USVOJEN PREDLOG IZMENA I DOPUNA ZAKONA O ZAPOŠLJAVANJU I OSIGURANJU ZA SLUČAJ NEZAPOSLENOSTI: Za ostvarivanje prava na naknadu, a u cilju sprečavanje zloupotrebe

Izmenama su detaljnije uređeni uslovi za ostvarivanje prava na novčanu naknadu za slučaj nezaposlenosti određenih kategorija nezaposlenih lica (višak zaposlenih, zaposleni kojima je radni odnos prestao njihovom voljom ili krivicom), precizirano je šta se smatra osnovicom na koju se obračunava novčana naknada za osiguranje za slučaj nezaposlenosti i utvrđen je način obračuna novčane naknade.

U praksi se dešavalo da  lica kojima je radni odnos prestao uz isplatu novčane naknade, odnosno otpremnine u skladu sa odlukom Vlade o utvrđivanju programa rešavanja viška zaposlenih (socijalni program), kao i zaposleni kojima je radni odnos prestao njihovom voljom ili krivicom, zasnivaju radni odnos na određeno, u praksi često veoma kratko vreme (od 2 do 6 dana), te raskidaju radni odnos po osnovu kojeg ostvaruju pravo i na novčanu naknadu za slučaj nezaposlenosti, na koju inače ne bi imali pravo. Nakon stupanja na snagu ovog zakona navedena lica moraće da ponovo budu u osigranju 12 meseci neprekidno ili 18 meseci sa prekidima da bi ostvarila pravo na novčanu naknadu preko Nacionalne službe za zapošljavnje.       

Novčana naknada za slučaj nezaposlenosti jeste pravo koje pod određenim uslovima nakon prestanka radnog odnosa ostvaruje lice koje je bilo obavezno osigurano za slučaj nezaposlenosti. Da bi se pravo na novčanu naknadu ostvarilo potrebno je, nakon prestanka radnog odnosa, podneti zahtev bilo kojoj organizacionoj jedinici Nacionalne službe za zapošljavanje, u roku od 30 dana od dana prestanka radnog odnosa. U slučaju da se ovaj rok prekorači, pravo na novčanu naknadu ostvaruje se od dana podnošenja zahteva.

Dokumentaciju koja je potrebna za prijavu na evidenciju nezaposlenih i podnošenje zahteva za ostvarivanje prava na novčanu naknadu čini:

1) lična karta;

2) original diplome, svedočanstva ili uverenja o stečenom obrazovanju na uvid;

3) radna knjižica i/ili drugi dokaz o obaveznom osiguranju (prijave/odjave, izvod iz matične evidencije RF PIO), dokaz o penzijskom stažu (beneficiranom, stažu u vojsci, u inostranstvu, poseban staž i sl.);

4) rešenje o prestanku radnog odnosa ili otkaz ugovora o radu;

5) potvrda o zaradi;

6) ukoliko se radi o vlasniku ili osnivaču preduzeća ili preduzetniku, potrebno je dostaviti i rešenje nadležnog suda o otvaranju stečaja ili rešenje o brisanju iz Agencije za privredne registre i dokaz o osnovicama osiguranja iz Poreske uprave ili RF PIO.

Uvodi se veća odgovornost agencija prema građanima kojima posreduju za zapošljavnje u inostranstvu. U odnosu na postojeći način regulisanja obaveza predloženim izmenama se detaljnije preciziraju obaveze i odgovornosti agencije, pre svega u smislu odgovornosti prema licima kojima su posredovale za zapošljavanje u inostranstvu, a naročito u slučajevima kada dođe do njihovog prevremenog povratka iz zemlje u koju su upućena na rad, kao i za nastalu štetu koju zaposleni pretrpi,a koja je uzrokovana pogrešnim informacijama o bitnim elementima uslova života i rada u zemlji u koju je lice upućeno na rad.

U cilju racionalizacije, kao i mera štednje odnosno smanjenja troškova na svim nivoima, smanjuje se broj članova Upravnog odbora Nacionalne službe za zapošljavanje, sa sadašnjih devet na sedam. Upravni odbor bira i razrešava Vlada, s tim da tri člana predlaže Socijalno – ekonomski savet, a četiri člana predlaže ministar nadležan za poslove zapošljavanja, uključujući i predsednika.

U cilju unapređenja rada Nacionalne službe za zapošljavanje i povećanja učinka savetnika koji neposredno radi sa nezaposlenim licima, predložene izmene treba da doprinesu uspostavljanju sistema kontinuiranog podizanja kapaciteta rada zaposlenih u Nacionalnoj službi za zapošljavanje, kao i podizanja kvaliteta usluge kako poslodavcima, tako i nezaposlenim licima.

Dalje, zakon omogućava fleksibilnije kreiranje mera aktivne politike zapošljavanja, kao i njenu decentalizaciju. Redizajn aktivnih mera zapošljavanja daje mogućnost kreiranja novih mera i programa u zavisnosti od potreba i analiza lokalnih tržišta rada. Omogućeno je da se Akcionim planom zapošljavanja kao strateškim dokumetom u oblasti zapošljavanja, a koji Vlada donosi na godišnjem nivou, predlažu nove mere aktivne politike zapošljavnja, u skladu sa potrebama lokalnog tržišta rada i na osnovu analize efekata prethodno sprovedenih mera.