Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore


Email Print


Možete li nam na početku razgovora reći nešto više o Udruženju banaka Srbije, ustanovi u kojoj radite, organizaciji i poslovima koje obavlja?

Tokom višedecenijske aktivnosti, a Udruženje banaka postoji od 1921. godine, profilisano je jezgro poslova i zadataka na ispunjavanju potreba banaka, članica. U okviru toga, Udruženje banaka stremi izgradnji pozicije i jačanju reputacije bankarskog sektora u zemlji i inostranstvu. Takvo opredeljenje znači aktivan i kreativan pristup svim poslovima u Udruženju kako bi se što bolje upotrebili kvalitetni stručni resursi kojima ova institucija raspolaže. Svoje aktivnosti Udruženje banaka sprovodi preko stručnih odbora i posebnih organizacionih delova.

Da li možete u kratkim crtama da približite našim čitaocima ulogu navedenih organizacionih delova?

Kreditni biro, sigurno najprisutniji u svakadnevnom životu građana i privrede, kao institucija nacionalnog obuhvata za monitoring i nadzor nad kreditnom izloženošću građana i pravnih lica - klijenata banaka i drugih institucija, svrstava se među najuspešnije i najefikasnije u svetu, sa tendencijom stalnog usavršavanja i proširivanja obima usluga. Stalno se radi na stvaranju pravnih uslova za proširivanje broja njegovih članica kako bi izveštaji o zaduženosti bili što pouzdaniji. Šalteri Kreditnog biroa su svi šalteri banaka, njih oko 2.000 na celoj teritoriji naše zemlje.

Rad Klirinške institucije banaka zasnovan je na najsavremenijoj opremi i softveru koji garantuju saldiranje transakcija u najkraćem vremenskom periodu, pouzdano i stručno. Udruženje banaka je za ovaj projekat dobilo, novembra 2005. godine u Londonu, Evropsku nagradu za bankarske tehnologije. Ovaj projekat je omogućio da se saldiranje čekova svih banaka u zemlji svede sa 12 dana na nepuni sat. Tokom decembra 2016. godine Udruženje banaka Srbije dobilo je licencu za obavljanje poslova Operatora sistema kliringa čekova i Operatora sistema kliringa direktnih zaduženja, čime smo u ovom segmentu od Narodne banke Srbije dobili potvrdu da smo svoje poslovanje usaglasili sa Zakonom o platnim uslugama.

Centar za bankarsku obuku organizuje profesionalnu obuku kadrova u oblasti bankarsko-finansijske strukture, savetovanja, seminare, okrugle stolove i predavanja za pripravničke ispite.

Inače, članice Udruženja banaka su sve banke u Srbiji, dok je UBS član Evropske bankarske federacije (EBF), Evropske bankarske trening mreže (EBTN), Međunarodnog koordinacionog saveta udruženja banaka Istočne i Centralne Evrope (IBC), Interbalkanskog foruma Udruženja banaka (IFBA), Komisije za bankarsku tehnologiju i praksu međunarodne privredne komore (ICC). Intenzivno sarađuje sa brojnim stranim institucijama, udruženjima banaka, bankama i Međunarodnom trgovinskom komorom.

Ko čini stručne odbore koje ste naveli na početku i kako oni funkcionišu?

Stručne odbore čine predstavnici banaka koje svake 4-te godine imenuje Upravni odbor Udruženja banaka. Svaki odbor ima po 9 članova uključujući predsednika i njegovog zamenika, ali i koordinatora, kao 10-og učesnika u radu, koji je zaposlen u Udruženju banaka Srbije na radnom mestu specijaliste za određenu oblast kojom se odbor bavi i kome je zadatak da prati aktuelnosti iz svoje oblasti, izmene u regulativi, promene prakse, novinama u svakom pogledu i da u skladu sa tim priprema sastanke odbora i sprovodi njegove odluke i zaključke.

Vi ste specijalista za pravne poslove, a time i koordinator rada Odbora za pravna pitanja, šta je konkretno Vaša oblast rada?

Vrlo konkretno moji zadaci su:

Proučavanje aktuelnih pitanja iz poslovanja banaka, praćenje sprovođenja zakona i drugih propisa, predlaganje rešenja i davanje pravnih mišljenja i sugestija za njihovu primenu.

Iniciranje izmena i dopuna propisa od značaja za poslovanje banaka i saradnja s nadležnim organima i institucijama koje pripremaju zakonske i druge propise.

Praćenje sudske prakse - saradnja s pravosudnim organima, a pre svega s privrednim sudovima, radi ujednačavanja sudske prakse i zauzimanja stavova kod otvorenih pitanja u sporovima iz domena bankarskog poslovanja.

Učešće i organizacija seminara za obuku zaposlenih u bankama i privredi. Organizacija i priprema rada Odbora za pravne poslove. Zastupanje Udruženja u sporovima pred sudovima.

Pružanje savetodavnih usluga bankama članicama.

Koja je trenutno najaktuelnija tema kojom se bavite i šta je to što trenutno zaokuplja pažnju pravničke javnosti u bankarskom sektoru Srbije?

Trenutno najaktuelnije pitanje kojim se bavim je pitanje primene odluka Narodne banke Srbije kojim se uređuje pitanje upotrebe pečata na dokumentima kojim se izvršavaju platne transakcije. Pojedine od ovih odluka sam komentarisao i za neke od časopisa koje izdajete. Kao što Vam je poznato, NBS je još od stupanja na snagu Zakona o platnim uslugama u 2015. godini nastojala da smanji ili ukine obaveznu upotrebu pečata propisujući i mogućnost ugovaranja drugačijeg načina provere identiteta dužnika, a ne samo putem potpisa i pečata, što na žalost nije dalo očekivan rezultat. Sada pak, ova materija je preciznije propisana, pa su u tom smislu donete izmene sledećih propisa iz nadležnosti Narodne banke Srbije:

  • Odluka o bližim uslovima i načinu otvaranja, vođenja i gašenja tekućih računa („Sl. glasnik RS“, br. 55/2015 i 82/2017);
  • Odluka o bližim uslovima, sadržini i načinu vođenja registra menica i ovlašćenja („Sl. glasnik RS“, br. 56/2011, 80/2015, 76/2016 i 82/2017);
  • Odluka o obliku, sadržini i načinu korišćenja obrazaca platnih naloga za izvršenje platnih transakcija u dinarima („Sl. glasnik RS“, br. 55/2015, 78/2015 i 82/2017);
  • Odluka o uslovima otvaranja i načinu vođenja deviznih računa rezidenata, kao i dinarskih i deviznih računa nerezidenata („Sl. glasnik RS“, br. 51/2015 i 82/2017) i
  • Uputstvo za sprovođenje Odluke o uslovima i načinima obavljanja platnog prometa iz inostranstva („Sl. glasnik RS“, br. 24/2007, 31/2007, 41/2007, 3/2008, 61/2008, 120/2008, 38/2010, 92/2011, 62/2013, 51/2015, 111/2015 i 82/2017).

Opšte mesto svih navedenih akata je da banka od 01.10.2017. godine ne može odbiti prijem nekog dokumenta: platnog naloga, menice, zahteva ili kartona deponovanih potpisa samo zato što nije overen pečatom, osim ukoliko to korisnik nije zahtevao i eksplicitno sa svojom bankom/pružaocem platnih usluga taj razlog odbijanja dokumenta ugovorio. Ovakva odredba ima i svoje u propisima izričito navedeno pojašnjenje da, čak i zaključen (okvirni) ugovor sa bankom/pružaocem platnih usluga koji sadrži pozivanje na opšte uslove poslovanja, ne smatra se izuzetkom u smislu prethodno iznetog pravila, već za klijente koji od 01.10.2017. godine zaključuju ugovore sa bankama upotreba pečata na ovim dokumentima posebno zahteva i izričito ugovara.

Zanimljivo je da prelazne odredbe, koje se tiču klijenata, sadržavaju rešenje po kojem se podrazumeva svest klijenta da u opštim uslovima poslovanja banke, čiju primenu je zaključenjem ugovora prihvatio, postoji propisna obavezna upotreba pečata, koju sada jednostavnim zahtevom upućenom banci želi da izuzme. Klijenti, koji sa bankama već imaju zaključene Okvirne ugovore, a ne žele da koriste pečat na dokumentima koji su predmet ovde predmetnih odluka, mogu da podnesu zahtev banci, koji ne mora da bude overen pečatom i da tom klijentu od narednog dana banka omogući da overava svoje dokumente bez pečata, samo potpisom.

Klijenti koji sa banakama budu zaključivali ugovore po stupanju na snagu predmetnih odluka („novi klijenti“, „novi ugovori“), koji to žele, će pored zahteva za korišćenje pečata morati i u ugovorima izričito da navedu da žele da koriste pečat na svojim dokumentima koji su predmet ovih odluka, sam zahtev u tom smislu nije dovoljan.

Takođe je značajno posebno istaći da pečati na drugim dokumentima, koji nisu predmet ovih odluka, predmet su primene unutrašnjih akata privrednog društva kojim je uređena upotreba pečata u tom privrednom društvu, inače. Rečeno znači da ako je propisana primena pečata osnivačkim aktom datog privrednog društva/pravnog lica, onda se pečat primenjuje i u poslovanju sa bankom putem druge dokumentacije koja nije predmet ovih odluka.

„Stari klijenti“ dakle, podnose zahtev da ne žele dalju upotrebu pečata, a „Novi klijenti“ podnose zahtev i izričito ugovaraju da žele da koriste pečat, što će reći da „stari klijenti“ i dalje koriste pečat dok ne podnesu zahtev da ne koriste pečat.

Važna novina u citiranim propisima NBS je i mogućnost overe OP obrazaca, za strane državljane, odnosno nerezidente, pred stranim notarom.



Email Print