Naknada za rad upravniku stambene zajednice koji je izabran iz redova stanara

Šta sve treba da zna stambena zajednica koja odluči da upravniku koji je izabran iz redova stanara isplaćuje naknadu za rad

Stambena zajednica nema obavezu da za upravnika izabere profesionalnog upravnika, već se prostom većinom glasova prisutnih članova skupštine može odlučiti da funkciju upravnika poveri nekome od članova skupštine, odnosno licu iz redova stanara zgrade.

Odredbama Zakona o stanovanju i održavanju zgrada ("Sl. glasnik RS", br. 104/2016) nije predviđena obaveza plaćanja upravnika ukoliko je on izabran iz redova stanara, što dalje znači da ovo lice funkciju upravnik obavlja potpuno besplatno. Međutim, nema smetnji da skupština stambene zajednice odluči da će upravnik za svoj rad primati novčanu naknadu, pa ukoliko stambena zajednica nema drugih prihoda, skupština stambene zajednice može da, na primer, donese odluku kojom se određuje da je svaki vlasnik stana dužan da izdvaja određena novčana sredstva i da ista uplaćuje na račun stambene zajednice, a da će se od prikupljenih sredstava izdvojiti naknada za rad upravnika čija je visina opredeljena na mesečnom nivou.

U ovom slučaju, skupština stambene zajednice može da međusobna prava i obaveze sa upravnikom uredi i ugovorom o međusobnim pravima i obavezama stambene zajednice i upravnika, a istim ugovorom, može da se uredi i visina naknade za rad upravnika koji je izabran iz redova stanara.

Odluka o visini naknade za rad upravnika stambene zajednice

Kao što smo već naveli, od odluke stambene zajednice zavisi da li će upravnik za svoj rad primati naknadu. Međutim, prilikom donošenja odluke o visini naknade za rad upravnika stambene zajednice, treba imati u vidu da je reč o prihodu upravnika stambene zajednice koji je oporeziv, kao i to da se na ovu naknadu, pored poreza na dohodak građana, plaćaju i doprinosi za obavezno socijalno osiguranje (doprinos za penzijsko i invalidsko osiguranje, a ukoliko upravnik stambene zajednice nije već zdravstveno osiguran po drugom osnovu, i doprinos za zdravstveno osiguranje).

Iako je, formalno, obveznik plaćanja poreza kao i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje - primalac prihoda (upravnik zgrade), stambena zajednica kao pravno lica (kao poreski platac) ima obavezu da prilikom isplate ove naknade - obračuna, obustavi i plati pripadajući porez kao i doprinose za obavezno socijalno osiguranje. Na koji način stambena zajednica ispunjava ovu obavezu, pojasnićemo u nastavku teksta, ali na početku treba biti jasan i ukazati da će ukupan trošak stambene zajednice činiti, ne samo naknada koju će stambena zajednica isplaćivati za rad upravniku (neto naknada), već i iznos koji će stambena zajednica plaćati po osnovu poreza na dohodak građana kao i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje, u ime i za račun svog upravnika.

U tom smislu, stambena zajednica, prilikom donošenja odluke o visini naknade za rad upravnika, ovu naknadu bi trebala utvrditi u visini ukupnog troška (bruto iznos naknade), odnosno kao iznos koji je stambena zajednica spremna da, recimo na mesečnom nivou, ukupno izdvoji za rad upravnika, a nakon plaćanja poreza i pripadajućih doprinosa, iznos koji preostane, stambena zajednica isplaćuje upravniku stambene zajednice (neto iznos naknade). Kada je naknada za rad upravnika utvrđena u visini ukupnog troška (bruto naknada), na jednostavan način se može utvrditi i visina naknade koja će se isplaćivati upravniku (neto naknada) i obrnuto. O ovom načinu preračuna, možete više pročitati u ovom tekstu, u delu - Obračun poreza i doprinosa prilikom isplate ugovorene naknade/Koeficijenti za preračun bruto-neto naknade, jer koeficijenti za preračun direktno zavise od poreskih obaveza koje se plaćaju iz ove naknade.

Prijava na sistem obaveznog socijalnog osiguranja

Ukoliko je za upravnika stambene zajednice izabran komšija koji je nezaposlen ili je penzioner 1, odnosno lice koje nema status obavezno osiguranog lica i pri tom je ugovoreno da će po osnovu obavljanja poslova upravnika ostvarivati naknadu za rad, postoji obaveza stambene zajednice da ovo lice prijavi na sistem obaveznog socijalnog osiguranja, čime ovo lice postaje osiguranik samostalnih delatnosti.

Podnošenjem jedinstvene prijave na obavezno socijalno osiguranje, nezaposleno lice se istovremeno prijavljuje i na penzijsko i invalidsko osiguranje i na zdravstveno osiguranje. Međutim, prilikom prijave korisnika penzije, za ovo lice se prijava podnosi samo za penzijsko i invalidsko osiguranje, s obzirom da je korisnik penzije već zdravstveno osiguran preko Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje (dalje: RFPIO). Ukoliko je u konkretnom slučaju reč o korisniku starosne penzije, napominjemo da uključivanje u sistem obaveznog socijalnog osiguranja neće uticati na isplatu penzije, odnosno ovom licu se i dalje isplaćuje starosna penzija u skladu sa rešenjem RFPIO,s tim da nakon godinu dana plaćanja doprinosa za PIO po osnovu ugovorene naknade koju ostvaruje kao upravnik, korisnik starosne penzije može da traži ponovno određivanje penzije. Kada je reč o korisniku invalidske penzije, nema smetnjii da se ovo lice uključi u osiguranje po osnovu obavljanja ugovorenih poslova (van radnog odnosa). Međutim, ukoliko svojstvo osiguranika stekne lice koje je korisnik invalidske penzije, može biti pozvan od strane organa veštačenja RFPIO na ponovni pregled, u cilju utvrđivanja postojanja promena u stanju invalidnosti. Postupak za utvrđivanja promena u stanju invalidnosti se može okončati na način da organ veštačenja utvrdi da kod ovog lica, i dalje postoji invalidnost, i u tom slučaju lice zadržava pravo i isplatu invalidske penzije, i svojstvo osiguranika. Ukoliko u postupku za utvrđivanje promena u stanju invalidnosti organ veštačenja utvrdi da kod lica ne postoji invalidnost, prestaje mu pravo na invalidsku penziju za ubuduće. Takođe, i porodični penzioner može ući u osiguranje po osnovu obavljanja ugovorenih poslova (van radnog odnosa), s tim da mesečna ugovorena naknada mora biti niža od iznosa najniže osnovice u osiguranju zaposlenih, važeće u momentu uplate doprinosa. U suprotnom, porodičnom penzioneru se obustavlja isplata porodične penzije.

Ukoliko je upravnik stambene zajednice komšija koji je zaposlen (lice koje je u radnom odnosu kod drugog poslodavca) ili obavlja samostalnu ili poljoprivrednu delatnost, ne postoji obaveza prijave na sistem obaveznog socijalnog osiguranja, s obzirom da su to svojstvo ova lica već stekla po osnovu zaposlenja, odnosno po osnovu bavljenja samostalnom delatnošću ili poljoprivrednom delatnošću. To znači da se za ova lica ne podnosi nova prijava na osiguranje.

To praktično znači da od statusa upravnika stambene zajednice zavisi obaveza podnošenja prijave na osiguranje, kao i usmeravanja doprinosa za obavezno socijalno osiguranje.

 

Postupak prijave na sistem obaveznog socijalnog osiguranja

Svojstvo osiguranika utvrđuje se na osnovu jedinstveneprijave na osiguranje (M obrazac).

Ako se ugovoreni poslovi upravnika ne obavljaju u toku trajanja osiguranja po drugom osnovu, kao datum početka osiguranja po osnovu obavljanja poslova upravnika se uzima datum zaključenja ugovora sa upravnikom ili datum naveden u ugovoru kao datum početka obavljanja poslova. Ako se poslovi upravljanja stambenom zajednicom obavljaju u toku trajanja osiguranja po drugom osnovu, početak osiguranja po osnovu upravljanja stambenom zajednicom će biti prvi naredni dan po prestanku osiguranja po osnovu radnog odnosa, obavljanja samostalne delatnosti, poljoprivredne delatnosti.

Podaci koje jedinstvena prijava sadrži odnose se na opšte podatke o osiguraniku i osiguranom licu, podatke o osiguranju i podatke o poslodavcu.

Prilikom podnošenja jedinstvene prijave možete koristiti jedan od sledeća dva predviđena osnova:

221 - ukoliko je u pitanju ugovor koji je oročen nekim vremenskim periodom,

222 - ukoliko je u pitanju ugovor kojim se ugovara neki posao koji nema vremensko trajanje.

Uz jedinstvenu prijavu podnose se dokazi na osnovu kojih se utvrđuje svojstvo osiguranika, a to su akt o izboru kao i ugovor o međusobnim pravima i obavezama stambene zajednice i upravnika.

Obrazac M - PRIJAVA, PROMENA I ODJAVA NA OBAVEZNO SOCIJALNO OSIGURANJE

Podnosiocu jedinstvene prijave izdaje se potvrda o prijemu jedinstvene prijave (M-A obrazac).

Obrazac M-A - POTVRDA O PODNETOJ PRIJAVI, PROMENI I ODJAVI NA OBAVEZNO SOCIJALNO OSIGURANJE

Prijava na osiguranje se može podneti:

• preko šaltera organizacione jedinice RFPIO (filijali ili ispostavi) nadležnoj prema sedištu obveznika podnošenja prijave ili

• preko šaltera Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje (dalje: RFZO) ili

• u elektronskom obliku preko Portala Centralnog registra obaveznog socijalnog osiguranja (dalje: CROSO)2. Međutim, za podnošenje jedinstvene prijave preko ovog portala neophodno je da podnosilac poseduje kvalifikovani elektronski sertifikat. Ukoliko stambena zgrada nije tehnički osposobljena da ovu prijavu podnese elektronski ili taj posao želi da prenese na neko drugo fizičko ili pravno lice koje posedujekvalifikovani elektronski sertifikat (na primer - knjigovodstvena agencija) to može da učini dostavljanjem ovlašćenja, u papirnoj formi, poštom, kojim upravnik stambene zajednice ovlašćuje to drugo lice. Uz ovo ovlašćenje potrebno je dostaviti i rešenje o registraciji kod nadležnog organa (kopiju), kopiju ličnog identifikacionog dokumenta zakonskog zastupnika (upravnika stambene zajednice) - lična karta ili neki drugi identifikacioni dokument, kopiju ličnog identifikacionog dokumenta za svako ovlašćeno lice - lična karta ili neki drugi identifikacioni dokument.

Primer ispravno popunjenog obrasca ovlašćenja 3

 

Lice za koje obveznik podnošenja prijave nije podneo prijavu na osiguranje ili odjavu sa osiguranja može podneti zahtev za utvrđivanje svojstva osiguranika, početka, odnosno prestanka tog svojstva.

 

Obračun poreza i doprinosa prilikom isplate ugovorene naknade

Kao što smo već naveli, prihod koji ostvari fizičko lice kao upravnik stambene zajednice, oporezuje se porezom na dohodak građana, a prilikom isplate ugovorene naknade postoji i obaveza plaćanja doprinosa za obavezno socijalno osiguranje.

Obračun poreza

Naime, u skladu sa odredbama čl. 1. i 2. Zakona o porezu pa dohodak građana ("Sl. glasnik RS", br. 24/2001, 80/2002, 80/2002 - dr. zakon, 135/2004, 62/2006, 65/2006 - ispr., 31/2009, 44/2009, 18/2010, 50/2011, 91/2011 - odluka US, 7/2012 - usklađeni din. izn., 93/2012, 114/2012 - odluka US, 8/2013 - usklađeni din. izn., 47/2013, 48/2013 - ispr., 108/2013, 6/2014 - usklađeni din. izn., 57/2014, 68/2014 - dr. zakon, 5/2015 - usklađeni din. izn., 112/2015, 5/2016 - usklađeni din. izn., 7/2017 - usklađeni din. izn. i 113/2017 - dalje: Zakon) propisano je da porez na dohodak građana plaćaju, u skladu sa odredbama ovog zakona, fizička lica koja ostvaruju dohodak i to na prihode iz svih izvora, osim onih koji su posebno izuzeti ovim zakonom.

Prema odredbi člana 85. stav 1. tačka 5) Zakona, ostalim prihodima, u smislu ovog zakona, smatraju se i primanja članova organa uprave pravnog lica.

Porez na drugi prihod plaća se po stopi od 20%na teret primaoca prihoda (iz naknade).

Osnovica za plaćanje poreza

Osnovicu za plaćanje poreza predstavlja oporezivi prihod koji se dobije kada se od bruto prihoda umanje normirani troškovi po stopi od 20%.

Obračun doprinosa

Obračun doprinosa za obavezno socijalno osiguranje zavisi od statusa osiguranja upravnika stambene zajednice, pa možemo razlikovati tri slučaja, i to:

• kada upravnik stambene zajednice nije zdravstveno osiguran po drugom osnovu (nezaposleno lice) - pored poreza, plaća se doprinos za penzijsko i invalidsko osiguranje i doprinos za zdravstveno osiguranje;

• kada je upravnik stambene zajednice zdravstveno osiguran po drugom osnovu (korisnik penzije, zaposleno lice, lice osigurano po osnovu samostalne delatnosti, na primer, kao preduzetnik ili osnivač privrednog društva) - pored poreza plaća se samo doprinos za penzijsko i invalidsko osiguranje;

• kada je upravniku stambene zajednice rešenjem RFPIO utvrđeno pravo na prestanak plaćanja doprinosa jer je osnovica na koju su obračunati i plaćeni doprinosi po osnovu ugovorene naknade zajedno sa osnovicama doprinosa koji su plaćeni po drugim osnovima dostigla iznos procenjene najviše godišnje osnovice doprinosa - plaća se samo porez, a doprinosi za obavezno socijalno osiguranje se ne obračunavaju i ne plaćaju.

Doprinos za penzijsko i invalidsko osiguranje

Obaveza plaćanja doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje postoji nezavisno od činjenice da li je upravnik stambene zajednice koji ostvaruje ugovorenu naknadu za rad već osiguran po nekom drugom osnovu ili ne, odnosno bez obzira da li je reč o licu koje je zaposleno, nezaposleno, penzioner, osiguranik samostalne delatnosti, osiguranik - poljoprivrednik. Jedini slučaj kada ne postoji obaveza plaćanja doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje je u slučaju kada je upravniku stambene zajednice rešenjem RFPIO utvrđeno pravo na prestanak plaćanja doprinosa jer je osnovica na koju su obračunati i plaćeni doprinosi po osnovu ugovorene naknade zajedno sa osnovicama doprinosa koji su plaćeni po drugim osnovima dostigla iznos procenjene najviše godišnje osnovice doprinosa.

Doprinos za penzijsko i invalidsko osiguranje se obračunava po stopi od 26%.

Doprinos za zdravstveno osiguranje

Za razliku od doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje, doprinos za zdravstveno osiguranje se obračunava i plaća samo ukoliko upravnik stambene zajednice nije već zdravstveno osiguran po nekom drugom (prioritetnom) osnovu. To znači da ukoliko je reč o licu koje je zdravstveno osigurano po osnovu zaposlenja, samostalne delatnosti ili je reč o penzioneru, prilikom isplate ugovorene naknade se neće obračunavati doprinos za zdravstveno osiguranje.

Kada postoji obaveza obračunavanja i plaćanja doprinos za zdravstveno osiguranje, isti se obračunava po stopi od 10,3%.

Osnovica za plaćanje doprinosa

Osnovica doprinosa za obavezno socijalno osiguranje za lica koja ostvaruju ugovorenu naknadu je oporezivi prihod od ugovorene naknade, a to je ista osnovica na koju se plaća porez.

Napominjemo da se osnovica na koju se plaćaju doprinosi prilikom isplate ugovorene naknade ne poredi sa najnižom i najvišom mesečnom osnovicom za plaćanje doprinosa.

Koeficijenti za preračun bruto-neto naknade

Naknada za rad upravniku stambene zajednice može biti određena u bruto ili neto iznosu.

Ukoliko je naknada za rad upravniku stambene zajednice određena u neto iznosu, odnosno iznosu koji treba da se isplati upravniku, u cilju pravilnog obračuna poreza na dohodak građana i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje neophodno je tako ugovorenu neto naknadu preračunati na bruto iznos jer je bruto iznos polazna vrednost prilikom obračuna poreza i doprinosa.

Bruto naknada = neto naknada x koeficijent za preračun

Koeficijenti za preračun dati su u sledećoj tabeli i isti zavise od obaveza koje se plaćaju na ugovorenu naknadu.

R. br.	Poreske obaveze	Koeficijent
1.	Kada se plaća porez, doprinos za penzijsko i invalidsko osiguranje i za zdravstveno osiguranje	1,819505095
2.	Kada se plaća porez i doprinos za penzijsko i invalidsko osiguranje	1,582278481
3.	Kada se plaća samo porez	1,190476190

 

Primeri obračuna poreza i doprinosa

Porez na dohodak građana i doprinosi za obavezno socijalno osiguranje plaćaju se po odbitku prilikom isplate ugovorene naknade u skladu sa propisima koji se primenjuju na dan uplate poreza i doprinosa.

Stope po kojima se vrši obračun poreza i doprinosa su:

• 20% porez na druge prihode;

• 26% doprinos za penzijsko i invalidsko osiguranje;

• 10,3% doprinos za zdravstveno osiguranje.

Kao što je napred navedeno, plaćanje poreza i doprinosa na naknadu upravniku stambene zajednice zavisi od statusa lica kome se naknada isplaćuje, gde se mogu pojaviti tri vrste obračuna:

• lica koja nisu osigurana po drugom osnovu - plaća se porez, doprinos za penzijsko i invalidsko osiguranje i doprinos za zdravstveno osiguranje;

• lica koja su osigurana po drugom osnovu -plaća se porez i doprinos za PIO; i

• lica koja su od strane RFPIO oslobođena daljeg plaćanja doprinosa na ugovorenu naknadu do kraja te godine - plaća se samo porez.

PRIMER:

Obračun ugovorene naknade kada je naknada za rad upravnika stambene zajednice određena u neto iznosu od 10.000 dinara i to za sva tri moguća slučaja.

 

R. br.	OPIS	Obračun za lice koje nije osigurano po drugom osnovu	Obračun za lice koje jeste osigurano po drugom osnovu	Obračun za lice koje ima rešenje Republičkog fonda
1	2	3	4	5
1.	Ugovorena neto naknada upravnika	10.000,00	10.000,00	10.000,00
2.	Koeficijent za preračun sa neto na bruto	1,819505095	1,582278481	1,190476190
3.	Bruto naknada (r. br. 1. x r. br. 2) - ukupan trošak stambene zajednice	18.195,05	15.822,78	11.904,76
4.	Normirani troškovi (r. br. 3. x 20%)	3.639,01	3.164,56	2.380,95
5.	Oporezivi prihod (r. br. 4. - r. br. 5)	14.556,04	12.658,23	9.523,81
6.	Porez na druge prihode (r. br. 5. x 20%)	2.911,21	2.531,65	1.904,76
7.	Doprinos za penzijsko i invalidsko osiguranje (r. br. 5. x 26%)	3.784,57	3.291,14	0,00
8.	Doprinos za zdravstveno osiguranje (r. br. 5 x 10,3%)	1.499,27	0,00	0,00
9.	Neto za isplatu (r. br. 3. - r. br. 6. - r. br. 7. - r. br. 8)	10.000,00	10.000,00	10.000,00

 

Podnošenje poreske prijave

Nakon utvrđivanja poreske obaveze na prethodno opisan način, a pre isplate ugovorene naknade, isplatilac prihoda - pravno lice (stambena zajednica) kao poreski platac, dužan je da podnese poresku prijavu u kojoj će pravilno iskazati podatke o visini (bruto) prihoda upravnika stambene zajednice kao i o iznosu obračunatog poreza i doprinose.

Prilikom isplate prihoda, iznos obaveze po osnovu poreza i doprinosa se obustavlja od bruto naknade i isti se uplaćuje na propisani račun javnih prihoda, u skladu sa propisima koji važe na dan isplate prihoda.

Poreska prijava se podnosi isključivo elektronskim putem i to preko Portala Poreske uprave - "e Porezi".

Podnošenje poreskih prijava je potpuno besplatno, ali obveznik o svom trošku treba da obezbedi sertifikat za elektronsko potpisivanje poreskih prijava i čitač pametnih kartica.

Fizičko lice, zakonski zastupnik pravnog lica (upravnik stambene zajednice) u ime pravnog lica pristupa elektronskim servisima Poreske uprave direktno, odnosno bez potrebe bilo kakve prethodne registracije za korišćenje ovih servisa. Međutim, zakonski zastupnik pravnog lica u ime pravnog lica može putem PEP obrasca, koji se podnosi u nadležnoj organizacionoj jedinici Poreske uprave, da ovlasti drugo lice ("ovlašćeno lice za upotrebu elektronskih servisa"), da u njegovo ime koristi elektronske servise Poreske uprave. Ukoliko zakonski zastupnik poseduje kvalifikovani elektronski sertifikat, čin davanja ili oduzimanja ovlašćenja se može izvršiti i korišćenjem portala "e Porezi"4.

Obaveza po osnovu poreza i doprinosa se iskazuje na poreskoj prijavi na Obrascu PPP PD5.

Primeri popunjavanja Obrasca PPP-PD

U nastavku dajemo primere popunjavanja 3. dela Obrasca PPP-PD, u koji se unose podaci o primaocima / fizičkim licima i vrstama prihoda:

Primer popunjavanja Obrasca PPP-PD za lice koje nije osigurano po drugom osnovu 6:

3.6	Šifra vrste prihoda	1 057 6028 00 0
3.7	Broj dana
3.8	Broj sati
3.8a	Fond sati
3.9	Bruto prihod	18.195,05
3.10	Osnovica za porez	14.556,04
3.11	Porez	2.911,21
3.12	Osnovica doprinosa	14.556,04
3.13	Doprinos za PIO	3.784,57
3.14	Doprinos za zdravstvo	1.499,27
3.15	Doprinos za nezaposlenost	0,00
3.16	Dodatni doprinos za PIO	0,00

Primer popunjavanja Obrasca PPP-PDza lice koje je osigurano po drugom osnovu (po osnovu zaposlenja)9:

3.6	Šifra vrste prihoda	1 0110 60111 00 0
3.7	Broj dana
3.8	Broj sati
3.8a	Fond sati
3.9	Bruto prihod	15.822,78
3.10	Osnovica za porez	12.658,23
3.11	Porez	2.531,65
3.12	Osnovica doprinosa	12.658,23
3.13	Doprinos za PIO	3.291,14
3.14	Doprinos za zdravstvo	0,00
3.15	Doprinos za nezaposlenost	0,00
3.16	Dodatni doprinos za PIO	0,00

Primer popunjavanja Obrasca PPP-PDza lice koje ima rešenje Republičkog fonda12:

3.6	Šifra vrste prihoda	1 1113 60314 00 0
3.7	Broj dana
3.8	Broj sati
3.8a	Fond sati
3.9	Bruto prihod	11.904,76
3.10	Osnovica za porez	9.523,81
3.11	Porez	1.904,76
3.12	Osnovica doprinosa	9.523,81
3.13	Doprinos za PIO	0,00
3.14	Doprinos za zdravstvo	0,00
3.15	Doprinos za nezaposlenost	0,00
3.16	Dodatni doprinos za PIO	0,00

 

Iznos obaveze po osnovu poreza i doprinosa se uplaćuje na račun Objedinjene naplate poreza po odbitku 840-4848-37, sa pozivom na broj odobrenja koji dodeljuje Poreska uprava (BOP), nakon uspešnog podnošenja poreske prijave.

 

Dostavljanje RFPIO prijave o uplati doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje nadležnoj filijali RFPIO

Kada se plaća doprinos za penzijsko i invalidsko osiguranje po osnovu ugovorene naknade, stambena zajednica je dužna da u roku od tri dana od uplate doprinosa dostavi nadležnoj organizacionoj jedinici RFPIO prijavu o uplati doprinosa po osnovu ugovorene naknade (obrazac M-UN).

Naime, licima koja obavljaju poslove po osnovu ugovora kod kojih se za izvršen posao ostvaruje ugovorena naknada, a nisu osigurani po drugom osnovu u staž osiguranja računa se vreme za koje je ostvarena naknada i na koju je plaćen doprinos. U ovom slučaju, staž osiguranja se računa tako što se iznos ugovorene naknade na koji se plaća porez obračunat u skladu sa Zakonom o porezu na dohodak građana, deli sa najnižom mesečnom osnovicom za plaćanje doprinosakoja važi u momentu uplate doprinosa i na taj način, prema broju ostvarenih najnižih osnovica utvrđuje se i broj meseci staža osiguranja, s tim što staž osiguranika ostvaren po ovom osnovu u jednoj kalendarskoj godini može iznositi najviše 12 meseci.

Za razliku od lica koja po osnovu ugovora stiču svojstvo osiguranika samostalne delatnosti, osiguranicima (osigurani po osnovu radnog odnosa, obavljanja samostalne ili poljoprivredne delatnosti) koji obavljaju ugovorene poslove, iznos ugovorene naknade se pridodaje tj. sabira sa zaradom odnosno sa osnovicom i služiće za izračunavanje godišnjeg ličnog koeficijenta prilikom ostvarivanja prava na penziju.

Izvor: Redakcija Paragraf Lex, 28.12.2017.