O reformi pravosuđa
Nela Kuburović za PRAVNIK U PRAVOSUĐU
Paragraf intervju - JANUAR 2018
Reforma pravosuđa bila je i ostaje važan prioritet Republike Srbije, u cilju unapređenja nezavisnosti pravosudnog sistema, nepristrasnosti i kvaliteta pravde, unapređenja stručnosti, odgovornosti i efikasnosti pravosuđa. Nacionalna strategija reforme pravosuđa za period 2013-2018. godine, koja je usvojena 1. jula 2013. godine, upravo je pred sebe postavila te ciljeve. Vraćanje poverenja u pravosudni sistem, nije nešto do čega se dolazi preko noći. Suštinske reforme ne smeju biti brze, one zahtevaju vreme i koordinisano usmeravanje svih učesnika i raspoloživih resursa ka zadatim ciljevima. Pređena je već polovina puta implementacije Nacionalne strategije i pratećeg akcionog plana, a započeto je i izveštavanje o sprovođenju aktivnosti utvrđenih u Akcionom planu za pregovaračko Poglavlje 23. Ovo poglavlje, pored reforme pravosuđa, obuhvata i borbu protiv korupcije i zaštitu osnovnih ljudskih prava. Ohrabruje činjenica da je većina aktivnosti, koje su predviđene akcionim planovima do sada, sprovedena u okviru zadatih rokova. Međutim, najobuhvatniji zadaci i napori tek predstoje
O važnosti evrointegracija u reformi pravosuđa
Na početku moram da naglasim važnost i jednog drugačijeg pristupa, koji proces evropskih integracija unosi u napore ka uspešnoj reformi pravosuđa. Prvi put u ovom procesu imamo precizno utvrđene indikatore, užu saradnju i inkluzivnost tj. definisanje i realizovanje reformskih aktivnosti uz učešće svih relevantnih zainteresovanih strana, uključujući i onih iz civilnog društva i strukovnih organizacija. U reformskom procesu imamo i pojačanu podršku međunarodnih partnera, pre svega Evropske unije, zbog njihovog razumevanja vanrednih napora, koje moramo da ulažemo. Naš rad i rezultate, pre svega, ocenjivaće građani, privreda i stručna javnost, ali i Evropska komisija i svaka država članica EU ponaosob, kroz jasno definisane kriterijume. Važnost uspešnosti reforme pravosuđa podjednako je značajna i za ostatak pregovaračkog procesa, odnosno za sva druga poglavlja. Podsećam da je Strategijom proširenja Evropske unije 2011. godine uveden nov pristup, koji u centar pregovaračkog procesa stavlja vladavinu prava, tj. pregovaračka poglavlja 23 i 24, kao kamen temeljac celokupnog pregovaračkog procesa. Sledstveno tome, otvaranje pregovora otpočinje sa navedena dva poglavlja, sve vreme tokom pregovora prati se napredak u tim poglavljima, te odsustvo merljivog napretka može da dovede do zastoja i u ostalim pregovaračkim poglavljima.Proces evropskih integracija Ministarstvo pravde stavlja u središte zadatka od izuzetne važnosti koordinacija preko pedeset institucija, koje su nadležne za sprovođenje Akcionog plana za Poglavlje 23, kao najsloženijeg i najzahtevnijeg pregovaračkog poglavlja, alarmiranje u slučaju zastoja i iniciranje mera radi otklanjanja eventualno uočenih problema.
O preporukama, merilima i pojedinačnim aktivnostima neću govoriti, oni su javno dostupni i nesporni. Istakla bih, pak, da će rasterećenje sudova i ubrzanje postupka, borba protiv korupcije i unapređenje pravosudne infrastrukture, svakako biti prioriteti Ministarstva pravde u narednom periodu.
O suđenju u razumnom roku
Budući da je neefikasnost već dugo prisutan problem u pravosudnom sistemu Republike Srbije, strateškim dokumentima predviđen je niz mera u cilju omogućavanja suđenja u razumnom roku. Unapređenje procesnih zakona, preko uspostavljanja sistema epravosuđa, tj. sistema za centralnu statistiku, sistema za razmenu podataka i uspostavljanje elektronske oglasne table sudova, neke su od predviđenih aktivnosti u narednom periodu. Jačanje sistema javnih izvršitelja, javnih beležnika i novog okvira za posredovanje u rešavanju sporova (medijacija), vrši se u cilju sprečavanja i smanjenja opterećenosti sudova, u skladu sa preporukom Komiteta ministara Saveta Evrope. Namera je da se određeni poslovi, koji su od važnosti za čitavo društvo, povere posebnim službama od javnog poverenja, te da se na taj način stvore uslovi za efikasnije postupanje sudova, njihovim rasterećenjem od poslova koji ne predstavljaju suđenje u užem smislu. Pak, da bi se takvi poslovi poverili predmetnim profesijama, neophodno je da one budu stručne, odgovorne i da efikasno preuzmu posao. Stoga, jedan od prioriteta Ministarstva pravde jeste upravo bliže nadziranje novih pravosudnih profesija, kontrola sprovođenja pravnog okvira, kojima su uspostavljene i blagovremeno reagovanje u slučaju potrebe za otklanjanjem nepravilnosti.
O alternativnom načinu rešavanja sporova
• U Zajedničkoj poziciji Evropske unije o Pravosuđu i osnovnim pravima, usvojenoj 18. jula 2016. godine, u prelaznim merilima Evropska unija naglašava potrebu da se dalje razmotri i promoviše upotreba različitih alternativnih načina rešavanja sporova. Novi Zakon o posredovanju u rešavanju sporova počeo je da se primenjuje 1. januara 2015. godine, značajno unapređujući pravni okvir u oblasti medijacije, u skladu sa najboljom savremenom međunarodnom i uporednom praksom. Sporazum kojim se spor rešava u postupku medijacije, po slovu novog zakona, bez pokretanja sudskog postupka, predstavlja izvršni naslov (pod uslovom da potpise na sporazumu overe javni beležnik ili sud), te ga je neuporedivo lakše i prinudnim putem izvršiti. U poređenju sa redovnim troškovima sudskog postupka, medijacija je u zavisnosti od vrednosti spora, jeftinija od 35 do 60%. Počev od druge polovine iste godine, sa radom su započeli i prvi posrednici, kojih zaključno sa 9. septembrom 2016. godine ima 392. Ipak, da bi medijacija kao alternativni način rešavanja spora zaista zaživela, neophodno je ne samo da pravosudne, već i sve druge relevantne institucije i organi preduzmu aktivne mere i odlučno stanu iza tog sistema. Ministarstvo pravde će u narednom periodu intenzivirati svoj rad na stvaranju održivog sistema rešavanja sporova putem posredovanja i kroz rad Savetodavne grupe u kojoj će aktivno učestvovati sudije.
O saradnji sa Komisijom za efikasnost pravosuđa
• U protekle dve godine značajno smo unapredili saradnju sa Komisijom za efikasnost pravosuđa Saveta Evrope. Ta saradnja je preduslov za neposredno približavanje standarda ove međunarodne organizacije pravosuđu Srbije, poput kriterijuma za izbor i razrešenje sudskih veštaka i njihovu kontinuiranu obuku, koji će biti stubovi novog Zakona o sudskim veštacima.
O setu novih pravosudnih zakona
• Borba protiv organizovanog kriminala i korupcije podrazumeva brz i efikasan krivični postupak, gde tužilaštvo podnosi kvalitetnu optužnicu, i koji se završava osuđujućom presudom. U cilju stvaranja efikasnijeg pravnog okvira, Ministarstvo pravde je pripremilo set nacrta zakona koji će se uskoro naći u zakonodavnoj proceduri, i to: Nacrt zakona o izmenama i dopunama Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela, Nacrt zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, terorizma i korupcije, kao i Nacrt zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika sa novih osam krivičnih dela protiv privrede. U toku je i završna faza na izradi Nacrta zakona o poreklu imovine, koji uvodi metod unakrsnog ispitivanja imovine. Započeta je i javna rasprava o Nacrtu zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije, kojim se proširuje nadležnost ovog tela. U cilju unapređenja pristupa pravdi svim kategorijama građana i poštovanja osnovnih ljudskih prava, ministarstvo je pripremilo i Nacrt zakona o besplatnoj pravnoj pomoći, kao i Nacrt zakona o sprečavanju nasilja u porodici, koji bi trebalo da uspostavi jak preventivni mehanizam u borbi protiv porodičnog nasilja.
O jačanju pravosudne infrastrukture
• Istakla bih, takođe, da su u toku opsežni radovi na izgradnji, rekonstrukciji i adaptaciji zgrada pravosudnih organa, kao i da će Ministarstvo pravde i u narednom periodu nastaviti da posebnu pažnju posvećuje jačanju pravosudne infrastrukture. Podsetiću, da je samo za nešto više od dve godine ministarstvo obnovilo preko 60.000 metara kvadratnih prostora za smeštaj sudova i tužilaštava. U toku su radovi na četiri objekta za potrebe pravosudnih organa (Užice, Kraljevo, Sombor, Lazarevac), a do kraja godine ulazimo u najveće infrastrukturne investicije, koje uključuju Palatu pravde u Beogradu, ali i izgradnju novih objekata u Požarevcu i Pančevu. U periodu do 2020. godine planiramo izgradnju Palate pravde u Kragujevcu, u kojoj će na jednom mestu funkcionisati osam organa, umesto sadašnjeg rešenja prema kojem su svi ovi organi rasuti na više lokacija. Zatim zgrade Privrednog i Prekršajnog suda u Nišu, ali i dogradnju suda u Novom Sadu i na Novom Beogradu. Unapređenje infrastrukturnih kapaciteta doprinosi češćem zakazivanju ročišta, odnosno povećanju broja sudećih dana, a time i bržem okončanju postupaka. U skladu sa Strategijom razvoja sistema izvršenja krivičnih sankcija do 2020. godine, planirane su brojne investicione aktivnosti kojima će se postići poboljšanje smeštajnih uslova i povećanje smeštajnih kapaciteta, te i napredovanje na listi zemalja članica Saveta Evrope u pogledu prenaseljenosti i uslova izdržavanja kazni zatvora.
* * *
Naposletku, podsećam da je 18. jula 2016. godine na trećem sastanku Pristupne konferencije sa Srbijom otvoreno pregovaračko Poglavlje 23. Rekla bih da imamo čast i odgovornost da radimo upravo u ovom trenutku, na izgradnji efikasnijeg, nezavisnijeg, odgovornijeg pravosuđa, posebno uzimajući u obzir činjenicu da je reformski proces proces kroz koji prolazimo radi nas samih. U tom smislu, zadatak je ne samo Ministarstva pravde, već svih učesnika u pravosuđu, članova akademske zajednice i nevladinog sektora, da ulože napore da se reformske aktivnosti u naredne četiri godine što uspešnije sprovedu. Ostavljeno nam je dovoljno vremena da postignemo napredak, ali nedovoljno da bismo oklevali.