Email Print
29.12.2016.

PRAVILNIK O IZMENAMA I DOPUNAMA PRAVILNIKA O PODELI MOTORNIH I PRIKLJUČNIH VOZILA I TEHNIČKIM USLOVIMA ZA VOZILA U SAOBRAĆAJU NA PUTEVIMA ("Sl. glasnik RS", br. 108/2016)


Na osnovu člana 7. stav 2, člana 121. stav 5, člana 131. stav 1. i člana 246. stav 6. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima („Službeni glasnik RS”, br. 41/09, 53/10, 101/11, 32/13 – US, 55/14, 96/15 – dr. zakon i 9/16 – US),
Ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture donosi

PRAVILNIK
o izmenama i dopunama Pravilnika o podeli motornih i priključnih vozila i tehničkim uslovima za vozila u saobraćaju na putevima

Član 1.

U Pravilniku o podeli motornih i priključnih vozila i tehničkim uslovima za vozila u saobraćaju na putevima ("Službeni glasnik RS", br. 40/12, 102/12, 19/13, 41/13, 102/14, 41/15, 78/15, 111/15 i 14/16) u članu 2. stav 3. briše se zapeta i reči: "prilikom prve registracije i promene vlasnika,".

Član 2.

Član 4. menja se i glasi:

"Član 4.

Pojedini izrazi upotrebljeni u ovom pravilniku imaju sledeće značenje:

1) Potvrda o saobraznosti – Certificate of conformity ("COC") je pismeni dokaz izdat od strane proizvođača vozila, za svako vozilo proizvedeno u skladu sa šemom homologacije tipa celog vozila. Podaci navedeni u Potvrdi o saobraznosti predstavljaju deklaraciju proizvođača;

2) jednoobrazni tehnički uslovi su uslovi propisani Sporazumom o prihvatanju jednoobraznih uslova za homologaciju i uzajamno priznavanje homologacije opreme i delova motornih vozila, propisima donetim na osnovu tog sporazuma, po kojima se vrši homologacija delova vozila, opreme za vozila i homologaciju tipa celog vozila, odnosno odgovarajućim propisima EU;

3) dimenzije vozila i skupa vozila su dužina, širina, visina kao i dimenzije vozila koje su od posebnog značaja za bezbednost saobraćaja na putevima, pri čemu su termini i definicije vezani za dimenzije vozila određeni standardom SRPS M.NO.012 ("Službeni list SFRJ", broj 49/83);

4) masa vozila spremnog za vožnju:

(1) Vrste M i N: Masa vozila spremnog za vožnju je masa neopterećenog vozila, sa rezervoarom za gorivo napunjenim sa najmanje 90% pogonskog goriva, koja uključuje masu vozača (75 kg), ostalih goriva i tečnosti i, kada je ugrađeno, masu nadgradnje, kabine, priključnog uređaja, rezervnog točka i pripadajućeg alata, a koje je opremljeno standardnom opremom u skladu sa specifikacijom proizvođača;

(2) Vrsta O: Masa vozila spremnog za vožnju je masa neopterećenog vozila, koja uključuje masu goriva i tečnosti i, kada je ugrađeno, masu nadgradnje, dodatnog priključnog uređaja, rezervnog točka i pripadajućeg alata, a koje je opremljeno standardnom opremom u skladu sa specifikacijom proizvođača;

(3) Vrsta L: Masa vozila spremnog za vožnju je masa neopterećenog vozila spremnog za normalnu upotrebu i uključuje sve tečnosti, standardnu opremu u skladu sa specifikacijom proizvođača i pogonsko gorivo u rezervoarima koji su napunjeni sa 90% njihovih kapaciteta;

(4) Vrsta T: Masa neopterećenog vozila spremnog za vožnju je masa neopterećenog vozila spremnog za normalnu upotrebu i uključuje standardnu opremu u skladu sa specifikacijom proizvođača, rashladno sredstvo, maziva, gorivo, alat i vozača (75 kg) i isključujući opcionu opremu;

5) masa neopterećenog vozila je masa vozila spremnog za normalnu upotrebu, sa sledećom opremom: dodatna oprema potrebna isključivo za normalnu upotrebu, kompletna elektro oprema, uključujući svetlosno i svetlosno signalne uređaje isporučenih od strane proizvođača, zakonom propisani instrumenti i uređaji, odgovarajuće količine tečnosti kako bi se osiguralo pravilno funkcionisanje svih komponenti vozila. Pogonsko gorivo i mešavina goriva i ulja nisu uključeni kod merenja, ali elementi kao što su akumulator, hidraulična tečnost, rashladno sredstvo i ulje za podmazivanje motora moraju biti uključeni;

6) proizvođačka tablica je nalepnica ili pločica koju postavlja proizvođač vozila ili njegov ovlašćeni predstavnik sa osnovnim tehničkim karakteristikama za identifikaciju vozila i relevantnim informacijama o najvećim dozvoljenim masama;

7) najveća dozvoljena masa teretnog vozila namenjenog za vuču poluprikolice (tegljač) je deklarisana od strane proizvođača vozila, a sastoji se od mase vučnog vozila uvećane za masu koja odgovara najvećem dozvoljenom statičkom vertikalnom opterećenju na sedlo tegljača;

8) najveća konstruktivna brzina je najveća brzina koju vozilo može da razvije pod uslovima koje je deklarisao proizvođač;

9) vetrobran je okno na prednjoj strani motornih vozila vrsta L, M, N i T;

10) bočna okna u ravni vozača su sve providne površine na bočnoj strani vozila od vetrobrana stakla prema zadnjem kraju vozila do zadnjeg stuba prednjih vrata, odnosno površine koja je upravna na uzdužnu osu vozila, a koja prolazi kroz naslon sedišta vozača u položaju za vožnju;

11) svetlo je uređaj na vozilu koji daje svetlost, osim takvih uređaja na vozilu koji su u saobraćaju na putu pokriveni tako da se ne vidi osvetljena površina, ni kada se u toku vožnje ti uređaji uključe, svetla koja osvetljavaju prostor ispod vozila, kao i reklamne površine osvetljene samo u bočnom pravcu;

12) tovarni prostor je deo vozila koji se nalazi iza reda ili redova sedišta ili iza sedišta vozača kada vozilo ima samo sedište za vozača;

13) visina otvora za utovar je vertikalno rastojanje između dve horizontalne ravni, od kojih jedna ravan dodiruje najvišu tačku donjeg dela, a druga ravan najnižu tačku gornjeg dela otvora za vrata;

14) površina otvora za utovar je površina ortogonalne projekcije najvećeg otvora kada su zadnja vrata ili vrata prtljažnika širom otvorena na vertikalnu ravan koja je normalna na podužnu osu vozila;

15) zglobni autobus je vozilo vrsta M2 ili M3 koje se sastoji od dva ili više jasno razdvojenih delova koji su međusobno povezani tako da putnici mogu da se slobodno kreću između njih, a delovi su čvrsto povezani tako da mogu biti odvojeni jedino u radionicama;

16) tegljač je vozilo vrste N namenjeno za vuču poluprikolica;

17) platforma za prevoz vangabaritnih tereta je vozilo koje je po konstrukciji namenjeno za prevoz tereta koji je po dimenzijama i masama preko granica dozvoljenih ovim pravilnikom, a u saobraćaju učestvuje pod posebnim uslovima;

18) homologacija vozila, opreme ili delova vozila je postupak provere tipa, njihove saobraznosti sa zahtevima odgovarajućih pravilnika prema Sporazumu o prihvatanju jednoobraznih uslova za homologaciju i uzajamno priznavanje homologacije opreme i delova motornih vozila, odnosno odgovarajućim propisima EU, izdavanja odgovarajućih propisanih dokumenata i praćenje proizvodnje radi obezbeđivanja saobraznosti sa homologovanim tipom;

19) klirens je najmanja visina čvrstih delova vozila iznad stajne površine ne računajući točkove;

20) širina traga je najmanje rastojanje mereno između sredina gaznih površina pneumatika, odnosno kod udvojenih točkova širina traga je rastojanje između osa simetrija udvojenih točkova jedne osovine;

21) međuosovinsko rastojanje je rastojanje između:

– ose prednje osovine i ose druge osovine, u slučaju vozila sa dve osovine,

– ose prednje osovine i ose simetrije druge i treće osovine kod vozila sa tri osovine;

22) razmak osovina motornih vozila i prikolica (za levu i desnu stranu vozila) je najmanje rastojanje između vertikalnih ravni koje sadrže ose osovina susednih točkova normalnih na srednju podužnu vertikalnu ravan vozila. Razmak osovina poluprikolice je najmanje rastojanje između vertikalne ravni ose vučnog čepa i vertikalne ravni koja sadrži osu osovine točka prve osovine, normalnih na srednju podužnu vertikalnu ravan vozila. U slučaju poluprikolice sa dve ili više osovina, razmak osovina dveju susednih je najmanje rastojanje između vertikalnih ravni koje sadrže ose osovina susednih točkova, normalnih na srednju podužnu vertikalnu ravan vozila;

23) ukupni razmak osovina, za levu ili desnu stranu vozila, dobija se sabiranjem pojedinačnih razmaka osovina vozila;

24) motor sa nadpunjenjem je motor kod kojeg vazduh ili smeša vazduha i goriva u cilindre ulazi pod povećanim pritiskom u odnosu na atmosferski (motori koji nadpunjenje ostvaruju kompresorom, turbokompresorom ili motori sa kombinovanim nadpunjenjem – kompaund motori);

25) kočni sistem sa potpunim servo dejstvom je sistem u kome se servo dejstvo ostvaruje neodvojivo od načina ostvarivanja sila koje deluju na elemente kočenja, a energija potrebna za ostvarivanje procesa kočenja ne dobija se od mišićne snage vozača;

26) kočni sistem sa delimičnim servo dejstvom je sistem kod kojeg se sile koje deluju na elemente kočenja ostvaruju mišićnim dejstvom vozača, a mogu biti pojačane servo uređajem koji energiju dobija od motora vozila;

27) proizvođač vozila je pravno lice, preduzetnik ili fizičko lice koje izrađuje vozilo, ili lice koje se predstavlja kao proizvođač stavljanjem na vozilo svog poslovnog imena, imena ili naziva, žiga, neke druge prepoznatljive oznake ili na drugi način;

28) "marka vozila" je robna marka postavljena na vozilo;

29) komercijalna oznaka je trgovačka oznaka vozila;

30) vrsta vozila, određena od strane proizvođača vozila u momentu proizvodnje, je naziv za podelu vozila koja se u jednoobraznim tehničkim uslovima označava pojmom kategorija ili klasa;

31) tip vozila označava vozila iste vrste koja se ne razlikuju po sledećim osnovnim karakteristikama:

– proizvođač,

– oznaka tipa,

– šasija – noseći deo karoserije,

– vrsta motora (unutrašnje sagorevanje/električni/hibridni);

32) varijanta tipa vozila označava vozila istog tipa koja se ne razlikuju po sledećem:

– obliku karoserije,

– principu rada motora,

– broju cilindara motora,

– snazi motora unutar granice od 30%,

– zapremini motora unutar granice od 20%,

– broju, mestu i načinu međusobnog povezivanja pogonskih osovina,

– broju i mestu upravljajućih osovina;

33) verzija varijante označava verziju unutar vozila iste varijante;

34) oblik karoserije je oblik karoserije odnosno nadgradnje vozila;

35) identifikaciona oznaka vozila – VIN (vehicle identification number) je standardizovani oblik identifikacione oznake vozila koju na vozilo stavlja proizvođač vozila i definisana je standardom SRPS ISO 3779:2011 ("Službeni glasnik RS", broj 40/11);

36) analogni tahograf je uređaj koji se ugrađuje u motorna vozila radi automatskog ili poluautomatskog prikaza i evidentiranja podataka o kretanju vozila i o trajanju aktivnosti vozača;

37) dnevno svetlo je nezavisan svetlosni uređaj na prednjoj strani vozila namenjen za stalno označavanje vozila u saobraćaju u toku dana;

38) digitalni tahograf je uređaj koji se ugrađuje u motorna vozila radi automatskog ili poluautomatskog prikaza, evidentiranja, štampanja, čuvanja i preuzimanja podataka, o kretanju vozila i o trajanju aktivnosti vozača;

39) graničnik brzine je uređaj, dograđen na pogonski agregat ili je sastavni deo sistema za upravljanje pogonskim agregatom, koji je namenjen da ograničava najveću brzinu kretanja motornih vozila;

40) grupu osovina čine osovine koje pripadaju više-osovinskom sklopu. Grupa osovina koju čine dve osovine naziva se dvostruka osovina a grupa osovina koju čine tri osovine naziva se trostruka osovina. Grupa osovina koju čini jedna osovina je jednostruka osovina;

41) udvojeni točkovi vozila vrste L su dva točka ugrađena na istoj osovini i smatraju se jednim točkom ukoliko je rastojanje centara površine kontakata točkova sa podlogom jednako ili manje od 460 mm;

42) kočna obloga je deo izrađen od frikcionog materijala koji ima takav oblik i dimenzije koji omogućavaju njeno postavljanje na papuču ili nosač obloge.

43) identifikacioni kod služi za identifikaciju kočnih diskova ili kočnih doboša obuhvaćeni homologacijom kočnog sistema prema jednoobraznim tehničkim uslovima. On sadrži najmanje proizvođačku oznaku ili marku i identifikacioni broj;

44) referentne sile kočenja podrazumevaju sile kočenja ostvarene između pneumatika i kočnih valjaka na jednoj osovini, u odnosu na pritisak aktiviranja kočnica, u trenutku homologacije tipa kočnog sistema;

45) električno regenerativno kočenje podrazumeva kočni sistem koji, tokom usporavanja, obezbeđuje pretvaranje kinetičke energije u električnu energiju;

46) automatski upravljano kočenje podrazumeva funkciju u okviru složenog elektronski upravljanog sistema gde je aktiviranje kočnog sistema ili kočnica na nekim osovinama izvršeno u cilju usporavanja vozila sa ili bez direktnog uticaja vozača kao rezultat automatske procene podataka na vozilu ("on-board" podaci).".

Član 3.

U članu 6. st. 1–5. reč: "maksimalna" u određenom padežu zamenjuje se rečju: "najveća" u odgovarajućem padežu.

Član 4.

U članu 7. st. 2, 3. i 4. reč: "sedišta" u određenom padežu zamenjuje se rečima: "mesta za sedenje" u odgovarajućem padežu.

U stavu 5. tačka 1) reči: "vozilo sa više od 22 sedišta za putnike:" zamenjuju se rečima: "vozilo koje je predviđeno za više od 22 putnika, ne uključujući vozača:".

U tački 2) reči: "vozilo sa više od 22 sedišta za putnike:" zamenjuju se rečima: "vozilo koje je predviđeno za više od 22 putnika, ne uključujući vozača:".

Član 5.

U članu 8 stav 2. reči: "lako teretno vozilo," brišu se.

U stavu 3. reči: "srednje teretno vozilo," brišu se.

U stavu 4. reči: "teško teretno vozilo," brišu se.

Član 6.

U članu 11. stav 1. tačka 5) posle podtačke (10) tačka se zamenjuje zapetom i dodaju se dve nove podtač. (11) i (12) koje glase:

"(11) SL motorno vozilo za obavljanje vanrednog prevoza – jeste vučno vozilo ili tegljač za vuču poluprikolice vrste N3, koje ispunjava sledeće uslove:

– da ima više od dve osovine od kojih je bar pola osovina (dve osovine od tri u slučaju troosovinskog vozila, itd.) projektovano da budu pogonske istovremeno, bez obzira da li pogon neke od osovina može biti isključen;

– koje je projektovano za vuču ili guranje prikolice za obavljanje vanrednog prevoza vrste O4;

– čija najveća neto snaga motora nije manja od 350 kW, i

– koje može biti opremljeno dodatnim prednjim priključnim uređajem za teške vučene mase. "

(12) SL motorno vozilo za obavljanje vanrednog prevoza – jeste terensko vozilo vrste N projektovano i konstruisano za vuču, guranje, nošenje i aktiviranje određene zamenljive opreme i uređaja:

– sa ne manje od dve površine za postavljanje opreme i uređaja;

– sa standardizovanim mehaničkim, hidrauličkim i/ili električnim priključcima (npr. vratilo za odvod snage) za pogon i aktiviranje gore navedene opreme i uređaja, i

– koje zadovoljava definiciju iz standarda ISO 3833-1997, deo 3.1.4 (specijalno vozilo).

Ukoliko je ovo vozilo opremljeno pomoćnom platformom za prevoz tereta, njena najveća dužina ne sme biti veća od:

– 1,4 puta širina traga prve ili druge osovine (koja je veća), u slučaju dvoosovinskog vozila, ili

– 2,0 puta širina traga prve ili poslednje osovine (koja je veća) u slučaju vozila sa više od dve osovine."

U stavu 2. reči: "07 – izmenljivi transportni sud" zamenjuju se rečima: "07 – izmenjiva nadgradnja (transportni sud) ".

Član 7.

U članu 13. stav 3. reči: "R2" zamenjuju se rečima: "Vrsta R2".

U stavu 6. posle reči: "priključnih" dodaje se reč: "vozila".

Član 8.

U članu 16. stav 1. posle reči: "van puta i" dodaju se reči: "u tom pogledu", a reči: "odgovarajućeg propisa" zamenjuju se rečima: "jednoobraznih tehničkih uslova".

Član 9.

Član 17. menja se i glasi:

"Član 17.

"Najveća dozvoljena dužina vozila, iznosi:

1) za motorno vozilo, osim autobusa i vozila vrste L – 12,00 m;

2) za vozila vrste O i R – 12,00 m, osim poluprikolica. Dužina prikolice meri se od vučnog oka rude do najisturenije tačke na zadnjem kraju vozila. Kod poluprikolica, dužina predstavlja rastojanje između dve vertikalne ravni upravne na središnju vertikalnu podužnu ravan vozila koje sadrže najisturenije tačke na prednjem i zadnjem kraju vozila, a najveće dozvoljeno rastojanje od ose vučnog čepa do najisturenije tačke na zadnjem kraju poluprikolice iznosi –12,00 m;

3) za autobus sa dve osovine – 13,50 m;

4) za autobus sa tri i više osovina – 15,00 m;

5) za zglobni autobus – 18,75 m;

6) za zglobni autobus sa dve ili više okretnica – 25 m;

7) za vozilo vrste L – 4,00 m;

8) za vozilo vrste K, osim K5 – 12,00 m.

Najveća dozvoljena dužina skupa vozila iznosi:

1) za tegljač sa poluprikolicom – 16,50 m;

2) za vučno vozilo sa prikolicom – 18,75 m;

3) za autobus sa prikolicom – 18,75 m;

4) za skup vozila namenjen za prevoz kontenera ili vozila – 21,00 m;

5) za turistički voz – 40,00 m.

Udaljenost bilo koje tačke na prednjem delu poluprikolice i ose vučnog čepa poluprikolice ne sme biti veća od 2,04 m.

Razmak između zadnje osovine vučnog vozila i prednje osovine prikolice i priključnog vozila sa centralnom osovinom ne sme biti manji od 3,00 m.

Osovinski razmak prikolica sa centralnom osovinom ili krutom rudom, u svrhe utvrđivanja odnosa sa zadnjim prepustom vozila predstavlja rastojanje od ose spajanja priključnog uređaja do središnje linije grupe osovina.

Najveći dozvoljeni zadnji prepust vozila može iznositi najviše 60% ukupnog razmaka osovina.

Izuzetno od stava 6. ovog člana za vozila kod kojih je zadnji prepust veći od 60% ukupnog osovinskog razmaka, upravljivost vozila u pogledu prepusta vozila mora biti prema deklaraciji proizvođača vozila, odnosno usaglašena sa propisom kojim se uređuje ispitivanje vozila.

Izuzetno od stava 6. ovog člana odredbe za vozila sa ugrađenim uređajima za obavljanje određenih radnji, koja su registrovana u Republici Srbiji do 18. septembra 2010. godine, prepust može iznosti više od 63% ukupnog razmaka osovina.

Izuzetno od stava 6. ovog člana za vozila koja su registrovana u Republici Srbiji od 18. septembra 2010. godine do dana stupanja na snagu ovog pravilnika, prepust može iznosti najviše 63% ukupnog razmaka osovina.

Najveća dozvoljena tolerancija u dužini vozila iznosi 0,5% od propisanih vrednosti.

Odredba stava 6. ovog člana ne odnosi se na vozila koja su proizvedena, odnosno prvi put registrovana pre 1. januara 1973. godine.

Odredba stava 6. ovog člana ne odnosi se na vozila vrste TR.

Odredbe ovog člana ne odnose se na vojna vozila.".

Član 10.

U članu 21. stav 4. tačka 1) posle reči: "vozilo" dodaju se zapeta i reči: "osim autobusa".

Posle tačke 1) dodaje se tačka 1a) koja glasi:

"1a) za dvoosovinski autobus – 19,5 t ".

U stavu 6. u tački 1) podtačka (2) reč: "dvo" zamenjuje se rečju: "dvoosovinskom".

U tački 2) podtačka (1) reč: "s" zamenjuje se rečju: "sa".

U podtački (2) reči: "s dvo" zamenjuje se rečima: "sa dvoosovinskom".

Posle podtačke (2) dodaje se podtačka (2a) koje glasi:

"(2a) za dvoosovinski tegljač sa troosovinskom poluprikolicom kada prevozi kontener ili više kontenera, odnosno izmenjive transportne sudove najveće ukupne dužine 45-stopa – 42 t; ".

Podtačka (3) menja se i glasi:

"za troosovinski tegljač sa dvoosovinskom ili troosovinskom poluprikolicom kada prevozi kontener ili više kontenera, odnosno izmenjive transportne sudove najveće ukupne dužine 45-stopa – 44 t. ".

Član 11.

U članu 23. stav 1. reči: "sa naplacima," briše se.

Stav 2. menja se i glasi:

"Točkovi od metala, pune gume, plastike ili sličnog materijala moraju biti ravni. Elementi kojim su točkovi pričvršćeni moraju imati ravnu glavu i ne smeju da budu van ravni točka".

Član 12.

U članu 25. st. 2. i 3. posle reči "osim" dodaju se reči: "vozila od istorijskog značaja (oldtajmer)", u odgovarajućem padežu.

Član 13.

Član 27. menja se i glasi:

"Član 27.

Kočne obloge moraju da zadovolje tehničke uslove propisane jednoobraznim tehničkim uslovima, odnosno uslove propisane ovim pravilnikom.

Kočne obloge ne smeju da sadrže azbest.

Kočni diskovi i kočni doboši moraju da zadovolje tehničke uslove propisane jednoobraznim tehničkim uslovima, odnosno uslove propisane ovim pravilnikom i da imaju identifikacioni kod.".

Član 14.

U članu 28. stav 1. reč: "ispitivanje" zamenjuje se rečju: "merenje".

U stavu 5. reč: "razvijanje" zamenjuje se rečju: "postizanje".

Stav 7. menja se i glasi:

"Referentne sile kočenja moraju biti određene za svako vozilo, osim traktora i vozila vrste R i S, sa pneumatičkim kočnim sistemom, na uređaju sa valjcima za merenje sile kočenja. ".

Posle stava 7. dodaju se st. 8, 9. i 10 koji glase:

"Referentne sile kočenja moraju biti deklarisane na takav način da vozilo može da zadovolji kočne koeficijente za relevantnu vrstu vozila.

Podaci za pneumatičke kočne sisteme o ispitivanju funkcionalnosti i efikasnosti moraju da se nalaze na vozilu, na vidnom mestu i da budu neizbrisivi ili da budu slobodno dostupni na neki drugi način (priručnici, elektronski zapisi podataka i sl.).

Podaci o složenim elektronskim sistemima na vozilu, koji imaju uticaj na kočenje, moraju biti lako dostupni, u cilju provere ispravnosti njihovog rada, prema zahtevima jednoobraznih tehničkih uslova u pogledu rada složenih elektronskih sistema na vozilu.".

Član 15.

Član 30. menja se i glasi:

"Član 30.

Protiv blokirajući sistem (u daljem tekstu: ABS) deo je radnog kočenja koji automatski reguliše proklizavanje točkova, u pravcu obrtanja, za vreme kočenja.

U slučaju otkaza ABS, radno kočenje mora obezbediti propisane funkcije i zadovoljiti propisane normative kočenja.

Sva serijski proizvedena vozila vrsta M2, M3, N2, N3, O3 i O4 registrovana prvi put u Republici Srbiji nakon 1. marta 2011. godine, moraju da budu opremljena ABS, osim vozila proizvedenih kao SF pokretne dizalice pre 1. januara 2002. godine.

Sva serijski proizvedena vozila vrsta M2, M3, N2 i N3, koja nemaju više od četiri osovine, registrovana prvi put u Republici Srbiji nakon 1. jula 2017. godine, moraju biti opremljena ABS kategorije 1.

Sva serijski proizvedena priključna vozila vrste O4  registrovana prvi put u Republici Srbiji nakon 1. jula 2017. godine moraju biti opremljena ABS kategorije A.

Kontrola ispravnosti ABS mora biti obezbeđena putem optičkog indikatora koji mora biti u vidnom polju vozača.

Otkazi u okviru električnog prenosnog mehanizma ABS, koji utiču na sistem u pogledu njegove funkcionalnosti i performansi moraju biti signalizirani vozaču putem žutog optičkog upozoravajućeg signala. Upozoravajući signal može biti neprekidan ili treptući.

Motorno vozilo, sa ABS, koje je predviđeno da vuče priključno vozilo mora da bude opremljeno i optičkim indikatorom, koji se nalazi u vidnom polju vozača za kontrolu ispravnosti sistema ABS priključnog vozila.

Vozilo mora biti opremljeno sistemom za upozoravanje vozača u slučaju pojave neispravnosti koja utiče na stvaranje ili prenos komandnog signala ili povratnog signala u sistemu elektronske kontrole stabilnosti vozila.".

Član 16.

Posle člana 31. dodaje se član 31a koji glasi:

"31a

Rad električnog regenerativnog kočenja ne sme biti ometen od strane magnetnih ili električnih polja.

Kod vozila opremljenih ABS, ABS mora da upravlja radom električnog regenerativnog kočenja.

Električni regenerativni kočni sistem kategorije A podrazumeva električni regenerativni kočni sistem koji nije deo sistema za radno kočenje.

Električni regenerativni kočni sistem kategorije B podrazumeva električni regenerativni kočni sistem koji je deo sistema za radno kočenje.

U slučaju otkaza u električnom prenosnom mehanizmu sistema za parkirno kočenje, bilo koja nenamerna aktivacija sistema za parkirno kočenje mora biti sprečena.".

Član 17.

U članu 35. stav 3. reči: "počinje istovremeno ili pre kočenja vučnog vozila, odnosno u skladu sa preporukama proizvođača." zamenjuju se rečima: "bude u skladu sa jednoobraznim tehničkim uslovima u pogledu kompatibilnosti kočenja vučnog i priključnog vozila.".

U stavu 5. dodaje se rečenica koji glasi: "Vozila vrste R, proizvedena nakon 30. juna 2018. godine, čija najveća konstruktivna brzina prelazi 40 km/h, moraju imati uređaj za automatsko podešavanje sile kočenja srazmerno promeni opterećenja.".

Član 18.

U članu 36. stav 5. menja se i glasi:

"Kočnice moraju biti tako izvedene da omogućavaju lako, ručno ili automatsko, podešavanje zazora u zavisnosti od potrošenosti kočnih obloga. Na vozilima vrsta T, R3 i R4 čija najveća konstruktivna brzina prelazi 40 km/h proizvedenim nakon 30. juna 2018. godine, kao i na vozilima koja imaju ABS, podešavanje zazora u zavisnosti od potrošenosti kočnih obloga mora biti automatsko. Ostala vozila vrste R proizvedena nakon 30. juna 2018. godine, moraju imati mogućnost ručnog podešavanja zazora u kočnicama.".

U stavu 7. reči: "radne kočnice" zamenjuju se rečima: "radnog kočenja".

Član 19.

Član 41. menja se i glasi:

"Član 41.

Ocena ispravnosti rada kočnog sistema se može doneti u odnosu na tzv. referentne sile kočenja, kao alternativa ispitivanju u odnosu na minimalno propisane kočne koeficijente za vozila sa pneumatičkim kočnim sistemom. Izmerene sile kočenja na uređaju za merenje sile kočenja – kočnim valjcima, u odnosu na pritisak aktiviranja kočnica, moraju biti veće ili jednake u odnosu na sile kočenja izmerene u trenutku homologacije kočnog sistema vozila.

Proizvođač vozila je dužan da obezbedi podatke o vrednostima izmerenih referentnih sila kočenja.

Kočni koeficijent je procentualni odnos usporenja vozila i ubrzanja zemljine teže, pri čemu se pri proračunu kočnog koeficijenta, u smislu ovog pravilnika, može koristiti i zaokružena vrednost ubrzanje zemljine teže od 10 m/s².

Utvrđivanje vrednosti kočnog koeficijenta može se izvršiti merenjem usporenja ili merenjem sila kočenja na obimu točkova vozila i izražava se u procentima. Vrednost kočnog koeficijenta, u slučaju merenja sila kočenja, se izračunava kao odnos zbira sila kočenja ostvarenih na obimu točkova i ukupne težine vozila koja predstavlja proizvod ukupne mase vozila i ubrzanja zemljine teže. Izuzetno, pri proračunu kočnog koeficijenta sistema za radno kočenje poluprikolice umesto ukupne težine koristi se težina koja predstavlja zbir osovinskih opterećenja poluprikolice pomnožen sa ubrzanjem zemljine teže. Podatak o osovinskom opterećenju obezbeđuje se iz proizvođačke tablice ili tehničke dokumentacije proizvođača vozila ili dokumenta o utvrđivanju tehničkih podataka izdatog od nadležne organizacije ili merenjem osovinskog opterećenja..

U Tabeli 1. dati su normativi kočnog koeficijenta radnog i pomoćnog kočenja, odnosno najmanje vrednosti kočnog koeficijenta radnog, odnosno pomoćnog kočenja, koje moraju biti ostvarene pri aktiviranju komande radnog, odnosno pomoćnog kočenja, za vozila koja su prvi put registrovana pre 1. januara 2017. godine i pri čemu sile aktiviranja komandi nisu veća od vrednosti koje su date u istoj tabeli.

U Tabeli 2. dati su normativi kočnog koeficijenta radnog i pomoćnog kočenja, odnosno najmanje vrednosti kočnog koeficijenta radnog, odnosno pomoćnog kočenja, koje moraju biti ostvarene pri aktiviranju komande radnog, odnosno pomoćnog kočenja, za vozila koja su proizvedena ili prvi put registrovana posle 1. januara 2017. godine.

Izuzetno od stava 6. ovog člana normativi iz tabele 2. važe za vozila vrste L, T, R, C, S i K5a K5b koja su proizvedena ili prvi put registrovana nakon 30. juna 2018. godine.

Tabela 1.

VRSTA VOZILA RADNO KOČENjE POMOĆNO KOČENjE**
Kočni koeficijent Sila aktiviranja Kočni koeficijent Sila aktiviranja
Nožno aktiviranje Ručno aktiviranje Nožno aktiviranje Ručno aktiviranje
Kr ≥ [%] F ≤ [daN] F ≤ [daN] Kp ≥ [%] F ≤ [daN] F ≤ [daN]
L 40 50 20 20 50 20
M1 50 50 - 20 50 40
M2,M3 50 70 - 20 70 60
N 45 70 - 20 70 60
O 40 pk ≤ 6,5 bar* - - - -
T, C, K5a 25 60 40 - - -
R, S, K5b 25 - - - - -

Tabela 2.

VRSTA VOZILA RADNO KOČENjE POMOĆNO KOČENjE**
Kočni koeficijent Sila aktiviranja Kočni koeficijent Sila aktiviranja
Nožno aktiviranje Ručno aktiviranje Nožno aktiviranje Ručno aktiviranje
Kr ≥ [%] F ≤ [daN] F ≤ [daN] Kp ≥ [%] F ≤ [daN] F ≤ [daN]
L1 42 50 20 20 50 20
L2, L6 40 50 20 20 50 20
L3, 50 50 20 20 50 20
L4 46 50 20 20 50 20
L5, L7 44 50 20 20 50 20
M1 58 50 - 20 50 40
M2,M3 50 70 - 20 70 60
N1, N2, N3 50 70 - 20 70 60
O1(1)

O2,

O3,

O4,
45 (poluprikolice) pk ≤ 6,5 bar* - - - -
50 (prikolice)
T, C, K5a 35 (50(2)) 60 40 - - -
R1(1), R2, R3,

R4, S(1), 

K5b
35(50(3)) - - - - -

* "pk" je pritisak u komandnom vodu prilikom kočenja u dvovodnim pneumatičkim sistemima.

** Vrednosti za "pomoćno kočenje" u Tabeli 1. i 2. su date za slučaj kada je pomoćno kočenje izvedeno kao poseban sistem.

(1) Ukoliko je ugrađen sistem za radno kočenje

(2) Za vozila vrste T čija najveća konstruktivna brzina prelazi 30 km/h

(3) Za vozila vrste S i R čija najveća konstruktivna brzina prelazi 30 km/h

Vrednosti kočnog koeficijenta koje su najmanje jednake normativima kočnog koeficijenta date u tabelama 1. i 2. ovog člana moraju se ostvariti u svim dozvoljenim uslovima opterećenja vozila. Propisani normativi kočnog koeficijenta za vozila vrste T, odnosno R i S primenjuju se i pri merenju usporenja skupa vozila koji čine traktor i priključna vozila za traktor vrste R, odnosno S.

Parkirno kočenje motornog vozila, mora obezbediti kočenje sa kočnim koeficijentom od 15%. Parkirno kočenje priključnog vozila, kada je prekinuta veza kočnog sistema vučnog i priključnog vozila, odnosno kad se ručno aktivira komanda parkirnog kočenja mora obezbediti kočenje sa kočnim koeficijentom od 15%.

Sila kojom se dejstvuje na komandu sistema za parkirno kočenje za putničke automobile i traktore ne sme biti veća od 40 daN, a za druga motorna vozila ne sme biti veća od 60 daN.

Najveća dozvoljena razlika sila kočenja za radno kočenje, na točkovima iste osovine, u bilo kom trenutku od kada prva sila kočenja dostigne jednu trećinu svoje maksimalne vrednosti, do trenutka kada su na oba točka postignute najveće sile kočenja, iznosi 30%. Za osnovicu izračunavanja procenta razlike sile kočenja na točkovima iste osovine, u svakom trenutku, uzima se veća sila kočenja u tom trenutku.

Normativi iz st. 5, 6. i 9. ovog člana primenjuju se, prilikom ispitivanja uređajem za merenje kočnih sila, pri čemu se kočni koeficijent računa kao odnos zbira najvećih sila kočenja (izmerenih, odnosno izmerenih i korigovanim odnosom trenutnog i najvećeg pritiska u sistemu kočenja pojedinačnih osovina i pripadajućih izmerenih sila) po obimu svakog od točkova i ukupne mase vozila, i izražava se u procentima.

Neujednačenost sile kočenja po obrtu točka ne sme biti veća od 20%. Procenat neujednačenosti sile kočenja izračunava se na približno polovini najveće sile kočenja. Za osnovicu izračunavanja procenta neujednačenosti sile kočenja uzima se najveća sila kočenja izmerena pri tome.

Sistem radnog kočenja, na vozilima sa nožnom komandom kočenja, mora da izdrži silu na komandi kočenja od 100 daN.

Tačka ključanja tečnosti u kočnom sistemu ne sme da bude niža od 155 °C, odnosno kočna tečnost ne sme da ima više od 4% vlage.

Merenje usporenja vozila u pokretu vrši se pod sledećim uslovima:

1) površina po kojoj se vozilo kreće mora biti vodoravna, ravna, suva i sa savremenim kolovoznim zastorom;

2) brzina vozila na početku kočenja iznosi najmanje 50 km/h za putnička vozila, odnosno 40 km/h za ostala motorna vozila, a za vozila koja ne mogu postići te brzine najmanje 80% od njihove najveće konstruktivne brzine.".

Član 20.

U članu 52. posle stava 1. dodaje se stav 2. koji glasi:

"Izuzetno od stava 1. ovog člana, mesto ugradnje dnevnog svetla može se nalaziti na udaljenosti donje ivice svetleće površine od površine puta koja ne sme biti manja od 0,25 m.".

Dosadašnji st. 2–4. postaju st. 3–5.

Član 21.

U članu 57. stav 4. menja se i glasi:

"Udaljenost svetleće površine prednjeg pozicionog svetla od površine puta ne sme biti manja od 0,25 m ni veća od 1,5 m .".

Posle stava 4. dodaje stav 5. koji glasi:

"Izuzetno od stava 4. ovog člana, za vrste vozila O1 i O2, kao i za sve ostale vrste vozila kod kojih oblik nadgradnje onemogućava visinu u predviđenoj gornjoj granici od 1,5 m udaljenost svetleće površine prednjeg pozicionog svetla od površine puta ne sme biti veća od 2,1 m .".

Dosadašnji st. 5–8. postaju st. 6–9.

Član 22.

U članu 58. stav 4. menja se i glasi:

"Udaljenost svetleće površine zadnjeg pozicionog svetla od površine puta ne sme biti manja od 0,35 m ni veća od 1,5 m.".

Posle stava 4. dodaje stav 5. koji glasi:

"Izuzetno od stava 4. ovog člana, za vozila kod kojih oblik nadgradnje onemogućava visinu u predviđenoj gornjoj granici od 1,5 m i ukoliko nisu ugrađena dodatna opciona svetla, udaljenost svetleće površine zadnjeg pozicionog svetla od površine puta ne sme biti veća od 2,1 m. Ukoliko su ugrađena dodatna opciona svetla, treba da budu ugrađena na što većem vertikalnom rastojanju koje dozvoljava nadgradnja, ali ne manje od 0,6 m iznad obaveznog svetla.".

Dosadašnji st. 5–10. postaju st. 6–11.

Član 23.

U članu 59. stav 3. menja se i glasi:

"Udaljenost svetleće površine zadnjeg svetla za maglu od površine puta ne sme biti manja od 0,25 m ni veća od 1 m. Ukoliko je zadnje svetlo za maglu grupisano sa bilo kojim zadnjim svetlom, ili kod zadnjeg svetla za maglu vozila vrste N3G, maksimalna udaljenost svetleće površine od površine puta može biti povećana do 1,2 m.".

Član 24.

U članu 64. posle stava 19. dodaje se novi stav 20. koji glasi:

"Odredbe stava 14. ovog člana ne odnose se na vojna vozila.".

Član 25.

Član 66. menja se i glasi:

"Član 66.

Oznake dugih i teških vozila moraju biti homologovane i postavljene prema jednoobraznim tehničkim uslovima.

Oznake teških motornih vozila obavezne su za za zglobne autobuse klase II i III, vozila vrste N2 čija je najveća dozvoljena masa veća od 7,5 t, vozila vrste N3 osim tegljača za pouprikolice. Oznake dugih vozila obavezne su za vozila vrste O1, O2 i O3 čija najveća dužina prelazi 8 m i vozila vrste O4.

Oznake sporih vozila obavezne su za vozila čija najveća brzina ne prelazi 30 km/h kao i vozila vrsta T, C, R, S, K1 i K5a, a moraju biti homologovane i postavljene prema jednoobraznim tehničkim uslovima.

Tabla za označavanje sporih vozila postavlja se uvek na zadnju stranu sporog vozila i to tako da je vrh zasečenog trougla okrenut na gore, dok mu je osnovica paralelna sa površinom kolovoza.

Reflektivne površine za označavanje kontura vozila moraju biti homologovane prema jednoobraznim tehničkim uslovima.

Reflektivne površine za označavanje kontura vozila moraju biti ugrađene na vozila koja su šira od 2,1 m, duža od 6 m i to na vozila vrste O3 i O4 i na vozila vrste N2, najveće dozvoljene mase veće od 7,5 t, i vozila vrste N3 osim na šasiji teretnog vozila, nekompletnom vozilu i tegljaču.

Reflektivne površine mogu biti ugrađene na točkove vozila vrste L.

Zaprečne table moraju postojati na:

1) vozilima širim od 2,55 m;

2) teretnim i priključnim vozilima čiji teret prelazi najudaljeniju tačku na zadnjoj strani vozila;

3) na priključku za izvođenje radova kada je postavljen na vozilu koje učestvuje u saobraćaju na putu.

Zaprečne table moraju biti izrađene i postavljene u skladu sa standardom SRPS.Z.S2.855.

Na vozilima vrste S koja su šire od 2,55 m postavljaju se dve zaprečne table na najisturenijem delu leve i desne strane zadnjeg dela vozila. Ove table se postavljaju i na prednjem delu ovih vozila kada su šira od traktora koje ih vuče. Ako je istovremeno obezbeđena vidljivost zaprečnih table za učesnike u saobraćaju koji dolaze u susret vozilu i učesnike u saobraćaju koji se kreću iza vozila, zaprečne table mogu biti postavljene samo na zadnjem delu vozila.

Zaprečne table moraju postojati i na vozilima vrste S koja nisu šire od 2,55 m kada je to propisano odredbama ovog pravilnika, pri čemu mora postojati najmanje jedna zaprečna tabla postavljena na levoj strani zadnjeg dela vozila.

Zaprečne table se postavljaju i na priključku za izvođenje radova, kada je on postavljen na vozilu koje učestvuje u saobraćaju na putu, na isti način koji je propisan i za vozila vrste S koja su šire od 2,55 m. Kada priključak za izvođenje radova, koji je postavljen na prednjem delu vozila koje učestvuje u saobraćaju na putu, prelazi širinu vozila, zaprečne table moraju biti postavljene na mestima koja obezbeđuju vidljivost zaprečnih table za učesnike u saobraćaju koji dolaze u susret vozilu i učesnike u saobraćaju koji se kreću iza vozila.

Primeri postavljanja oznaka iz st. 1. i 3. ovog člana dati su u Prilogu 1 koji je oštampan uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo.

Odredbe ovog člana ne odnose se na vojna vozila.".

Član 26.

U članu 69. stav 6. menja se i glasi:

"Udaljenost svetleće površine stop svetla od površine puta ne sme biti manja od 0,35 m ni veća od 1,5 m.".

Posle stava 6. dodaje stav 7. koji glasi:

"Izuzetno od stava 6. ovog člana, za vozila kod kojih oblik nadgradnje onemogućava visinu u predviđenoj gornjoj granici od 1,5 m i ukoliko nisu ugrađena dodatna opciona svetla, udaljenost svetleće površine stop svetla od površine puta ne sme biti veća od 2,1 m. Ukoliko su ugrađena dodatna opciona svetla, treba da budu ugrađena na što većem vertikalnom rastojanju koje dozvoljava nadgradnja, ali ne manje od 0,6 m iznad obaveznog svetla.".

Dosadašnji st. 7–10. postaju st. 8–11.

Član 27.

U članu 70. stav 7. menja se i glasi:

"Udaljenost donjih ivica svetlećih površina pokazivača pravca kategorija 1, 1a, 1b, 2a i 2b od površine puta ne sme biti manja od 0,35 m ni veća od 1,5 m. Ukoliko konstrukcija vozila onemogućava visinu u predviđenoj gornjoj granici od 1,5 m i ukoliko nisu ugrađena dodatna opciona svetla, visina se može povećati na 2,3 m za bočne pokazivače pravca kategorija 5 i 6, kao i na 2,1 m za pokazivače pravca kategorija 1, 1a, 1b, 2a i 2b.".

Stav 8. briše se.

Dosadašnji st. 9–18, postaju st. 8–17.

Član 28.

U članu 72. stav 1. reči: "motociklu i mopedu s dva ili tri točka bez kabine vozača, lakom četvorociklu bez kabine vozača i teškom četvorociklu koji nemaju kabinu vozača " zamenjuju se rečima: "vozilima vrste L1, L2, L3, L4, L5 bez kabine, L6 bez kabine i L7 bez kabine.".

U stavu 3. reč: "retrovizora" zamenjuje se rečima: "vozačka ogledala ".

Član 29.

U članu 73. stav 1. menja se i glasi:

"Brisači vetrobrana na motornom vozilu, osim na vozilima vrste L1, L2, L3, L4, L5 bez kabine, L6 bez kabine, i L7 bez kabine, moraju biti ugrađeni i izvedeni tako da budu pouzdani i da omoguće brisanje što veće površine vetrobrana pod svim vremenskim uslovima, kao i neophodnu vidljivost kroz vetrobran.".

Član 30.

U članu 75. stav 1. tačka 2) menja se i glasi:

"2) dva vozačka ogledala na vozilima vrste L2, L4, L5, L6, L7, ako su prvi put registrovana u Republici Srbiji nakon 1. jula 2011. godine, i na traktoru vrsta T2 do T5 kao i na turističkom vozu; "

Stav 6. tačka 3) menja se i glasi:

"3) ogledala na vozilima vrste L2, L3,L4,L5 i L6 – najmanje 50 cm2. "

Član 31.

U članu 76. posle stava 4. dodaje se stav 5. koji glasi:

"Odredbe stava 4. ovog člana ne odnose se na vojna vozila. "

Član 32.

U članu 79. stav 1. tačka 5) podtačka (5) zagrada i reči "vrste N2 i N3" brišu se.

Stav 2. briše se.

Stav 4. menja se i glasi:

"Na vozilima vrste M2 i M3 graničnik brzine mora biti ugrađen na način da se ova vozila ne mogu kretati brzinom većom od 100 km/h.".

Stav 5. menja se i glasi:

"Na vozilima vrste N2 i vozilima namenjenim za prevoz opasnog tereta graničnik brzine mora biti ugrađen na način da se ova vozila ne mogu kretati brzinom većom od 90 km/h.".

Član 33.

U članu 82. posle stava 7. dodaje se stav 8. koji glasi:

"Odredbe ovog člana ne odnose se na vojna vozila.".

Član 34.

U članu 83. posle stava 8. dodaje se stav 9. koji glasi:

"Odredbe ovog člana ne odnose se na vozila koja imaju ugrađene uređaje za spajanje vučnog i priključnog vozila, a koji su ugrađeni pre 31. decembra 1989. godine.".

Član 35.

U članu 86. stav 4. posle reči: "pneumatici" dodaje se zapeta i reči: "osim obnovljenih ".

U stavu 7. reči: "da se mogu koristiti do brzina" zamenjuje se rečima: "za brzine najmanje ".

U stavu 8. dodaje se rečenica koja glasi: "Na istoj osovini vozila obnovljeni pneumatici moraju biti sa istom homologacionom oznakom, dezenom šare, konstrukcijom i dimenzijom.".

Član 36.

Član 90. menja se i glasi:

"Član 90.

Opšta konstrukcija vozila mora biti u skladu sa osnovnim odredbama prema jednoobraznim tehničkim uslovima.

Karoserija, odnosno šasija vozila mora biti označena identifikacionom oznakom vozila, koja se upisuju utiskivanjem ili mehaničkim kovanjem na šasiji, okviru ili drugom sličnom delu vozila. Umesto te tehnike mogu se koristiti tehnike koje dokazano mogu ponuditi isti nivo otpornosti na neovlaštena menjanja ili falsifikovanja kao mehaničko kovanje.

Identifikaciona oznaka vozila se nalazi na jasnom vidljivom i dostupnom mestu. Mesto identifikacione oznaka vozila se bira na takav način da se ne može odstraniti ili uništiti.

Serijski proizvedena vozila u Republici Srbiji nakon 1. jula 2011. godine i novoproizvedena vozila koja se prvi put registruju u Republici Srbiji nakon 1. januara 2017. godine moraju imati ugrađenu propisanu proizvođačku tablicu.

Propisanu proizvođačku tablicu postavlja proizvođač vozila ili njegov predstavnik.

Karoserija na motornim i priključnim vozilima mora biti ugrađena i izvedena tako da po svojoj konstrukciji, kvalitetu i vrsti materijala, kao i opremljenosti, odgovara nameni vozila i da obezbeđuje sigurnost putnika i vozača za vreme vožnje. Zadnja strana karoserije autobusa kojima se vrši prevoz putnika u gradskom i prigradskom saobraćaju i trolejbusa kojima se vrši prevoz putnika u gradskom saobraćaju osim na vozilima koja su proizvedena, odnosno prvi put registrovana pre 1. aprila 1971. godine, kao i trolna oprema trolejbusa, moraju biti izvedene tako da se niko ne može popeti na zadnju stranu vozila i visiti za vreme vožnje.

Otvor za punjenje rezervoara gorivom ne sme se nalaziti u prostoru za vozača ili u prostoru za putnike.

Traktor vrste T, koji je proizveden i prvi put registrovan nakon 1. januara 1983. godine, mora posedovati bezbednosnu kabinu ili ram koji moraju biti ugrađeni i izvedeni u svrhu zaštite vozača od povrede u slučaju da se traktor prevrne i da odgovaraju zahtevima direktive EU broj 2009/75 ili 2009/57, odnosno odgovarajućim OECD zahtevima, o čemu Agencija za bezbednost saobraćaja izdaje odgovarajuća uverenja.

Izuzetno od stava 8. ovog člana traktor koji je proizveden i prvi put registrovan nakon 1. januara 1983. godine, najkasnije do 1. januara 2022. godine mora posedovati bezbednosnu kabinu ili ram koji moraju biti ugrađeni i izvedeni u svrhu zaštite vozača od povrede u slučaju da se traktor prevrne.

Izuzetno od stava 8. ovog člana, traktor koji poseduje bezbednosnu kabinu ili ram i koji je proizveden i prvi put registrovan u Republici Srbiji pre 4. maja 2013. godine, ne mora posedovati uverenja iz stava 8. ovog člana.

Novoproizveden traktor vrste T, koji se prvi put registruje u Republici Srbiji nakon 1. januara 2017. godine, u pogledu bezbednosne kabine ili rama mora biti proizveden prema zahtevima direktive EU broj 2009/75 ili 2009/57, odnosno uredbe EU 167/2013 i 1322/2014, odnosno odgovarajućim OECD zahtevima.

Upotrebljavani traktor vrste T, koji se prvi put registruje u Republici Srbiji nakon 1. januara 2017. godine, mora posedovati bezbednosnu kabinu ili ram koji moraju biti ugrađeni i izvedeni tako da štite vozača od povrede u slučaju da se traktor prevrne, najmanje prema zahtevima direktive 77/536 EEC ili 79/622 EEC ili odgovarajućim OECD zahtevima.

Nova bezbednosna kabina ili ram koji se koji se naknadno ugrađuju na vozilo moraju biti izvedeni i ugrađeni prema zahtevima direktive EU 2009/75 ili 2009/57, ili uredbe EU 167/2013 i 1322/2014, odnosno odgovarajućim OECD zahtevima, o čemu Agencija za bezbednost saobraćaja izdaje odgovarajuće uverenje.

Na vozilima kojima se vrši prevoz putnika, visina prvog stepenika od površine puta ne sme biti veća od 0,34 m u slučaju vozila klase I i A, odnosno 0,38 m u slučaju vozila klase II, III i B (0,43 m u slučaju čisto mehaničkog oslanjanja). Visina ostalih stepenika ne sme biti manja od 0,12 m, ni veća od 0,25 m u slučaju vozila klase I i A, odnosno 0,35 m u slučaju vozila klase II, III i B.

Dubina prvog stepenika ne sme biti manja od 0,3 m, a ostalih stepenika manja od 0,2 m.

Širina svih stepenika ne sme biti manja od 0,4 m.

Istureni delovi i ukrasni predmeti na prednjem delu vozila ne smeju imati oštre ivice. Ako postoji ukrasna figura na gornjoj površini prednjeg dela vozila, ona mora biti elastično pričvršćena za vozilo.

Oslonci za noge vozača na motociklu i četvorociklu moraju biti ugrađeni i izvedeni sa obe strane motocikla i četvorocikla, a kod motocikla sa sedištem za putnika mora biti ugrađen držač, a oslonci za noge putnika moraju biti ugrađeni i izvedeni sa obe strane motocikla.

Vozila sa jednim tragom moraju imati najmanje jedan uređaj koji im omogućava da se parkiraju u uspravnom položaju.

Odredbe stava 18. ovog člana ne odnose se na vozila koja su proizvedena, odnosno prvi put registrovana pre 1. aprila 1971. godine.".

Član 37.

Član 93. menja se i glasi:

"Član 93.

Slobodna površina namenjena za jedno mesto za stajanje putnika iznosi 0,125 m2 u vozilima klase I i A, odnosno 0,150 m2 u vozilima klase II.

Slobodnu površinu namenjenu za stajanje putnika ne sačinjavaju stepeništa i površine koje prema jednoobraznim tehničkim uslovima ne zadovoljavaju zahteve za stajanje putnika.

Za vozila vrste M2 i M3 masa putnika iznosi 68 kg za vozila klase I i A, odnosno 71 kg za vozila klase II, III i B.

Unutrašnji prostor kabine za vozača i prostor za putnike moraju biti opremljeni tako da je pod normalnim uslovima u toku vožnje ili za vreme mirovanja vozila isključeno povređivanje vozača, odnosno putnika u vozilu. Pribor, alat, uređaji i oprema moraju biti dobro pričvršćeni.

Prostor za vozača i putnike u motornim i priključnim vozilima, osim na turističkom vozu, mora imati unutrašnju rasvetu.

Odredbe st. 1. i 2. ovog člana ne odnose se na vozila koja su proizvedena, odnosno prvi put registrovana pre 1. januara 1972. godine.".

Član 38.

U članu 94. stav 5. menja se i glasi:

"Vozila vrste M2 i M3, klase II, III i B, prvi put registrovana u Republici Srbiji nakon 1. januara 2013. godine, moraju imati otvor u slučaju opasnosti na krovu minimalnih dimenzija 0,5 m x 0,7 m. Ovaj otvor mora biti označen sa unutrašnje strane.".

Posle stava 5 dodaju se st. 6. i 7. koji glase:

"Vozila vrste M2 i M3, klase II, III i B proizvedena nakon 1. januara 2017. godine moraju imati otvor u slučaju opasnosti na krovu minimalnih dimenzija 0,6 m x 0,7 m. Ako je vozilo predviđeno za najviše 30 putnika, mora imati minimalno jedan otvor u slučaju opasnosti. Ako je vozilo predviđeno za više od 30 putnika, mora imati minimalno dva otvora u slučaju opasnosti.

Otvor u slučaju opasnosti mora biti usaglašen sa jednoobraznim tehničkim uslovima.".

Dosadašnji st. 6. i 7. postaju st. 8 i 9.

Član 39.

U članu 99. u stavu 1. reč: "razviti" zamenjuje se rečju: "postići".

U stavu 4. reči: "koja ostavljaju jedan trag uključujući i asimetrični tricikl" zamenjuju se rečima: "vrste L1, L2, L3, L4, L5".

Posle stava 5. dodaje se stav 6. koji glasi:

" Odredbe ovog člana ne odnose se na vojna vozila.".

Član 40.

U članu 100. stav 2. posle reči: "delove" dodaju se reči: "na prednjoj i zadnjoj strani".

U stavu 7. reči: " stava 4." zamenjuju se rečima: "st. 4. i 5.".

Član 41.

U članu 101. stav 2. reči: "1. januara 1971" zamenjuju se rečima: "5. oktobra 1974", reči: "1. januara 1980" zamenjuju se rečima: "1. februara 1986", a reči "i za sva ostala sedišta" zamenjuju se rečima: "za sva sedišta.".

U stavu 5. reč: "koje" zamenjuje se rečju: "koja".

Posle stav 6. dodaju se stav 7. koji glasi:

"Odredbe ovog člana ne odnose se na vojna vozila.".

Član 42.

U članu 108. stav 2. reči: "imaju više od 22. mesta za sedenje" zamenjuju se rečima: "su predviđena za više od 22 putnika".

Član 43.

Posle člana 118a dodaje se član 118b koji glasi:

"Član 118b

Izuzetno od člana 2. stav 1. ovog pravilnika teretna vozila, terenska vozila za prevoz lica i autobusi namenjeni za potrebe Vojske Srbije mogu biti proizvedeni u Republici Srbiji sa emisijom izduvnih gasova najmanje nivoa "EURO 3" ili mogu biti kompletirani na homologovanim autobuskim šasijama CX i homologovanim šasijama teretnog vozila BX emisije izduvnih gasova najmanje nivoa "EURO 3".".

Član 44.

Posle člana 120a dodaje se član 120b koji glasi:

"Član 120b

Odredbe člana 9. ovog pravilnika ne primenjuju se na vozila vrste N koja se deklarišu kao specijalna.".

Član 45.

Ovaj pravilnik stupa na snagu danom objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".

Član 1.

U Pravilniku o podeli motornih i priključnih vozila i tehničkim uslovima za vozila u saobraćaju na putevima ("Službeni glasnik RS", br. 40/12, 102/12, 19/13, 41/13, 102/14, 41/15, 78/15, 111/15 i 14/16) u članu 2. stav 3. briše se zapeta i reči: "prilikom prve registracije i promene vlasnika,".

Član 2.

Član 4. menja se i glasi:

"Član 4.

Pojedini izrazi upotrebljeni u ovom pravilniku imaju sledeće značenje:

1) Potvrda o saobraznosti – Certificate of conformity ("COC") je pismeni dokaz izdat od strane proizvođača vozila, za svako vozilo proizvedeno u skladu sa šemom homologacije tipa celog vozila. Podaci navedeni u Potvrdi o saobraznosti predstavljaju deklaraciju proizvođača;

2) jednoobrazni tehnički uslovi su uslovi propisani Sporazumom o prihvatanju jednoobraznih uslova za homologaciju i uzajamno priznavanje homologacije opreme i delova motornih vozila, propisima donetim na osnovu tog sporazuma, po kojima se vrši homologacija delova vozila, opreme za vozila i homologaciju tipa celog vozila, odnosno odgovarajućim propisima EU;

3) dimenzije vozila i skupa vozila su dužina, širina, visina kao i dimenzije vozila koje su od posebnog značaja za bezbednost saobraćaja na putevima, pri čemu su termini i definicije vezani za dimenzije vozila određeni standardom SRPS M.NO.012 ("Službeni list SFRJ", broj 49/83);

4) masa vozila spremnog za vožnju:

(1) Vrste M i N: Masa vozila spremnog za vožnju je masa neopterećenog vozila, sa rezervoarom za gorivo napunjenim sa najmanje 90% pogonskog goriva, koja uključuje masu vozača (75 kg), ostalih goriva i tečnosti i, kada je ugrađeno, masu nadgradnje, kabine, priključnog uređaja, rezervnog točka i pripadajućeg alata, a koje je opremljeno standardnom opremom u skladu sa specifikacijom proizvođača;

(2) Vrsta O: Masa vozila spremnog za vožnju je masa neopterećenog vozila, koja uključuje masu goriva i tečnosti i, kada je ugrađeno, masu nadgradnje, dodatnog priključnog uređaja, rezervnog točka i pripadajućeg alata, a koje je opremljeno standardnom opremom u skladu sa specifikacijom proizvođača;

(3) Vrsta L: Masa vozila spremnog za vožnju je masa neopterećenog vozila spremnog za normalnu upotrebu i uključuje sve tečnosti, standardnu opremu u skladu sa specifikacijom proizvođača i pogonsko gorivo u rezervoarima koji su napunjeni sa 90% njihovih kapaciteta;

(4) Vrsta T: Masa neopterećenog vozila spremnog za vožnju je masa neopterećenog vozila spremnog za normalnu upotrebu i uključuje standardnu opremu u skladu sa specifikacijom proizvođača, rashladno sredstvo, maziva, gorivo, alat i vozača (75 kg) i isključujući opcionu opremu;

5) masa neopterećenog vozila je masa vozila spremnog za normalnu upotrebu, sa sledećom opremom: dodatna oprema potrebna isključivo za normalnu upotrebu, kompletna elektro oprema, uključujući svetlosno i svetlosno signalne uređaje isporučenih od strane proizvođača, zakonom propisani instrumenti i uređaji, odgovarajuće količine tečnosti kako bi se osiguralo pravilno funkcionisanje svih komponenti vozila. Pogonsko gorivo i mešavina goriva i ulja nisu uključeni kod merenja, ali elementi kao što su akumulator, hidraulična tečnost, rashladno sredstvo i ulje za podmazivanje motora moraju biti uključeni;

6) proizvođačka tablica je nalepnica ili pločica koju postavlja proizvođač vozila ili njegov ovlašćeni predstavnik sa osnovnim tehničkim karakteristikama za identifikaciju vozila i relevantnim informacijama o najvećim dozvoljenim masama;

7) najveća dozvoljena masa teretnog vozila namenjenog za vuču poluprikolice (tegljač) je deklarisana od strane proizvođača vozila, a sastoji se od mase vučnog vozila uvećane za masu koja odgovara najvećem dozvoljenom statičkom vertikalnom opterećenju na sedlo tegljača;

8) najveća konstruktivna brzina je najveća brzina koju vozilo može da razvije pod uslovima koje je deklarisao proizvođač;

9) vetrobran je okno na prednjoj strani motornih vozila vrsta L, M, N i T;

10) bočna okna u ravni vozača su sve providne površine na bočnoj strani vozila od vetrobrana stakla prema zadnjem kraju vozila do zadnjeg stuba prednjih vrata, odnosno površine koja je upravna na uzdužnu osu vozila, a koja prolazi kroz naslon sedišta vozača u položaju za vožnju;

11) svetlo je uređaj na vozilu koji daje svetlost, osim takvih uređaja na vozilu koji su u saobraćaju na putu pokriveni tako da se ne vidi osvetljena površina, ni kada se u toku vožnje ti uređaji uključe, svetla koja osvetljavaju prostor ispod vozila, kao i reklamne površine osvetljene samo u bočnom pravcu;

12) tovarni prostor je deo vozila koji se nalazi iza reda ili redova sedišta ili iza sedišta vozača kada vozilo ima samo sedište za vozača;

13) visina otvora za utovar je vertikalno rastojanje između dve horizontalne ravni, od kojih jedna ravan dodiruje najvišu tačku donjeg dela, a druga ravan najnižu tačku gornjeg dela otvora za vrata;

14) površina otvora za utovar je površina ortogonalne projekcije najvećeg otvora kada su zadnja vrata ili vrata prtljažnika širom otvorena na vertikalnu ravan koja je normalna na podužnu osu vozila;

15) zglobni autobus je vozilo vrsta M2 ili M3 koje se sastoji od dva ili više jasno razdvojenih delova koji su međusobno povezani tako da putnici mogu da se slobodno kreću između njih, a delovi su čvrsto povezani tako da mogu biti odvojeni jedino u radionicama;

16) tegljač je vozilo vrste N namenjeno za vuču poluprikolica;

17) platforma za prevoz vangabaritnih tereta je vozilo koje je po konstrukciji namenjeno za prevoz tereta koji je po dimenzijama i masama preko granica dozvoljenih ovim pravilnikom, a u saobraćaju učestvuje pod posebnim uslovima;

18) homologacija vozila, opreme ili delova vozila je postupak provere tipa, njihove saobraznosti sa zahtevima odgovarajućih pravilnika prema Sporazumu o prihvatanju jednoobraznih uslova za homologaciju i uzajamno priznavanje homologacije opreme i delova motornih vozila, odnosno odgovarajućim propisima EU, izdavanja odgovarajućih propisanih dokumenata i praćenje proizvodnje radi obezbeđivanja saobraznosti sa homologovanim tipom;

19) klirens je najmanja visina čvrstih delova vozila iznad stajne površine ne računajući točkove;

20) širina traga je najmanje rastojanje mereno između sredina gaznih površina pneumatika, odnosno kod udvojenih točkova širina traga je rastojanje između osa simetrija udvojenih točkova jedne osovine;

21) međuosovinsko rastojanje je rastojanje između:

– ose prednje osovine i ose druge osovine, u slučaju vozila sa dve osovine,

– ose prednje osovine i ose simetrije druge i treće osovine kod vozila sa tri osovine;

22) razmak osovina motornih vozila i prikolica (za levu i desnu stranu vozila) je najmanje rastojanje između vertikalnih ravni koje sadrže ose osovina susednih točkova normalnih na srednju podužnu vertikalnu ravan vozila. Razmak osovina poluprikolice je najmanje rastojanje između vertikalne ravni ose vučnog čepa i vertikalne ravni koja sadrži osu osovine točka prve osovine, normalnih na srednju podužnu vertikalnu ravan vozila. U slučaju poluprikolice sa dve ili više osovina, razmak osovina dveju susednih je najmanje rastojanje između vertikalnih ravni koje sadrže ose osovina susednih točkova, normalnih na srednju podužnu vertikalnu ravan vozila;

23) ukupni razmak osovina, za levu ili desnu stranu vozila, dobija se sabiranjem pojedinačnih razmaka osovina vozila;

24) motor sa nadpunjenjem je motor kod kojeg vazduh ili smeša vazduha i goriva u cilindre ulazi pod povećanim pritiskom u odnosu na atmosferski (motori koji nadpunjenje ostvaruju kompresorom, turbokompresorom ili motori sa kombinovanim nadpunjenjem – kompaund motori);

25) kočni sistem sa potpunim servo dejstvom je sistem u kome se servo dejstvo ostvaruje neodvojivo od načina ostvarivanja sila koje deluju na elemente kočenja, a energija potrebna za ostvarivanje procesa kočenja ne dobija se od mišićne snage vozača;

26) kočni sistem sa delimičnim servo dejstvom je sistem kod kojeg se sile koje deluju na elemente kočenja ostvaruju mišićnim dejstvom vozača, a mogu biti pojačane servo uređajem koji energiju dobija od motora vozila;

27) proizvođač vozila je pravno lice, preduzetnik ili fizičko lice koje izrađuje vozilo, ili lice koje se predstavlja kao proizvođač stavljanjem na vozilo svog poslovnog imena, imena ili naziva, žiga, neke druge prepoznatljive oznake ili na drugi način;

28) "marka vozila" je robna marka postavljena na vozilo;

29) komercijalna oznaka je trgovačka oznaka vozila;

30) vrsta vozila, određena od strane proizvođača vozila u momentu proizvodnje, je naziv za podelu vozila koja se u jednoobraznim tehničkim uslovima označava pojmom kategorija ili klasa;

31) tip vozila označava vozila iste vrste koja se ne razlikuju po sledećim osnovnim karakteristikama:

– proizvođač,

– oznaka tipa,

– šasija – noseći deo karoserije,

– vrsta motora (unutrašnje sagorevanje/električni/hibridni);

32) varijanta tipa vozila označava vozila istog tipa koja se ne razlikuju po sledećem:

– obliku karoserije,

– principu rada motora,

– broju cilindara motora,

– snazi motora unutar granice od 30%,

– zapremini motora unutar granice od 20%,

– broju, mestu i načinu međusobnog povezivanja pogonskih osovina,

– broju i mestu upravljajućih osovina;

33) verzija varijante označava verziju unutar vozila iste varijante;

34) oblik karoserije je oblik karoserije odnosno nadgradnje vozila;

35) identifikaciona oznaka vozila – VIN (vehicle identification number) je standardizovani oblik identifikacione oznake vozila koju na vozilo stavlja proizvođač vozila i definisana je standardom SRPS ISO 3779:2011 ("Službeni glasnik RS", broj 40/11);

36) analogni tahograf je uređaj koji se ugrađuje u motorna vozila radi automatskog ili poluautomatskog prikaza i evidentiranja podataka o kretanju vozila i o trajanju aktivnosti vozača;

37) dnevno svetlo je nezavisan svetlosni uređaj na prednjoj strani vozila namenjen za stalno označavanje vozila u saobraćaju u toku dana;

38) digitalni tahograf je uređaj koji se ugrađuje u motorna vozila radi automatskog ili poluautomatskog prikaza, evidentiranja, štampanja, čuvanja i preuzimanja podataka, o kretanju vozila i o trajanju aktivnosti vozača;

39) graničnik brzine je uređaj, dograđen na pogonski agregat ili je sastavni deo sistema za upravljanje pogonskim agregatom, koji je namenjen da ograničava najveću brzinu kretanja motornih vozila;

40) grupu osovina čine osovine koje pripadaju više-osovinskom sklopu. Grupa osovina koju čine dve osovine naziva se dvostruka osovina a grupa osovina koju čine tri osovine naziva se trostruka osovina. Grupa osovina koju čini jedna osovina je jednostruka osovina;

41) udvojeni točkovi vozila vrste L su dva točka ugrađena na istoj osovini i smatraju se jednim točkom ukoliko je rastojanje centara površine kontakata točkova sa podlogom jednako ili manje od 460 mm;

42) kočna obloga je deo izrađen od frikcionog materijala koji ima takav oblik i dimenzije koji omogućavaju njeno postavljanje na papuču ili nosač obloge.

43) identifikacioni kod služi za identifikaciju kočnih diskova ili kočnih doboša obuhvaćeni homologacijom kočnog sistema prema jednoobraznim tehničkim uslovima. On sadrži najmanje proizvođačku oznaku ili marku i identifikacioni broj;

44) referentne sile kočenja podrazumevaju sile kočenja ostvarene između pneumatika i kočnih valjaka na jednoj osovini, u odnosu na pritisak aktiviranja kočnica, u trenutku homologacije tipa kočnog sistema;

45) električno regenerativno kočenje podrazumeva kočni sistem koji, tokom usporavanja, obezbeđuje pretvaranje kinetičke energije u električnu energiju;

46) automatski upravljano kočenje podrazumeva funkciju u okviru složenog elektronski upravljanog sistema gde je aktiviranje kočnog sistema ili kočnica na nekim osovinama izvršeno u cilju usporavanja vozila sa ili bez direktnog uticaja vozača kao rezultat automatske procene podataka na vozilu ("on-board" podaci).".

Član 3.

U članu 6. st. 1–5. reč: "maksimalna" u određenom padežu zamenjuje se rečju: "najveća" u odgovarajućem padežu.

Član 4.

U članu 7. st. 2, 3. i 4. reč: "sedišta" u određenom padežu zamenjuje se rečima: "mesta za sedenje" u odgovarajućem padežu.

U stavu 5. tačka 1) reči: "vozilo sa više od 22 sedišta za putnike:" zamenjuju se rečima: "vozilo koje je predviđeno za više od 22 putnika, ne uključujući vozača:".

U tački 2) reči: "vozilo sa više od 22 sedišta za putnike:" zamenjuju se rečima: "vozilo koje je predviđeno za više od 22 putnika, ne uključujući vozača:".

Član 5.

U članu 8 stav 2. reči: "lako teretno vozilo," brišu se.

U stavu 3. reči: "srednje teretno vozilo," brišu se.

U stavu 4. reči: "teško teretno vozilo," brišu se.

Član 6.

U članu 11. stav 1. tačka 5) posle podtačke (10) tačka se zamenjuje zapetom i dodaju se dve nove podtač. (11) i (12) koje glase:

"(11) SL motorno vozilo za obavljanje vanrednog prevoza – jeste vučno vozilo ili tegljač za vuču poluprikolice vrste N3, koje ispunjava sledeće uslove:

– da ima više od dve osovine od kojih je bar pola osovina (dve osovine od tri u slučaju troosovinskog vozila, itd.) projektovano da budu pogonske istovremeno, bez obzira da li pogon neke od osovina može biti isključen;

– koje je projektovano za vuču ili guranje prikolice za obavljanje vanrednog prevoza vrste O4;

– čija najveća neto snaga motora nije manja od 350 kW, i

– koje može biti opremljeno dodatnim prednjim priključnim uređajem za teške vučene mase. "

(12) SL motorno vozilo za obavljanje vanrednog prevoza – jeste terensko vozilo vrste N projektovano i konstruisano za vuču, guranje, nošenje i aktiviranje određene zamenljive opreme i uređaja:

– sa ne manje od dve površine za postavljanje opreme i uređaja;

– sa standardizovanim mehaničkim, hidrauličkim i/ili električnim priključcima (npr. vratilo za odvod snage) za pogon i aktiviranje gore navedene opreme i uređaja, i

– koje zadovoljava definiciju iz standarda ISO 3833-1997, deo 3.1.4 (specijalno vozilo).

Ukoliko je ovo vozilo opremljeno pomoćnom platformom za prevoz tereta, njena najveća dužina ne sme biti veća od:

– 1,4 puta širina traga prve ili druge osovine (koja je veća), u slučaju dvoosovinskog vozila, ili

– 2,0 puta širina traga prve ili poslednje osovine (koja je veća) u slučaju vozila sa više od dve osovine."

U stavu 2. reči: "07 – izmenljivi transportni sud" zamenjuju se rečima: "07 – izmenjiva nadgradnja (transportni sud) ".

Član 7.

U članu 13. stav 3. reči: "R2" zamenjuju se rečima: "Vrsta R2".

U stavu 6. posle reči: "priključnih" dodaje se reč: "vozila".

Član 8.

U članu 16. stav 1. posle reči: "van puta i" dodaju se reči: "u tom pogledu", a reči: "odgovarajućeg propisa" zamenjuju se rečima: "jednoobraznih tehničkih uslova".

Član 9.

Član 17. menja se i glasi:

"Član 17.

"Najveća dozvoljena dužina vozila, iznosi:

1) za motorno vozilo, osim autobusa i vozila vrste L – 12,00 m;

2) za vozila vrste O i R – 12,00 m, osim poluprikolica. Dužina prikolice meri se od vučnog oka rude do najisturenije tačke na zadnjem kraju vozila. Kod poluprikolica, dužina predstavlja rastojanje između dve vertikalne ravni upravne na središnju vertikalnu podužnu ravan vozila koje sadrže najisturenije tačke na prednjem i zadnjem kraju vozila, a najveće dozvoljeno rastojanje od ose vučnog čepa do najisturenije tačke na zadnjem kraju poluprikolice iznosi –12,00 m;

3) za autobus sa dve osovine – 13,50 m;

4) za autobus sa tri i više osovina – 15,00 m;

5) za zglobni autobus – 18,75 m;

6) za zglobni autobus sa dve ili više okretnica – 25 m;

7) za vozilo vrste L – 4,00 m;

8) za vozilo vrste K, osim K5 – 12,00 m.

Najveća dozvoljena dužina skupa vozila iznosi:

1) za tegljač sa poluprikolicom – 16,50 m;

2) za vučno vozilo sa prikolicom – 18,75 m;

3) za autobus sa prikolicom – 18,75 m;

4) za skup vozila namenjen za prevoz kontenera ili vozila – 21,00 m;

5) za turistički voz – 40,00 m.

Udaljenost bilo koje tačke na prednjem delu poluprikolice i ose vučnog čepa poluprikolice ne sme biti veća od 2,04 m.

Razmak između zadnje osovine vučnog vozila i prednje osovine prikolice i priključnog vozila sa centralnom osovinom ne sme biti manji od 3,00 m.

Osovinski razmak prikolica sa centralnom osovinom ili krutom rudom, u svrhe utvrđivanja odnosa sa zadnjim prepustom vozila predstavlja rastojanje od ose spajanja priključnog uređaja do središnje linije grupe osovina.

Najveći dozvoljeni zadnji prepust vozila može iznositi najviše 60% ukupnog razmaka osovina.

Izuzetno od stava 6. ovog člana za vozila kod kojih je zadnji prepust veći od 60% ukupnog osovinskog razmaka, upravljivost vozila u pogledu prepusta vozila mora biti prema deklaraciji proizvođača vozila, odnosno usaglašena sa propisom kojim se uređuje ispitivanje vozila.

Izuzetno od stava 6. ovog člana odredbe za vozila sa ugrađenim uređajima za obavljanje određenih radnji, koja su registrovana u Republici Srbiji do 18. septembra 2010. godine, prepust može iznosti više od 63% ukupnog razmaka osovina.

Izuzetno od stava 6. ovog člana za vozila koja su registrovana u Republici Srbiji od 18. septembra 2010. godine do dana stupanja na snagu ovog pravilnika, prepust može iznosti najviše 63% ukupnog razmaka osovina.

Najveća dozvoljena tolerancija u dužini vozila iznosi 0,5% od propisanih vrednosti.

Odredba stava 6. ovog člana ne odnosi se na vozila koja su proizvedena, odnosno prvi put registrovana pre 1. januara 1973. godine.

Odredba stava 6. ovog člana ne odnosi se na vozila vrste TR.

Odredbe ovog člana ne odnose se na vojna vozila.".

Član 10.

U članu 21. stav 4. tačka 1) posle reči: "vozilo" dodaju se zapeta i reči: "osim autobusa".

Posle tačke 1) dodaje se tačka 1a) koja glasi:

"1a) za dvoosovinski autobus – 19,5 t ".

U stavu 6. u tački 1) podtačka (2) reč: "dvo" zamenjuje se rečju: "dvoosovinskom".

U tački 2) podtačka (1) reč: "s" zamenjuje se rečju: "sa".

U podtački (2) reči: "s dvo" zamenjuje se rečima: "sa dvoosovinskom".

Posle podtačke (2) dodaje se podtačka (2a) koje glasi:

"(2a) za dvoosovinski tegljač sa troosovinskom poluprikolicom kada prevozi kontener ili više kontenera, odnosno izmenjive transportne sudove najveće ukupne dužine 45-stopa – 42 t; ".

Podtačka (3) menja se i glasi:

"za troosovinski tegljač sa dvoosovinskom ili troosovinskom poluprikolicom kada prevozi kontener ili više kontenera, odnosno izmenjive transportne sudove najveće ukupne dužine 45-stopa – 44 t. ".

Član 11.

U članu 23. stav 1. reči: "sa naplacima," briše se.

Stav 2. menja se i glasi:

"Točkovi od metala, pune gume, plastike ili sličnog materijala moraju biti ravni. Elementi kojim su točkovi pričvršćeni moraju imati ravnu glavu i ne smeju da budu van ravni točka".

Član 12.

U članu 25. st. 2. i 3. posle reči "osim" dodaju se reči: "vozila od istorijskog značaja (oldtajmer)", u odgovarajućem padežu.

Član 13.

Član 27. menja se i glasi:

"Član 27.

Kočne obloge moraju da zadovolje tehničke uslove propisane jednoobraznim tehničkim uslovima, odnosno uslove propisane ovim pravilnikom.

Kočne obloge ne smeju da sadrže azbest.

Kočni diskovi i kočni doboši moraju da zadovolje tehničke uslove propisane jednoobraznim tehničkim uslovima, odnosno uslove propisane ovim pravilnikom i da imaju identifikacioni kod.".

Član 14.

U članu 28. stav 1. reč: "ispitivanje" zamenjuje se rečju: "merenje".

U stavu 5. reč: "razvijanje" zamenjuje se rečju: "postizanje".

Stav 7. menja se i glasi:

"Referentne sile kočenja moraju biti određene za svako vozilo, osim traktora i vozila vrste R i S, sa pneumatičkim kočnim sistemom, na uređaju sa valjcima za merenje sile kočenja. ".

Posle stava 7. dodaju se st. 8, 9. i 10 koji glase:

"Referentne sile kočenja moraju biti deklarisane na takav način da vozilo može da zadovolji kočne koeficijente za relevantnu vrstu vozila.

Podaci za pneumatičke kočne sisteme o ispitivanju funkcionalnosti i efikasnosti moraju da se nalaze na vozilu, na vidnom mestu i da budu neizbrisivi ili da budu slobodno dostupni na neki drugi način (priručnici, elektronski zapisi podataka i sl.).

Podaci o složenim elektronskim sistemima na vozilu, koji imaju uticaj na kočenje, moraju biti lako dostupni, u cilju provere ispravnosti njihovog rada, prema zahtevima jednoobraznih tehničkih uslova u pogledu rada složenih elektronskih sistema na vozilu.".

Član 15.

Član 30. menja se i glasi:

"Član 30.

Protiv blokirajući sistem (u daljem tekstu: ABS) deo je radnog kočenja koji automatski reguliše proklizavanje točkova, u pravcu obrtanja, za vreme kočenja.

U slučaju otkaza ABS, radno kočenje mora obezbediti propisane funkcije i zadovoljiti propisane normative kočenja.

Sva serijski proizvedena vozila vrsta M2, M3, N2, N3, O3 i O4 registrovana prvi put u Republici Srbiji nakon 1. marta 2011. godine, moraju da budu opremljena ABS, osim vozila proizvedenih kao SF pokretne dizalice pre 1. januara 2002. godine.

Sva serijski proizvedena vozila vrsta M2, M3, N2 i N3, koja nemaju više od četiri osovine, registrovana prvi put u Republici Srbiji nakon 1. jula 2017. godine, moraju biti opremljena ABS kategorije 1.

Sva serijski proizvedena priključna vozila vrste O4  registrovana prvi put u Republici Srbiji nakon 1. jula 2017. godine moraju biti opremljena ABS kategorije A.

Kontrola ispravnosti ABS mora biti obezbeđena putem optičkog indikatora koji mora biti u vidnom polju vozača.

Otkazi u okviru električnog prenosnog mehanizma ABS, koji utiču na sistem u pogledu njegove funkcionalnosti i performansi moraju biti signalizirani vozaču putem žutog optičkog upozoravajućeg signala. Upozoravajući signal može biti neprekidan ili treptući.

Motorno vozilo, sa ABS, koje je predviđeno da vuče priključno vozilo mora da bude opremljeno i optičkim indikatorom, koji se nalazi u vidnom polju vozača za kontrolu ispravnosti sistema ABS priključnog vozila.

Vozilo mora biti opremljeno sistemom za upozoravanje vozača u slučaju pojave neispravnosti koja utiče na stvaranje ili prenos komandnog signala ili povratnog signala u sistemu elektronske kontrole stabilnosti vozila.".

Član 16.

Posle člana 31. dodaje se član 31a koji glasi:

"31a

Rad električnog regenerativnog kočenja ne sme biti ometen od strane magnetnih ili električnih polja.

Kod vozila opremljenih ABS, ABS mora da upravlja radom električnog regenerativnog kočenja.

Električni regenerativni kočni sistem kategorije A podrazumeva električni regenerativni kočni sistem koji nije deo sistema za radno kočenje.

Električni regenerativni kočni sistem kategorije B podrazumeva električni regenerativni kočni sistem koji je deo sistema za radno kočenje.

U slučaju otkaza u električnom prenosnom mehanizmu sistema za parkirno kočenje, bilo koja nenamerna aktivacija sistema za parkirno kočenje mora biti sprečena.".

Član 17.

U članu 35. stav 3. reči: "počinje istovremeno ili pre kočenja vučnog vozila, odnosno u skladu sa preporukama proizvođača." zamenjuju se rečima: "bude u skladu sa jednoobraznim tehničkim uslovima u pogledu kompatibilnosti kočenja vučnog i priključnog vozila.".

U stavu 5. dodaje se rečenica koji glasi: "Vozila vrste R, proizvedena nakon 30. juna 2018. godine, čija najveća konstruktivna brzina prelazi 40 km/h, moraju imati uređaj za automatsko podešavanje sile kočenja srazmerno promeni opterećenja.".

Član 18.

U članu 36. stav 5. menja se i glasi:

"Kočnice moraju biti tako izvedene da omogućavaju lako, ručno ili automatsko, podešavanje zazora u zavisnosti od potrošenosti kočnih obloga. Na vozilima vrsta T, R3 i R4 čija najveća konstruktivna brzina prelazi 40 km/h proizvedenim nakon 30. juna 2018. godine, kao i na vozilima koja imaju ABS, podešavanje zazora u zavisnosti od potrošenosti kočnih obloga mora biti automatsko. Ostala vozila vrste R proizvedena nakon 30. juna 2018. godine, moraju imati mogućnost ručnog podešavanja zazora u kočnicama.".

U stavu 7. reči: "radne kočnice" zamenjuju se rečima: "radnog kočenja".

Član 19.

Član 41. menja se i glasi:

"Član 41.

Ocena ispravnosti rada kočnog sistema se može doneti u odnosu na tzv. referentne sile kočenja, kao alternativa ispitivanju u odnosu na minimalno propisane kočne koeficijente za vozila sa pneumatičkim kočnim sistemom. Izmerene sile kočenja na uređaju za merenje sile kočenja – kočnim valjcima, u odnosu na pritisak aktiviranja kočnica, moraju biti veće ili jednake u odnosu na sile kočenja izmerene u trenutku homologacije kočnog sistema vozila.

Proizvođač vozila je dužan da obezbedi podatke o vrednostima izmerenih referentnih sila kočenja.

Kočni koeficijent je procentualni odnos usporenja vozila i ubrzanja zemljine teže, pri čemu se pri proračunu kočnog koeficijenta, u smislu ovog pravilnika, može koristiti i zaokružena vrednost ubrzanje zemljine teže od 10 m/s².

Utvrđivanje vrednosti kočnog koeficijenta može se izvršiti merenjem usporenja ili merenjem sila kočenja na obimu točkova vozila i izražava se u procentima. Vrednost kočnog koeficijenta, u slučaju merenja sila kočenja, se izračunava kao odnos zbira sila kočenja ostvarenih na obimu točkova i ukupne težine vozila koja predstavlja proizvod ukupne mase vozila i ubrzanja zemljine teže. Izuzetno, pri proračunu kočnog koeficijenta sistema za radno kočenje poluprikolice umesto ukupne težine koristi se težina koja predstavlja zbir osovinskih opterećenja poluprikolice pomnožen sa ubrzanjem zemljine teže. Podatak o osovinskom opterećenju obezbeđuje se iz proizvođačke tablice ili tehničke dokumentacije proizvođača vozila ili dokumenta o utvrđivanju tehničkih podataka izdatog od nadležne organizacije ili merenjem osovinskog opterećenja..

U Tabeli 1. dati su normativi kočnog koeficijenta radnog i pomoćnog kočenja, odnosno najmanje vrednosti kočnog koeficijenta radnog, odnosno pomoćnog kočenja, koje moraju biti ostvarene pri aktiviranju komande radnog, odnosno pomoćnog kočenja, za vozila koja su prvi put registrovana pre 1. januara 2017. godine i pri čemu sile aktiviranja komandi nisu veća od vrednosti koje su date u istoj tabeli.

U Tabeli 2. dati su normativi kočnog koeficijenta radnog i pomoćnog kočenja, odnosno najmanje vrednosti kočnog koeficijenta radnog, odnosno pomoćnog kočenja, koje moraju biti ostvarene pri aktiviranju komande radnog, odnosno pomoćnog kočenja, za vozila koja su proizvedena ili prvi put registrovana posle 1. januara 2017. godine.

Izuzetno od stava 6. ovog člana normativi iz tabele 2. važe za vozila vrste L, T, R, C, S i K5a K5b koja su proizvedena ili prvi put registrovana nakon 30. juna 2018. godine.

Tabela 1.

VRSTA VOZILA RADNO KOČENjE POMOĆNO KOČENjE**
Kočni koeficijent Sila aktiviranja Kočni koeficijent Sila aktiviranja
Nožno aktiviranje Ručno aktiviranje Nožno aktiviranje Ručno aktiviranje
Kr ≥ [%] F ≤ [daN] F ≤ [daN] Kp ≥ [%] F ≤ [daN] F ≤ [daN]
L 40 50 20 20 50 20
M1 50 50 - 20 50 40
M2,M3 50 70 - 20 70 60
N 45 70 - 20 70 60
O 40 pk ≤ 6,5 bar* - - - -
T, C, K5a 25 60 40 - - -
R, S, K5b 25 - - - - -

Tabela 2.

VRSTA VOZILA RADNO KOČENjE POMOĆNO KOČENjE**
Kočni koeficijent Sila aktiviranja Kočni koeficijent Sila aktiviranja
Nožno aktiviranje Ručno aktiviranje Nožno aktiviranje Ručno aktiviranje
Kr ≥ [%] F ≤ [daN] F ≤ [daN] Kp ≥ [%] F ≤ [daN] F ≤ [daN]
L1 42 50 20 20 50 20
L2, L6 40 50 20 20 50 20
L3, 50 50 20 20 50 20
L4 46 50 20 20 50 20
L5, L7 44 50 20 20 50 20
M1 58 50 - 20 50 40
M2,M3 50 70 - 20 70 60
N1, N2, N3 50 70 - 20 70 60
O1(1)

O2,

O3,

O4,
45 (poluprikolice) pk ≤ 6,5 bar* - - - -
50 (prikolice)
T, C, K5a 35 (50(2)) 60 40 - - -
R1(1), R2, R3,

R4, S(1), 

K5b
35(50(3)) - - - - -

* "pk" je pritisak u komandnom vodu prilikom kočenja u dvovodnim pneumatičkim sistemima.

** Vrednosti za "pomoćno kočenje" u Tabeli 1. i 2. su date za slučaj kada je pomoćno kočenje izvedeno kao poseban sistem.

(1) Ukoliko je ugrađen sistem za radno kočenje

(2) Za vozila vrste T čija najveća konstruktivna brzina prelazi 30 km/h

(3) Za vozila vrste S i R čija najveća konstruktivna brzina prelazi 30 km/h

Vrednosti kočnog koeficijenta koje su najmanje jednake normativima kočnog koeficijenta date u tabelama 1. i 2. ovog člana moraju se ostvariti u svim dozvoljenim uslovima opterećenja vozila. Propisani normativi kočnog koeficijenta za vozila vrste T, odnosno R i S primenjuju se i pri merenju usporenja skupa vozila koji čine traktor i priključna vozila za traktor vrste R, odnosno S.

Parkirno kočenje motornog vozila, mora obezbediti kočenje sa kočnim koeficijentom od 15%. Parkirno kočenje priključnog vozila, kada je prekinuta veza kočnog sistema vučnog i priključnog vozila, odnosno kad se ručno aktivira komanda parkirnog kočenja mora obezbediti kočenje sa kočnim koeficijentom od 15%.

Sila kojom se dejstvuje na komandu sistema za parkirno kočenje za putničke automobile i traktore ne sme biti veća od 40 daN, a za druga motorna vozila ne sme biti veća od 60 daN.

Najveća dozvoljena razlika sila kočenja za radno kočenje, na točkovima iste osovine, u bilo kom trenutku od kada prva sila kočenja dostigne jednu trećinu svoje maksimalne vrednosti, do trenutka kada su na oba točka postignute najveće sile kočenja, iznosi 30%. Za osnovicu izračunavanja procenta razlike sile kočenja na točkovima iste osovine, u svakom trenutku, uzima se veća sila kočenja u tom trenutku.

Normativi iz st. 5, 6. i 9. ovog člana primenjuju se, prilikom ispitivanja uređajem za merenje kočnih sila, pri čemu se kočni koeficijent računa kao odnos zbira najvećih sila kočenja (izmerenih, odnosno izmerenih i korigovanim odnosom trenutnog i najvećeg pritiska u sistemu kočenja pojedinačnih osovina i pripadajućih izmerenih sila) po obimu svakog od točkova i ukupne mase vozila, i izražava se u procentima.

Neujednačenost sile kočenja po obrtu točka ne sme biti veća od 20%. Procenat neujednačenosti sile kočenja izračunava se na približno polovini najveće sile kočenja. Za osnovicu izračunavanja procenta neujednačenosti sile kočenja uzima se najveća sila kočenja izmerena pri tome.

Sistem radnog kočenja, na vozilima sa nožnom komandom kočenja, mora da izdrži silu na komandi kočenja od 100 daN.

Tačka ključanja tečnosti u kočnom sistemu ne sme da bude niža od 155 °C, odnosno kočna tečnost ne sme da ima više od 4% vlage.

Merenje usporenja vozila u pokretu vrši se pod sledećim uslovima:

1) površina po kojoj se vozilo kreće mora biti vodoravna, ravna, suva i sa savremenim kolovoznim zastorom;

2) brzina vozila na početku kočenja iznosi najmanje 50 km/h za putnička vozila, odnosno 40 km/h za ostala motorna vozila, a za vozila koja ne mogu postići te brzine najmanje 80% od njihove najveće konstruktivne brzine.".

Član 20.

U članu 52. posle stava 1. dodaje se stav 2. koji glasi:

"Izuzetno od stava 1. ovog člana, mesto ugradnje dnevnog svetla može se nalaziti na udaljenosti donje ivice svetleće površine od površine puta koja ne sme biti manja od 0,25 m.".

Dosadašnji st. 2–4. postaju st. 3–5.

Član 21.

U članu 57. stav 4. menja se i glasi:

"Udaljenost svetleće površine prednjeg pozicionog svetla od površine puta ne sme biti manja od 0,25 m ni veća od 1,5 m .".

Posle stava 4. dodaje stav 5. koji glasi:

"Izuzetno od stava 4. ovog člana, za vrste vozila O1 i O2, kao i za sve ostale vrste vozila kod kojih oblik nadgradnje onemogućava visinu u predviđenoj gornjoj granici od 1,5 m udaljenost svetleće površine prednjeg pozicionog svetla od površine puta ne sme biti veća od 2,1 m .".

Dosadašnji st. 5–8. postaju st. 6–9.

Član 22.

U članu 58. stav 4. menja se i glasi:

"Udaljenost svetleće površine zadnjeg pozicionog svetla od površine puta ne sme biti manja od 0,35 m ni veća od 1,5 m.".

Posle stava 4. dodaje stav 5. koji glasi:

"Izuzetno od stava 4. ovog člana, za vozila kod kojih oblik nadgradnje onemogućava visinu u predviđenoj gornjoj granici od 1,5 m i ukoliko nisu ugrađena dodatna opciona svetla, udaljenost svetleće površine zadnjeg pozicionog svetla od površine puta ne sme biti veća od 2,1 m. Ukoliko su ugrađena dodatna opciona svetla, treba da budu ugrađena na što većem vertikalnom rastojanju koje dozvoljava nadgradnja, ali ne manje od 0,6 m iznad obaveznog svetla.".

Dosadašnji st. 5–10. postaju st. 6–11.

Član 23.

U članu 59. stav 3. menja se i glasi:

"Udaljenost svetleće površine zadnjeg svetla za maglu od površine puta ne sme biti manja od 0,25 m ni veća od 1 m. Ukoliko je zadnje svetlo za maglu grupisano sa bilo kojim zadnjim svetlom, ili kod zadnjeg svetla za maglu vozila vrste N3G, maksimalna udaljenost svetleće površine od površine puta može biti povećana do 1,2 m.".

Član 24.

U članu 64. posle stava 19. dodaje se novi stav 20. koji glasi:

"Odredbe stava 14. ovog člana ne odnose se na vojna vozila.".

Član 25.

Član 66. menja se i glasi:

"Član 66.

Oznake dugih i teških vozila moraju biti homologovane i postavljene prema jednoobraznim tehničkim uslovima.

Oznake teških motornih vozila obavezne su za za zglobne autobuse klase II i III, vozila vrste N2 čija je najveća dozvoljena masa veća od 7,5 t, vozila vrste N3 osim tegljača za pouprikolice. Oznake dugih vozila obavezne su za vozila vrste O1, O2 i O3 čija najveća dužina prelazi 8 m i vozila vrste O4.

Oznake sporih vozila obavezne su za vozila čija najveća brzina ne prelazi 30 km/h kao i vozila vrsta T, C, R, S, K1 i K5a, a moraju biti homologovane i postavljene prema jednoobraznim tehničkim uslovima.

Tabla za označavanje sporih vozila postavlja se uvek na zadnju stranu sporog vozila i to tako da je vrh zasečenog trougla okrenut na gore, dok mu je osnovica paralelna sa površinom kolovoza.

Reflektivne površine za označavanje kontura vozila moraju biti homologovane prema jednoobraznim tehničkim uslovima.

Reflektivne površine za označavanje kontura vozila moraju biti ugrađene na vozila koja su šira od 2,1 m, duža od 6 m i to na vozila vrste O3 i O4 i na vozila vrste N2, najveće dozvoljene mase veće od 7,5 t, i vozila vrste N3 osim na šasiji teretnog vozila, nekompletnom vozilu i tegljaču.

Reflektivne površine mogu biti ugrađene na točkove vozila vrste L.

Zaprečne table moraju postojati na:

1) vozilima širim od 2,55 m;

2) teretnim i priključnim vozilima čiji teret prelazi najudaljeniju tačku na zadnjoj strani vozila;

3) na priključku za izvođenje radova kada je postavljen na vozilu koje učestvuje u saobraćaju na putu.

Zaprečne table moraju biti izrađene i postavljene u skladu sa standardom SRPS.Z.S2.855.

Na vozilima vrste S koja su šire od 2,55 m postavljaju se dve zaprečne table na najisturenijem delu leve i desne strane zadnjeg dela vozila. Ove table se postavljaju i na prednjem delu ovih vozila kada su šira od traktora koje ih vuče. Ako je istovremeno obezbeđena vidljivost zaprečnih table za učesnike u saobraćaju koji dolaze u susret vozilu i učesnike u saobraćaju koji se kreću iza vozila, zaprečne table mogu biti postavljene samo na zadnjem delu vozila.

Zaprečne table moraju postojati i na vozilima vrste S koja nisu šire od 2,55 m kada je to propisano odredbama ovog pravilnika, pri čemu mora postojati najmanje jedna zaprečna tabla postavljena na levoj strani zadnjeg dela vozila.

Zaprečne table se postavljaju i na priključku za izvođenje radova, kada je on postavljen na vozilu koje učestvuje u saobraćaju na putu, na isti način koji je propisan i za vozila vrste S koja su šire od 2,55 m. Kada priključak za izvođenje radova, koji je postavljen na prednjem delu vozila koje učestvuje u saobraćaju na putu, prelazi širinu vozila, zaprečne table moraju biti postavljene na mestima koja obezbeđuju vidljivost zaprečnih table za učesnike u saobraćaju koji dolaze u susret vozilu i učesnike u saobraćaju koji se kreću iza vozila.

Primeri postavljanja oznaka iz st. 1. i 3. ovog člana dati su u Prilogu 1 koji je oštampan uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo.

Odredbe ovog člana ne odnose se na vojna vozila.".

Član 26.

U članu 69. stav 6. menja se i glasi:

"Udaljenost svetleće površine stop svetla od površine puta ne sme biti manja od 0,35 m ni veća od 1,5 m.".

Posle stava 6. dodaje stav 7. koji glasi:

"Izuzetno od stava 6. ovog člana, za vozila kod kojih oblik nadgradnje onemogućava visinu u predviđenoj gornjoj granici od 1,5 m i ukoliko nisu ugrađena dodatna opciona svetla, udaljenost svetleće površine stop svetla od površine puta ne sme biti veća od 2,1 m. Ukoliko su ugrađena dodatna opciona svetla, treba da budu ugrađena na što većem vertikalnom rastojanju koje dozvoljava nadgradnja, ali ne manje od 0,6 m iznad obaveznog svetla.".

Dosadašnji st. 7–10. postaju st. 8–11.

Član 27.

U članu 70. stav 7. menja se i glasi:

"Udaljenost donjih ivica svetlećih površina pokazivača pravca kategorija 1, 1a, 1b, 2a i 2b od površine puta ne sme biti manja od 0,35 m ni veća od 1,5 m. Ukoliko konstrukcija vozila onemogućava visinu u predviđenoj gornjoj granici od 1,5 m i ukoliko nisu ugrađena dodatna opciona svetla, visina se može povećati na 2,3 m za bočne pokazivače pravca kategorija 5 i 6, kao i na 2,1 m za pokazivače pravca kategorija 1, 1a, 1b, 2a i 2b.".

Stav 8. briše se.

Dosadašnji st. 9–18, postaju st. 8–17.

Član 28.

U članu 72. stav 1. reči: "motociklu i mopedu s dva ili tri točka bez kabine vozača, lakom četvorociklu bez kabine vozača i teškom četvorociklu koji nemaju kabinu vozača " zamenjuju se rečima: "vozilima vrste L1, L2, L3, L4, L5 bez kabine, L6 bez kabine i L7 bez kabine.".

U stavu 3. reč: "retrovizora" zamenjuje se rečima: "vozačka ogledala ".

Član 29.

U članu 73. stav 1. menja se i glasi:

"Brisači vetrobrana na motornom vozilu, osim na vozilima vrste L1, L2, L3, L4, L5 bez kabine, L6 bez kabine, i L7 bez kabine, moraju biti ugrađeni i izvedeni tako da budu pouzdani i da omoguće brisanje što veće površine vetrobrana pod svim vremenskim uslovima, kao i neophodnu vidljivost kroz vetrobran.".

Član 30.

U članu 75. stav 1. tačka 2) menja se i glasi:

"2) dva vozačka ogledala na vozilima vrste L2, L4, L5, L6, L7, ako su prvi put registrovana u Republici Srbiji nakon 1. jula 2011. godine, i na traktoru vrsta T2 do T5 kao i na turističkom vozu; "

Stav 6. tačka 3) menja se i glasi:

"3) ogledala na vozilima vrste L2, L3,L4,L5 i L6 – najmanje 50 cm2. "

Član 31.

U članu 76. posle stava 4. dodaje se stav 5. koji glasi:

"Odredbe stava 4. ovog člana ne odnose se na vojna vozila. "

Član 32.

U članu 79. stav 1. tačka 5) podtačka (5) zagrada i reči "vrste N2 i N3" brišu se.

Stav 2. briše se.

Stav 4. menja se i glasi:

"Na vozilima vrste M2 i M3 graničnik brzine mora biti ugrađen na način da se ova vozila ne mogu kretati brzinom većom od 100 km/h.".

Stav 5. menja se i glasi:

"Na vozilima vrste N2 i vozilima namenjenim za prevoz opasnog tereta graničnik brzine mora biti ugrađen na način da se ova vozila ne mogu kretati brzinom većom od 90 km/h.".

Član 33.

U članu 82. posle stava 7. dodaje se stav 8. koji glasi:

"Odredbe ovog člana ne odnose se na vojna vozila.".

Član 34.

U članu 83. posle stava 8. dodaje se stav 9. koji glasi:

"Odredbe ovog člana ne odnose se na vozila koja imaju ugrađene uređaje za spajanje vučnog i priključnog vozila, a koji su ugrađeni pre 31. decembra 1989. godine.".

Član 35.

U članu 86. stav 4. posle reči: "pneumatici" dodaje se zapeta i reči: "osim obnovljenih ".

U stavu 7. reči: "da se mogu koristiti do brzina" zamenjuje se rečima: "za brzine najmanje ".

U stavu 8. dodaje se rečenica koja glasi: "Na istoj osovini vozila obnovljeni pneumatici moraju biti sa istom homologacionom oznakom, dezenom šare, konstrukcijom i dimenzijom.".

Član 36.

Član 90. menja se i glasi:

"Član 90.

Opšta konstrukcija vozila mora biti u skladu sa osnovnim odredbama prema jednoobraznim tehničkim uslovima.

Karoserija, odnosno šasija vozila mora biti označena identifikacionom oznakom vozila, koja se upisuju utiskivanjem ili mehaničkim kovanjem na šasiji, okviru ili drugom sličnom delu vozila. Umesto te tehnike mogu se koristiti tehnike koje dokazano mogu ponuditi isti nivo otpornosti na neovlaštena menjanja ili falsifikovanja kao mehaničko kovanje.

Identifikaciona oznaka vozila se nalazi na jasnom vidljivom i dostupnom mestu. Mesto identifikacione oznaka vozila se bira na takav način da se ne može odstraniti ili uništiti.

Serijski proizvedena vozila u Republici Srbiji nakon 1. jula 2011. godine i novoproizvedena vozila koja se prvi put registruju u Republici Srbiji nakon 1. januara 2017. godine moraju imati ugrađenu propisanu proizvođačku tablicu.

Propisanu proizvođačku tablicu postavlja proizvođač vozila ili njegov predstavnik.

Karoserija na motornim i priključnim vozilima mora biti ugrađena i izvedena tako da po svojoj konstrukciji, kvalitetu i vrsti materijala, kao i opremljenosti, odgovara nameni vozila i da obezbeđuje sigurnost putnika i vozača za vreme vožnje. Zadnja strana karoserije autobusa kojima se vrši prevoz putnika u gradskom i prigradskom saobraćaju i trolejbusa kojima se vrši prevoz putnika u gradskom saobraćaju osim na vozilima koja su proizvedena, odnosno prvi put registrovana pre 1. aprila 1971. godine, kao i trolna oprema trolejbusa, moraju biti izvedene tako da se niko ne može popeti na zadnju stranu vozila i visiti za vreme vožnje.

Otvor za punjenje rezervoara gorivom ne sme se nalaziti u prostoru za vozača ili u prostoru za putnike.

Traktor vrste T, koji je proizveden i prvi put registrovan nakon 1. januara 1983. godine, mora posedovati bezbednosnu kabinu ili ram koji moraju biti ugrađeni i izvedeni u svrhu zaštite vozača od povrede u slučaju da se traktor prevrne i da odgovaraju zahtevima direktive EU broj 2009/75 ili 2009/57, odnosno odgovarajućim OECD zahtevima, o čemu Agencija za bezbednost saobraćaja izdaje odgovarajuća uverenja.

Izuzetno od stava 8. ovog člana traktor koji je proizveden i prvi put registrovan nakon 1. januara 1983. godine, najkasnije do 1. januara 2022. godine mora posedovati bezbednosnu kabinu ili ram koji moraju biti ugrađeni i izvedeni u svrhu zaštite vozača od povrede u slučaju da se traktor prevrne.

Izuzetno od stava 8. ovog člana, traktor koji poseduje bezbednosnu kabinu ili ram i koji je proizveden i prvi put registrovan u Republici Srbiji pre 4. maja 2013. godine, ne mora posedovati uverenja iz stava 8. ovog člana.

Novoproizveden traktor vrste T, koji se prvi put registruje u Republici Srbiji nakon 1. januara 2017. godine, u pogledu bezbednosne kabine ili rama mora biti proizveden prema zahtevima direktive EU broj 2009/75 ili 2009/57, odnosno uredbe EU 167/2013 i 1322/2014, odnosno odgovarajućim OECD zahtevima.

Upotrebljavani traktor vrste T, koji se prvi put registruje u Republici Srbiji nakon 1. januara 2017. godine, mora posedovati bezbednosnu kabinu ili ram koji moraju biti ugrađeni i izvedeni tako da štite vozača od povrede u slučaju da se traktor prevrne, najmanje prema zahtevima direktive 77/536 EEC ili 79/622 EEC ili odgovarajućim OECD zahtevima.

Nova bezbednosna kabina ili ram koji se koji se naknadno ugrađuju na vozilo moraju biti izvedeni i ugrađeni prema zahtevima direktive EU 2009/75 ili 2009/57, ili uredbe EU 167/2013 i 1322/2014, odnosno odgovarajućim OECD zahtevima, o čemu Agencija za bezbednost saobraćaja izdaje odgovarajuće uverenje.

Na vozilima kojima se vrši prevoz putnika, visina prvog stepenika od površine puta ne sme biti veća od 0,34 m u slučaju vozila klase I i A, odnosno 0,38 m u slučaju vozila klase II, III i B (0,43 m u slučaju čisto mehaničkog oslanjanja). Visina ostalih stepenika ne sme biti manja od 0,12 m, ni veća od 0,25 m u slučaju vozila klase I i A, odnosno 0,35 m u slučaju vozila klase II, III i B.

Dubina prvog stepenika ne sme biti manja od 0,3 m, a ostalih stepenika manja od 0,2 m.

Širina svih stepenika ne sme biti manja od 0,4 m.

Istureni delovi i ukrasni predmeti na prednjem delu vozila ne smeju imati oštre ivice. Ako postoji ukrasna figura na gornjoj površini prednjeg dela vozila, ona mora biti elastično pričvršćena za vozilo.

Oslonci za noge vozača na motociklu i četvorociklu moraju biti ugrađeni i izvedeni sa obe strane motocikla i četvorocikla, a kod motocikla sa sedištem za putnika mora biti ugrađen držač, a oslonci za noge putnika moraju biti ugrađeni i izvedeni sa obe strane motocikla.

Vozila sa jednim tragom moraju imati najmanje jedan uređaj koji im omogućava da se parkiraju u uspravnom položaju.

Odredbe stava 18. ovog člana ne odnose se na vozila koja su proizvedena, odnosno prvi put registrovana pre 1. aprila 1971. godine.".

Član 37.

Član 93. menja se i glasi:

"Član 93.

Slobodna površina namenjena za jedno mesto za stajanje putnika iznosi 0,125 m2 u vozilima klase I i A, odnosno 0,150 m2 u vozilima klase II.

Slobodnu površinu namenjenu za stajanje putnika ne sačinjavaju stepeništa i površine koje prema jednoobraznim tehničkim uslovima ne zadovoljavaju zahteve za stajanje putnika.

Za vozila vrste M2 i M3 masa putnika iznosi 68 kg za vozila klase I i A, odnosno 71 kg za vozila klase II, III i B.

Unutrašnji prostor kabine za vozača i prostor za putnike moraju biti opremljeni tako da je pod normalnim uslovima u toku vožnje ili za vreme mirovanja vozila isključeno povređivanje vozača, odnosno putnika u vozilu. Pribor, alat, uređaji i oprema moraju biti dobro pričvršćeni.

Prostor za vozača i putnike u motornim i priključnim vozilima, osim na turističkom vozu, mora imati unutrašnju rasvetu.

Odredbe st. 1. i 2. ovog člana ne odnose se na vozila koja su proizvedena, odnosno prvi put registrovana pre 1. januara 1972. godine.".

Član 38.

U članu 94. stav 5. menja se i glasi:

"Vozila vrste M2 i M3, klase II, III i B, prvi put registrovana u Republici Srbiji nakon 1. januara 2013. godine, moraju imati otvor u slučaju opasnosti na krovu minimalnih dimenzija 0,5 m x 0,7 m. Ovaj otvor mora biti označen sa unutrašnje strane.".

Posle stava 5 dodaju se st. 6. i 7. koji glase:

"Vozila vrste M2 i M3, klase II, III i B proizvedena nakon 1. januara 2017. godine moraju imati otvor u slučaju opasnosti na krovu minimalnih dimenzija 0,6 m x 0,7 m. Ako je vozilo predviđeno za najviše 30 putnika, mora imati minimalno jedan otvor u slučaju opasnosti. Ako je vozilo predviđeno za više od 30 putnika, mora imati minimalno dva otvora u slučaju opasnosti.

Otvor u slučaju opasnosti mora biti usaglašen sa jednoobraznim tehničkim uslovima.".

Dosadašnji st. 6. i 7. postaju st. 8 i 9.

Član 39.

U članu 99. u stavu 1. reč: "razviti" zamenjuje se rečju: "postići".

U stavu 4. reči: "koja ostavljaju jedan trag uključujući i asimetrični tricikl" zamenjuju se rečima: "vrste L1, L2, L3, L4, L5".

Posle stava 5. dodaje se stav 6. koji glasi:

" Odredbe ovog člana ne odnose se na vojna vozila.".

Član 40.

U članu 100. stav 2. posle reči: "delove" dodaju se reči: "na prednjoj i zadnjoj strani".

U stavu 7. reči: " stava 4." zamenjuju se rečima: "st. 4. i 5.".

Član 41.

U članu 101. stav 2. reči: "1. januara 1971" zamenjuju se rečima: "5. oktobra 1974", reči: "1. januara 1980" zamenjuju se rečima: "1. februara 1986", a reči "i za sva ostala sedišta" zamenjuju se rečima: "za sva sedišta.".

U stavu 5. reč: "koje" zamenjuje se rečju: "koja".

Posle stav 6. dodaju se stav 7. koji glasi:

"Odredbe ovog člana ne odnose se na vojna vozila.".

Član 42.

U članu 108. stav 2. reči: "imaju više od 22. mesta za sedenje" zamenjuju se rečima: "su predviđena za više od 22 putnika".

Član 43.

Posle člana 118a dodaje se član 118b koji glasi:

"Član 118b

Izuzetno od člana 2. stav 1. ovog pravilnika teretna vozila, terenska vozila za prevoz lica i autobusi namenjeni za potrebe Vojske Srbije mogu biti proizvedeni u Republici Srbiji sa emisijom izduvnih gasova najmanje nivoa "EURO 3" ili mogu biti kompletirani na homologovanim autobuskim šasijama CX i homologovanim šasijama teretnog vozila BX emisije izduvnih gasova najmanje nivoa "EURO 3".".

Član 44.

Posle člana 120a dodaje se član 120b koji glasi:

"Član 120b

Odredbe člana 9. ovog pravilnika ne primenjuju se na vozila vrste N koja se deklarišu kao specijalna.".

Član 45.

Ovaj pravilnik stupa na snagu danom objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".



❮ Nazad na prethodnu stranicu

Email Print