KRIVIČNI ZAKONIK: Krivičari predlažu da se zakonom ograniči trajanje obaveznog psihijatrijskog lečenja i da se odbrani obezbedi stručni savetnik
Obavezno psihijatrijsko lečenje i čuvanje u zdravstvenoj ustanovi jedina je krivična sankcija neograničenog trajanja. Kod nas ne postoji kazna doživotnog zatvora, ali rešetke zatvorskih bolnica često su poslednje mesto za one koji su izvršili zločin u stanju neuračunljivosti. Sudovi donose odluke o lečenju, na osnovu nalaza i mišljenja psihijatara. Međutim, sudovi teško donose odluke o ukidanju ove mere.
– Mera bezbednosti obaveznog psihijatrijskog lečenja i čuvanja u zdravstvenoj ustanovi ukida se na predlog komisije lekara. Od nas se traži da garantujemo da pacijent neće ponoviti krivično delo. Svi znamo da takva garancija ne postoji, ali mi dajemo procenu rizika – kaže neuropsihijatar dr Tatjana Voskresenski, direktorka Specijalne bolnice za psihijatrijske bolesti "Dr Slavoljub Bakalović" u Vršcu.
Učestvujući na okruglom stolu "Mere bezbednosti medicinskog karaktera" u organizaciji misije OEBS-a i Srpskog udruženja za krivičnopravnu teoriju i praksu, ona je iznela podatak da je tokom poslednjih pet godina na odeljenje za forenzičku psihijatriju bolnice u Vršcu primljeno 66 pacijenata kojima su sudovi izrekli ovu meru bezbednosti. Među njima je najviše onih koji su izvršili ubistvo ili pokušaj ubistva.
– U istom periodu komisija lekara dala je 40 predloga za preinačenje ove mere na meru obaveznog psihijatrijskog lečenja na slobodi, a samo je za 13 pacijenata dobijena saglasnost suda. Zbog krivičnog dela ubistva, najduže se na sprovođenju mere, više od 15 godina, nalazi samo jedan pacijent – rekla je dr Voskresenski.
Javnosti je malo poznato da nije samo zatvorska bolnica u Beogradu "prihvatni centar" za neuračunljive učinioce krivičnih dela. Oni odlaze i u bolnicu u Vršcu i još dve specijalne bolnice za psihijatrijske bolesti – "Gornja Toponica" kod Niša i "Sveti Vračevi" u Novom Kneževcu.
– Ove zdravstvene ustanove imaju ugovore sa Ministarstvom zdravlja o sprovođenju medicinskih mera bezbednosti, ali najveći broj sudova u Srbiji nema saznanja o postojanju ovog ugovora, pa se pacijenti uglavnom upućuju u Specijalnu zatvorsku bolnicu u Beogradu, koja nema dovoljne kapacitete – kaže dr Tatjana Voskresenski.
Profesor dr Stanko Bejatović, predsednik Srpskog udruženja za krivičnopravnu teoriju i praksu, ukazao je da bi u budućim izmenama Krivičnog zakonika ("Sl. glasnik RS", br. 85/2005, 88/2005 - ispr., 107/2005 - ispr., 72/2009, 111/2009, 121/2012, 104/2013, 108/2014 i 94/2016) trebalo predvideti ograničeno trajanje obaveznog psihijatrijskog lečenja i čuvanja u zdravstvenoj ustanovi, uz mogućnost da se u svakom konkretnom slučaju trajanje mere produži novom odlukom suda, ukoliko je to potrebno. Takođe smatra da treba uvesti mogućnost uslovnog otpusta iz zdravstvene ustanove.
– Obaveza je zdravstvene ustanove da najmanje jedanput godišnje obaveštava sud koji je izrekao meru o stanju zdravlja lica prema kojem se primenjuje. Međutim, sudija za izvršenje nema nikakvu ulogu u nadzoru nad sprovođenjem mere lečenja. Izvršenje mere nadzire ministarstvo nadležno za poslove zdravlja – kaže dr Bejatović.
Predsednik Advokatske komore Beograda Jugoslav Tintor ističe da je uloga branioca prilikom izricanja mere psihijatrijskog lečenja izuzetno važna, jer okrivljeni zbog svog zdravstvenog stanja nema mogućnost da neposredno ostvaruje svoja prava u krivičnom postupku.
– Sudske odluke u ovim postupcima pretežno zavise od stručnih pitanja medicinske prirode i od odgovora koje daje sudski veštak –neuropsihijatar. Zato je angažovanje stručnog savetnika nužna pretpostavka delotvorne odbrane – kaže Tintor.
Čuvanje i lečenje u psihijatrijskoj bolnici zapravo i nije kazna, jer "nije krivično delo ono delo koje je učinjeno u stanju neuračunljivosti". To znači da nema ni krivice. Osnov za izricanje mere bezbednosti nije krivična odgovornost, nego postojanje opasnosti da će učinilac nastaviti da vrši krivična dela.
Neuračunljivost znači da učinilac "nije mogao da shvati značaj svog dela ili nije mogao da upravlja svojim postupcima usled duševne bolesti, privremene duševne poremećenosti, zaostalog duševnog razvoja ili druge teže duševne poremećenosti". Bitno smanjena uračunljivost postoji kada je, usled nekog od navedenih stanja, sposobnost učinioca da shvati značaj svog dela ili sposobnost da upravlja svojim postupcima bila bitno smanjena, kaže Krivični zakonik.
Izvor: Vebsajt Politika, Aleksandra Petrović, 09.10.2017.Naslov: Redakcija