USTAV RS: Do ulaska Srbije u EU predviđene su najmanje dve izmene Ustava, pri čemu su promene u delu koji se tiče pravosuđa direktan uslov za evrointegracije. Izmene su neophodne i radi prebacivanja pojedinih nadležnosti na EU, a sledi i promena političkog sistema
Srbiji predstoje ustavne promene. Vlada Republike Srbije je u okviru pregovora sa Evropskom unijom davno obećala da će izmene koje se tiču pravosuđa biti usvojene do kraja 2017. Stručnjaci, ipak, smatraju da je promena najvišeg pravnog akta prilika da se nedovoljno dobre formulacije u aktuelnom Ustavu Republike Srbije ("Sl. glasnik RS", br. 98/2006 - dalje: Ustav), koje se odnose na unutrašnja pitanja - zamene boljim.
Iako je tek pre nekoliko meseci polagao zakletu nad Ustavom, koji se sada menja, predsednik Republike Srbije uveravao je javnost da novi Ustav neće biti "oktroisan" - već rezultat širokog konsenzusa.
Kakva je u novom Ustavu sudbina preambule o Kosovu?
Predsednik Istraživačkog foruma Evropskog pokreta u Srbiji, Vladimir Međak, podseća da preambula sama po sebi ne pravi nikakvo dejstvo.
"Vi imate delove Ustava koji kažu da je Kosovo i Metohija deo Srbije. E, ako se oni promene, onda dolazi do promene na terenu. Preambula je tu pojavni oblik za koji su se svi zakačili, zato što - lepo zvuči", ističe on.
Da bi postala članica Evropske unije, Srbija će dva puta menjati Ustav. Pre svega, pojedine nadležnosti biće prebačene na EU, sledi promena političkog sistema, ali kao prvo na dnevnom redu - izmene koje se tiču pravosuđa i ljudska prava.
Osim što promena Ustava sledi zbog obaveza koje proističu na daljem evropskom putu, ustavna reforma je neophodna i zbog brojnih unutrašnjih pitanja, objašnjava profesor prava, Stevan Lilić.
Od teritorijalne organizacije do izbornog sistema i formulacija koje nisu "sjajne".
"Jednu formulaciju koju apsolutno treba izbaciti iz Ustava, a to je član 111, koji kaže da predsednik Republike izražava državno jedinstvo, a ne jedinstvo institucija. To je u direktnom sukobu sa principom podele vlasti, posebno sa ulogom Narodne skupštine, kao doma koji predstavlja narodni suverenitet. To znači da imamo jedan državni organ koji je iznad, jer ako je predsednik Republike jedinstvo države, onda je on država", upozorava Lilić.
Samo dva meseca deli državu od obećanja: Ustav će omogućiti potpunu nezavisnost sudstva.
"Nema žurbe" - poručivala je resorna ministarka, koja želi da ustavne izmene budu "lepeza različitih mišljenja".
Sledeći okrugli sto o izmenama Ustava biće održan u Novom Sadu, 30. oktobra 2017. godine, sa početkom u 10 časova, Kongresni centar Master Novosadskog Sajma, adresa Hajduk Veljkova 11. Tema okruglog stola biće "Izvori prava i pitanje neujednačene sudske prakse".
Izvor: Vebsajt N1, Maja Đurić, 22.10.2017.Izvod iz vesti, Naslov: Redakcija