USTAV RS: Predstavnici strukovnih udruženja sudija i tužilaca upozoravaju na netransparentan način usvajanja izmena Ustava i potencijalno umanjivanje trenutne samostalnosti i nezavisnosti pravosuđa

Iako proces javne rasprave o izmenama Ustava Republike Srbije ("Sl. glasnik RS", br. 98/2006 - dalje: Ustav) koji se tiču pravosuđa formalno traju već mesecima, suštinske diskusije nema, smatraju predstavnici strukovnih udruženja sudija i tužilaca.

Oni su upozorili da će vlast pokušati da izmene Ustava iskoristi kako bi dodatno porobila pravosuđe i osnažila uticaj koji ostvaruje na tok sudskih postupaka i tužilačkih istraga.

"Nismo zadovoljni u kom pravcu idu takozvane javne rasprave u pogledu izmena Ustava. Predstavnici Ministarstva pravde se samo deklarativno zalažu za nezavisno pravosuđe", rekao je Nenad Stefanović, član UO Udruženja tužilaca Srbije.

On je istakao da je tokom javne rasprave moglo da se čuje da predstavnici zakonodavne i izvršne vlasti ne misle da bi trebalo menjati njihovu ulogu u procesu izbora nosioca pravosudnih funkcija. Takav stav, prema njegovim rečima, dovodi u pitanje motive sa kojima se ulazi u izmene Ustava.

"Strahujemo da je cilj ustavnih promena umanjivanje trenutno stečenih samostalnosti i nezavisnosti pravosuđa, koje je ionako na staklenim nogama", navodi Stefanović.

Dragana Boljević, predsednica Društva sudija Srbije je naglasila da predstavnici stručne javnosti i dalje ne znaju zvaničan stav Ministarstva pravde spram najavljenih izmena. Ipak, izbor tema koje su dominirale dosadašnjim javnim raspravama, kao i stavovi koje zastupa jedna nevladina organizacija, predsednici Društva sudija govore da je posredi pokušaj da se pronađe novi kanal za politički uticaj na pravosuđe.

"Jedno od rešenja o kojima se govorilo je da se Pravosudna akademija ubaci u Ustav kao uslov za izbor na pravosudnu funkciju. Tim rešenjem bi se od Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca napravilo paravan telo koje će samo formalno predlagati kandidate, dok bi oni bili već selektovani prilikom upisa u Pravosudnu akademiju", ukazala je Boljević.

Radovan Lazić, član Državnog veća tužilaca i predsednik UO Udruženja tužilaca je istakao da Ustav mora da se menja zbog toga što su građani nezadovoljni pravosuđem, a ne zbog toga što smo se na to obavezali Akcionim planom za Poglavlje 23. Prema njegovim rečima, sve prethodne reforme pravosuđa su pretpostavljale da je problem u ljudima, zbog čega su i imale katastrofalne rezultate.

"Problem nije u ljudima već u sistemu i zato treba menjati sistem. Poverenje u pravosuđe ne postoji zbog prevelikog uticaja koji politika ima na izbor sudija i tužilaca. To je najveća smetnja. Novi ustav mora da sadrži rešenja koja će potpuno onemogućiti uticaj politike na pravosuđe", istakao je Lazić.

Ustavne izmene, prema stavu Miodraga Majića, sudije Apelacionog suda i predsednika UO Centra za pravosudna istraživanja, treba iskoristiti kako bi prvi put uspostavili temelje sudske vlasti u Srbiji.

"Dosadašnje konsultacije su nam pokazale da postoji opasnost da izvršna vlast ustavne promene vidi kao priliku za dodatno porobljavanje pravosuđa. To se namerava postići zamenom postojećih normativnih mehanizama, nekim drugim, manje vidljivim", naveo je Majić.

Uz niz drugih rešenja koje bi izmene Ustava morale da sadrže, Majić je bio eksplicitan - sklanjanje političkog uticaja na pravosuđe je prioritet.

"Sudska vlast je kontrolisana činjenicom da sprovodi zakone koje donose druge dve grane vlasti. To je jedina dozvoljena vrsta kontrole, ako hoćemo nezavisno sudstvo", ukazao je Majić.

"Za vladavinu prava nije odgovorno samo pravosuđe, već i druge dve grane vlasti koje predlažu i usvajaju zakone. Mi najviše problema imamo sa državom koja ne želi da preuzme odgovornost za vladavinu prava. Zakoni koji se usvajaju u poslednje dve decenije su neusklađeni, doneseni po hitnom postupku, izuzetno protivrečni i nekvalitetni, i zadaju velike probleme sudijama i tužiocima", ukazala je Dragana Boljević, predsednica Društva sudija Srbije.