sa Zakonom ne postoje uslovi da ista bude vraćena u naturalnom obliku, ulazi i poljoprivredno zemljište koje je "identifikovano" i na kome je zasnovana privatna svojina, dok u slučajevima kada je oduzeto poljoprivredno zemljište bilo predmet komasacije nakon oduzimanja, bivši vlasnik odnosno njegovi zakonski naslednici imaju pravo na vraćanje zemljišta koje je dobijeno iz komasacione mase za to zemljište. Treba istaći veliki uspeh u radu Agencije za restituciju u postupcima gde je predmet vraćanja poljoprivredno zemljište, jer će se vratiti 80 odsto te vrste oduzete imovine", rekao je Sekulić.

Na pitanje gde je "zapelo" sa idejom da se poljoprivredno zemljište naslednicima iz jedne opštine vrati u drugoj, ako ga u matičnoj nema dovoljno, Sekulić odgovara da o tome treba odluku da donese Vlada dodajući da se u praksi radi o vrlo malom broju slučajevima u kojima je to moguće.

"Ovde se radi o slučajevima u kojima se bivšim vlasnicima odnosno njihovim zakonskim naslednicima vraća poljoprivredno zemljište koje je nakon oduzimanja bilo predmet komasacije, a to se zemljište vraća u naturalnom obliku. U praksi, reč je o vrlo malom broju slučajevima u kojima će vraćanje poljoprivrednog zemljišta koje je oduzeto u jednoj biti moguće vratiti u drugoj opštini, ali tek kada Vlada Republike Srbije ove granične slučajeve bude regulisala posebnom uredbom, čime će biti omogućeno postupanje i rešavanje predmeta i na ovakav način", ocenjuje Sekulić.

Prvi čovek Agencije za restituciju nedavno je izjavio da Uprava za poljoprivredno zemljište svojim žalbama na rešenja Agencije zapravo opstruiše povraćaj poljoprivrednog zemljišta bivšim vlasnicima, dodajući da je poljoprivredno zemljište, posle građevinskog, "sledeći plen moćnika". Objašnjavajući šta ta njegova izjava konkretno znači, Sekulić ističe da je jasno da je poljoprivredno zemljište najvredniji resurs kojim raspolaže Srbija, pa samim tim ima onih koji bi da se postojeće stanje ne menja.

"Jasno je da je poljoprivredno zemljište najvredniji resurs kojim raspolaže Srbija, a značajne njegove površine koriste lica po osnovu ugovora o zakupi koji su zaključeni po privilegovanim uslovima koji se pre svega ogledaju u tome da je visina zakupnine ispod tržišne vrednosti tog zemljišta. Isti dalje daju poljoprivredno zemljište u podzakup i to po tržišnoj ceni ili su zemljište uzurpirali i koriste ga bez valjanog pravnog osnova dajući ga dalje u zakup. To je više nego jasan interes tih lica da zemljište koje oni koriste na ovakav način i koji im donosi značajan profit ne bude vraćeno bivšim vlasnicima. Na njihove interese se Agencija, kao i u dosadašnjem radu, neće obazirati", zaključuje Sekulić.

U zavisnosti od godina bivšeg vlasnika ili zakonskog naslednika glasiće i rok obveznica za obeštećenje. Naime, licima koja su na dan stupanja na snagu Zakona, odnosno 6.oktobra 2011.godine, bila starija od 70 godina obveznice će dospevati u roku od pet godina, a za one koji su na dan stupanja zakonskog akta bili stariji od 65 godina, dospevaće u roku od 10 godina, dok će svima ostalima taj rok biti 12 godina. Obveznice će glasiti na ime osobe, biće prenosive i isplaćivaće se u evrima.

Izvor: Vebsajt Dnevnik, Ljubinka Malešević, 03.12.2017.
Naslov: Redakcija