ZAKON O OSNOVAMA SISTEMA OBRAZOVANJA I VASPITANJA: Zakon predviđa kazne od 30.000 do 100.000 dinara za roditelje učenika koji prekrše zabranu diskriminacije, zlostavljanja, ugrožavanja bezbednosti drugih đaka i zaposlenih u školi. Zakon predviđa i kazne za zaposlene u školi koji prekrše školsku disciplinu. Protiv nastavnika može da se vodi disciplinski postupak, da im plata bude smanjena za 20 odsto tokom tri meseca, za lakše povrede ili do 35 odsto tokom šest meseci, za teže povrede. Ako bi nastavnik sam udario učenika, mogao bi da ostane i bez posla i bez licence za rad u školi

Ako osnovac tuče druga iz razreda može da mu bude smanjena ocena iz vladanja, da dobije ukor nastavničkog veća ili direktora ili da bude premešten u drugu školu. Ubuduće će, zbog novih prosvetnih pravila, moći da mu propišu i društveno-koristan ili humanitarni rad. Isto važi i za srednjoškolca nasilnika, samo što on može da bude i izbačen iz škole, ali bez problema može da se upiše u neku drugu.

U Zakonu o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja ("Sl. glasnik RS", br. 88/2017 - dalje: Zakon) navedeno je i da se postupak protiv učenika sprovodi u toku školske godine u kojoj je prekršaj načinjen, što bi moglo da znači da ako neko šamara i šutira druga pred kraj školske godine možda prođe i nekažnjeno. Da li će i na koji način učenik da bude kažnjen, odlučuje škola, a posao prosvetne inspekcije je da proveri da li je sve urađeno u skladu sa pravilima.

- U slučajevima poput onog iz škole u Aranđelovcu, iz koje se pojavio snimak na kome učenici udaraju drugaricu, prosvetna inspekcija izlazi po hitnom postupku. Utvrđujemo sve okolnosti i pratimo da li škola postupa ispravno - objašnjava Jasmina Jovanović, pomoćnica ministra prosvete zadužena za inspekcijski nadzor. - Škola je dužna da utvrdi o kakvom je nasilju reč, da uzme izjave od učenika, obavesti roditelje, donese zaključke, predloži mere. Inspekcija je tu da proveri da li je sve to učinjeno. Ako nije, onda inspektori nalažu da se greške isprave.

Jovanovićeva objašnjava da Zakon ne predviđa samo kazne za učenike koji prekrše školsku disciplinu, već i za zaposlene u školi, ako se utvrde njihovi propusti. Protiv nastavnika može da se vodi disciplinski postupak, da im plata bude smanjena za 20 odsto tokom tri meseca, za lakše povrede, ili do 35 odsto tokom šest meseci, za teže povrede. Ako bi nastavnik sam udario učenika, mogao bi da ostane i bez posla i bez licence za rad u školi.

- Novina u Zakonu je da učenik protiv kog je vođen disciplinski postupak prelazi u drugu školu, a u njegovoj ispisnici mora da piše upozorenje o tom postupku - objašnjava Jovanović. - To ga ne sprečava da se upiše u drugu školu, ali će pomoći da se u novoj sredini obrati više pažnje na njegovo ponašanje i preduzmu preventivne mere da se slučaj ne ponovi. Toj deci je, kao i žrtvama, potrebna podrška.

U pojedinim situacijama izriču se vaspitne ili disciplinske mere: opomene, ukor odeljenskog starešine, odeljenskog veća, direktora, nastavničkog veća, predlog za prebacivanje u drugu školu ili isključenje. Ove mere utiču na ocenu iz vladanja, koja od šestog razreda ulazi u opšti uspeh. Ministarstvu obično stiže dvadesetak prijava nasilnih situacija mesečno.

Miodrag Tasić, direktor Zavoda za vaspitanje dece i omladine Beograd, podseća da početak nasilništva uvek ide iz matične porodice, osim ako nije u pitanju psihički poremećaj:

- Veoma je važno da se deca vaspitavaju i pre odlaska u školu, i da se uče da na konstruktivan i socijalizovan način kanališu višak energije kroz sport, razne igre i organizovana druženja. Reakcije na posledice nasilničkog ponašanja su uglavnom rigidne i nisu uvek efikasne.-

Za godinu i po, koliko postoji, "Roditeljski telefon" u okviru "SOS dečje linije", primio je oko 5.000 poziva, od čega su 1.500 uputili roditelji tražeći savet. Mnoga od pitanja, po rečima rukovodioca Željke Burgund, odnosili su se na to kako da roditelji ojačaju decu da ne budu žrtve vršnjaka. Nijedan roditelj, međutim, nije zvao da traži savet jer mu je dete nasilnik.

- Takvi roditelji se ne javljaju ili zato što je nasilje njihov uobičajeni porodični model, ili zato što zatvaraju oči i potiskuju - kaže Burgund. - Neki roditelji čak šalju deci jasne poruke da budu nasilna, tipa "ne daj na sebe" ili "pokaži ti njemu prvi". Mnogi od njih su odrastali devedesetih, u vreme ratova i uličnog nasilja, i ceh sada plaćaju njihova deca. Nasilje uvek kreće iz porodice.

Ona veruje i da bi roditelji trebalo da snose odgovornost za agresiju svojih mališana kroz novčane kazne i izricanje mere edukacije roditeljstva:

- Roditelj mora da razume zašto nije bio dovoljno kompetentan kao roditelj i zašto nije naučio svoje dete da druge ne treba zlostavljati. -

Učenici će za različite prekršaje biti kažnjavani i društveno-korisnim i humanitarnim radom.

- Ministar treba da donese pravilnik o tome o kojim oblicima rada je reč, u kom trajanju u odnosu na prekršaj, kao i kada će se sprovoditi u samoj školi, a kada izvan nje - objašnjava Jasmina Jovanović.

Novi Zakon predviđa finansijske kazne za roditelje učenika koji prekrše zabranu diskriminacije, zlostavljanja, ugrožavanja bezbednosti drugih đaka i zaposlenih u školi. U ovim slučajevima roditeljima je zaprećena kazna od 30.000 do 100.000 dinara.