PRAVILNIK O BEZBEDNOSTI DEČJIH IGRALIŠTA: Pravilnikom definisano da su potrebne tri godine da se sva igrališta dovedu u ispravno stanje, to znači da će nova da se izrađuju u skladu sa standardima, a stara će za te tri godine morati da se prilagode
Pravilnik o bezbednosti dečijih igrališta ("Sl. glasnik RS", br. 63/2018 - dalje: Pravilnik) stupio je na snagu 25. avgusta, a njime se uvode standardi za izgled i bezbednost svakog dečijeg igrališta kako bi se povećala bezbednost dece.
Podloga na igralištima moraće da bude mekana, od prirodnih materijala poput peska, trave, šljunka do gume, dok će sprave biti drvene i "kreativne" kako bi razvijale motoriku dece.
Nakon stupanja na snagu 25. avgusta Pravilnik ima odloženu primenu tri meseca, te će njegova primena biti obavezna od 24. novembra 2018. godine.
Pomoćnik ministra privrede i šef sektora za kvalitet i bezbednost proizvoda Aleksandar Starčević kaže da je period od tri meseca, period usaglašavanja, koji pre svega služi da bi se imenovali organi koji će vršiti kontrolu stanja na igralištima.
Sva igrališta biće unificirana i uređena po evropskim standardima, kaže on, a promene u izgledu igrališta vrše se kako više ne bi bilo nebezbednih igrališta.
- Pravilnik je definisao da će biti potrebno tri godine da se sva igrališta dovedu u ispravno stanje, to znači da će nova da se izrađuju u skladu sa standardima, a stara će za te tri godine morati da se prilagode - rekao je Starčević.
Nakon isteka propisane tri godine, igrališta koja se ne budu dovela u ispravno stanje biće zabranjena za korišćenje, a lokalne samouprave biće u obavezi da vode evidenciju i da obaveštavaju ministarstvo o tome kako će i kada izvršiti prilagođavanje postojećih igrališta kako bi što manji broj igrališta bio zatvoren.
Kada je u pitanju nadležnost za kontrolu stanja na igralištima, Starčević kaže da je u najvećoj meri za to zadužena tržišna inspekcija, ali i komunalna koja će raditi u saradnji sa lokalnim samoupravama i po njihovim nalozima.
- Podloga mora da bude takva da dete prilikom pada ne doživi ozbiljniju povredu, da se svede mogućnost povrede na minimum, jer ih je nemoguće eliminisati. To može biti pesak, trava, guma, šljunak, uz naravno redovno održavanje - kaže on.
Ističe da je pravilnikom prvi put definisano ko je odgovoran za sve što se desi na igralištu.
Odgovornost je, kaže on, na vlasniku, što je u najvećem broju slučajeva lokalna samouprava koja će i finansirati prilagođavanje igrališta evropskim standardima.
U situaciju da neko želi da donacijom izgradi igralište vlasnik parcele na kojoj se gradi je obavezan da i takvo igralište prilagodi pravilniku, a kada dođe do oštećenja sprava i drugih elemenata u okviru igrališta troškove popravke snosiće osiguravajuće kuće.
- Lokalne samouprave i ostali vlasnici moraju da osiguraju sve na igralištu i oni će eventualna oštećenja da naplaćuju od osiguravajućih kuća, a policija i tužilaštvo će da nalaze izgrednike. Sprave koja nisu ispravne treba da se uklone ili poprave, a kazne za kršenje pravila definisane su nadzorima tržišne i komunalne inspekcije - objašnjava Starčević.
On je dodao i da su u procesu izrade i pripreme Pravilnika vezanih za dečije igraonice, kao i za sportska igrališta, terene i luna parkove.
U izradi Pravilnika, kaže, Srbija se služi iskustvima susednih zemalja, kao i zemalja članica EU.
Izvor: Vebsajt Blic, 30.08.2018.Naslov: Redakcija