NACRT ZAKONA O BESPLATNOJ PRAVNOJ POMOĆI: Sa donošenjem zakona se kasni dve godine, a krajnji rok kada bi zakon trebalo da stupi na snagu je 1. januar 2018. godine. Situacija je trenutno zamrznuta i pregovori oko zakona stopirani zbog nesuglasica i dvovlašća u Advokatskoj komori Beograda, ali advokati imaju zajednički stav da ne prihvate ponuđeno rešenje po kom osim njih pravnu pomoć mogu da pružaju i NVO, sindikati, pravni fakulteti

Oko 800.000 siromašnih građana taoci su sukoba advokata i nedostatka njihove dobre volje da se donese Zakon o besplatnoj pravnoj pomoći, zbog čega je Srbija "probila" sve rokove, kaže prof. Saša Gajin, član Radne grupe za izradu spornog propisa.

Sa donošenjem zakona se kasni dve godine, a sva je prilika da će biti "probijen" i krajnji rok kada bi zakon trebalo da stupi na snagu - 1. januar 2018. godine. To znači da siromašne i dalje neće imati ko besplatno da zastupa npr. u ostavinskim postupcima ili parnicama, a što bi finansirala država.

Situacija je trenutno zamrznuta i pregovori oko zakona stopirani zbog nesuglasica i dvovlašća u Advokatskoj komori Beograda.

Mada advokati imaju zajednički stav - da ne prihvate ponuđeno rešenje po kom osim njih pravnu pomoć mogu da pružaju i NVO, sindikati, pravni fakulteti, njihov stav trenutno nema ko da zastupa. Sve ovo, kaže Gajin, stopiralo je napredak Srbije u vezi sa pregovaračkim Poglavljem 23, ključnim u procesu EU integracija.

- Advokati su se štrajkom borili protiv monopola notara, ali sada misle da je sasvim u redu da oni imaju monopol na pružanje besplatne pravne pomoći. Njihov stav je suprotan zakonu. Na primer, Zakon o opštem upravnom postupku ("Sl. glasnik RS", br. 18/2016) kaže da svako može svakoga da zastupa. Udruženja i sindikati imaju službe pravne pomoći, koje rade decenijama, i trebalo je samo njihov rad regulisati zakonom. Svi oni mogu davati pravne savete, a pred sudom mogu zastupati oni koji imaju položen pravosudni ispit - kaže Gajin.

Ovome se najoštrije suprotstavlja advokatura i tvrdi da su takva rešenja protivustavna. To misle i Gajić i Tintor, koji predvode suprotstavljene struje u beogradskoj komori.

- Nije problem u neslozi advokata, već u članu 67 Ustava Republike Srbije ("Sl. glasnik RS", br. 98/2006), koji kaže da pravnu pomoć mogu pružati samo advokati i jedinice lokalne samouprave. Ne pominju se nadripisarska udruženja, i borićemo se da tako i ostane. Uporno se donose zakoni koji idu na štetu advokature, građana i sudova. Sudovi su već izgubili prihode od taksi, advokati gube posao, a građane svi to skupo košta - kaže Vladimir Gajić.

I Tintor dodaje da se zakon ne donosi 10 godina zbog ustavnih ograničenja i zato što država nema novca:

- Za sve to vreme NVO pružaju bez problema pravnu pomoć iako to zakonom nije uređeno. Ministarstvo pravde je zauzelo stav da neće stvar "lomiti preko kolena" i nadamo se da će tako i ostati. Ukoliko se donese zakon bez saglasnosti advokature, najviše će trpeti građani, koji će izgubiti pravo na kvalitetnu pomoć. -

Tekst zakona već je bio usaglašen pre godinu i po, ali su raspisani izbori, da bi se posle njih ispostavilo da konsenzusa - nema. Iz Ministarstva pravde poručuju da su se početkom godine izjasnili da neće donositi zakon bez dogovora sa advokaturom, ali i dodaju da trenutno pregovora nema jer advokatura nema legitimne predstavnike.

Onaj ko na kraju ipak dobije pravo da pruža besplatnu pravnu pomoć imaće na raspolaganju 5,6 miliona evra godišnje iz budžeta.