U PRIPREMI NACRT ZAKONA O POREKLU IMOVINE: Zakon o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, terorizma i korupcije predstavlja glavni stub borbe protiv korupcije i bez obezbeđivanja uslova za njegovu efikasnu primenu nije svrsishodno donositi prateće zakone u ovoj oblasti, kao što je Zakon o poreklu imovine

Zakon o poreklu imovine, čije donošenje se najavljuje od 2000. godine, po svemu sudeći neće biti uskoro donet, iako nadležni poslednjih meseci ponavljaju da se Nacrt ovog zakona nalazi u "završnoj fazi". Novi razlog za prolongiranje, kako se može videti iz odgovora Ministarstva pravde, je uvođenje novog sistema u organizaciji sudova i tužilaštva i drugih postupajućih organa.

Ministarstvo pravde na pitanje zašto, uprkos obećanjima, još nije donet ovaj zakon, navodi da je odlaganje usledilo zbog donošenja novog Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, terorizma i korupcije ("Sl. glasnik RS", br. 94/2016), kao i Zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika ("Sl. glasnik RS", br. 94/2016), kojima je uveden set novih krivičnih dela u glavi – protiv privrede.

"Zakon o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, terorizma i korupcije predstavlja glavni stub borbe protiv korupcije i bez obezbeđivanja uslova za njegovu efikasnu primenu nije svrsishodno donositi prateće zakone u ovoj oblasti, kao što je Zakon o poreklu imovine", navodi se u dopisu Ministarstva.

Ministarstvo dalje dodaje da je bilo neophodno sprovesti odgovarajuću specijalizaciju i obuku državnih službenika i nosilaca pravosudnih funkcija kako bi ceo sistem počeo efikasno da funkcioniše od 1. marta 2018. godine.

Ministarstvo kao "opravdanje" za pomeranje donošenja Zakona o poreklu imovine navodi i činjenicu da "se moraju obučiti profesionalci iz Poreske uprave, Uprave za sprečavanje pranja novca MUP-a i drugih nadležnih institucija, koje su usko specijalizovane da prate tokove novca i kapitala (imovina)".

Ministarstvo dodaje i da je Radna grupa, koju čine predstavnici Ministarstva pravde, Ministarstva finansija i Poreske uprave, i dalje aktivna i usaglašava konkretna rešenja sa novonastalom situacijom u smislu početka primene novog Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u borbi protiv organizovanog kriminala, terorizma i korupcije, kao i novih krivičnih dela u okviru Krivičnog zakonika ("Sl. glasnik RS", br. 85/2005, 88/2005 - ispr., 107/2005 - ispr., 72/2009, 111/2009, 121/2012, 104/2013, 108/2014 i 94/2016).

Narodna skupština Republike Srbije je Zakon o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, terorizma i korupcije usvojila novembra 2016. godine, a početak primene predviđen je za 1. mart 2018. godine.

Iz ovoga je jasno da Zakon o poreklu imovine, koji bi možda dao odgovore na brojne afere koje su u prethodnom periodu otvorene, sigurno u skorije vreme neće doći na dnevni red.

Takođe, nema odgovora na pitanje i zbog čega su predstavnici države toliko puta najavljivali donošenje ovog zakona znajući da još nema uslova za to.

Nedavno je i premijerka Ana Brnabić rekla da Vlada Republike Srbije radi na zakonu o poreklu imovine, koji će biti donet u mandatu njene vlade.

"To je jako važan zakon i ova vlada mora da ga donese. Razgovarala sam sa ministrima o ovome i radimo na tom zakonu", rekla je Brnabić.

Uz konstataciju da je tačno je da se kasni sa tim zakonom, ona je rekla i da Vlada mora da ga donese zbog njegovog značaja i da će biti urađeno.

Zakon o poreklu imovine i unakrsna provera prijavljene i realne imovine dva su mehanizma koja bi mogla da napune budžet bez smanjenja plata i povećanja poreza za sve, uključujući najsiromašnije slojeve.

Takođe, iako Zakon o poreklu imovine nije donet, u Srbiji postoje zakonske regulative kojima je moguće proveriti da li oni koji imaju velika bogatstva zaista prijavljuju imovinu na koju se naplaćuje porez. Međutim, uprkos najavama da će početi primena ove već postojeće zakonske mogućnosti, i dalje nema unakrsne provere imovine.

Milioneri u Srbiji su tako i dalje zaštićeni od unakrsne kontrole - terenske provere i provere prihoda iz različitih izvora, što postojeći zakoni omogućavaju.

Ovo je potvrdio i ministar finansija Dušan Vujović, koji je sredinom prošle godine rekao da se za sada dešava da se srazmera između prijavljene i realne imovine otkriva samo slučajno, odnosno da sistemske unakrsne provere nema.

Kao razlog odsustva sistemske provere naveo je lošu organizaciju Poreske uprave, još tada najavljujući celokupnu reorganizaciju.