Arhiva vesti
Zatvori
19.09.2012

REBALANS BUDŽETA I SET FINANSIJSKIH ZAKONA


Ministar finansija i privrede Mlađan Dinkić izjavio je da je od rebalansa budžeta daleko važniji set zakona koji će uticati na smanjenje rasta javnog duga u budućnosti.

Dinkić je na skupštinskoj sednici Odbora za finansije rekao da će u predlogu budžeta za 2013. godinu, koji bi mogao da bude gotov za mesec dana, biti predložen još jedan manji paket mera koji će doprineti fiskalnoj konsolidaciji.

On je naveo i da će u budžetu za sledeću godinu biti smanjene subvencije koje nisu nužne, biće smanjeni različiti rashodi ministarstava a biće donete i druge mere koje će doprineti da deficit budžeta bude 3,5 odsto kako je planirano.

Objašnjavajući članovima odbora pojedine zakone i predlog rebalansa Dinkić je rekao da će se ukinuti 138 parafiskalnih nameta, "pročešljati i prilagoditi cenovnik različitih državnih institucija", kao i da će se smanjiti rashodi tih institucija.

On je rekao da su zakoni koji će se naći pred poslanicima kombinacija mera na rashodnoj i prihodnoj strani, naglasivši da je povećanje PDV-a bila neizbežna mera.

Govoreći o akcizama na naftne derivate, Dinkić je naveo, da je primećen određeni disparitet tako da su one ostale iste za bezolovni benzin a povećane za dizel.

Predstavljajući set od 24 zakona, Dinkić je naglasio da je to samo prva faza fiskalne konsolidacije i da će time biti stvoreni uslovi da se budžetski deficit u narednoj godini najpre svede na četiri odsto BDP-a.

Dinkić je napomenuo da je trenutno javni dug Srbije oko 56 odsto BDP-a, do kraja godine porašće na 60 odsto, i u ovoj i narednoj godini on će nastaviti da po inerciji raste zbog zaduživanja za pokrivanje deficita, da bi njegov rast bio zaustavljen tek u 2014. godini.

On je naveo da su samo u ovoj godini troškovi za otplatu kamata, posle rebalansa, 66 milijardi dinara, u 2013. godini biće 90 milijardi, i takvi iznosi su, prema njegovim rečima, neodrživi, zbog čega budžetski deficit mora da se radikalno iseče.

"Zato menjamo ovoliki broj zakona, jer za fiskalnu konsolidaciju nije dovoljno samo promeniti nekoliko poreskih stopa", rekao je Dinkić i dodao da sada Zakon o budžetskom sistemu daje mogućnost za nastanak mnogih rupa u trošenju budžetskih sredstava.

"Zbog toga ćemo mi izmeniti zakon i ukinuti sopstvene prihode budžetskih korisnika, što će u narednoj godini doneti uštede od 20 milijardi dinara", dodao je on i istakao da će to omogućiti transparentnije trošenje budžetskih sredstava koje će i poslanici moći da prate.

"Pri tome, ne ukidaju se sopstveni prihodi fakultetima i drugim obrazovnim institucijama", napomenuo je ministar.

Vlada se odlučila na paket mera za sprečavanje dužničke krize i "grčkog scenarija" koje podrazumevaju da se ne povećavaju porezi na proizvodnju već da se smanjuju troškovi uz povećanje određenih poreza na potrošnju, ukazao je Dinkić.

Da bi bili zaštićeni oni koji su najugroženiji krizom, predviđen je čitav paket mera, koji obuhvata i ukidanje 138 parafiskalnih nameta, od kojih je 131 republičkog karaktera, 12 lokalnog a pet kombinovanog, naveo je ministar i dodao da će od toga koristi imati 300.000 preduzetnika i malih preduzeća i da će ukupni efekat rasterećenja biti 10 milijardi dinara.

Prema rečima Dinkića, takse i naknade više neće moći da se određuju kao procenat prihoda već će biti u fiksnom iznosu.

"Uštede na rashodnoj strani bile su neophodne, i odlučeno je da rast penzija i plata u javnom sektoru bude ograničen na dva odsto u oktobru ove i u aprilu sledeće godine, u skladu sa realnim mogućnostima budžeta", rekao je on.

On je podsetio da je da bi se pomoglo najugroženijim penzionerima sa primanjima ispod 15.000 dinara počela isplata prve rate 13. penzije, u ukupnom iznosu od 16.000 dinara koji će biti isplaćen u četiri rate.

Što se tiče poreskih zakona, nisu menjane samo stope, već su napravljene sistemske promene, pa je izmenama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji dodeljen mandat Poreskoj upravi da kontroliše i neregistrovana preduzeća.

"Biće uvedeni penali, odnosno zatezne kamate, za državu ako kasni u vraćanju PDV-a privredi, čime se uvodi disciplina u izmirivanju obaveza", naveo je Dinkić i dodao da su predviđene i olakšice u vraćanju poreskog duga na 24 umesto 12 rata, a oni koji sami prijave nemogućnost redovne otplate obaveza plaćaće nižu kamatu.

Zakon o PDV-u od donošenja 2005. godine nije menjan, nije bio savršen ali nije ni imao brojne mane, istakao je i podsetio da se sada povećava stopa PDV-a sa 18 na 20 odsto, a zadržana je niža stopa na osam odsto na životne namirnice.

"Efekat tog povećanja biće 35 milijardi dinara više budžetskih prihoda u 2013. godini", rekao je Dinkić.

On je istakao da nije dobro generalno ukidati PDV na hranu i opremu za bebe jer bi od toga profitirali trgovci, već će biti predloženo da se vraća PDV u iznosu od 70.000 dinara roditeljima čija ukupna mesečna primanja ne prelaze 80.000 dinara, a imovina nije vrednija od 200.000 evra.

Državna revizorska institucija (DRI) objaviće do kraja oktobra konačne podatke o visini javnog duga Republike Srbije, izjavio je državni revizor Radoslav Sretenović.

On je za B92 potvrdio da je sa Dinkićem razgovarao o javnom dugu i da će o tome razgovarati i sa Cvetkovićem pre završetka izrade nacrta izveštaja.

Sretenović je rekao da će nakon izrade nacrta, on biti dostavljen ministru Dinkiću, Upravi za javni dug, kao i bivšem ministru finansija Mirku Cvetkoviću i da će oni imati pravo da daju svoj prigovor ili eventualno opovrgnu stanje koje se navodi u nacrtu izveštaja.

 

Pored rebalansa budžeta, koji predviđa prihode od 829,6 milijardi dinara, rashode od 1.033,2 milijarde i deficit od 203,6 milijardi dinara, ili 6,2 odsto BDP i predlozima odluka o davanju saglasnosti na odluke o izmenama i dopunama finansijskih planova za 2012. godinu, poslanici će razmatrati paket pratećih zakona iz oblasti finansija, čiji je cilj uvođenje reda u javne finansije i sprečavanje finansijskog kolapsa države.

Tako će se na dnevnom redu naći izmene zakona o porezu na dohodak građana, o porezu na dodatnu vrednost, o republičkim administrativnim taksama, o budžetskom sistemu, o poreskom postupku i poreskoj administraciji, o akcizama, o fiskalnim kasama, o duvanu, o utvrđivanju maksimalne zarade u javnom sektoru, o penzijsko i invalidskom osiguranju i o finansiranju lokalne samouprave.

Tim zakonskim rešenjima, između ostalog, predviđeno je minimalno povećanje akciza na cigarete i dizel gorivo i poreza.

Opšta stopa PDV-a se od oktobra poveća sa 18 na 20 odsto, dok je na sve životne namirnice zadržana snižena stopa tog poreza od osam odsto.

Izvor: Tanjug

Zatvori