Email Print


Svetski dan potrošača obeležen je 15. marta i tim povodom Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija je u saradnji sa Privrednom komorom Srbije organizovalo Okrugli sto na temu: “Zaštita potrošača u Republici Srbiji”. Tim povodom posebno ste se osvrnuli na Pregovaračko poglavlje 28 - zaštita potrošača i zdravlja. Imajući u vidu da je Republika Srbija dobila zeleno svetlo od Evropske unije za otvaranje poglavlja 28 i to bez prethodnih uslovljavanja tzv. merilima za otvaranje (opening benchmarks), šta to tačno znači za domaću privredu i dokle se stiglo sa finalizacijom pregovaračke pozicije Srbije?

Tema ovogodišnjeg Svetskog dana potrošača bila je posvećena jačanju poverenja potrošača u digitalno tržište.

S tim u vezi, Ministarstvo je u saradnji sa Privrednom komorom Srbije organizovalo okrugli sto kojem su prisustvovali predstavnici privrede, potrošačkih organizacija, kao i predstavnici drugih ministarstava i inspekcija.

U zajedničkom razgovoru obuhvaćene su najaktuelnije potrošačke teme i predstojeći izazovi. Svetski dan potrošača obeležen je i u Regionalnoj privrednoj komori Niš, gde smo imali dijalog sa predstavnicima udruženja za zaštitu potrošača Forum iz Niša i predstavnicima javnih komunalnih preduzeća u tom gradu, na temu lokalnih potrošačkih problema u sferi usluga od opšteg ekonomskog interesa. Takođe, Svetski dan potrošača obeležili smo i na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu, gde smo zajedno sa profesorima i studentima razgovarali o zaštiti prava i interesa potrošača u Srbiji I postignutim rezultatima u procesu pregovaranja sa EU u ovoj oblasti. Smatram da je izuzetno važno da se mladim generacijama, budućim pravnicima i akademskim građanima naše zemlje, što više približi ova tema koja se tiče svih nas, jer smo svi mi potrošači, pa nam je interes u ovoj oblasti svima zajednički.

Kada je reč o pregovaračkom poglavlju 28 - Zaštita potrošača i zdravlja, dobili smo Izveštaj Evropske komisije sa skrininga, bez prethodnih uslovljavanja merilima za otvaranje, tzv. opening benchmarks. Međutim, iako smo, mogu slobodno reći, „dobro ocenjeni“ u Izveštaju Komisije, to ne znači da možemo da predahnemo, već naprotiv nastavljamo da intenzivno radimo u procesu pregovaranja, jer je u bliskoj budućnosti pred nama veliki zadatak koji se odnosi na otvaranje ovog poglavlja.

Naime, u februaru ove godine pripremili smo prvi Nacrt pregovaračke pozicije za Poglavlje 28, a dalji koraci biće usvajanje Nacrta pregovaračke pozicije od strane Vlade RS, uz prethodno konsultovanje Narodne skupštine. Usvojena Pregovaračka pozicija će biti dostavljena Evropskoj komisiji. Kao odgovor na Pregovaračku poziciju koju budemo poslali, Evropska unija (Savet ministara) će usvojiti Zajedničku poziciju Evropske unije, u kojoj će konstatovati postojeći nivo usklađenosti sa pravnim tekovinama EU u ovoj oblasti i, kako se očekuje, odrediti merila koja je potrebno ispuniti pre zatvaranja poglavlja, closing benchmarks.

Najavili ste usklađivanje Zakona o zaštiti potrošača sa evropskim zakonodavstvom u 2018. godini, na šta se tačno odnose planirane izmene Zakona?

Kako je potrošačko pravo u stalnom razvoju, vrlo često se sprovode izmene potrošačkog zakonodavstva i u EU i u našem pravnom sistemu. U Planu rada Vlade Republike Srbije za 2018. godinu predviđene su izmene Zakona o zaštiti potrošača. U obavezi smo da pratimo evropsko potrošačko pravo i da se sa njime usaglašavamo.

Još uvek u domaće zakonodavsto nije transponovana Regulativa 2006/2004/EU o saradnji u oblasti zaštite potrošača i Regulativa 524/2013/EU o online rešavanju potrošačkih sporova.

Takođe, u EU je usvojena i nova Direktiva 2015/2302/EU o paket aranžmanima.

Međutim, predviđene izmene Zakona o zaštiti potrošača ne temelje se samo na evropskom potrošačkom pravu, već i na rezultatima sprovođenja važećeg Zakona. Sada nakon više od dve i po godine koliko je Zakon u primeni, uočili smo da bi izmenama pojedinih odredaba u propisu, naročito onih koje se odnose na ugovore o prodaji, sprovođenje bilo u mnogome unapređeno. Sa tim u vezi, u Sektoru za zaštitu potrošača kojim rukovodim interno se već radi na pravnoj analizi i efektima primene aktuelnog Zakona i blagovremenoj pripremi za iduću godinu u kojoj ćemo izmeniti Zakon i unaprediti zakonodavni okvir u ovoj oblasti. Kao i prethodnih godina, u proces izmena Zakona biće uključeni predstavnici inspekcije i potrošačkih organizacija, a predstavnici privrede kao i stručna javnost imaće priliku da iznesu svoje predloge i sugestije.

Imajući u vidu da se kolektivna zaštita potrošača trenutno ostvaruje u upravnom postupku, koji po službenoj dužnosti ili po prijavi potrošačke organizacije vodi Ministarstvo, da li postoji mogućnost da se u narednom periodu vrati kolektivna tužba?

Postupak zaštite kolektivnog interesa potrošača je poseban upravni postupak koji sprovodi Ministarstvo, po službenoj dužnosti ili po zahtevu udruženja za zaštitu potrošača. Smatram da smo najbolje rezultate postigli u kolektivnoj zaštiti potrošača i da je to najveći uspeh u sprovođenju Zakona. Tokom prethodne godine doneto je osam rešenja u kojima je utvrđena povreda kolektivnog interesa potrošača, a u četiri postupka trgovci su dali korektivne izjave sa predlogom obaveza koje su ispunili i time su pokazali spremnost da svoje poslovanje upodobe Zakonu. Međutim, kako se u ovom postupku ne ostvaruju interesi individualnih potrošača, u smislu obeštećenja pojedinačnog potrošača, propisivanje kolektivne tužbe bi ovome u mnogome doprinelo. Pitanje uvođenja kolektivne tužbe u naš pravni sistem je u nadležnosti ministarstva pravde, a ukoliko budemo pozvani da kao članovi radne grupe za izradu propisa učestvujemo u pripremi i izradi teksta propisa, sa zadovoljstvom ćemo se odazvati.

U 2015. i 2016. godini odvojena su sredstva za finansiranje programa od strane udruženja za zaštitu potrošača, da li su i za 2017. godinu planirana finansiranja aktivnosti udruženja?

U 2015. i 2016. godini, udruženjima za zaštitu potrošača dodeljena su budžetska sredstva u iznosu od po 15.000.000,00 dinara, a na osnovu Konkursa za finansiranje programa od javnog interesa u oblasti zaštite potrošača.

U 2015. godini projektno je finansirano pet udruženja, dok je u 2016. godini podsticajna budžetska sredstva dobilo sedam udruženja za zaštitu potrošača u sledeća četiri regiona: Region Beograda, Region Južne i Istočne Srbije, Region Vojvodine i Region Šumadije i Zapadne Srbije.

Finansijska podrška udruženjima za zaštitu potrošača, kao ključnim akterima u sistemu zaštite potrošača, je kontinuirana aktivnost koju sprovodi Ministarstvo imajući u vidu da su udruženja potrošača prva adresa na koju se potrošači javljaju kada imaju problem sa trgovcem i da je njihova uloga izuzetno značajna kada je reč o informisanju, savetovanju i pružanju pomoći potrošačima u ostvarivanju njihovih prava. U skladu sa tim planirano je da se i u 2017. godini putem javnog konkursa za finansiranje programa od javnog interesa u oblasti zaštite potrošača, organizacijama potrošača dodele budžetska sredstva u iznosu od 15. 000.000,00 dinara.

Internet trgovina kao trend sve je prisutnija u novije vreme, u kojoj meri su trgovci i potrošači upoznati sa pravilima koja prate ovu vrstu trgovine i u kojoj meri potrošači koji robu kupuju online koriste svoja potrošačka prava?

Rezultati istraživanja sprovedenog tokom IPA Projekta „Razvoj elektronskog poslovanja“, pokazali su da se internet kupovina povećala u Republici Srbiji od 2015. godine. Naime, prema ovim rezultatima 31% građana Srbije kupuje online. Obavljanje online kupovine zastupljenije je u gradskim sredinama i među mlađom populacijom kojoj su u potpunosti bliske nove tehnologije i koje svakodnevno koriste internet, kako za druženje na društvenim mrežama, tako i u edukativne svrhe i radi naručivanja proizvoda u internet prodavnicama. Čak i oni potrošači koji ne kupuju preko interneta, koriste internet da istraže željeni proizvod, informišu se o njegovim performansama, o dostupnosti u pojedinim prodajnim objektima, upoređuju cene itd.

Kada je reč o trgovcima, sve je više onih koji su prepoznali prednosti elektronskog poslovanja i online komunikacije sa potrošačima. Neki od njih isključivo robu prodaju preko interneta, ali je veliki broj onih kojima je mogućnost naručivanja robe preko interneta samo jedan od vidova kanala prodaje. Trgovci koji online trguju upoznati su sa zakonskim obavezama u ovoj oblasti i dužni su da te obaveze poštuju, u suprotnom mogu biti prekršajno sankcionisani.

Prema Zakonu o zaštiti potrošača, e-trgovci su dužni da na svojim sajtovima predugovorno informišu potrošače o karakteristikama robe/usluga koje nude, da jasno i nedvosmisleno istaknu prodajnu cenu, troškove transporta i isporuke, da dostave potrošaču obrazac za odustanak od kupovine, izdaju račun za obavljenu kupovinu, vrate novac potrošaču koji je odustao od kupovine, odgovore u roku na reklamaciju potrošača itd. Naravno, trgovci mogu, u cilju dostizanja konkurentne prednosti na tržištu, da u skladu sa svojom politikom poslovanja i dobrim trgovačkim običajima, potrošačima pruže i veći obim prava u odnosu na prava utvrđena Zakonom.

Trenutno primenu Zakona o zaštiti potrošača kontrolišu Tržišna i Turistička inspekcija, da li bi trebalo uključiti i ostale inspekcije?

Inspekcijski nadzor nad sprovođenjem Zakona o zaštiti potrošača sprovode tržišna i turistička inspekcija, s obzirom da ovaj propis štiti ekonomske interese potrošača, odnosno propisuje obaveze trgovcima koje se odnose na predugovorno informisanja potrošača, isticanje prodajne cene robe/usluge, izdavanje računa, rokove isporuke, reklamacionu proceduru, zabranu nepoštene poslovne prakse itd. Sa tim u vezi, potpuno je logično i ispravno da inspekcijsku kontrolu kada je reč o poštovanju ovih zakonskih obaveza sprovode tržišna i turistička inspekcija.

Važno je da skrenem pažnju na to da je Zakon o zaštiti potrošača matični, ali ne i jedini zakon u oblasti zaštite potrošača. Kada je reč o pravu na bezbednost, kao jednom od osnovih potrošačkih prava, nezaobilazan je Zakon o bezbednosti hrane, prema kojem inspekcijsku konrolu hrane biljnog i životinjskog porekla sprovode poljoprivredna i veterinarska inspekcija. Zatim, zdravstvenu ispravnost predmeta opšte upotrebe, kao što su dečije igračke, kozmetika i drugi predmeti koji dolaze u dodir sa kožom i sluzokožom, kontroliše ministarstvo zdravlja preko sanitarnih inspektora.

Dakle, možemo da zaključimo da u zavisnosti od tematike koju propis uređuje, utvrđena je i nadležnost pojedinih inspekcija u okviru različitih resora.

Da li biste izdvojili još neki program ili aktivnost Ministarstva od značaja za preduzetništvo, koja je u toku ili pripremi?

U pripremi je početak sprovođenja Tvining Projekta „Dalji razvoj zaštite potrošača u Srbiji“.

Ovaj projekat će trajati dve godine, a obuhvata aktivnosti u koje će pored predstavnika Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija, biti uključeni i predstavnici Ministarstva rudarstva i energetike, Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine, Ministarstva pravde, Narodne banke Srbije, potrošačke organizacije, medijatori i druga tela koja se bave vansudskim rešavanjem sporova, kao i drugi akteri koji se bave pitanjima zaštite potrošača.

Zaštita potrošača nije i ne sme da bude na štetu trgovaca, a jačanjem zaštite potrošača unapređuje se i konkurencija na tržištu i razvija fer, poštena tržišna utakmica među trgovcima, pa možemo slobodno tvrditi da će realizacija aktivnosti u okviru ovog projekta doprineti i privredi.

Da li mislite da bi bilo korisno da se potrošačke teme uvedu kao redovne u školski sistem na osnovnom i srednjem nivou?

Uvođenje potrošačkih tema u školski sistem predviđeno je Zakonom o zaštiti potrošača i Strategijom zaštite potrošača za period 2013-2018. godine. Naime, propisano je da nastavni program osnovnog i srednjeg obrazovanja treba da obuhvati i obrazovanje učenika osnovnih i srednjih škola o osnovnim principima zaštite potrošača, kao i o pravima i obavezama potrošača. Ideja je da se deci još u osnovnoj školi, kroz edukativne radionice ili kroz slikovite primere, na način prilagođen njihovom uzrastu, pojasni da su i oni potrošači, da je važno da znaju kakvu hranu jedu, šta je zdravo a šta ne, da znaju osnovne principe ponašanja potrošača, da nauče gde i kako da odlažu otpad kako bi sačuvali zdravu životnu sredinu i da se upoznaju sa osnovnim potrošačkim pravima. Smatram da bi to bilo izuzetno korisno, edukativno i zanimljivo za đake. Kako bi se realizovala ova aktivnost predviđena u Zakonu i Strategiji zaštite potrošača, pokrenuli smo inicijativu kod Ministarstva nadležnog za prosvetu, radi uvođenja potrošačkih tema u školski sistem na osnovnom i srednjem nivou.

Evropska unija je finansirala projekat “Razvoj elektronskog poslovanja” i u okviru njega je nastao e-edukator, portal namenjen svima koji kupuju online (http://e-dukator.rs/). U kojoj meri je portal posećen i da li dobijate povratne reakcije od korisnika?

U okviru IPA Projekta „Razvoj elektronskog poslovanja“ nastao je portal e-dukator, namenjenim e-potrošačima i onima koji to žele da postanu.

Portal sadrži 11 lekcija, prikazanih u vidu kratkih spotova i tekstu, u kojima se govori o onim temama od kojih najčešće strahuju potrošači: da li će mi na kućnu adresu stići ono što sam poručio, da li su uključeni u cenu troškovi transporta i isporuke, koliko iznose troškovi carine, kako da znam da li je trgovac od poverenja, šta znači oznaka „e-trustmark“ u internet prodavnici itd.

Ovaj internet portal je tokom trajanja projekta predstavljen u 15 gradova širom Srbije, u kojima je pojašnjeno i građanima i potrošačkim organizacijama koji su benefiti ovakve internet platforme.

Rezultati su i više nego uspešni, s obzirom da je na ovom portalu više od 2000 građana dobilo sertifikat o poznavanju svojih potrošačkih prava, a preko 6000 pratilaca na društvenoj mreži Facebook edukovano je o kupovini na internetu. Urađen je i portal www.eposlovanjesrbija.rs na kome se nalaze brojni tekstovi i korisni članci o raznim aspektima e-poslovanja i e-trgovine u svetu i Srbiji.

Takođe, u svakodnevnoj komunikaciji sa građanima koji nam se obraćaju telefonskim ili elektronskim putem, a čija pitanja se odnose na internet kupovinu, upućujemo ih da posete ovaj portal i informišu se o tome kako da obave sigurnu i bezbednu internet kupovinu.



Email Print