ZAKON O BIOMEDICINSKI POTPOMOGNUTOJ OPLODNJI: Još uvek nisu doneta podzakonska akta koja bi omogućila primenu Zakona

Povećava se broj parova koji imaju problem s plodnošću, naročito je sve veći broj muškaraca koji imaju problem sa spermatozoidima. Novi Zakon o biomedicinski potpomognutoj oplodnji ("Sl. glasnik RS", br. 40/2017 - dalje: Zakon) je dobar, ali još nisu doneti pravilnici, kako bi se omogućila i njegova primena. Po novom Zakonu dozvoljava se zamrzavanje jajnih ćelija i spermatozoida.

U Srbiji su 2016. godine rođene 64.734 bebe - najmanje od kada se vodi evidencija. Postoje brojni razlozi koji na to utiču - od društvenih, ekonomskih, ali i medicinskih koji se ogleda u sterilitetu. Statistika pokazuje da svaki peti par ima problem sa plodnošću što izraženo u brojkama iznosi oko 400.000 parova. Neki od tih problema su rešivi, odnosno postoji šansa da bračni parovi dobiju dete kroz vantelesnu oplodnju. Međutim, taj čitav proces je veoma skup i iznosi oko 10 prosečnih plata što je za brojne bračne parove nesavladiva prepreka. Država finansira tri pokušaja vantelesne oplodnje, ali je jedan od bitnih uslova da žena ima manje od 42 godine. Na probleme bračnih parova pokušava da ukaže udruženje "Šansa za roditeljstvo" koje se zalaže za podizanje starosne granice i povećanje broja pokušaja koje bi finansirala država.

Sandra Jovanović predsednica udruženja "Šansa za roditeljstvo" navodi da parovi imaju velikih, pre svega administrativnih problema - da prikupe sve nalaze, dugo čekaju na rezultate analiza... Kaže da starosna granica od 42 godine onemogućava nekim ženama i da pokušaju da postanu majke. Sada imamo novi Zakon iz aprila 2017. koji daje dodatne mogućnosti kao što su donacija jajnih ćelija i spermatozoida. Ali problem je što još ne postoje pravilnici da bi se Zakon primenio, a rok za njihovo donošenje je 18 meseci, kaže Jovanovićeva i dodaje: "Ne znamo razlog, ali želimo da utičemo na to da se što pre donesu".

Kaže da je donošenje pravilnika veoma važno zbog, na primer, dela o zamrzavanju jajnih ćelija i spermatozoida, jer da bi se radila donacija (spermatozoida i jajnih ćelija) mora da se tačno zna način na koji se dolazi do donatorke, da li se njoj to plaća, na koji način se zamrzava, ko sve daje saglasnost - a to su pitanja koja se rešavaju pravilnicima. Pravilnici rešavaju i etička pitanja, dodaje Jovanovićeva.

Tražili smo da budemo, kao udruženje, deo Radne grupe, ali nećemo biti, navela je.

Ginekolog prof. dr Vesna Kopitović iz Evropskog centra za mir i razvoj potvrđuje da je broj parova sa ovim problemima sve veći. - Moderna žena, koja želi da ostvari sve, ona će pomeriti trudnoću u neke kasnije godine, kad to više nije lako. I muški sterilitet jeste u porastu, a činjenica je da život kakvim živimo, od stresa do hrane, utiče na to - ističe Kopitović.

Muškarci se i dalje kriju i dalje imaju problem s tim, naročito kad je do njih, retko istupaju, dodaje Jovanovićeva.

Doktorka Kopitarović podseća da u našoj zemlji skupljanje nalaza za vantelesnu oplodnju finansira par. "Pa se čeka na red, pa prvostepena komisija, pa drugostepena komisija, pa ginekolog..."

Kaže da par treba da dobije vaučer, kojim će da ode u ovlašćenu, privatnu ili državnu ustanovu, s tim tamo da započne postupak, a da država to finansira. Ona dodaje da se tako radi u svetu. Mi ćemo učiniti sve da delujemo na državu u tom smislu, zajedno sa udruženjima.

Sandra Jovanović dodaje da procedura, kada se radi privatno, traje kraće, ali da dosta košta. Vantelesna, dodaje, ide od 3.500 evra pa nadalje. Zato je predlog udruženja da lokalne samouprave finansiraju još jedan pokušaj vantelesne oplodnje parovima - četvrti.

Neki gradovi to već rade, kao što su Čačak, Novi Sad, ali Beograd od 2012. godine ne, jer iz Grada kažu da nemaju sredstava, kaže Jovanović. Oko 500 parova tražilo je tu još jednu šansu, ali je nisu dobili, prenosi Jovanovićeva, dodajući da će tražiti ponovo.

Doktorka Kopitarović navodi da u svim evropskim zemljama je praksa - šest besplatnih postupaka i šest odmrznutih/zamrznutih embriona.

"Analiza je pokazala da je nama mnogo bolje da finansiramo odmrzavanje i zamrzavanje embriona... Tu imamo uštedu na lekovima, za ženu je mnogo dobro... Istraživanja su pokazala da su deca iz odmrznutih embriona čak zdravija u perionatalnom razdoblju od onih iz svežih, a mi to ne finansiramo. Hajde da to finansiramo, svima će biti bolje", kaže Kopitarović.

U našoj zemlji dozvoljeno je da jedna sama žena, koja želi da ima dete, a ima donora, to i ostvari. Sama žena može iz banke da postane majka, ona može da ide u tu proceduru, a pravilnici treba bliže da odrede uslove pod kojima će to biti, kaže doktorka Kopitarović.

"S druge strane, jedan sam muškarac ne može, jer surogat materinstvo za sada nije dozvoljeno", navela je doktorka.

Jovanovićeva dodaje da ima naših žena koje idu u Češku i Grčku na donaciju spermatozoida. "I kod nas će verovatno, kad budu gotovi pravilnici, biti žena koje će samostalno odlaziti na vantelesnu oplodnju", kaže.

Postoji i tendencija mlađih žena koje nemaju partnere da zamrznu jajne ćelije za kasnije. Zakon je odličan, kaže Jovanovićeva, ali treba doneti što pre pravilnike, jer mnogi čekaju na to.

Što se starosne granice tiče, doktorka Kopitarović kaže da je najfleksibilniji zakon u Češkoj koji podrazumeva starost od 49 godina. "Naš zakon nema granicu, ja sam za to da ne damo granicu, ali da struka odredi ko je taj ko može ići sa svojim jajnim ćelijama, ko je reproduktivno sposoban."