Email Print

SLUŽBE ZA INFORMISANJE I PODRŠKU OŠTEĆENIM OSOBAMA I SVEDOCIMA: Službe od 1. februara 2017. godine postoje u svim višim javnim tužilaštvima u Srbiji i u Prvom osnovnom tužilaštvu u Beogradu


Posao sudija i tužilaca je da utvrde istinu i da krivac dobije odgovarajuću kaznu. Sada, međutim, tužioci uče kako da razumeju osećanja žrtvi i svedoka, kako da ih aktivno slušaju, čak i u situacijama kada žrtve pokazuju paničan strah i nezaustavljiv bes.

Tužioci uče kada da pruže svedoku papirnu maramicu i kažu: "Slobodno se isplačite."

Službe za informisanje i podršku oštećenim osobama i svedocima osnovane su od 1. februara 2017. godine u svim višim javnim tužilaštvima u Srbiji i u Prvom osnovnom tužilaštvu u Beogradu. Psiholozi su nedavno završili obuku tužilaca na teritoriji Kragujevca, pre dve nedelje obučeni su tužioci sa područja Niša, a uskoro slede obuke u Novom Sadu i Beogradu. Tužioci će od stručnjaka za emocije naučiti kako da vode konstruktivan razgovor sa žrtvama i svedocima. Pružiće im podršku kada im je najpotrebnija – tokom istrage i predistražnog postupka, ali i kasnije, za vreme suđenja.

Iako bavljenje emocijama svedoka svakako nije domen profesionalne nadležnosti tužilaštva, u situacijama kada intenzivna emocija blokira komunikaciju i ometa davanje iskaza, jedini način prevazilaženja blokade je prepoznavanje osećanja osobe i njihovo uvođenje u razgovor. Tako svedok dobija mogućnost da iznese osećanje i da ga "izventilira", nakon čega se tenzija smanjuje i osoba može nastaviti dalji razgovor – navode psiholozi Dragana Ćuk Milankov i Jelena Vranješević, u priručniku "Komunikacija sa svedocima i oštećenima".

One pomažu tužiocima da prepoznaju sve psihološke karakteristike žrtava nasilja, koje su najčešće prestrašene, imaju lošu sliku o sebi, osećaju krivicu i nemaju samopoštovanje.

"Vrlo dobro znaš da sa Petrom iz policije igram karte petkom. Budeš li nešto pokušala, odmah ću čuti, ubiću Boga u tebi!" – navela je reči svog muža jedna žena koja je dugo bila u ulozi žrtve. Takve rečenice, kako kažu psiholozi, mogu da pomognu tužiocima da razumeju zašto mnoge žene decenijama trpe i ne prijavljuju nasilje.

One su sklone da iz sećanja "izbrišu" traumatične događaje ili da se prisećaju događaja, ali da "izbace" emocije, što prilikom saslušanja daje takav efekat kao da glume, pa se ne veruje u njihov iskaz. Ima i onih koji naglo menjaju raspoloženje dok svedoče, od besa do ravnodušnosti, pa ako se te promene ne prepoznaju kao deo traume, osoba može biti etiketirana kao histerična i nepouzdana.

Sve su to psihološki mehanizmi koje tužioci treba da prepoznaju kako bi došli do istine.

Ako žrtva kaže: "Čemu ja to pričam? Oni i tako neće biti osuđeni. Imaju svoje ljude svugde gde treba", tužilac ne sme da ignoriše ovu izjavu. Žrtva istovremeno izražava strah da je u opasnosti zbog svedočenja i nepoverenje u državne institucije zbog uverenja da "sistem" štiti zločince.

Tužilac treba da pokaže da je žrtvu razumeo i da parafrazira njene reči: "Hoćete da kažete da ne vidite svrhu svedočenja, pošto mislite da Marković i Petrović svakako neće biti osuđeni."

Reč je o veštini prepričavanja iskaza bez dodatnih interpretacija, a to je ono što je žrtvama potrebno. Time tužilac pokazuje da ih sluša i da razume njihovu poziciju, što podstiče uspostavljanje kontakta i odnosa poverenja.

Sudski hodnici često su puni tuge, besa i straha. Ljudi u crnini čekaju na početak suđenja zajedno sa članovima porodice optuženog za ubistvo njihovog člana porodice. Nisu retke situacije kada jedni drugima prete ili vređaju.

"Ovo je sve bezveze. Mi ovde glumimo budale, a njega će svakako da oslobode", često kažu žrtve.

"Vidim da ste ljuti. Mislite da uzalud dolazite da svedočite. Voleli biste da budete sigurni da će vaše svedočenje da doprinese da pravda bude zadovoljena. Svedočenje je način da se to desi." To su rečenice koje tada treba da izgovori tužilac. Time pokazuje da razume osećanja i misli žrtve, da ih sluša i da ih motiviše.

Izvor: Vebsajt Politika, Aleksandra Petrović, 16.03.2017.
Izvod iz vesti, Naslov: Redakcija