USTAV RS: Strukovna udruženja sudija i tužilaca predstavila zajedničke Polazne osnove za raspravu o izmenama Ustava

Strukovna udruženja sudija i tužilaca održala su 11. oktobra 2017. godine konferenciju za medije na kojoj su obavestila javnost o tome da konsultacije koje Ministarstvo pravde sprovodi u postupku priprema za skorašnje ustavne izmene ne predstavljaju stvarnu javnu raspravu, da su građani isključeni i iz ovih konsultacija, da Ministarstvo pravde nije predstavilo svoje polazne osnove o kojima bi se raspravljalo.

Udruženja su naročito upozorila na to da Ministarstvo pravde u ovom procesu skreće pažnju sa stvarnog razloga zbog koga se država obavezala da izmeni Ustav Republike Srbije ("Sl. glasnik RS", br. 98/2006 - dalje: Ustav), a to je depolitizacija pravosuđa, otklanjanje političkih uticaja usmerenih na sudije i tužioce i jačanje nezavisnosti sudstva i samostalnosti tužilaštva.

Ukazali su na to da postoji pokušaj da se izmenama Ustava dosadašnji politički uticaj na pravosuđe zameni novim (putem drugačijeg izbora sudija i tužilaca, prelaskom na sistem običajnog prava i slično), ali i da postoji široki konsenzus relevantne stručne javnosti da je neophodno da se sudska vlast Ustavom uspostavi kao ravnopravna političkim. To znači da se postojeće garancije nezavisnosti i samostalnosti ne smeju snižavati, već da ih treba jačati takvim rešenjima koja će obezbediti da sudstvo i tužilaštvo budu zaštitnici prava građana, a ne političara.

Društvo sudija, Udruženje tužilaca i Centar za pravosudna istraživanja predstavili su zajedničke Polazne osnove za raspravu o izmenama Ustava i za ustavnu reformu pravosuđa o kojima su se saglasila i udruženja građana koja imaju višegodišnje iskustvo u oblasti prava.

Do kraja godine strukovna udruženja organizovaće desetak sastanaka po gradovima širom Srbije na kojima će najšira stručna javnost (sudije, tužioci, sudijski i tužilački pomoćnici i pripravnici, zaposleni u pravosuđu, advokati, profesori, predstavnici udruženja građana u oblasti prava) razgovarati o najboljim rešenjima za imenu Ustava.

Strukovna udruženja sudija i tužilaca predlažu polazne osnove za ustavnu reformu pravosuđa:

• Pravosuđe treba da bude zaštitnik interesa građana, a ne vlasti

Sudstvo i tužilaštvo moraju biti ustavom zaštićeni od zloupotrebe političke moći i nezavisni od zakonodavne i izvršne vlasti; svako, pa i najviši državni funkcioneri, moraju biti odgovorni za zloupotrebu i nesavesnost u vršenju javne funkcije.

• Pravosuđe treba da bude garant vladavine prava, ljudskih prava i građanskih sloboda

Sudska vlast i tužilaštvo, kao i nadležnost sudova i javnog tužilaštva, moraju biti ustavom ustanovljeni kao garant ustavnosti i zakonitosti, ljudskih prava i građanskih sloboda.

• Ustavne garancije nezavisnosti sudstva i samostalnosti tužilaštva treba ojačati

Dostignute garancije nezavisnosti i samostalnosti ne smeju da budu narušene, a treba da budu unapređene. Nezavisnost i samostalnost nisu privilegije sudija i tužilaca, već garancija građanima da će pravda biti ostvarena – nezavisnije pravosuđe – izvesnija pravda.

Ustav treba da garantuje materijalnu nezavisnost i samostalnost sudstva i tužilaštva.

Razlozi za prestanak funkcije i razrešenje sudija i tužilaca treba da budu ustavna brana od nedozvoljenih uticaja na pravosuđe i sredstvo da se uklone nestručni i podložni nedozvoljenim uticajima; razrešenje ne sme da bude sredstvo zastrašivanja ili eliminacije nepoželjnih.

• Isključenje politike iz izbora i napredovanja sudija i tužilaca

O izboru i napredovanju sudija i predsednika sudova, javnih tužilaca i glavnih javnih tužilaca treba da odlučuju pravosudni saveti, a ne Narodna skupština, niti bilo koji drugi državni organ.

Stručnost, integritet i otpornost na pritiske treba da budu osnovni kriterijumi za izbor sudija i tužilaca.

Razradu ovih pitanja treba urediti zakonom.

• Isključenje politike iz funkcionisanja pravosuđa

Za nedostatke u funkcionisanju pravosuđa (npr. nedovoljna efektivnost, neujednačenost sudskih odluka), osim sudske, odgovorne su i zakonodavna i izvršna vlast (zbog čestih, neodgovarajućih i neusaglašenih zakona, neodgovarajućih nadležnosti, područja i organizacije rada pravosudnih organa, strukture i broja zaposlenih u njima i uslova u kojima oni rade).

Načini rešavanja ovih pitanja (primenljivi zakoni, rasterećenje/ravnomerno opterećenje, odgovarajuća obuka sudija i tužilaca, vrednovanje njihovog rada, ujednačena primena prava, unapređenje argumentovanja odluka, posebno onih koje donose sudovi najviših instanci, pristup bazi propisa i odluka i njihovo lako pretraživanje) mogu biti različiti, zavisno od procene njihove celishodnosti i od promenljivih mogućnosti društva, pa njima nije mesto u ustavu, već u zakonima. Ti načini ne treba da destabilizuju pravni poredak, niti smeju da ugrožavaju nezavisnost sudija i samostalnost tužilaca.

• Isključenje politike iz pravosudnih saveta

Iz sastava Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca treba izostaviti političare – predstavnike zakonodavne i izvršne vlasti.

Većinu u savetima treba da čine sudije, odnosno tužioci.

• Pravo sudija i tužilaca da misle i govore treba da bude neprikosnoveno

Ustavom potvrditi pravo sudija i tužilaca na slobodu misli i izražavanja u vezi sa profesijom i zaštitom nezavisnosti i samostalnosti pravosuđa.

• Tužilaštvo treba da bude ustavom osposobljeno da odgovori izazovima savremenog društva

Tužilaštvo treba da postane pravosudni organ, a u vršenju svoje nadležnosti treba da bude nezavisno od politike i izvršne vlasti. U okviru i pored osnovne funkcije – zaštite društva od kriminala, tužilaštvo treba da štiti osnovne pravne vrednosti – ustavnost i zakonitost, ljudska prava i građanske slobode svih u pravnom poretku (prava radnika i drugih).

Potrebno je ukidanje prevaziđenog uređenja javnog tužilaštva, tako da svi koji vrše funkciju u javnom tužilaštvu postanu javni tužioci sa punim pravima i odgovornošću.