Email Print
02.09.2016.

PRAVILNIK O IZMENAMA I DOPUNAMA PRAVILNIKA O TEHNIČKIM USLOVIMA I ODRŽAVANJU DONJEG STROJA ŽELEZNIČKIH PRUGA ("Sl. glasnik RS", br. 74/2016)


Na osnovu člana 54. stav 2. i člana 56. stav 2. Zakona o bezbednosti i interoperabilnosti železnice („Službeni glasnik RS”, br. 104/13, 66/15 – dr. zakon i 92/15),
Direktor Direkcije za železnice donosi

PRAVILNIK
o izmenama i dopunama Pravilnika o tehničkim uslovima i održavanju donjeg stroja železničkih pruga

Član 1.

U Pravilniku o tehničkim uslovima i održavanju donjeg stroja železničkih pruga („Službeni glasnik RS”, broj 39/16), u članu 2. stav 1. reči: „za brzine do 160 km/h” brišu se.

Član 2.

U članu 4. st. 3–6. menjaju se i glase:

„Sastavni delovi zemljanog trupa su:

1) planum;

2) zaštitni sloj;

3) prelazni sloj;

4) nasip;

5) temeljno tlo;

6) padina na kojoj leži trup kao i padina više i niže u širini pružnog pojasa;

7) potporni zidovi i druge mere i materijali koji poboljšavaju stabilnost planuma i padine nad usekom.

Planum pruge je gornja površina zaštitnog sloja na koju se polaže zastor.

Zaštitni sloj obezbeđuje potrebnu nosivost planuma pruge, ima filtersku funkciju i pruža zaštitu od mraza, a izrađuje se od drobljenog agregata, peskovitog šljunka (po potrebi stabilizovanog vezivom) i geosintetičkih materijala.

Prelazni sloj se formira od krupnozrnog šljunčanog ili peskovitog tla, mehanički ili hemijski stabilizovanog i zajedno sa zaštitnim slojem čini sloj zaštite od mraza.”

Član 3.

Članovi 5–7. menjaju se i glase:

„Član 5.

Zemljani trup se projektuje i gradi u skladu sa postojećim standardima.

Laboratorijska ispitivanja tla vrše se prema standardima iz grupe SRPS CEN ISO/TS 17892.

Tehnički uslovi za izvođenje, analizu i korišćenje rezultata laboratorijskih ispitivanja prilikom geotehničkog projektovanja utvrđeni su standardom SRPS EN 1997-2.

Standard SRPS EN 1997-1 sadrži oblasti geotehničkog projektovanja, geotehničke podatke, nadzor prilikom građenja, praćenje i održavanje, nasipanje, odvodnjavanje, poboljšanje i armiranje tla, plitko fundiranje, ankere, potporne konstrukcije, opštu stabilnost geotehničkih konstrukcija kao i tehničke uslove za nasipe.

Tehnički uslovi za projektovanje prema uslovima stabilnosti temeljnog tla, kosina nasipa, useka, prirodnih padina i većih masa zemljanih materijala utvrđeni su standardima SRPS U.C4.200 i SRPS U.S4.064.

Tipovi osiguranja kosina nasipa, zaseka, useka i nožice nasipa utvrđeni su standardom SRPS U.S4.064.

Stepen zbijenosti Dpr predstavlja odnos izmerene zapreminske mase u suvom stanju zbijenog tla i maksimalne zapreminske mase pri optimalnoj vlažnosti dobijene Proktorovim opitom Dpr = γd/γ max × 100 [%].

Grupom standarda SRPS EN 13286 utvrđene su metode ispitivanja za određivanje odnosa između sadržaja vode i zapreminske mase nevezanih i hidrauličkim vezivom vezanih mešavina pod utvrđenim uslovima ispitivanja.

Zbijenost i nosivost slojeva zemljanog trupa se ocenjuje statičkim modulom deformacije Ev2, koji se određuje opitom pločom dok se kontrola vrši dinamičkim modulom deformacije Evd koji se određuje opitom s padajućim teretom sa baznom pločom Ø300 mm. Tehnički uslovi kvaliteta materijala koji se ugrađuje u slojeve donjeg stroja u pogledu vrednosti stepena zbijenosti Dpr odnosno veličina modula deformacije Ev2, utvrđeni su standardom SRPS U.E1.010.

Tehnički uslovi kvaliteta materijala koji se ugrađuje u slojeve donjeg stroja u pogledu vrednosti stepena zbijenosti Dpr odnosno veličina modula deformacije Ev2, utvrđeni su standardom SRPS U.E1.010 odnosno SRPS U.B1.047.

Ispitivanja nevezanih mešavina utvrđena su grupom standarda SRPS EN 13286.

Tehnički uslovi za slojeve donjeg stroja dati su u Prilogu 1, koji je odštampan uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo.

Član 6.

Glavna funkcija planuma pruge je da bude stabilna podloga za podzastorne i zastorne slojeve. Tehnički uslovi za planum pruge su:

1) ravnost i projektovani nagib gornje površine;

2) izdržljivost na oštećenja;

3) nosivost i sposobnost prenosa opterećenja od gornjeg stroja;

4) stabilnost na zamrzavanje;

5) filterska stabilnost.

Širina planuma pruge zavisi od broja koloseka i razmaka između njih, opasnog područja i sigurnosnog prostora.

Širina planuma pruge u stanicama zavisi od broja koloseka i razmaka među njima.

Dimenzije opasne zone kod novih i unapređenih magistralnih pruga zavise od brzine na pruzi i iznose 2,20 m za brzine V ≤ 120 km/h, 2,50 m za brzine V ≤ 160 km/h i 3,0 m za brzine V > 160 km/h.

Sigurnosni prostor ima dimenzije 0,8 m.

Deo planuma pruge koji nije pokriven zastornom prizmom je ivična staza (bankina). Širina ivične staze treba da je ≤ 60 cm. U oblasti nožice zastorne prizme sa kosinom, širina ivične staze može da se suzi na 55 cm.

Planum jednokolosečnih pruga ima jednostrani nagib ka unutrašnjoj strani krivine, a planum dvokolosečnih pruga obostrani nagib od 1:20. U zoni kolosečnih veza poprečni nagib planuma projektuje se u nagibu 1:33. Promena nagiba planuma sprovodi se na dužini vitoperenja u dužini od približno 5,0 m.

Na nivou planuma pruge se pri izgradnji i unapređenju ugrađuje sloj materijala otporan na vremenske uticaje, mraz i kapilarno penjanje vode, sposoban da amortizuje vibracije i sprečava prolazak finih čestica sa koloseka. Debljina ovog sloja zavisi od dubine smrzavanja.

Pri izgradnji ili unapređenju kolosečnog zastora organizuje se prijem planuma. Kada se pri obnovi kolosečnog zastora rešetanjem ne zalazi u planum, niti u slojeve ispod njega, prijem planuma nije potreban.

Prijem planuma obuhvata:

1) proveru kota planuma u osi koloseka i na ivicama planuma;

2) ispitivanje osnovnih geomehaničkih karakteristika tla planuma (zbijenost, vlažnost, kapilarnost, otpornost na mraz i sl.);

3) pregled izvedenih površina planuma;

4) pregled zaštitnog sloja.

Član 7.

Pri gradnji novih i pri unapređenju i obnovi postojećih pruga, ugradnja zaštitnog sloja je obavezna.

Površina zaštitnog sloja ispunjava uslove:

1) ravnost sloja od zemljanog materijala ≤ 20 mm/4 m;

2) ravnost sloja od kamenog materijala ≤ 30 mm/4 m;

3) poprečni nagib sloja ≥ 5% sa tolerancijom do ± 0,4%;

4) maksimalno odstupanje kote od projektovane je ± 10 mm;

5) minimalna debljina zaštitnog sloja je 20 cm, a u slučaju debljine > 30 cm ugrađuje se i zbija u dva sloja.

Nosivost na nivou planuma pruge ispunjava sledeće uslove:

1) za izgradnju i unapređenje koloseka otvorene pruge i glavnih koloseka na magistralnim prugama

Ev2 > 120 MN/m2, Ev2/ Ev1 ≤ 2,2, Evd > 50 MN/m2, 100% ≤ Dpr ≤ 103%;

2) za izgradnju i unapređenje koloseka otvorene pruge i glavnih koloseka na regionalnim prugama

Ev2 > 100 MN/m2, Ev2/ Ev1 ≤ 2,2, Evd > 45 MN/m2, Dpr ≥ 100%;

3) za izgradnju i unapređenje koloseka na lokalnim prugama i sporednih koloseka na svim prugama

Ev2 > 80 MN/m2, Ev2/ Ev1 ≤ 2,2, Evd > 40 MN/m2, Dpr ≥ 97%

gde odnos Ev2/ Ev1 ≤ 2,2 važi za Ev1 manje od minimalne vrednosti propisane za Ev2.

Zaštitni sloj kao filter mora da ima obezbeđenu vodopropustljivost, a brzina protoka ne može biti toliko velika da čestice budu isprane. Da bi se to postiglo:

1) prečnik zrna koji pripada ordinati 15% granulometrijske krive zaštitnog sloja mora biti četiri puta manji od veličine zrna kod ordinate 85%, d85 ≥ 4 × d15;

2) maksimalna veličina zrna treba da je ≤ 60 mm;

3) stepen neravnomernosti (uniformisanosti) mora da bude U = d60/d10 ≥ 15;

4) koeficijent vodonepropustljivosti treba da bude K ≥ 10-4 m/s pri Dpr=1, što obezbeđuje da procedna kriva treba da završi u zaštitnom sloju na kosini nasipa ili odvodnog jarka pri maksimalnim padavinama.

Potrebno je sprovesti dimenzionisanje zaštitnog sloja za zaštitu tla od mraza. Potreban uslov je da U ≥ 15 ne sadrži više od 3% frakcija manjih od 0,02 mm, čime se sprečava kapilarno penjanje vode i stvaranje ledenog saća koje pri formiranju izaziva izdizanje, a pri otapanju sleganje koloseka.

Zaštitni sloj se ne može nalaziti u oblasti uticaja podzemnih voda.

Bočne strane zaštitnog i prelaznog sloja je potrebno zaštiti humuziranjem u debljini od 20 cm.”

Član 4.

Posle člana 7. dodaje se član 7a, koji glasi:

„Prelazni sloj

Član 7a

Prelazni sloj predstavlja zbijen ili poboljšan sloj izrađen od krupnozrnog šljunčanog ili peskovitog materijala i zajedno sa zaštitnim slojem formira zaštitu od mraza.

U prelaznom sloju ne mogu se ugrađivati glinoviti materijali niti materijali koji mogu da se sabijaju i konsoliduju.

Površina prelaznog sloja ispunjava uslove:

1) ravnost sloja od zemljanog materijala ≤ 20 mm/4 m;

2) ravnost sloja od kamenog materijala ≤ 30 mm/4 m;

3) poprečni nagib sloja ≥ 5% sa tolerancijom do ± 1%.

Nosivost prelaznog sloja ispunjava uslove:

1) za izgradnju i unapređenje koloseka otvorene pruge i glavnih koloseka na magistralnim prugama

Ev2 > 80 MN/m2, Ev2/ Ev1 ≤ 2,2, Evd ≥ 35 MN/m2, Dpr ≥ 100%;

2) za izgradnju i unapređenje koloseka otvorene pruge i glavnih koloseka na regionalnim prugama

Ev2 > 60 MN/m2, Ev2/ Ev1 ≤ 2,2, Evd ≥ 30 MN/m2, Dpr ≥ 97%;

3) za izgradnju i unapređenje koloseka na lokalnim prugama i sporednih koloseka na svim prugama

Ev2 > 45 MN/m2, Ev2/ Ev1 ≤ 2,2, Evd ≥ 25 MN/m2, Dpr ≥ 95%

gde odnos Ev2/ Ev1 ≤ 2,2 važi za Ev1 manje od minimalne vrednosti propisane za Ev2.

Pri izradi prelaznog sloja koristi se:

1) materijal otporan na kapilarno penjanje;

2) nevezani agregat, veličine zrna 0/125 mm;

3) procenat zrna agregata ispod 0,063 mm < 12%;

4) procenat zrna agregata ispod 0,02 mm < 5%;

5) U ≥ 15 ne sadrži više od 3% frakcija manjih od 0,02 mm i U ≤ 5 ne sadrži više od 10% frakcija manjih od 0,02 mm.

Materijal u prelaznom sloju treba da ispunjava filterske kriterijume u odnosu na niželežeći ili da bude zaštićen upotrebom veštačkih materijala za filter, kao što su geotekstili.”

Član 5.

Član 8. menja se i glasi:

Član „Član 8.

Kada se planira izgradnja novih ili sanacija postojećih nasipa mora se uzeti u obzir:

1) stabilnost i sigurnost nasipa protiv rasplinjavanja;

2) stabilnost i nosivost temeljnog tla pod nasipom;

3) svojstva materijala koji se koriste za izgradnju nasipa;

4) način izgradnje nasipa;

5) način zaštite kosina nasipa;

6) održavanje kosina na visokim nasipima;

7) bezbednost nasipa od erozije izazvane vodotocima i atmosferskim padavinama;

8) ostali uslovi koji mogu da utiču na nasip.

Nosivost slojeva nasipa, sem nosivosti na nivou planuma zaštitnog i prelaznog sloja, za izgradnju i unapređenje koloseka otvorene pruge i glavnih koloseka na magistralnim i regionalnim prugama ispunjava uslove:

1) na nivou planuma nasipa ispod prelaznog sloja

Ev2 > 60 MN/m2, Ev2/ Ev1 ≤ 2,2, Evd ≥ 30 MN/m2, Dpr ≥ 100%;

2) na nivou ispod planuma nasipa do dubine ≤ 2,0 m

Ev2 > 45 MN/m2, Ev2/ Ev1 ≤ 2,2, Evd > 25 MN/m2 ili Dpr > 100%;

3) na nivou ispod planuma nasipa za dubine > 2,0 m

Ev2 > 20 MN/m2, Ev2/ Ev1 ≤ 2,2, Evd > 20 MN/m2 ili Dpr > 95%;

4) za pruge u useku

Ev2 > 45 MN/m2, Ev2/ Ev1 ≤ 2,2, Evd > 25 MN/m2 ili Dpr > 95%

gde odnos Ev2/ Ev1 ≤ 2,2 važi za Ev1 manje od minimalne vrednosti propisane za Ev2.

Nosivost slojeva nasipa, sem nosivosti na nivou zaštitnog i prelaznog sloja, za ostale koloseke i lokalne pruge ispunjava uslove:

1) na nivou nasipa pre prelaznog sloja

Ev2 > 45 MN/m2, Ev2/ Ev1 ≤ 2,2, Evd ≥ 25 MN/m2, Dpr ≥ 100%;

2) na nivou ispod planuma nasipa do dubine ≤ 2,0 m

Ev2 > 45 MN/m2, Ev2/ Ev1 ≤ 2,2, Evd > 25 MN/m2 ili Dpr > 100%;

3) na nivou ispod planuma nasipa za dubine > 2,0 m

Ev2 > 20 MN/m2, Ev2/ Ev1 ≤ 2,2, Evd > 20 MN/m2 ili Dpr > 95%;

4) za pruge u useku

Ev2 > 20 MN/m2, Ev2/ Ev1 ≤ 2,2, Evd > 20 MN/m2 ili Dpr > 95%

gde odnos Ev2/ Ev1 ≤ 2,2 važi za Ev1 manje od minimalne vrednosti propisane za Ev2.

Materijali za izradu nasipa moraju da ispune i uslove:

1) maksimalna veličina zrna agregata ≤ 300 mm;

2) maksimalna veličina zrna agregata ≤ 2/3 debljine sloja koji se izvodi;

3) za poboljšanje nosivosti materijala koristi se hemijska stabilizacija.

Ako je nasip izrađen od sitnog materijala koji pod dejstvom saobraćajnog opterećenja može da se probije u gornje slojeve, potrebna je zaštita nasipa ugradnjom filterskog sloja. Filterski sloj može da bude od filter peska ili plastičnih materijala za filter, kao što su geotekstili.

Materijale za izgradnju nasipa treba predvideti prema dostupnim materijalima na trasi ili njenoj blizini.

Dozvoljen nagib kosine nasipa se definiše u zavisnosti od materijala koji su predviđeni da se ugrade.

Ako je nasip > 8,0 m a nagib kosine nasipa > 1:1,5 tada je radi lakšeg održavanja potrebno napraviti terase ili berme. Širina berme mora biti ≥ 2,5 m, a poprečni nagib ka kosini nasipa ≥ 5%.

Ako je potrebno proširenje postojećeg nasipa, ono se vrši stepenasto. Širina stepenika iznosi 0,6–1,0 m, visina ≤ 0,6 m a nagib ≤ 5%. Potrebno je koristiti materijal što sličniji postojećem materijalu u nasipu.

Radi zaštite nasipa od spoljašnjih uticaja i da bi se sprečilo klizanje i tečenje materijala, kao osnovni vid zaštite koristi se humuziranje.

Kosine nasipa štite se roliranjem (kameni nasip), malterisanjem ili oblaganjem betonskim pločama ili blokovima. Za dodatnu zaštitu ili radi postizanja većeg nagiba kosine nasipa, izrađuje se sloj od kamenih obloga ili armirane zemlje. Tehnički uslovi za armirano tlo utvrđeni su standardom SRPS EN 14475.

Nasipi se oblažu ako:

1) nasip tokom poplava preuzima funkciju odbrambenog nasipa;

2) kosina nasipa ne može biti obezbeđena odgovarajućim biološkim merama;

3) je potrebno proširenje nasipa radi obnove pruge ili unapređenje železničke pruge;

4) je nasip izložen dejstvu vodotoka.”

Član 6.

U članu 9. stav 1. menja se i glasi:

„Temeljno tlo (podtlo) je ojačana površina terena nakon uklanjanja humusa ili iskopa useka. Temeljno tlo ispod konstrukcije donjeg stroja može biti samo mehanički zbijeno i/ili ojačano.”

St. 4. i 5. menjaju se i glase:

„Nosivost temeljnog tla pod nasipom ispunjava uslove:

1) ispod gornje površine nasipa do dubine ≤ 1,0 m

Ev2 > 45 MN/m2, Evd > 25 MN/m2;

2) ispod gornje površine nasipa za dubine ≤ 2,0 m

Ev2 > 20 MN/m2, Evd > 20 MN/m2.

Ako se ne izrađuje nasip, obično na delu trupa pruge u useku, u nivou temeljnog tla moraju biti ispunjeni uslovi propisani članom 7a st. 3. i 4. ovog pravilnika za prelazni sloj.”

Posle stava 5. dodaje se novi stav 6, koji glasi:

„Na temeljno tlo u stenskoj masi, koje je otporno na dejstvo mraza i koje ispunjava uslove propisane za zaštitni i prelazni sloj, zastor se ugrađuje na obrađenu površinu temeljnog tla sa propisanom geometrijom planuma.”

Dosadašnji st. 6–8. postaju st. 7–9.

Dosadašnji stav 9. koji postaje stav 10. menja se i glasi:

„Nasip i temeljno tlo, kao i svi slojevi među njima, moraju da imaju potreban poprečni nagib da se voda ne bi zadržavala na planumu nasipa ili temeljnog tla.”

Dosadašnji stav 10. postaje stav 11.

Član 7.

Posle člana 11. dodaju se čl. 11a i 11b, koji glase:

„Ivične i srednje radne staze

Član 11a

Ivične staze postavljaju se kod:

1) jednokolosečnih pruga sa obe strane pored zastorne prizme;

2) višekolosečnih pruga pored zastora spoljnog koloseka;

3) u stanicama pored spoljnih koloseka, izuzimajući područje perona i rampi i sl.

Ivične staze se po pravilu postavljaju u visini i nagibu planuma i služe pored ostalog za:

1) održavanje stabilnosti položaja koloseka;

2) prenošenje opterećenja od železničkog saobraćaja;

3) bezbednost zaposlenih pri kontroli i radovima na održavanju za vreme prolaza vozova;

4) privremeno ostavljanje građevinskog materijala i uređaja za rad.

Srednje staze služe za bezbednost zaposlenih pri kontroli i radovima na održavanju za vreme prolaza vozova i postavljaju se:

1) pored glavnih prolaznih koloseka u stanici;

2) između svakog drugog koloseka.

Srednje staze postavljaju se u visini planuma kada se zastorna prizma završava kosinom, a kada je zastorna prizma neprekidna u visini gornje ivice praga.

Širina ivičnih i srednjih staza iznosi 0,80 m. Širina staze, u oblasti nožice zastorne prizme sa kosinom, može da se suzi do 0,55 m.

Građenje u ivičnim i srednjim stazama u visini do 2,20 m iznad gornje ivice staze nije dozvoljeno. Samo telefonske govornice, stubovi za kontaktnu mrežu, signali i postavni uređaji mogu da se postave unutar ivičnih i srednjih staza.

Kod ivičnih staza pored kosine nasipa pod uglom α > 45° i na potpornim zidovima potrebno je osiguranje zaposlenih od pada, ukoliko visina iznosi više od 1,0 m.

Kod potpornih zidova i kosina sa uglom α > 45° u usecima na pruzi ukoliko se saobraćajne površine nalaze iznad kosina ili pored potpornih zidova mora se predvideti odgovarajuća zaštita (ograda) od pada na prugu.

Granica pružnog pojasa

Član 11b

Granica pružnog pojasa predstavlja regulacionu liniju železničkog područja, odnosno granicu između železničkog zemljišta i susednog zemljišta.

Granica pružnog pojasa utvrđuje se tako da pružni pojas osim konstrukcije donjeg stroja i pripadajućih delova kao što su elementi za odvodnjavanje, objekti za zaštitu životne sredine i dr. obuhvati i slobodnu traku za održavanje, dogradnju i zamenu navedenih elemenata i objekata unutar pružnog pojasa.

Slobodna traka po pravilu je širine 1,00 m, a u slučaju paralelnog servisnog puta za potrebe održavanja pruge, širina je 4,00 m.

Paralelni servisni put za potrebe održavanja projektuje se po pravilu samo sa jedne strane pruge.”

Član 8.

U članu 15. posle stava 13. dodaje se stav 14, koji glasi:

„Mostovske konstrukcije treba da imaju po jedan pristupni put do obalnih stubova, koji se završava platoom odgovarajućih dimenzija van horizontalne projekcije mosta.”

Član 9.

U članu 20. posle stava 8. dodaje se stav 9, koji glasi:

„Portalske delove tunelske konstrukcije, kod tunela dužih od 1,0 km, treba projektovati kao zaštitne konstrukcije za smanjenje negativnih uticaja talasa mikro pritisaka.”

Član 10.

U članu 24. posle stava 2. dodaje se stav 3, koji glasi:

„Kod tunela dužih od 3,0 km treba predvideti pristup do oba portala, a kod kraćih tunela bar do jednog portala. Pristupni put tunelu treba da se završi u ivičnoj stazi najdalje 500 m od portala. Kada to nivelaciono nije moguće ostvariti, pristupni put se završava okretnicom, a veza sa portalom tunela se ostvaruje stepeništem. Tuneli duži od 3,0 km treba da imaju u blizini portala platoe za sletanje helikoptera (heliodrom). Između heliodroma, pristupnih puteva i portala mora postojati uređen pristup za kretanje vozila ili bar pešaka.”

Član 11.

U članu 46. stav 3. reč: „bukobrani” zamenjuje se rečima: „barijere za zaštitu od buke”.

Član 12.

Član 47. menja se i glasi:

„Član 47.

Objekti za zaštitu okoline od buke štite okolinu od prekomerne buke izazvane železničkim saobraćajem. Najefikasnije je postaviti ih što bliže pruzi, ali ne bliže od 3,30 m od ose krajnjih koloseka. Za zaštitu se koriste zvučne barijere i zaštitni nasipi sa odgovarajućim zasadima duž trase pruge. Izbor mere zavisi od raspoloživog stanja na terenu.

Tehničke mere zaštite od uticaja buke su:

1) zaštitni zid tipa ekrana;

2) zemljani zaštitni nasip;

3) zemljani zaštitni nasip sa zaštitnim zidom tipa ekrana;

4) zemljani zaštitni nasip sa potpornim zidom;

5) zaštitne montažne konstrukcije.

Oblik, visina i udaljenost tehničkih mera zaštite iz stava 2. ovog člana od ose koloseka projektuju se prema proračunima i zahtevanim efektima i urbanističko tehničkim uslovima za pojedine deonice pruge.

Gradnja i unapređenje pruge vrši se i u skladu sa propisima kojima se uređuju granice indikatora buke i procena i regulisanje buke u životnoj sredini. Najviši dozvoljeni nivoi spoljne buke Leq u dB (A):

1) područja za odmor i rekreaciju, bolničke zone i oporavilišta, kulturno-istorijski lokaliteti danju – 50 dB, a noću – 40 dB;

2) turistička područja, mala i seoska naselja, kampovi i školske zone danju – 50 dB, a noću – 45 dB;

3) isključivo stambena područja danju – 55 dB, a noću – 45 dB;

4) poslovno-stambena područja, trgovačko-stambena područja i dečija igrališta danju – 60 dB, a noću – 50 dB;

5) gradski centar, zanatska, trgovačka, administrativno – upravna zona sa stanovima, zone duž autoputeva, magistralnih i gradskih saobraćajnica danju – 65 dB, a noću – 55 dB;

6) industrijska, skladišna i servisna područja i transportni terminali bez stambenih zgrada – na granici ove zone buka ne može prelaziti dozvoljene nivoe u zoni sa kojom se graniči.

Pri unapređenju pruge vrši se merenje buke i, u zavisnosti od prekoračene vrednosti, sprovode mere zaštite tako da buka u naseljenim područjima ne prelazi dozvoljeni nivo.

Zaštitni zid tipa ekrana projektuje se uz ivične staze sa maksimalnom visinom od 2,0 m iznad GIŠ, a na rastojanju od ose koloseka od 4,0 m za V > 160 km/h tj. 3,30 m V ≤ 160 km/h.

Zaštitni zid tipa ekrana na mostovima projektuje se uz ogradu na udaljenosti od ose koloseka 4,0 m za V > 160 km/h tj. 3,30 m V ≤ 160 km/h, a sa maksimalnom visinom od 2,0 m iznad GIŠ.

Tokom proračuna zaštitnih zidova tipa ekrana, kao i panela kao zaštitne obloge, uzima se u obzir brzina 1,25 Vmax. Projekat mora uzeti u obzir i opterećenja izazvana vetrom u skladu sa standardom SRPS EN 1991-2, dinamički pritisak vazduha kod prolaza vozila, opterećenje od snega i dinamičkih uticaja usled udaraca kamenja ili otpalih delova sistema za kočenje, a sve u skladu sa standardom SRPS EN 14388.

Paneli kao zaštitne obloge moraju da zadovolje sledeće uslove:

1) otpornost na koroziju metalnih delova;

2) UV otpornost i trajnost;

3) vatro-otpornost;

4) otpornost na mraz betonskih delova;

5) mehaničke performanse svih elemenata bez obzira na materijal i konstrukcije kao celine.

Na zaštitnim zidovima tipa ekrana potrebno je postaviti vrata na odgovarajućim prilaznim tačkama. Rastojanja vrata se utvrđuju prema potrebi. Korisno dejstvo zaštitnog zida ne može biti umanjeno korišćenjem vrata. Prilaze treba postavljati na rastojanju od približno 300 m pomoću vrata (sa 1,5 m čistog otvora), a servisne prilazne puteve na svakih 900 m pomoću dvostrukih vrata (sa 3,0 m čistog otvora). Postavljanje kilometarskih oznaka na vratima i kapijama treba prikazati na spoljnoj strani zaštitnog zida tipa ekrana. Nije potrebno instalirati druge table sa naznakama.

Mogućnosti prolaza kroz zaštitne zidove treba da budu obeležene na odgovarajući način (npr. bojom). U slučaju ovih mogućnosti prolaza treba postaviti stepenice ili rampe za savladavanje visinske razlike između planuma pruge i zemljišta van pružnog pojasa.

Prilikom postavljanja više od jednog zaštitnog zida u jednom preseku, treba omogućiti prolaz kroz njih na istoj stacionaži, pri čemu je pravac otvaranja vrata ka spolja od strane koloseka a kvake se sa strane koloseka.

Zemljani zaštitni nasip projektuje se sa minimalnom širinom krune nasipa od 1,5 m, maksimalnom visinom nasipa 3,0 m iznad GIŠ i minimalnim nagibom kosine nasipa prema kolosecima od 1:1,5. Nagib kosine nasipa prema granici pružnog pojasa odnosno regulacionoj liniji pruge projektuje se u skladu sa urbanističko tehničkim uslovima za pojedine deonice pruge.

Zemljani zaštitni nasip sa zaštitnim zidom tipa ekrana projektuje se sa maksimalnom visinom nasipa od 3,0 m iznad GIŠ i najvećom visinom zida od 2,0 m, odnosno sa maksimalnom ukupnom visinom od 5,0 m iznad GIŠ.

Ako se urbanističko tehničkim uslovima zahteva veće smanjenje nivoa buke, projektuje se zemljani zaštitni nasip sa potpornim zidom obloženim apsorbujućom oblogom prema koloseku i maksimalnim nagibom kosine zida od 5:1, ali sa obezbeđenjem obaveznih elemenata poprečnog profila pruge (odvodnih jarkova i drenaža) i najvećeg visinom zemljanog zaštitnog nasipa od 3,0 m iznad GIŠ.

U slučaju projektovanja zaštitnih montažnih konstrukcija, bez obzira na oblik i nagibe kosina („A”, vertikalan ili dr.), treba obezbediti obavezne elemente poprečnog profila (odvodne kanale i drenaže), a maksimalna visina zaštitne montažne konstrukcije iznad GIŠ iznosi 3,0 m.

Propisane maksimalne visine objekata za zaštitu od buke mogu se povećati u područjima gde pruga prolazi na manje od 100 m od postojećih objekata koji zahtevaju zaštitu od buke, a u skladu sa urbanističko tehničkim uslovima. Pri projektovanju objekata zaštite životne sredine neophodno je, odgovarajućim istraživanjima, definisati geotehnička svojstva terena.

Ako se pri izgradnji i unapređenju pruge za mere zaštite od buke koriste zemljani zaštitni nasipi, sa ili bez zaštitnog zida tipa ekrana, potrebna je izrada projekta. Projekat mora da predvidi adekvatno uzemljenje noseće konstrukcije zaštitnog zida tipa ekrana u odnosu na postojeću ili planiranu elektrifikaciju pruge. Po potrebi, tokom izrade projekta, moguće je angažovanje pejzažnog arhitekte koji definiše uklapanje zemljanih zaštitnih nasipa u postojeći teren.

Pre izrade projekata mera za zaštitu od buke pri unapređenju pruge, treba proveriti katastar komunalnih i drugih instalacija, a zatim izvršiti ispitivanja kvaliteta materijala ugrađenog u postojeće objekte, ako će na njih da se postavljaju novi zaštitni zidovi tipa ekrana. Ako se mere za zaštitu od buke izvode izvan granice javne železničke infrastrukture, potrebno je uraditi katastarski elaborat.

Postavljene mere protiv buke ne mogu da ometaju održavanje železničkih pruga, ne mogu da štetno utiču na postojeći sistem odvodnjavanja i moraju da omoguće vidljivost signala i signalnih oznaka.

Nakon sprovođenja mera za zaštitu od buke, vrši se ekološki monitoring u skladu sa propisima kojima se uređuje nivo buke, kao i operativno praćenje izvora buke.”

Član 13.

Član 50. menja se i glasi:

„Član 50.

Peroni se projektuju i grade tako da se omogući bezbedan ulazak/izlazak putnika. Rastojanje perona od ose koloseka mora da bude u skladu sa standardom SRPS EN 15273-3.

Kod novih, unapređenih ili obnovljenih pruga, dozvoljene su dve visine ivice perona iznad GIŠ: 0,55 m i 0,76 m.

Dužina perona se utvrđuje kao dužina najdužeg voza, koji je predviđen da se zaustavi na peronu pri normalnim uslovima, uz dodatak 10 m, ali ne može da bude manja od dužine najdužeg sastava dve motorne garniture voza koji saobraća na odnosnoj pruzi.

U novim stanicama na železničkim prugama značajnim za međunarodni saobraćaj a namenjenim mešovitom i putničkom saobraćaju, u kojima je predviđeno bavljenje vozova za prevoz putnika, dužina perona za prijem takvih vozova iznosi najmanje 400 m.

U unapređenim i obnovljenim stanicama na železničkim prugama značajnim za međunarodni saobraćaj a namenjenim mešovitom i putničkom saobraćaju, u kojima je predviđeno bavljenje vozova za prevoz putnika, dužina perona za prijem takvih vozova iznosi najmanje 300 m.

Dužina perona u stanicama na železničkim prugama značajnim za međunarodni saobraćaj a namenjenim mešovitom i putničkom saobraćaju, u kojima nije predviđeno bavljenje vozova za prevoz putnika, može biti i manja od navedenih u st. 4. i 5. ovog člana.

Gornja površina perona mora biti čvrsta i ravna, primerena za pešake i laka dostavna vozila, ne može biti klizava i mora imati poprečni nagib od najmanje 1%. Peronski zidovi i ivice moraju biti čvrsti, stabilni i otporni na udarce.

Minimalna širina bočnih perona iznosi 2,50 m. Minimalna širina perona između koloseka iznosi 3,30 m, a njihova širina na krajevima može se smanjiti do 2,50 m.

Peron se najčešće izvodi od armirano-betonskih profila postavljenih na sloj zbijenog materijala, sa peronskim zidom koji se sastoji od stabilne, vodopropustljive i na zamrzavanje otporne agregatne mešavine. Nasipni materijal mora biti zbijen do nosivosti Ev2 > 60 MN/m2.

Nasuti peroni koriste se u manjim stanicama gde frekvencija putnika nije naročito velika.

Ivice perona se osiguravaju od stalnog mehaničkog oštećivanja kamenim ivičnjacima, čeličnim ugaonicima itd.

Udaljenost ivice perona od ose koloseka na novim, unapređenim i obnovljenim peronima u stanicama, u kojima je predviđeno bavljenje vozova za prevoz putnika koji ispunjavaju uslove interoperabilnosti, određuje se u skladu sa tehničkim specifikacijama interoperabilnosti za dostupnost osobama s ograničenom pokretljivošću.

Hodna površina perona mora biti u svim vremenskim uslovima otporna na klizanje i zamrzavanje, da omogućava lako održavanje i čišćenje i da bude u ravni sa ivicom i zidom perona.

Hodna površina (pod) zidanih perona se popločava kamenim ili betonskim pločicama na sloju nabijene kamene sitneži. U slučaju jačeg opterećenja, podloga perona se radi od betona, sa pločicama zalivenim cementnim malterom ili sa asfaltnom košuljicom.

Ako se pod perona asfaltira, površina asfalta treba da je ravna. Debljina asfaltne košuljice u slučaju većeg opterećenja mora biti veća od 6,0 cm.

Hrapavost poda perona mora biti manja od 0,5 cm. Izuzeci su znakovi horizontalne signalizacije (sigurnosni i usmerni).

Radi bezbednosti železničkog saobraćaja i bezbednosti putnika, na peronu se postavlja horizontalna signalizacija u obliku žuto obojene trake, najmanje širine 0,10 m. Udaljenost trake od ose koloseka uz peron određuje se zavisno od najveće dopuštene brzine na tom koloseku, a ne može biti veća od 2,40 m.

Na celoj dužini perona postavlja se taktilna staza (linija vodilja) upozorenja najmanje širine 0,20 m s užljebljenjima normalnim na smer ulaska u voz. Udaljenost taktilne staze od ivice perona određuje se zavisno od najveće dopuštene brzine na koloseku uz peron, a ne može biti manja od 0,80 m.

Poklopci šahti i ostalih instalacija ugrađuju se u visini poda perona.

Na peronima, čija je visina veća od 1,0 m od okolnog terena, radi zaštite od pada sa visine, postavljaju se zaštitne ograde najmanje visine 1,0 m. Zaštitne ograde moraju biti zaštićene od korozije i uzemljene i mora biti omogućeno oticanje kondenza iz unutrašnjosti konstrukcije zaštitnih ograda.

Pri izgradnji i obnovi stajališta izvodi se adekvatna zaštita putnika od vremenskih uticaja (nadstrešnice ili skloništa). Najmanja visina nadstešnice iznosi 2,6 m.

Razmak koloseka između kojih se postavlja peron zavisi od:

1) opasnog područja, zavisno od brzine vozova koji prolaze, koje iznosi 2,50–3,00 m;

2) rastojanja ivice perona od osovine koloseka, koje iznosi 1,70 m;

3) širine zone za kretanje putnika, a najmanje 2 x 0,80 m;

4) širine stepeništa, koja zavisi od planiranog broja putnika, planiranih eskalatora i rampi za invalidna lica, a najmanje 1,60 m;

5) konstrukcije stepeništa, koja u sredini perona mora biti na 0,80 m od opasne zone.

Na novim peronima, rastojanje između nepokretnih objekata i ivice perona ne može biti manje od:

1) 1,60 m, za predmete dužine do 1 m;

2) 2,00 m, za predmete dužine veće od 1 m i manje ili jednake 10 m;

3) 2,40 m, za predmete dužine veće od 10 m.

Na novim peronima, rastojanje između nepokretnih objekata i spoljnje ivice taktilne trake ne može biti manje od:

1) 0,80 m, za predmete dužine do 1 m;

2) 1,20 m, za predmete dužine veće od 1 m i manje ili jednake 10 m;

3) 1,60 m, za predmete dužine veće od 10 m.

Na novim peronima međusobno rastojanje između nepokretnih objekata na peronu ne može biti manje od 2,40 m. Ako je razmak između stabilnih predmeta na peronu manji od 2,40 m, potrebno ih je međusobno povezati u zajedničku celinu.

Nepokretni objekti na peronu do visine 3,05 m iznad GIŠ, moraju biti na udaljenosti od najmanje 3,00 m od ose koloseka uz peron. Postojeći nepokretni objekti mogu se zadržati i ako su na udaljenosti manjoj od 3,00 m od ose koloseka uz peron.”

Član 14.

Posle člana 57. dodaje se član 57a, koji glasi:

„Putevi u staničnom rejonu

Član 57a

Pristupni putevi duž pruge služe za kretanje vozila u službi eksploatacije, održavanja i hitnih intervencija i priključuju se na mrežu lokalnih javnih puteva.

Pristupni putevi grade se po pravilu do ivičnih staza planuma pruge i završavaju se okretnicom.

Elementi trasa i kolovoznih konstrukcija pristupnih puteva biraju se na osnovu merodavnih vozila (inspekcijska kola).

Pristupne puteve treba predvideti i za postavnice, „AV” veze, rasputnice, elektrovučne podstanice, postrojenja za sekcionisanje i dr.”

Član 15.

Prilog 1 – Tehnički uslovi za slojeve donjeg stroja, koji je odštampan uz Pravilnik o tehničkim uslovima i održavanju donjeg stroja železničkih pruga („Službeni glasnik RS”, broj 39/16) i čini njegov sastavni deo, zamenjuje se novim Prilogom 1 – Tehnički uslovi za slojeve donjeg stroja, koji je odštampan uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo.

Član 16.

U članu 11. stav 6, članu 13. stav 2, članu 15. st. 3–6, članu 20. st. 3. i 4, članu 22. stav 6, članu 25. stav 4, članu 28. stav 7, član 31. stav 9, članu 53. st. 2, 4. i 5, članu 56. stav 6 i u Prilogu 2 – Tehnički uslovi za unutrašnje obloge, koji je odštampan uz Pravilnik o tehničkim uslovima i održavanju donjeg stroja železničkih pruga („Službeni glasnik RS”, broj 39/16) i čini njegov sastavni deo, reči „SRPS EN” zamenjuju se rečima „SRPS EN”.

Član 17.

Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”.



❮ Nazad na prethodnu stranicu

Email Print