ZAKON O RADU: ZAKONOM NIJE REGULISAN RAD NA LIZING, KAO I RAD AGENCIJA KOJE IZNAJMLJUJU RADNU SNAGU

Teška ekonomska situacija, veliki broj nezaposlenih, nedostatak radnih mesta, lak gubitak posla i veoma težak put do novog, već godinama muče Srbiju i, istovremeno, radnike stavljaju u veoma nepovoljnu situaciju.

Sigurnost da će se posao zadržati sve je manja, strah od gubika posla sve veći i to se, slobodno se može reći, odnosi na sve zaposlene, ali posebno na one koji se zapošljavaju preko agencija za zapošljavanje, popularno nazvanih "radnici na lizing".

U Srbiji na lizing radi između 50.000 i 70.000 radnika. Praksa je takva da na lizing često ne rade samo niskokvalifikovani radnici već i oni sa visokom stručnom spremom. Rad na lizing, kao i rad agencija koje iznajmljuju radnu snagu, nisu regulisani Zakonom o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013 i 75/2014). Po nekim procenama, radnici na lizing su u velikim kompanijama relativno dobro zaštićeni i plaćeni – a recimo da samo u nekima od njih na lizing radi više od 1.000 ljudi – dok su u ostalim firmama koje ih angažuju plaćeni od 10 do 30 odsto manje od stalno zaposlenih.

Taj način zapošljavanja sve više uzima maha, a radnici koji rade na lizing gotovo da nemaju nikavku pravnu zaštitu i prepušteni su volji poslodavca i agencija za zapošljavanje. Tako oni koji do posla dolaze posredstvom agencija za zapošljavanje koje iznajmljuju radnu snagu nekom drugom poslodavcu, praktično rade samo kada su potrebni i ako su potrebni, i samim tim lako se mogu zameniti. U suštini, radnici se angažuju kada je nekom preduzeću potrebna određena struka na određeno vreme, a oni koji se zaposle na lizing preko agencija, nisu sigurni do kada će raditi i da li će uopšte, da li će se menjati agencija, da li će na poslu koji rade i ostati, ili će iz bilo kojeg razloga biti angažovani neki drugi radnici...

Dakle, agencije za zapošljavanje zapošljavaju radnike, plaćaju za njih poreze i doprinose, a oni ne rade u agenciji, već u nekim firmama, kojima ih agencije, uz proviziju, iznajmljuju. Ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja je, prilikom usvajanja Zakona o izmenama i dopunama Zakona o radu("Sl. glasnik RS", br. 75/2014) ukazao na to da nije dobro što radnici na lizing nisu obuhvaćeni tim dokumentom te da rad agencija za zapošljavanje nije nezakonit, ali nisu ni Zakonom regulisane na odgovarajući način. On je rekao da bi pitanje radnika na lizing i agencija za zapošljavanje moralo biti regulisano dopunama ili izmenama radnog zakonodavstva.

Prema rečima predsednice Asocijacije slobodnih i nezavisnih sinidikata Ranke Savić, od donošenja novog Zakona za radnike koji se zapošljavaju preko agencija za zapošljavanje ništa se nije promenilo, iako je bilo najavljeno da će biti izmena tog dokumenta. – Preko agencija za zapošljavanje, odnosno na lizing, radi mnogo ljudi, a iako preciznih podataka nema, sigurno ih je oko 70.000 i njihov položaj je veoma tešak, pošto nemaju nikakvu radnopravnu zaštitu – kaže Ranka Savić. – Gotovo da nema firme ili kompanije koja ne angažuje radnike na taj način, a to se radi i u javnim preduzećima, državnim ustanovama, velikim i malim kompanijama, privatnim firmama...

Savić ukazuje na to da Zakon ni na koji način nije rešio problem radnika na lizing i da sadašnja zakonska regulativa takav način angažmana radnika niti dozvoljava niti zabaranjuje, što nije dobro. Prema njenim rečima, kada je usvajan novi Zakon, pojedini sindikati bili su protiv uvođenja pojma radnika na lizing, ali to nije bilo dobro jer oni postoje i potrebno je pravno regulisati njihov status, a ne praviti se da ih nema.

– Radnici koji rade na lizing u neprestanoj su psihozi zbog mogućeg gubitka posla, njihova prava daleko su manja nego prava radnika koji rade na neodređeno vreme ili se zapošljavaju direktno kod poslovca, bez posredovanja agencija za zapošljavanje: nemaju obezbeđen topli obrok, prevoz, plaćen prekovremeni rad, uglavnom rade za minimalnu platu, mogu biti prebacivani iz firme u firmu. To će biti tako sve dok se izmenama i dopunama Zakona ne reguliše položaj radnika na lizing i ne poveća kontrola rada agencija za zapošljavanje – kaže Ranka Savić.

U EU taj vid zapošljavanja je vrlo čest, a najrasprostanjeniji je u Belgiji, Francuskoj, Nemačkoj, Italiji, Holandiji, Španiji i Velikoj Britaniji. Većina zemalja EU je regulisala jednaku platu za agencijske i stalno zaposlene, bilo zakonski ili putem kolektivnih ugovora. Dodatnim regulacijama uređeni su uslovi pod kojima se takvi radnici mogu angažovati, ograničava se broj agencijskih radnika ili vreme trajanja rada, u nekim sektorima se zabranjuje njihovo angažovanje…

Izvor: Vebsajt Dnevnik, D. Mlađenović, 14.03.2016.
Naslov: Redakcija