Email Print

PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O OGRANIČAVANJU RASPOLAGANJA IMOVINOM U CILJU SPREČAVANJA TERORIZMA - Tekst propisa


Član 1.

U Zakonu o ograničavanju raspolaganja imovinom u cilju sprečavanja terorizma ("Službeni glasnik RS", broj 29/15), u članu 2. posle tačke 2) dodaje se tačka 2a) koja glasi:

"2a)      "imovina označenog lica" je imovina iz tačke 2) ovog člana koja se nalazi u svojini ili državini označenog lica ili kojom označeno lice posredno ili neposredno upravlja."

Član 2.

Naziv glave II. menja se i glasi:

"LISTE OZNAČENIH LICA I

POSTUPAK ZA OZNAČAVANjE LICA".

Član 3.

Naziv odeljka 1. menja se i glasi:

"Liste označenih lica".

Član 4.

Iznad člana 3. dodaje se naziv člana koji glasi: "Lista označenih lica Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija i drugih međunarodnih organizacija u kojima je Republika Srbija član".

Član 3. menja se i glasi:

"Član 3.

Lista označenih lica doneta od strane Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija i drugih međunarodnih organizacija u kojima je Republika Srbija član preuzima se u originalu na engleskom jeziku i objavljuje na internet stranici Uprave za sprečavanje pranja novca.

Ministarstvo nadležno za spoljne poslove dužno je da obaveštenje o svakoj promeni na listi označenih lica od strane Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija i drugih međunarodnih organizacija u kojima je Republika Srbija član, u najkraćem mogućem roku dostavi ministarstvu nadležnom za unutrašnje poslove, Upravi za sprečavanje pranja novca, Upravi carina, Agenciji za privredne registre, Republičkom javnom tužilaštvu, Narodnoj banci Srbije i organima nadležnim za bezbednosne i obaveštajne poslove.

Uprava za sprečavanje pranja novca (u daljem tekstu: Uprava) o svakoj promeni na listi označenih lica iz stava 1. ovog člana obaveštava fizička i pravna lica koja su dužna da primenjuju radnje i mere za sprečavanje finansiranja terorizma u skladu sa zakonom.

Ministar nadležan za poslove finansija, na predlog Uprave, propisuje način obaveštavanja iz stava 3. ovog člana."

Član 5.

Posle člana 3. dodaje se odeljak 2. i naziv odeljka:

"2. Postupak za označavanje lica".

Član 6.

Naziv člana i član 4. menjaju se i glase:

"Označavanje lica na osnovu rešenja Vlade

Član 4.

Vlada rešenjem utvrđuje listu označenih lica na osnovu:

1)         predloga nadležnih državnih organa, na osnovu opravdanog uverenja da je lice terorista, da finansira terorizam, da je uključeno u aktivnosti terorističke grupe ili vršenje terorističkog akta;

2)         obrazloženog zahteva druge države.

Vlada, najmanje jednom godišnje, na predlog ministra nadležnog za poslove finansija, a po pribavljenom mišljenju nadležnih državnih organa iz člana 5. stav 1. ovog zakona razmatra opravdanost stavljanja na listu označenih lica.

Uprava o svakoj promeni na listi označenih lica iz stava 1. ovog člana obaveštava fizička i pravna lica koja su dužna da primenjuju radnje i mere za sprečavanje finansiranja terorizma u skladu sa zakonom."

Član 7.

U nazivu člana 5. broj: "2)" briše se.

Član 5. menja se i glasi:

"Član 5.

Ministarstvo nadležno za unutrašnje poslove ili nadležno javno tužilaštvo ili organ nadležan za bezbednosne i obaveštajne poslove ili Uprava podnosi Vladi pismeni i obrazloženi predlog akta za označavanje lica.

Uz predlog akta iz stava 1. ovog člana prilažu se: podaci o licu; informacije koje ukazuju na opravdanost uverenja da je lice terorista, da finansira terorizam, da je uključeno u aktivnosti terorističke grupe ili vršenje terorističkog akta; podaci o imovini koja može biti predmet ograničavanja raspolaganja, kao i mišljenja nadležnih organa iz stava 1. ovog člana.

Vlada, na osnovu opravdanog uverenja odlučuje o stavljanju predloženog lica na listu označenih lica.

Rešenje o stavljanju na listu dostavlja se lično označenom licu, u skladu sa zakonom.

Vlada, preko ministarstva nadležnog za spoljne poslove, upućuje molbu drugoj državi da ograniči raspolaganje imovinom licu koje je rešenjem Vlade stavljeno na listu označenih lica, ukoliko postoji saznanje da označeno lice ima imovinu u drugoj državi.

Molba sadrži podatke o licu, činjenice koje ukazuju na opravdanost uverenja da je lice terorista, da finansira terorizam, da je uključeno u aktivnosti terorističke grupe ili vršenje terorističkog akta, kao i podatke o imovini koja može biti predmet ograničavanja raspolaganja."

Član 8.

U nazivu člana 6. broj: "3)" briše se.

U članu 6. stav 2. reči: "u roku od tri radna dana od dana dostavljanja zahteva," brišu se, a posle reči: "ili vršenje terorističkog akta," dodaju se reči: "u najkraćem mogućem roku".

Član 9.

Posle člana 6. dodaje se član 6a koji glasi:

"Član 6a

Rešenje o stavljanju na listu iz čl. 5. i 6. ovog zakona objavljuje se u "Službenom glasniku Republike Srbije", kao i na zvaničnim internet stranicama Uprave i ministarstva nadležnog za unutrašnje poslove."

Član 10.

U nazivu odeljka iznad člana 7. broj: "2." briše se.

Član 11.

Posle člana 7. dodaju se nazivi članova i čl. 7a i 7b koji glase:

"Stavljanje na listu označenih lica Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija

Član 7a

Vlada, preko ministarstva nadležnog za spoljne poslove, predlaže lice za stavljanje na listu označenih lica Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija:

1)         ako je lice, koje je na osnovu rešenja Vlade stavljeno na listu označenih lica, povezano sa licima i organizacijama označenim rezolucijama Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija,

2)         ako se lice ne nalazi na listi označenih lica Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija.

Uz predlog iz stava 1. ovog člana dostavljaju se podaci o licu; informacije koje ukazuju na opravdanost uverenja da je lice terorista, da finansira terorizam, da je uključeno u aktivnosti terorističke grupe ili vršenje terorističkog akta; podaci o imovini koja može biti predmet ograničavanja raspolaganja, kao i druge informacije u skladu sa zahtevima nadležnih komiteta Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija.

Brisanje sa liste označenih lica Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija

Član 7b

Vlada, preko ministarstva nadležnog za spoljne poslove, predlaže brisanje lica sa liste označenih lica Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija:

1)         ako nakon razmatranja opravdanosti stavljanja na listu označenih lica na osnovu člana 4. ovog zakona donese odluku o brisanju sa liste označenih lica;

2)         ako je u postupku pred sudom odlučeno u korist označenog lica i lice je brisano sa liste označenih lica;

3)         ako je nastupila smrt označenog lica.

Uz predlog se dostavljaju podaci o licu, obrazloženje o ispunjenosti uslova iz stava 1. ovog člana, kao i druge informacije u skladu sa zahtevima nadležnih komiteta Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija."

Član 12.

Član 8. menja se i glasi:

"Član 8.

Pravno ili fizičko lice dužno je da prilikom obavljanja posla ili delatnosti utvrdi da li ima poslova ili drugih sličnih odnosa sa označenim licem.

Ako pravno ili fizičko lice utvrdi da ima poslova ili drugih sličnih odnosa sa označenim licem dužno je da u najkraćem mogućem roku ograniči raspolaganje imovinom označenog lica i o tome odmah, a najkasnije u roku od 24 časa, obavesti Upravu.

Lice iz stava 2. ovog člana dužno je da ograniči raspolaganje imovinom označenog lica do prijema rešenja o ograničavanju raspolaganja imovinom, ili obaveštenja da rešenje nije doneto, a najduže sedam dana od dana dostavljanja obaveštenja Upravi.

Lice iz stava 2. ovog člana ne sme učiniti dostupnom svoju ili tuđu imovinu označenom licu, licu koje označeno lice direktno ili indirektno poseduje ili kontroliše, kao i licu koje postupa u ime i za račun označenog lica ili po njegovim instrukcijama.

Lice iz stava 2. ovog člana dužno je da uz obaveštenje dostavi ime i prezime, adresu, odnosno naziv i sedište, kao i svu pisanu ili elektronsku dokumentaciju i druge informacije od značaja za identifikaciju označenog lica, imovine i posla ili drugih sličnih odnosa.

Obaveštenje iz stava 2. i informacije iz stava 5. ovog člana dostavljaju se u pismenoj ili elektronskoj formi, a ako se dostavljaju telefonskim putem, obaveštenje se mora potvrditi u pismenoj formi.

Organizacija nadležna za vođenje registra privrednih subjekata, udruženja, zadužbina, fondacija, kao i sudovi i javni beležnici dužni su da pregledaju listu označenih lica pre upisa u registar, odnosno pre sačinjavanja ili potvrđivanja ugovora o prometu nepokretnosti. Upis u registar neće se izvršiti, niti će se ugovor o prometu nepokretnosti sačiniti, odnosno potvrditi, u slučaju da je označeno lice predloženo za direktora, odgovorno lice ili većinskog vlasnika privrednog subjekta, udruženja, zadužbine, fondacije ili ako se označeno lice pojavi kao ugovorna strana kod prometa nepokretnosti.

Obaveštenje o neizvršenju upisa u registar privrednih subjekata, udruženja, zadužbina, fondacija ili o odbijanju sačinjavanja, odnosno potvrđivanja ugovora o prometu nepokretnosti, u slučaju iz stava 7. ovog člana, dostavlja se Upravi u najkraćem mogućem roku.

Radnje i mere iz ovog člana odnose se i na lice koje postupa u ime i za račun označenog lica ili po njegovim instrukcijama.

Ministar nadležan za poslove finansija, na predlog Uprave, uređuje način dostavljanja obaveštenja iz st. 2. i 8. ovog člana. "

Član 13.

U članu 10. stav 3. posle reči: "ministarstvu nadležnom za spoljne poslove," dodaju se reči: "ministarstvu nadležnom za unutrašnje poslove,".

Član 14.

U članu 19. stav 1. tačka 2) reči: "obustavi svaku aktivnost sa označenim licem" zamenjuju se rečima: "ograniči raspolaganje imovinom označenog lica".

Posle tačke 2) dodaje se tačka 2a) koja glasi:

"2a)      učini dostupnom svoju ili tuđu imovinu označenom licu, licu koje označeno lice direktno ili indirektno poseduje ili kontroliše, kao i licu koje postupa u ime i za račun označenog lica ili po njegovim instrukcijama (član 8. stav 4);".

U tački 3) broj: "4" zamenjuje se brojem: "5".

Član 15.

U članu 20. stav 1. menja se i glasi:

"Novčanom kaznom u iznosu od 5.000 do 150.000 dinara kazniće se za prekršaj odgovorno lice u sudu, organizaciji nadležnoj za vođenje registra privrednih subjekata, udruženja, zadužbina, fondacija ili javni beležnik ako:

1)         upiše u registar privredno društvo, udruženje, zadužbinu, fondaciju ili sačini, odnosno potvrdi ugovor o prometu nepokretnosti (član 8. stav 7);

2)         obaveštenje o neizvršenju upisa u registar privrednih subjekata, udruženja, zadužbina, fondacija ili o odbijanju sačinjavanja, odnosno potvrđivanja ugovora o prometu nepokretnosti ne dostavi Upravi (član 8. stav 8). "

U stavu 2. tačka 2) reči: "obustavi svaku aktivnost sa označenim licem" zamenjuju se rečima: "ograniči raspolaganje imovinom označenog lica".

Posle tačke 2) dodaje se tačka 2a) koja glasi:

"2a)      učini dostupnom svoju ili tuđu imovinu označenom licu, licu koje označeno lice direktno ili indirektno poseduje ili kontroliše, kao i licu koje postupa u ime i za račun označenog lica ili po njegovim instrukcijama (član 8. stav 4);".

U tački 3) broj: "4" zamenjuje se brojem: "5".

Član 16.

Ministar nadležan za poslove finansija u roku od tri meseca od dana stupanja na snagu ovog zakona doneće propis iz člana 4. stav 4. ovog zakona.

Član 17.

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".

IZ OBRAZLOŽENJA

II. RAZLOZI I CILJEVI ZA DONOŠENJE ZAKONA

Kao punopravna članica Organizacije Ujedinjenih nacija (u daljem tekstu: OUN) Republika Srbija je u obavezi da u potpunosti usaglasi svoju zakonsku regulativu sa potvrđenim konvencijama Ujedinjenih nacija (u daljem tekstu: UN). Na osnovu odredaba Glave VII. Povelje Ujedinjenih nacija, države članice OUN su u obavezi da preduzimaju mere na sprovođenju rezolucija koje u okviru svojih ovlašćenja donosi Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija (u daljem tekstu: SB UN). SB UN je doneo niz rezolucija kojima se propisuje primena mera protiv terorista, terorističkih organizacija i njihovih finansijera. Mere se odnose na sprečavanje korišćenja teritorija država od strane terorista i njihovih finansijera, efikasnu kontrolu granica u cilju sprečavanja prelaska takvih lica na teritoriju država članica i dr. Jedna od mera odnosi se na sprečavanje korišćenja imovine i sredstava navedenih lica i organizacija i države su u obavezi da donesu propise kojima se reguliše ograničavanje raspolaganja imovinom i sredstvima koji se nalaze na teritoriji tih država. Rezolucije kojima se propisuju navedene mere su: Rezolucija broj 1267 (iz 1999. godine) koja sadrži listu lica označenih od strane SB UN prema kojima se primenjuju navedene mere, kao i kasnije donete rezolucije: 1988 (iz 2011. godine), 1989 (iz 2011. godine), 2253 (iz 2015. godine), kao i Rezolucija broj 1373 iz 2001. godine. Zakonom o ograničavanju raspolaganja imovinom u cilju sprečavanja terorizma (u daljem tekstu: Zakon) se implementiraju navedene rezolucije.

Jedna od obaveza koja proizilazi iz članstva u Savetu Evrope (u daljem tekstu: SE) je multilateralno ocenjivanje sprovođenja zakona iz oblasti krivične i finansijske regulative u okviru tela SE koje se bavi sprečavanjem pranja novca i finansiranja terorizma - Manival (MoneyVal).

Republika Srbija je u periodu decembar 2014 – april 2016. godine bila predmet petog kruga evaluacije u pogledu radnji i mera koje preduzima u cilju borbe protiv pranja novca i finansiranja terorizma, a koju vrši Komitet Manival Saveta Evrope. Evaluacija je usmerena na sagledavanje tehničke usklađenosti sa međunarodnim standardima za borbu protiv pranja novca i finansiranja terorizma (FATF standardi revidirani 2012. godine), ali i procenu delotvornosti celokupnog sistema. Na plenarnom zasedanju Komiteta Manival, održanom u aprilu 2016. godine u Strazburu, usvojen je Izveštaj o evaluaciji Republike Srbije. Analizirani su komentari, ocene i preporuke iz izveštaja, koje su unete u Zakon.

Međunarodne standarde u oblasti sprečavanja pranja novca i finansiranja terorizma propisuje i međunarodno telo - FATF (Financial Action Task Force) koje je, u okviru svoje nadležnosti, februara 2012. godine doneo nove međunarodne standarde u oblasti sprečavanja i otkrivanja pranja novca i finansiranja terorizma (Međunarodni standardi u borbi protiv pranja novca i finansiranja terorizma i širenja oružja za masovno uništenje – FATF Preporuke). Navedeni dokument predstavlja i osnov na kome počiva rad Manivala (Moneyval) - tela Saveta Evrope koje se bavi procenom usaglašenosti nacionalnih sistema za sprečavanje pranja novca i finansiranja terorizma država članica Saveta Evrope sa međunarodnim standardima.

Na plenarnom sastanku u aprilu 2016. godine usvojen je izveštaj i Republika Srbija je ušla u proceduru pojačanog nadzora od strane komiteta Manival, u skladu sa kojom će biti dužna da izveštava Manival o napretku za godinu dana. Navedeni izveštaj, pored ocene da postoji neusaglašenost sa međunarodnim standardima u ovoj oblasti, sadrži niz obavezujućih preporuka, koje je neophodno usvojiti u roku od godinu dana do kada Republika Srbija mora da dokaže konkretne napretke u svakoj od ključnih oblasti koje su ocenjene lošom ocenom, u suprotnom će biti stavljena na listu država koje ne primenjuju međunarodne standarde u ovoj oblasti.

U izveštaju Manivala su identifikovani nedostaci u Zakonu, kao i nedostaci u primeni odredaba Zakona. Zbog toga je neophodno u najkraćem roku izvršiti izmene i dopune Zakona.

Jedna od najvećih zamerki je ta da prilikom primene Zakona, postupak označavanja lica od strane Vlade, a na predlog Ministarstva spoljnih poslova se pokazao kao veoma spor i u suprotnosti sa načelom hitnosti koje je po međunarodnim standardima u ovoj oblasti potrebno implementirati. Naime, za donošenje rešenja Vlade potrebno je izvršiti transkripciju imena sa liste UN u ćiriličko pismo, a kako se liste UN veoma često menjaju, dolazi do konstantnog kašnjenja u implementaciji lista u domaći pravni sistem.

Jedna od najznačajnijih preporuka iz izveštaja koje se odnose na borbu protiv finansiranja terorizma je: Hitno i suštinski pojednostaviti i ubrzati proceduru za izvršenje ciljanih finansijskih sankcija u skladu sa relevantnim rezolucijama SB UN i njihovim izmenama i dopunama. Uspostaviti mehanizam za utvrđivanje potencijalnih meta ciljanih finansijskih sankcija. Pojednostaviti proceduru za stavljanje lica na domaću listu označenih lica i prihvatati predloge za stavljanje lica na listu od većeg broja državnih organa.

Osnovni cilj donošenja ovog zakona je unapređenje borbe protiv terorizma ustanovljavanjem sistema preventivnih i represivnih mera protiv finansiranja terorizma kao prethodne neophodne faze u vršenju terorističkih akata.

Republika Srbija je u julu 2002. godine potvrdila Međunarodnu konvenciju o suzbijanju finansiranja terorizma kojom se ustanovljava obaveza država članica OUN da inkriminišu finansiranje terorizma kao posebno krivično delo, što je učinjeno odredbom člana 393. Krivičnog zakonika koji je stupio na snagu 1. januara 2006. godine. Takođe, propisana je i obaveza ustanovljavanja zakonskog okvira za preduzimanje preventivnih mera na sprečavanju finansiranja terorizma, kao i obezbeđivanje efikasne međunarodne saradnje sa drugim državama članicama na ovom planu.

Međunarodne standarde u oblasti sprečavanja pranja novca i finansiranja terorizma propisuje i međuvladina organizacija FATF (Financial Action Task Force) koja je donela dokument pod nazivom "FATF 40 preporuka protiv pranja novca i finansiranja terorizma i širenja oružja za masovno uništenje", koji predstavlja osnovni standard u ovoj oblasti. Ujedno, to je i osnovni dokument na kome počiva rad svih međunarodnih organizacija koje se bave sprečavanjem pranja novca i finansiranja terorizma. Predlog zakona je usaglašen i sa standardima iz ovih preporuka.

Uprava za sprečavanje pranja novca je 2003. godine primljena u punopravno članstvo Egmont grupe, međunarodne organizacije finansijskoobaveštajnih službi (u daljem tekstu: FOS), čiji je cilj podizanje nivoa međunarodne saradnje između nacionalnih FOS i razmena finansijskoobaveštajnih podataka koji se odnose na pranje novca i finansiranje terorizma. Članstvo u ovoj organizaciji podrazumeva i brzo usaglašavanje propisa sa međunarodnim standardima, naročito u oblasti međunarodne saradnje. Zadržavanje punopravnog članstva u Egmont grupi je značajno imajući u vidu da su i pranje novca i finansiranje terorizma u najvećoj meri krivična dela sa elementom inostranosti i da se borba protiv njih na nacionalnom planu teško može zamisliti bez efikasne međunarodne saradnje, i zavisi od usvajanja zakonodavstva koje će obuhvatiti preventivne mere protiv finansiranja terorizma.

III. OBJAŠNJENJE OSNOVNIH PRAVNIH INSTITUTA I POJEDINAČNIH REŠENJA

Članom 1. se predviđa uvođenje značenje pojma u član 2. Zakona, kojom se definiše imovina označenog lica u smislu da je ta imovina, koja je definisana u tački 2) ovog člana, a koja se nalazi u svojini ili državini označenog lica ili kojom označeno lice posredno ili neposredno upravlja. Ova izmena je učinjena u skladu sa komentarima Komiteta Manival, gde je konstatovano da postojeća definicija imovine na sadrži elemente koji bi opisali sve oblike svojinskih prava i prava raspolaganja imovinom koji su propisani relevantnim međunarodnim standardima u ovoj oblasti.

Članom 2. menja se naziv glave II. i glasi: "Liste označenih lica i postupak za označavanje lica". Raniji naziv ove glave je bio "Postupak za označavanje lica", ali iz razloga što se izmenama Zakona predviđa da se liste donete od strane Ujedinjenih nacija i drugih međunarodnih organizacija u kojima je Republika Srbija član preuzimaju u originalu (ne prevode se) i tako primenjuju, to se više ne može smatrati postupkom označavanja, pa je i naziv glave izmenjen u tom smislu.

Članom 3. menja se naziv odeljka pošto se sada razdvaja postupak za lica označena od strane Ujedinjenih nacija i drugih međunarodnih organizacija u kojima je Republika Srbija član, od postupka za označavanje lica rešenjem Vlade.

Članom 4. dodaje se naziv člana 3. i menja član 3. Zakona, i propisuje da se lista označenih lica doneta od strane Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija i drugih međunarodnih organizacija u kojima je Republika Srbija član preuzima se u originalu na engleskom jeziku i objavljuje na internet stranici Uprave za sprečavanje pranja novca. Ovim se otklanja nedostatak koji se ogledao u tome da je postupak označavanja lica od strane Vlade, a na predlog Ministarstva spoljnih poslova bio veoma spor i u suprotnosti sa načelom hitnosti koje je po međunarodnim standardima u ovoj oblasti zahteva. Liste Ujedinjenih nacija se primenjuju po automatizmu i nije potrebno njihovo implementiranje propisom donetim od strane Vlade. Ministarstvo nadležno za spoljne poslove dužno je da o svakoj promeni na listi označenih lica od strane Ujedinjenih nacija i drugih međunarodnih organizacija u kojima je Republika Srbija član, bez odlaganja obavesti ministarstvo nadležno za unutrašnje poslove, Upravu za sprečavanje pranja novca (daljem tekstu: Uprava), Upravu carina, Agenciju za privredne registre, Republičko javno tužilaštvo, Narodnu banku Srbije i organe nadležne za bezbednosne i obaveštajne poslove. Lista lica označenih od strane Ujedinjenih nacija i drugih međunarodnih organizacija u kojima je Republika Srbija član se u izvornom/originalnom obliku (na engleskom jeziku, bez prevođenja) preuzima i objavljuje na internet stranici Uprave. Uprava bez odlaganja o svakoj promeni na listi označenih lica obaveštava fizička i pravna lica koja su dužna da primenjuju radnje i mere za sprečavanje finansiranja terorizma u skladu sa zakonom. Ministar finansija, na predlog Uprave, propisuje način obaveštavanja.

Članom 5. se uvodi novi odeljak i naziv odeljka, čime se ova oblast tematski deli od odeljka koji propisuje postupanje sa listama Ujedinjenih nacija i drugih međunarodnih organizacija u kojima je Republika Srbija član.

Član 6. kojim se menja član 4. Zakona, je rezultat razdvajanja postupka sa listama Ujedinjenih nacija i drugih međunarodnih organizacija u kojima je Republika Srbija član, od postupka utvrđivanja liste od strane Vlade. Ovaj član propisuje da se postupak za označavanje lica može zasnivati na dva različita osnova. Prvi osnov je označavanje lica na predlog nadležnih državnih organa, na osnovu opravdanog uverenja da je lice terorista, da finansira terorizam, da je uključeno u aktivnosti terorističke grupe ili vršenje terorističkog akta. Opravdano uverenje je pravni standard, koji je u potpunosti odvojen od krivičnih standarda, a koji se uvodi kao kriterijum na koji Vlada mora da se oslanja prilikom donošenja rešenja o označavanju lica. Opravdano uverenje se formira na osnovu informacija o određenom licu koje Vladi dostavljaju nadležni državni organi. Drugi osnov za označavanje lica je obrazložen zahtev druge države, koji svoje utemeljenje nalazi u Rezoluciji 1373 SB UN, koja nalaže državama da na zahtev druge države moraju ozbiljno razmotriti i, ukoliko postoji opravdano uverenje, doneti rešenje o stavljanju na listu označenih lica. Radi zaštite ljudskih prava označenog lica, koja mogu biti ugrožena stavljanjem na listu, Vlada najmanje jednom godišnje razmatra opravdanost donošenja rešenja o stavljanju na listu, što podrazumeva praćenje UN liste i njenih eventualnih promena od strane nadležnih ministarstava, kao i proveru opravdanosti svog uverenja i izmenjenih okolnosti koje mogu dovesti do skidanja sa liste označenih lica. Propisano je i da Uprava bez odlaganja o svakoj promeni na listi označenih lica obaveštava fizička i pravna lica koja su dužna da primenjuju radnje i mere za sprečavanje finansiranja terorizma u skladu sa zakonom.

Članom 7. se menja član 5. Zakona, koji određuje postupak označavanja lica na osnovu predloga nadležnih državnih organa. Ministarstvu nadležnom za unutrašnje poslove, nadležnom javnom tužilaštvu, organu nadležnom za bezbednosne i obaveštajne poslove ili Upravi je dato ovlašćenje da predlože označavanje određenih lica, koje proizilazi iz njihove prirode posla koja je u bliskoj vezi sa borbom protiv terorizma, a samim tim imaju pristup informacijama koje mogu ukazivati na postojanje opravdanog uverenja da je neko lice terorista, član terorističke organizacije i finansijer terorista ili terorističkih organizacija. Vlada, na osnovu predloga akta jednog od nadležnih državnih organa odlučuje o postojanju opravdanog uverenja i donosi rešenje. Ovim članom reguliše se da se zaštita ljudskih prava, koja je međunarodni standard i proizilazi iz rezolucija SB UN, ostvaruje ličnim dostavljanjem obaveštenja označenom licu u skladu sa pravilima opšteg upravnog postupka. Dato je ovlašćenje Javnom tužilaštvu da predloži označavanje određenih lica. Naime, primedba Manivala je bila da je smisleno da tužilac koji je podigao optužnicu i goni za krivično delo terorizma i njegovog finansiranja, bude u mogućnosti da predloži lice za stavljanje na listu, pošto imaju neposredna saznanja da je lice osumnjičeno, odnosno optuženo za terorističke aktivnosti. Novina je, i da Vlada, preko ministarstva nadležnog za spoljne poslove, diplomatskim putem, upućuje molbu drugoj državi da ograniči raspolaganje imovinom licu koje je rešenjem Vlade stavljeno na listu označenih lica. Molba se podnosi u slučaju da postoji saznanje da označeno lice ima imovinu u drugoj državi. Molba sadrži podatke o licu, kao i informacije koje ukazuju na opravdanost uverenja da je lice terorista, da finansira terorizam, da je uključeno u aktivnosti terorističke grupe ili vršenje terorističkog akta, kao i podatke o imovini koja može biti predmet ograničavanja raspolaganja. Ova novina je ispunjavanje preporuka Manivala i usklađivanje sa međunarodnim standardima, koji traže od država da uspostave mehanizam za traženje od druge države u kojoj se nalazi imovina označenog lica (koje je označeno od strane naše države) da ograniči raspolaganje tom imovinom.

Članom 8. menja se član 6. Zakona. Član 6. propisuje postupak po zahtevu učinjenom od strane druge države za stavljanje na listu i ograničavanje raspolaganja imovinom, koji predstavlja drugi osnov za označavanje lica. Na osnovu člana 6. ovog zakona Vlada u najkraćem mogućem roku (menja se odredba koja je predviđala "u roku od tri dana od dana dostavljanja zahteva"), a na osnovu opravdanog uverenja da je lice terorista, da finansira terorizam, da je uključeno u aktivnosti terorističke grupe ili vršenje terorističkog akta, odlučuje o predlogu akta nadležnog ministarstva o stavljanju tog lica na listu. Po mišljenju Manivala, rok od tri dana nije bio u skladu sa zahtevom rezolucija SB UN da se ova odluka donosi bez odlaganja. Stoga je predviđena terminologija u najkraćem mogućem roku, kao trenutak kada je najranije moguće postupiti. Ukoliko Vlada utvrdi da postoji opravdano uverenje donosi rešenje o stavljanju na listu i o tome preko ministarstva nadležnog za spoljne poslove obaveštava podnosioca zahteva.

Član 9. uvodi novi član 6a koji propisuje da se rešenje o stavljanju na listu objavljuje u "Službenom glasniku Republike Srbije" kao i na zvaničnim internet stranicama Uprave i ministarstva nadležnog za unutrašnje poslove.

Članom 10. ukida se odeljak i dodaje naziv iznad člana 7.

Član 11. uvodi dva nova člana. Na osnovu člana 7a, Republika Srbija može dati predlog Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija za stavljanje na listu UN onih lica koje je Vlada stavila na listu označenih lica. Ovim se daje mogućnost da se lice, stavljeno na listu rešenjem Vlade (lice koje nije na listi SB UN) nađe i na listi SB UN. Zakon propisuje da Vlada, preko ministarstva nadležnog za spoljne poslove, predlaže lice za stavljanje na listu označenih lica Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija u slučaju kada su ispunjeni sledeći uslovi:

1) ako je lice koje je na osnovu rešenja Vlade stavljeno na listu označenih lica povezano sa licima i organizacijama označenim rezolucijama Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija (kao što su: 1267/1989 (Al-qaida), 2253 (Isil/da’esh) i 1988 (talibani)),

2) ako se lice ne nalazi na listi označenih lica Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija.

Član 7b je u direktnoj vezi sa članom 7a, i njime se predviđa predlaganje za brisanje lica sa liste označenih lica Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, a odnosi se na lica koja su u skladu sa članom 7a i predložena za stavljanje na listu. Član 7a propisuje uslove pod kojima se može podneti ovaj predlog.

Članom 12. menja se član 8, koji propisuje dužnost za svako pravno ili fizičko lice da prilikom obavljanja posla ili delatnosti utvrdi da li ima poslova ili drugih sličnih odnosa za označenim licem. Svako lice dužno je da u najkraćem mogućem roku ograniči raspolaganje imovinom označenog lica i da o tome odmah, a najkasnije u roku od 24 sata, obavesti Upravu. Formulacija u važećem Zakonu: "obustavi svaku aktivnost" za Manival nije značila i ograničavanje raspolaganja imovinom, pa je u tom smislu sada propisano da je lice dužno da "ograniči raspolaganje imovinom označenog lica". Lice koje je obavestilo Upravu je dužno da "ograniči raspolaganje imovinom označenog lica" (umesto da se uzdrži od svake aktivnosti) do prijema rešenja o ograničavanju raspolaganja imovinom određenog lica, a najduže sedam dana od dana dostavljanja obaveštenja Upravi. Novina je da lice ne sme učiniti dostupnim svoju ili tuđu imovinu označenom licu, licu koje označeno lice direktno ili indirektno poseduje ili kontroliše, kao i licu koje postupa u ime i za račun označenog lica ili po njegovim instrukcijama. Ovde se onemogućava označeno lice da koristi ne samo svoju imovinu, već i tuđu. Odredba je nastala u skladu sa primedbama Manivala, gde je konstatovano da ograničavanje treba da se odnosi i na imovinu koju označeno lice koristi i posredno, preko drugih lica, bez obzira da li je u njegovom vlasništvu. Sve mere iz ovog člana se primenjuju i u odnosu na lice koje postupa u ime i za račun označenog lica ili po njegovim instrukcijama. Izmene su i u stavovima koji se odnose na obaveze organizacije nadležne za vođenje registra privrednih subjekata, udruženja, zadužbina, fondacija, kao i sudova i javnih beležnika, pre svega radi usklađivanja sa odredbama Zakona o prometu nepokretnosti, koji predviđa sačinjavanje, odnosno potvrđivanje ugovora o prometu nepokretnosti od strane javnog beležnika, a ne overavanje ugovora. Drugi razlog je preciziranje u pogledu obaveze organizacije nadležne za vođenje registra privrednih subjekata, udruženja, zadužbina, fondacija, kao i sudova i javnih beležnika da obaveste Upravu o odbijanju upisa u registar, odnosno o odbijanju sačinjavanja ili potvrđivanja ugovora o prometu nepokretnosti, kako bi bilo jasno da ta obaveza postoji samo u slučaju da postoje razlozi navedeni u stavu 7. člana 8. Zakona.

Član 13. propisuje izmenu člana 10. Zakona u smislu da se Rešenje o ograničavanju raspolaganja imovinom dostavlja i ministarstvu nadležnom za unutrašnje poslove.

Član 14. menja u članu 19. Zakona (koji se odnosi na privredne prestupe) formulaciju "obustavi svaku aktivnost sa označenim licem" sa formulacijom "ograniči raspolaganje imovinom označenog lica", kako bi ova kaznena odredba bila usklađena sa odredbom člana 8, pošto član 19. predviđa sankciju u slučaju kršenja i odredaba člana 8. Takođe, iz istog razloga se dodaje nova tačka 2a) kako bi se predvidela kazna za lice koje učini dostupnom svoju ili tuđu imovinu označenom licu, licu koje označeno lice direktno ili indirektno poseduje ili kontroliše, kao i licu koje postupa u ime i za račun označenog lica ili po njegovim instrukcijama, pošto je ovo nova obaveza predviđena u članu 8.

Član 15. menja u članu 20. Zakona (koji se odnosi na prekršaje) formulaciju "obustavi svaku aktivnost sa označenim licem" sa formulacijom "ograniči raspolaganje imovinom označenog lica", kako bi ova kaznena odredba bila usklađena sa odredbom člana 8, pošto član 19. predviđa sankciju u slučaju kršenja i odredaba člana 8. Takođe, iz istog razloga se dodaje nova tačka kako bi se predvidela kazna za lice koje učini dostupnom svoju ili tuđu imovinu označenom licu, licu koje označeno lice direktno ili indirektno poseduje ili kontroliše, kao i licu koje postupa u ime i za račun označenog lica ili po njegovim instrukcijama, pošto je ovo nova obaveza predviđena u članu 8. Menja se i stav 1. člana 20. Zakona, da bi se izvršilo usklađivanje sa ostalim izmenama u članu 8. koje se odnose na obaveze organizacije nadležne za vođenje registra privrednih subjekata, udruženja, zadužbina, fondacija, kao i sudova i javnih beležnika. Osnovna izmena je preciziranje odgovornosti odgovornog lica.

Članom 16. predviđeno je da ministar nadležan za poslove finansija donosi podzakonski akt kojim se bliže uređuju odredbe člana 4.

Član 17. predviđa stupanje na snagu zakona osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".

VI. ANALIZA EFEKATA AKTA

Na koga će i kako najverovatnije uticati rešenja u zakonu

Zakon o ograničavanju raspolaganja imovinom u cilju sprečavanja terorizma (koji je na snazi od marta 2015. godine) propisuje obaveze za sledeće subjekte:

- Organe javne vlasti (Vlada, ministarstvo nadležno za spoljne poslove, Ministarstvo nadležno za unutrašnje poslove, organ nadležan za bezbednosne i obaveštajne poslove, Uprava za sprečavanje pranja novca, ministarstvo nadležno za poslove pravosuđa, ministarstvo nadležno za poslove odbrane, ministarstvo nadležno za poslove finansija, organizacija nadležna za vođenje registra privrednih subjekata, udruženja, zadužbina, fondacija, Direkcija za upravljanje oduzetom imovinom, sudovi i javni beležnici);

- Fizička lica koja imaju poslove ili druge slične odnose sa označenim licem ili kod kojih se imovina nalazi;

- Pravna lica koja imaju poslove ili druge slične odnose sa označenim licem ili kod kojih se imovina nalazi (banke, računovodstvene agencije, osiguravajuća društva, brokersko-dilerska društva i dr.).

Izmenama i dopunama Zakona daje se ovlašćenje nadležnom javnom tužilaštvu da predloži označavanje određenih lica. Naime, primedba Manivala je bila da je smisleno da tužilac koji je podigao optužnicu i goni za krivično delo terorizma i njegovog finansiranja, bude u mogućnosti da predloži lice za stavljanje na listu, pošto imaju neposredna saznanja da je lice optuženo za terorističke aktivnosti.

Ovaj zakon propisuje sledeće obaveze za organe javne vlasti: podnošenje pismenih i obrazloženih predloga Vladi za označavanje lica, predlaganje Vladi promene liste, davanje mišljenja o predlogu za stavljanje na listu označenog lica, dostavljanje Vladi zahteva drugih država za stavljanje na listu označenih lica i ograničavanje raspolaganja imovinom ili sredstvima, odlučivanje u upravnom sporu po žalbi označenog lica, pregledanje liste označenih lica pre upisa u registar ili overe ugovora o prometu nepokretnosti, dostavljanje Upravi traženih podataka o označenom licu i njegovoj imovini, dostavljanje izveštaja (koji sadrži obrađene i analizirane podatke) ministru nadležnom za poslove finansija, donošenje rešenja o ograničavanju raspolaganja imovinom i njegovo dostavljanje odgovarajućim subjektima, razmatranje opravdanosti donošenja rešenja o ograničavanju raspolaganja imovinom i eventualno poništavanje rešenja, upravljanje imovinom čije je raspolaganje ograničeno, odlučivanje u postupku radi izuzimanja dela imovine, ukidanje rešenja o ograničavanju raspolaganja imovinom, vršenje nadzora nad primenom ovog zakona. Efikasna primena zakona će zahtevati dodatnu edukaciju i specijalizaciju u ovoj oblasti zaposlenih u organima javne vlasti koji će učestvovati u sprovođenju zakona.

Ako pravno ili fizičko lice utvrdi da ima poslova ili drugih sličnih odnosa sa označenim licem dužno je da ograniči raspolaganje imovinom označenog lica i o tome obavesti Upravu. Ovo lice je dužno da ograniči raspolaganje imovinom označenog lica do prijema rešenja o ograničavanju raspolaganja imovinom, ili obaveštenja da rešenje nije doneto, a najduže sedam dana od dana dostavljanja obaveštenja Upravi. Pravno ili fizičko lice dužno je da uz obaveštenje dostavi ime i prezime, adresu, odnosno naziv i sedište, kao i svu pisanu ili elektronsku dokumentaciju i druge informacije od značaja za identifikaciju označenog lica, imovine i posla ili drugih sličnih odnosa. Pravno ili fizičko lice kod koga se imovina nalazi dužno je da postupa po rešenju o ograničavanju raspolaganje imovinom. Ove aktivnosti zahtevaju pre svega angažovanje fizičkih i pravnih lica na praćenju liste označenih lica, a zatim i u preduzimanju radnji i mera ukoliko su ispunjeni gorenavedeni uslovi.

Troškovi koje će primena zakona stvoriti građanima i privredi

Primena Zakona o ograničavanju raspolaganja imovinom u cilju sprečavanja terorizma (koji je na snazi od marta 2015. godine) izazvaće troškove građanima i privredi, s tim da se navedena posledica ne može izbeći, pošto je donošenje ovog zakona međunarodna obaveza Republike Srbije proistekla iz članstva države u OUN. Ti troškovi će se ogledati pre svega u mogućem gubljenju zarade (izmakla dobit), i to u slučaju da pravno ili fizičko lice utvrdi da ima poslova ili drugih sličnih odnosa sa označenim licem i nakon toga obustavi svaku aktivnost. Preduslov za ovu situaciju je stavljanje na listu lica sa kojima oni posluju.

 Izmene i dopune ovog zakona neće izazvati nove troškove građanima i privredi.

Da li pozitivne posledice donošenja zakona opravdavaju troškove

Primenom ovog zakona unaprediće se borba protiv terorizma ustanovljavanjem sistema preventivnih i represivnih mera protiv finansiranja terorizma kao prethodne neophodne faze u vršenju terorističkih akata. Time će biti povećana opšta sigurnost u državi, a doprineće da Srbija bude prepoznata kao pouzdan partner međunarodnoj zajednici u borbi protiv terorizma kao globalnog fenomena.

Očuvanost, integritet i stabilnost kreditnih i finansijskih institucija i poverenje u finansijski sistem u celini mogu biti ozbiljno ugroženi pokušajima pojedinaca ili grupa da pribave zakonito ili nezakonito stečen novac u svrhe preduzimanja akata terorizma. Dalje, zloupotreba finansijskog sistema u smislu pribavljanja nezakonito ili zakonito stečenog novca za vršenje akata terorizma predstavlja jasan rizik po integritet, pravilno funkcionisanje, reputaciju i stabilnost finansijskog sistema. Preduzimanjem mera i radnji propisanih zakonom pravna i fizička lica će, pored očuvanja sopstvenog poslovnog i ličnog integriteta i reputacije, doprineti i unapređenju opšteg poslovnog ambijenta u državi.

Da li se zakonom podržava stvaranje novih privrednih subjekata na tržištu i tržišna konkurencija

Ovaj zakon neće neposredno uticati na stvaranje novih privrednih subjekata na tržištu i tržišnu konkurenciju, ali se posredno podstiče tržišna konkurencija, propisivanjem mera za unapređenje opšteg poslovnog ambijenta. Ovo će se pre svega postići objavljivanjem liste lica koja su označena i stavljena na listu terorista, terorističkih organizacija ili finansijera terorista na osnovu odgovarajućih rezolucija Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija ili akata međunarodnih organizacija čiji je država član, predloga nadležnih državnih organa ili na osnovu obrazloženog zahteva strane države. Pravno ili fizičko lice će imati obavezu da prilikom obavljanja posla ili delatnosti utvrdi da li ima poslova ili drugih sličnih odnosa sa označenim licem. Time će se sprečiti da savesna pravna i fizička lica posluju sa označenim licem i da time omoguće da se preko njih prikupljaju sredstva, a u nameri da se koriste za izvršenje terorističkog akta od strane terorista ili terorističkih organizacija. Kredibilitet pravnih i fizičkih lica će biti očuvan, a posredno i kredibilitet celokupnog finansijskog sistema.

Ovim zakonom će se preventivno uticati da označena lica i sa njima povezana lica izbegavaju uspostavljanje poslovnih odnosa sa licima iz Srbije, jer će biti svesni rizika da će biti prijavljeni nadležnim državnim organima i da će raspolaganje njihovom imovinom biti ograničeno. Time će biti sprečena eventualna zloupotreba domaćih privrednih subjekata, ali i fizičkih lica, u cilju finansiranja terorizma, a to će doprineti boljoj oceni Srbije na međunarodnom planu u smislu njenog poslovnog i investicionog rejtinga. Dobar rejting doprinosi lakšem odlučivanju stranih kompanija da stupaju u poslovne odnose sa domaćim privrednim subjektima, koji dobijaju šansu da povećaju obim svog poslovanja, u ovom slučaju sa stranim partnerima.

Sprečavanje zloupotrebe domaćih pravnih i fizičkih lica za finansiranje terorizma i očuvanje integriteta, reputacije i stabilnosti finansijskog sistema će doprineti i povećanju opšte pravne sigurnosti u državi.

Da li su zainteresovane strane imale priliku da se izjasne

Nacrt zakona o izmenama i dopunama Zakona o ograničenju raspolaganja imovinom u cilju sprečavanja terorizma sačinila je radna grupa u kojoj su učestvovali predstavnici Uprave za sprečavanje pranja novca, Ministarstva pravde, Ministarstva spoljnih poslova i Republičkog javnog tužilaštva. Radna grupa je održala više sastanaka na kojima su predstavnici nadležnih državnih organa mogli da iznesu svoje sugestije.

Osnov za izmene i dopune ovog zakona je pomenuti Izveštaj Komiteta Manival, o kome su konstatovani nedostaci zakona i neusklađenost sa FATF preporukama. Izveštaj sadrži i preporuke za izmene zakona, što je jedan od preduslova za dobijanje pozitivne ocene i konstatacije Manivala da je Republika Srbija ostvarila konkretan napredak u svakoj od ključnih oblasti koje su ocenjene lošom ocenom, a jedna od tih oblasti je oblast finansiranja terorizma, odnosno zakonodavnog okvira za primenu ciljanih finansijskih sankcija u odnosu na označena lica.

Koje će mere tokom primene zakona biti preduzete da bi se ostvarili razlozi donošenja zakona

Ovim zakonom je propisano da je ministar nadležan za poslove finansija u obavezi da u roku od tri meseci od stupanja na snagu ovog zakona donese podzakonski akt kojim će se bliže urediti način na koji će Uprava za sprečavanje pranja novca obaveštavati finansijski i nefinansijski sektor o promeni liste označenih lica (pravni osnov je član 4. stav 4. Nacrta zakona). Osnovni zakon po kome Uprava postupa je Zakon o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma. Postupajući po ovom zakonu, Uprava je u svakodnevnom kontaktu sa bankama, računovođama, revizorima i drugim subjektima iz finansijskog i nefinansijskog sektora koji postupaju po ovom zakonu. Pored toga, Uprava sarađuje sa drugim nadzornim organima – Narodnom bankom Srbije, Komisijom za hartije od vrednosti, Poreskom upravom, Ministarstvom trgovine, turizma i telekomunikacija - Sektorom tržišne inspekcije, i drugima, od kojih može da pribavi kontakt podatke svih subjekata/obveznika po oba ova zakona, koje će obaveštavati o promeni liste označenih lica.

Kao centralni organ Republike Srbije u sistemu borbe protiv pranja novca i finansiranja terorizma Uprava za sprečavanje pranja novca obaveštava javnost o pojavnim oblicima pranja novca i finansiranja terorizma. Na svom zvaničnom sajtu Uprava objavljuje obaveštenja i dokumenta relevantnih međunarodnih organizacija putem kojih zainteresovani subjekti mogu da se informišu o aktuelnostima u ovoj oblasti. U saradnji sa Narodnom bankom Srbije, strukovnim udruženjima finansijskih institucija, računovođa, revizora i drugih udruženja organizuju se predavanja, seminari i radionice na kojima se obveznici i drugi akteri u sistemu borbe protiv pranja novca i finansiranja terorizma edukuju i unapređuju svoja znanja. Kao nosilac posla u izradi ovog zakona, Uprava će gorenavedene aktivnosti u smislu informisanja javnosti sprovoditi i kada se radi o rešenjima koja sadrži ovaj zakon, prevashodno informisanjem privatnog sektora o ažuriranjima, odnosno izmenama i dopunama lista označenih lica Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija.

Izvor: Vebsajt Narodne skupštine, 13.11.2017.

Izvor: Vebsajt Narodne skupštine, 13.11.2017.