Email Print
01.11.2016.

NACRT ZAKONA O NACIONALNOM DNK REGISTRU - Tekst propisa


NACRT ZAKONA O NACIONALNOM DNK REGISTRU

I OSNOVNE ODREDBE

Predmet zakona

Član 1.

Ovim zakonom uređuje se uspostavljanje i sadržina nacionalnog registra rezultata analize dezoksiribonukleinske kiseline (u daljem tekstu – DNK i DNK registar) izvršene za potrebe krivičnog postupka, utvrđivanje identiteta nestalih ili nepoznatih lica i leševa, obrada podataka i druga pitanja od značaja za vođenje DNK registra.

Značenje izraza

Član 2.

Pojedini izrazi upotrebljeni u ovom zakonu ili propisima koji iz njega proizilaze, imaju sledeće značenje:

1) DNK analiza, u smislu ovog zakona, jeste analiza biološkog materijala, za potrebe krivičnog postupka ili postupka utvrđivanja identiteta, iz koga se dobijaju DNK profili koji se nalaze u nacionalnom DNK registru - odnosno skup primenjenih biohemijskih i molekularno genetičkih metoda za izolovanje molekula DNK iz biološkog materijala, određivanje koncentracije molekula DNK u izolatima, umnožavanje određenih fragmenata DNK molekula, elektroforetsko razdvajanje i detekcija umnoženih DNK fragmenata.

2) Rezultat DNK analize ili DNK profil, jeste niz numeričkih oznaka alelnih varijanti prisutnih na analiziranim lokusima, koji predstavlja identifikacionu karakteristiku lica čiji je DNK molekul predmet DNK analize i znači alfanumeričku šifru koja se dobija na osnovu analize jednog ili više lokusa u DNK molekulu i koristi za izveštavanje.

3) Lokus jeste specifična lokacija gena ili određene DNK sekvence na hromozomu i predstavlja DNK marker.

4) Alel je varijanta određene DNK sekvence na datom lokusu;

5) Evropski standardni set (ESS) označava međunarodno usvojeni skup DNK lokusa (markera) koji se koristi za humanu identifikaciju;

6) ESS lokus označava DNK lokus, koji je deo Evropskog standardnog seta lokusa;

7) ESS rezultat analize označava DNK profil utvrđen analizom ESS lokusa pomenutih DNK lokusa koji su deo ESS.

8) Interpolov standardni set lokusa (Interpol Standard Set of Loci - ISSOL) je standardni set DNK lokusa, koji se koristi u Interpolovoj razmeni DNK profila.

9) Biološki trag, u smislu ovog zakona, je svaki biološki materijal humanog porekla, koji se može dovesti u vezu sa krivičnim delom ili u cilju utvrđivanja identiteta, nad kojim se može izvršiti odgovarajuća DNK analiza;

10) Nesporni biološki materijal je biološki materijal izuzet od lica čiji je identitet poznat i potvrđen ili od nestalog, NN lica ili leša u cilju njihove identifikacije. DNK profil dobijen iz nespornog biološkog materijala služi za upoređivanje sa DNK profilima koji su dobijeni iz spornog ili nespornog biološkog materijala pronađenog prilikom vršenja uviđaja, rekonstrukcije, obdukcije, telesnog pregleda ili drugih zakonom propisanih radnji;

11) Sporni biološki materijal je biološki materijal koji potiče od jedne ili više osoba čiji identitet nije poznat, izuzet prilikom sprovođenja zakonom propisanih radnji. DNK profili dobijeni iz spornog biološkog materijala služe za upoređivanje sa DNK profilima koji su dobijeni iz nespornog biološkog materijala.

12) Uzorak za DNK analizu je uzorak biološkog materijala (pljuvačka, krv, semena tečnost, dlake, epitelne ćelije i druga tkiva i telesne tečnosti) koji je izuzet na zakonom propisan način;

13) Identifikacioni podaci su lični podaci lica ili leševa kojima su utvrđeni DNK profili.

Uspostavljanje Nacionalnog DNK registra

Član 3.

Ovim zakonom uspostavlja se jedinstveni Nacionalni DNK registar Republike Srbije, usaglašen sa domaćim i usvojenim međunarodnim standardima, definisanim ovim zakonom.

DNK registar sadrži DNK profile koji su utvrđeni za potrebe sprovođenja krivičnog postupka i utvrđivanja identiteta nestalih ili nepoznatih lica i leševa.

Identifikacioni podaci iz Nacionalnog DNK registra mogu se razmenjivati i prenositi drugim laboratorijama i međunarodnim organizacijama, odnosno državama, u skladu sa ovim i drugim zakonom i potpisanim međunarodnim sporazumima.

Načela vođenja DNK registra

Član 4.

Vođenje DNK registra vrši se u skladu sa načelima zakonitosti, profesionalizma, zaštite ličnih podataka, saradnje, nediskriminacije, nepristrasnosti, pouzdanosti, blagovremenosti i ekonomičnosti i efikasnosti, kao i drugih načela kojima je uređeno delovanje organa državne uprave, delovanje državnih službenika i utvrđenih standarda koji učvršćuju dobru laboratorijsku praksu.

Vođenje DNK registra

Član 5.

DNK registar uspostavlja, vodi i njime upravlja Ministarstvo nadležno za unutrašnje poslove, preko nadležne forenzičke službe u svom sastavu (u daljem tekstu: Ministarstvo), u skladu sa ovim i drugim zakonima.

Evropski standardni set (ESS)

Član 6.

Usvaja se u Republici Srbiji kao osnovni standard u radu, Evropski standardni set (European Standard Set of Loci - ESS), koji obuhvata sledećih 12 DNK lokusa: D3S1358, VWA, D8S1179, D21S11, D18S51, HUMTH01(TH01), FGA, D1S1656, D2S441, D10S1248, D12S391 i D22S1045.

Sve DNK laboratorije u Republici Srbiji dužne su da prilikom analize DNK za potrebe krivičnih postupaka ili identifikacije nestalih, NN lica i leševa, uzimaju u obzir lokuse navedene u st.1 ovog člana, kojih može biti i više, u zavisnosti od korišćenog hemijskog kompleta.

Forenzičke DNK tehnologije

Član 7.

U razmeni rezultata forenzičke DNK analize, koristiće se najmanje DNK lokusi navedeni u članu 6. koji čine, Evropski standardni set (ESS) ili Interpolov standardni set lokusa (ISSOL), kako bi se olakšala razmena DNK profila.

Ukoliko utvrđeni DNK profil sadrži i lokuse van standardnog seta lokusa iz čl.6, st.1, prilikom razmene DNK podataka, može se vršiti razmena i tih lokusa.

Evropski standardni set (ESS) i Interpolov standardni set lokusa (ISSOL) - rezultati analiza će se vršiti u skladu sa naučno testiranim i odobrenim DNK tehnologijama, na osnovu sprovedenih istraživanja u okviru Radne grupe za DNK, Evropske mreže forenzičkih naučnih instituta (ENFSI).

Standardizacija DNK tehnologija

Član 8.

U smislu korišćenja DNK tehnologija, potrebno je da DNK laboratorije u Republici Srbiji, bez obzira da li se radi o fizičkim, pravnim licima, državnim organima ili drugim institucijama, ispune zahteve kvaliteta i stručnosti, u skladu sa Zakonom o akreditaciji.

U metodama obrade i dobijanja rezultata DNK analize, obavezno će se u uspostavljenim laboratorijama, koristiti međunarodno priznate i verifikovane metode prema standardu SRPS ISO/IEC 17025:2006, u skladu sa čl.3, st.1, ovog zakona.

Sertifikaciju ovog standarda vrši Akredaticiono telo Srbije.

U svom radu, potrebno je da laboratorije imaju i urađene međunarodne međulaboratorijske testove kompetencija, tzv. PT testove, radi dokaza potvrđivanja kompetentnosti, jednom godišnje.

Zakonske garancije

Član 9.

Na predlog Ministarstva unutrašnjih poslova, Vlada Republike Srbije, posebnom odlukom, odlučuje o krivičnim delima u vezi sa kojima se, i uslovima pod kojima se, podaci, kao rezultati DNK analize, moraju obavezno pribaviti i čuvati u nacionalnom DNK registru.

Ministartsvo unutrašnjih poslova nadležno je i odgovorno za tačnost podataka iz DNK registra, u ime Vlade Republike Srbije, odnosno u ime Republike Srbije u okviru uspostavljene međunarodne razmene podataka.

Ukoliko iz postupka vođenja DNK registra ili obrade podataka dođe do materijalne ili nematerijalne štete učinjene trećim licima, primenjuju se propisi koji regulišu obligacione odnose, u delu odgovornosti za štetu.

Uzimanjem i skladištenjem DNK materijala u cilju čuvanja rezultata DNK analize, garantuje se zaštita ličnog integriteta lica i zaštita podataka o ličnosti, u skladu sa ovim i zakonom kojim se reguliše obrada podataka o ličnosti.

Ovaj zakon i drugi odnosni propisi, u vezi sa DNK registrom, moraju biti u skladu sa odgovarajućim zakonima u Republici Srbiji i usvojenim Evropskim i drugim međunarodnim konvencijama, koje se na njega odnose.

U slučaju da šta nije regulisano ovim ili drugim zakonom, neposredno se primenjuju norme usvojenog međunarodnog sporazuma.

II SADRŽINA, USPOSTAVLjANjE I VOĐENjE DNK REGISTRA

Sadržina DNK registra

Član 10.

DNK registar sadrži:

1) Zbirku DNK profila dobijenih iz nespornih uzoraka koja sadrži:

a) Bazu podataka DNK profila, u okviru koje se nalaze DNK profili nespornih uzoraka, odnosno, lica čiji je identitet poznat (osumnjičeni, okrivljeni, optuženi, osuđeni za krivična dela koja se gone po službenoj dužnosti, za koje je izdata pisana naredba organa krivičnog postupka, u skladu sa Zakonikom o krivičnom postupku);

b) Bazu podataka DNK profila lica osuđenih za krivična dela, koja se vodi na osnovu čl.37 usvojene Konvencije Saveta Evrope o zaštiti dece od seksualnog zlostavljanja i seksualnog iskorišćavanja;

v) Bazu podataka DNK profila koji su dostavljeni od strane nadležnih organa u okviru međunarodne policijske ili pravosudne saradnje;

g) Bazu podataka DNK profila lica koja rade u laboratoriji, drugih lica koja su mogla doći u dodir sa uzorcima gde je pronađen DNK profil, kao i forenzičara na terenu, (radi eliminacije);

d) Bazu podataka DNK profila lica kojima se utvrđuje identitet i profila drugih lica, dostavljenih u svrhu identifikacije.

2) Zbirku DNK profila dobijenih iz spornih bioloških tragova koja sadrži:

a) Bazu podataka DNK profila NN lica koji su dobijeni iz tragova dostavljenih sa lica mesta, prilikom vršenja uviđaja i/ili drugih procesnih radnji;

b) Bazu podataka DNK profila NN leševa koji su dobijeni iz tragova dostavljenih sa lica mesta, prilikom vršenja uviđaja i/ili drugih procesnih radnji;

v) Bazu podataka DNK profila dobijenih iz spornih bioloških tragova koji su dostavljeni od strane nadležnih organa u okviru međunarodne policijske ili pravosudne saradnje;

g) Bazu podataka DNK profila NN lica i leševa radi utvrđivanja identiteta i identifikacije kod masovnih katastrofa;

d) Bazu podataka mešanih DNK profila dobijenih iz spornih bioloških tragova;

3) Zbirku identifikacionih podataka, koji sadrže: DNK profil, ime, prezime (devojačko prezime), ime oca, ime majke, datum i mesto rođenja i jedinstveni matični broj građana, datum i mesto rođenja, mesto stanovanja ili privremenog boravka, oznaku predmeta organa koji vodi postupak i laboratorijski delovodni broj, ime tehničara i analitičara koji su radili sa DNK profilom i naziv i sedište laboratorije koja je izvršila analizu;

4) Zbirku do sada utvrđenih DNK profila u krivičnim postupcima iz svih DNK laboratorija u Republici Srbiji, koji sadrže, po laboratorijama: DNK profil, ime, prezime (devojačko prezime), ime oca, ime majke, datum i mesto rođenja i jedinstveni matični broj građana, datum i mesto rođenja, mesto stanovanja ili privremenog boravka, oznaku predmeta organa koji vodi postupak i laboratorijski delovodni broj, ime tehničara i analitičara koji su radili sa DNK profilom i naziv i sedište laboratorije koja je izvršila analizu ili raspoložive osnovne podatke koje laboratorije imaju;

5) Zbirku registrovanih DNK laboratorija u Republici Srbiji sa osnovnim podacima o osnivanju, mestu rada, kontakt podacima i drugim relevantnim podacima (akreditacijama, broju zaposlenih stručnjaka, tehničara i analitičara i njihovim imenima, njihovim kvalifikacijama, kao i DNK profilima zaposlenih stručnjaka, radi eventualne eliminacije)

Član 11.

U slučaju forenzičke registracije, koja se vrši po naredbi nadležnog organa postupka, jedan primerak nespornog uzorka (buklani bris) se obavezno dostavlja i nadležnoj forenzičkoj službi Ministarstva, bez obzira na to, kojoj laboratoriji će organ krivičnog postupka poveriti analizu i veštačenje.

Laboratoriji Ministartsva će se, ukoliko nije moguće izuzeti buklani bris, obavezno dostaviti krv ili drugi biološki materijal lica, koji je podoban za DNK analizu.

III OBRADA PODATAKA U DNK REGISTRU I NJIHOVO ČUVANJE I BRISANJE

Obrada podataka

Član 12.

Obrada podataka u DNK registru obuhvata radnje kojima se automatski, poluautomatski ili na drugi način podaci prikupljaju, beleže, prepisuju, umnožavaju, kopiraju, prenose, pretraživaju, razvrstavaju, pohranjuju, razdvajaju, ukrštaju, objedinjuju, upodobljavaju, menjaju, obezbeđuju, koriste, stavljaju na uvid, otkrivaju, objavljujue, šire, snimaju, organizuju, čuvaju, prilagođavaju, otkrivaju putem prenosa ili na drugi način čine dostupnim, prikrivaju, izmeštaju i na drugi način činjenje nedostupnim, kao i sprovođenje drugih radnji u vezi sa navedenim podacima (u daljem tekstu – obrada podataka), bez pristanka lica čiji se podaci obrađuju.

Obrada podataka koji su dostavljeni od strane nadležnih organa u okviru uspostavljene međunarodne saradnje vrši se u skladu sa tim međunarodnim sporazumom.

Ako međunarodni sporazum ne postoji ili određena pitanja nisu regulisana međunarodnim sporazumom, obrada podataka se vrši u skladu sa ovim zakonom, pod uslovom da kod iznošenja podataka iz Republike Srbije, postoji uspostavljen princip uzajamnosti sa drugom stranom i dovoljna zaštita podataka, u skladu sa nacionalnim zakonodavstvom.

Svrha obrade podataka u DNK registru

Član 13.

Svrha obrade podataka DNK registra je:

1) Pronalazak i identifikacija učinilaca krivičnih dela, otkrivanje i obezbeđenje tragova krivičnog dela i predmeta koji mogu poslužiti kao dokaz, kao i prikupljanja svih obaveštenja koja bi mogla biti od koristi za uspešno vođenje krivičnog postupka;

2) Sprovođenje međunarodne pomoći u krivičnim stvarima;

3) Sprovođenje sporazuma o policijskoj saradnji

4) Sprovođenje drugih međunarodnih sporazuma

Obim obrade podataka u DNK registru

Član 14.

Obim obrade, sadržan je u cilju preduzimanja najnužnijih mera i radnji radi postizanja njihove svrhe uz sprovođenje svih načela propisanih ovim i drugim zakonom.

Prilikom razmene rezultata DNK analize, DNK laboratorije u Republici Srbiji se ograničavaju na razmenu DNK profila, koji podrazumevaju nekodirajuće delove DNK molekula, odnosno, koji ne daju informacije o specifičnim naslednim osobinama.

Ukoliko se nauka razvije na takav način da može da se utvrdi da bilo koji od navedenih DNK lokusa iz čl.6 pruža informacije o određenim naslednim karakteristikama, taj marker se neće koristiti prilikom razmene rezultata DNK analize, a podaci o naslednim karakteristikama, brišu se.

Zaštita podataka o ličnosti

Član 15.

Podaci sadržani u DNK registru obrađuju se u obimu koji je potreban da bi se postigla svrha obrade i na način koji je u skladu sa njihovom namenom, navedenih u čl.8 ovog zakona.

Podaci o ličnosti se obrađuju i čuvaju u skladu sa nacionalnim zakonodavstvom.

Podaci o ličnosti koji se obrađuju u DNK laboratorijama institucija, fizičkih i pravnih lica, po ovom zakonu, imaju se obrađivati po svim pravilima koji proističu iz zakona koji reguliše zaštitu podataka o ličnosti, o čemu će svaka institucija, fizičko i pravno lice doneti odgovarajuću unutrašnju odluku i procedure, a zbog same materije obrade i njenog značaja za Republiku Srbiju, Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti ima specijalno ovlašćenje za spoljnu kontrolu u ovim materijama zaštite i ostvarivanja prava.

Podaci iz stava 1 ovog člana, mogu se obrađivati u statističke ili naučno-istraživačke svrhe, ukoliko se preduzmu odgovarajuće mere zaštite.

Zaštita podataka iz stava 1. ovog člana vrši se u potpunosti u skladu sa stavom 2 i 3. ovog člana, kao i Okvirnom odlukom Saveta Evrope o zaštiti ličnih podataka, obrađenih u okviru policijske i pravosudne saradnje u krivičnim stvarima.

Lica ovlašćena za obradu podataka

Član 16.

Obradu podataka u DNK registru vrše nadležna forenzička služba u Ministarstvu, koje za to ovlasti starešina tog organa (u daljem tekstu: ovlašćena lica).

Ministarstvo će imenovati i ovlašćena lica ili kontakt tačke za razmenu podataka o DNK analizama, u odnosu na obaveze koje proizilaze iz uspostavljene međunarodne saradnje.

Razmena DNK rezultata analize

Član 17.

U vezi razmene rezultata DNK analize i automatske obrade ovih podataka, a u cilju ubrzanja i pojačavanja prekogranične saradnje, posebno u borbi protiv terorizma i prekograničnog kriminala, poseban propis, koji je u skladu sa odnosnim Odlukama Saveta Evrope, doneće Vlada.

Dostavljanje rezultata DNK analize

Član 18.

Rezultate DNK analize izvršene za potrebe krivičnog postupka, nadležnom organu postupka dostavlja laboratorija koja je po naredbi izvršila DNK analizu (u daljem tekstu: DNK laboratorija), u roku od 7 dana od dana izvršene analize.

Rezultate DNK analize, DNK profile lica sa ličnim podacima, ili podacima koji su dostupni, dobijenih laboratorijskom obradom, sve laboratorije koje su izvršile analize za potrebe krivičnog postupka, dostavljaju nadležnoj forenzičkoj službi Ministarstva odmah, a najkasnije u roku od 7 dana, bez nalaza i mišljenja, odnosno drugih stručnih detalja i zaključaka, čime se poštuju i odredbe sadržaja naredbe, opisane u zakonu koji reguliše krivični postupak i imajući u vidu viši interes države za vođenje ove vrste evidencije na jednom mestu.

Rezultate DNK analize izvršene za potrebe krivičnog postupka sa ličnim podacima lica, a na zahtev drugih ovlašćenih organa u inostranstvu, u skladu sa međunarodnim sporazumima o policijskoj ili drugoj vrsti saradnje, dostavlja Ministarstvo, samostalno ili preko Ministarstva nadležnog za pravosuđe, u zavisnoti od vrste zamolnice međunarodne organzacije ili države molilje.

Sve DNK laboratorije su dužne po ovom zakonu, dostaviti Ministarstvu rezultate svih izvršenih analiza u krivičnim postupcima, do stupanja na snagu ovog zakona, u vidu DNK profila lica i njihovih raspoloživih podataka, bez obzira na dosadašnje laboratorijske metode rada, u cilju formiranja jedinstvenog DNK registra, navedenog u čl.10. st.1, tač 4. ovog zakona.

Ukoliko se radnja iz st.4. ovog člana ne izvrši ili se izvrši delimično, Ministarstvo će prvo upozoriti, a zatim, ukoliko se navedena radnja ne izvrši u roku od 30 dana, pokrenuti inicijativu preko Ministarstva nadležnog za pravosuđe, da postupajuća institucija, fizičko ili pravno lice – DNK laboratorija, više ne vrši veštačenja u krivičnom postupku, odlukom koja će se pozvati na prethodni i ovaj stav ovog člana i o tome obavestiti sve postupajuće sudove i javna tužilaštva.

Bliži način dostavljanja rezultata DNK analize, DNK profila i neophodnih podataka o ličnosti, koji su sadržani u ovom zakonu, u čl.10, propisuje Ministartsvo, uz prethodno pribavljeno mišljenje Ministarstva nadležnog za pravosuđe i poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti.

Obrada dostavljenih rezultata DNK analize

Član 19.

Ovlašćena lica Ministarstva obavezna su da u roku od 30 dana od dana dostavljanja rezultata DNK analize iz člana 18. st.2., ovog zakona, obrade podatke u zbirkama DNK profila, dostupnih identifikacionih podataka i nespornog biološkog materijala.

Ovlašćena lica Ministarstva obavezna su da u roku od 120 dana od dana dostavljanja rezultata DNK analize iz člana 18. st.4., ovog zakona, obrade podatke u zbirkama DNK profila, identifikacionih podataka i nespornog biološkog materijala.

Upoređivanje DNK profila

Član 20.

Nadležni tužilac, sud ili starešina organa uprave u sastavu nadležnog državnog organa ili lice koje on ovlasti – organ postupka, može zahtevati, odnosno, narediti pretraživanje DNK registra radi upoređivanja DNK profila dobijenog DNK analizom, sa DNK profilom koji se već nalazi u DNK registru, u skladu sa Zakonikom o krivičnom postupku i Zakonom o policiji (u cilju utvrđivanja identiteta ili sprovođenja mera i radnji).

Zahtev, odnosno, naredba se dostavlja u pismenom obliku, a izuzetno, i u slučajevima koji ne trpe odlaganje, usmeno, uz sačinjavanje službene beleške i naknadno sačinjavanje i dostavljanje pisanog zahteva.

Na način naveden u stavu 1. i 2, shodno se postupa i u odnosu na strane državne organe, u ostvarivanju međunarodne pravne pomoći u krivičnim stvarima, međunarodne policijske saradnje, ili u drugim slučajevima predviđenih međunarodnim sporazumima.

Pretraživanje podataka može biti i automatsko, gde se, u prvom koraku, dobija informacija o tome da li ima ili nema poklapanja u odnosu na alfanumerički kod, bez drugih podataka o ličnosti, dok se u drugom koraku, saznaje i za podatke o ličnosti, uz doslednu primenu pravila o razmeni podataka putem pravne pomoći u krivičnim stvarima, policijskoj saradnji ili drugim međunarodnim sporazumima.

U slučaju iz stava 1, ovog člana, ovlašćena lica, u roku od sedam dana, dostavljeni ili traženi DNK profil unose i upoređuju sa DNK profilima koji se nalaze u DNK registru.

Nakon izvršenog upoređivanja ovlašćena lica organima iz stava 1. ovog člana dostavljaju pisani izveštaj o rezultatu upoređivanja ili zapisnik o veštačenju.

Čuvanje podataka u DNK registru

Član 21.

Podaci u DNK registru čuvaju se, u odnosu na vrstu krivičnog dela, odnosno u skladu sa odredbama zakona kojim se reguliše čuvanje podataka u Ministarstvu i Krivičnog zakonika, kojim je regulisana relativna i apsolutna zastara za krivično gonjenje.

Podaci u DNK registru čuvaju se uz primenu mera obezbeđivanja njihove fizičke i tehničke zaštite.

Informatička struktura u kojima se nalazi baza sa DNK registrom ili se ona razmenjuje, je zaštićena na najvišem tehničkom nivou i ne može biti u mreži sa javno dostupnim računarskim mrežama.

Svi podaci iz DNK registra dnevno se arhiviraju elektronski u duplikatu na odgovarajućim medijima, a kopije arhiviranih podataka se čuvaju na način propisan u stavu 1 do 3. ovog člana.

Opšta odredba o brisanju DNK profila i drugih podataka iz DNK registra

Član 22.

DNK profili i drugi podaci iz DNK registra brišu se isključivo po odluci nadležnog organa krivičnog postupka koji je obradu dozvolio, odnosno, naredio ili ministarstvo nadležno za pravosuđe, ukoliko je došlo do apsolutne zastare krivičnog gonjenja.

Postupak za brisanje se pokreće po ličnom zahtevu obrađivanog lica ili po službenoj dužnosti, kao i na zahtev srodnika: nestalog lica, neidentifikovanog lica ili leša, u skladu sa zakonom kojim je regulisana zaštita podataka o ličnosti.

Ukoliko je prošao rok iz čl.21, stav 1, podaci se brišu od strane Ministarstva po službenoj dužnosti, po prethodno dobijenoj odluci nadležnog organa i zahtevu Ministarstva nadležnog za pravosuđe.

Brisanje DNK profila i drugih podataka iz DNK registra

Član 23.

Ukoliko nadležni organ postupka, odnosno ministarstvo nadležno za pravosuđe donese odluku o brisanju DNK profila i drugih podataka iz DNK registra iz čl.22,st.3, jer su nastupile zakonske smetnje za njihovo dalje držanje i obradu (obustava postupka, odnosno odbijanje optužbe zbog zastarelosti krivičnog gonjenja i drugi zakonski slučajevi), Ministar unutrašnjih poslova ili starešina koji je posebno ovlašćen, će doneti odgovarajuću unutrašnji akt o konstataciji brisanja DNK profila i drugih podataka iz DNK registra, po službenoj dužnosti, nakon čega će se podaci i fizički izbrisati sa medija.

Odluku o brisanju DNK profila, tužilaštvo, sud, odnosno Ministar ili lice koje on ovlasti, donosi u roku od 60 dana od dana utvrđivanja činjenica iz st. 1 i 2. ovog člana.

Brisanje DNK profila u drugim slučajevima

Član 24.

Brisanje DNK profila iz DNK registra vrši Ministarstvo po službenoj dužnosti na osnovu odluke kojom sa posebnom klauzulom o brisanju profila ili ukoliko DNK profil pripada:

1) nestalom licu kada lice bude pronađeno ili protekom 25 godina od dana unošenja podataka za nestalo lice, po zahtevu tog ili ovlašćenog lica i

2) neidentifikovanom licu kada se utvrdi njegov identitet, ukoliko ne postoji neki drugi zakonski osnov, a laboratorija obavesti o datim činjenicama.

Ministar unutrašnjih poslova ili starešina koji je posebno ovlašćen, će konstatovati brisanje DNK profila i drugih podataka iz DNK registra, po službenoj dužnosti, u slučaju ako se utvrdi da su DNK profili ili drugi podaci iz nekog razloga pogrešno uneti.

Brisanje identifikacionih podataka i uništavanje nespornih bioloških materijala

Član 25.

Identifikacioni podaci se brišu, a nesporni biološki materijal, ukoliko postoji, uništava se istovremeno sa brisanjem DNK profila na koji se ti podaci i biološki materijal odnose.

Nesporni biološki materijal uništava se na način uređen propisima kojima se uređuje postupanje sa biološkim i medicinskim otpadom.

Propisi koji se odnose na brisanje podataka i uništavanje biloškog i medicinskog materijala

Član 26.

Ministartsvo nadležno za poslove pravosuđa bliže će podzakonskim aktom urediti postupak, u vezi sprovođenja članova od 21. do 25, uz prethodno pribavljeno mišljenje Ministarstva nadležnog za unutrašnje poslove i poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti.

Razvoj sistema za razmenu i razmena rezultata DNK analize sa zemljama članicama EU, INTERPOLOM, EUROPOLOM i zemljama sa kojima je zaključen bilateralni ili multilateralni sporazum o međunarodnoj policijskoj saradnji

Član 27.

Za razvoj sistema za razmenu podataka iz nacionalnog DNK registra nadležna je forenzička služba i informatička podrška nadležnog Sektora Ministartsva, kao i druge sertifikovane laboratorije za izradu DNK analiza u Republici Srbiji.

U smislu st.1, ovog člana, u skladu sa budžetom Republike Srbije, razviće se do momenta pune funkcionalnosti Nacionalnog DNK registra inicijalna unutrašnja međulaboratorijska informatička infrastruktura, u skladu sa brojem trenutnih DNK laboratorija koje budu prijavljene Ministarstvu unutrašnjih poslova, nakon stupanja na snagu ovog Zakona.

Izgradnja ove strukture je obavezna i u slučaju neprijavljivanja laboratorije koja je vršila DNK analize za potrebe krivičnog postupka nadležnom Ministartsvu, gde i pored toga, ostaje dužnost dostavljanja analiziranih rezultata, a sa tom laboratorijom će se shodno postupiti kao u čl.18. ovog Zakona.

Nakon izgradnje infrastrukture iz st.1 i 2., ovog člana, svaka nova DNK laboratorija, pristupaće ovom sistemu o sopstvenom trošku.

Na sistem za razmenu podataka iz stava 1. ovog člana primenjuju se propisi o tajnosti podataka i zaštiti podataka o ličnosti i međunarodni sporazumi.

Predmet razmene može biti isključivo podatak koji potvrđuje da je lice registrovano u nacionalnom DNK registru ili podatak koji ukazuje na povezanost tog lica sa tragovima izršenja krivičnog dela.

U cilju ostvarenja aktivnosti iz st.1 do 3. ovog člana, pored zakonskih uslova, u obzir će se uzeti: napredak nauke u ovom segmentu, izražen kroz razvojne formalne procedure EUROPOLA, INTERPOLA i drugih zemalja kod međunarodnih sporazuma, uz aktivno učešće predstavnika Republike Srbije u oblikovanju ovih procedura, kao i postepeno formiranje buduće zajedničke DNK baze podataka na evropskom nivou.

Evidentiranje obrade, kontrola i nadzor posebne datoteke

Član 28.

Obrada podataka u DNK registru evidentira se u posebnoj datoteci, koja sadrži: jedan ili više elektronskih dokumenata u kome se nalazi: ime i prezime ovlašćenog lica koje vrši obradu, tačno vreme, dan, mesec i godinu kada je izvršena obrada i vrstu radnje.

Nadležna informaciona podrška nadležnog Sektora Ministarstva, prilikom formiranja informatičke strukture obezbediće navedene informacije.

Ulaz u sistem može biti dozvoljen samo ovlašćenim licima sa pripadajućom karticom, šifrom i drugim vrstama zaštite.

Kontrolu nad delovanjem informacionih sistema u kojima se sadržane evidencije regulisanim ovim zakonom i zakonom kojim se reguliše čuvanje podataka o ličnosti, vrši nadležna forenzička služba uz pomoć informatičke podrške u okviru Ministarstva, a potpuni nadzor – Poverenik nadležan za za informacije od javnog značaja i zaštitu ličnih podataka, saglasno nacionalnom zakonodavstvu.

IV PRIKUPLJANJE I UZIMANJE UZORAKA BIOLOŠKOG MATERIJALA ZA POTREBE DNK ANALIZE U KRIVIČNOM POSTUPKU

Postupanje sa biološkim materijalom

Član 29.

Biološki materijal koji je predmet DNK analize uzima se u skladu sa zakonom i drugim odnosnim propisima, koji se pakuje, označava, čuva i dostavlja na način koji omogućava da se spreči njegova kontaminacija i degradacija.

Uzimanje uzoraka

Član 30.

Za DNK analizu u krivičnom postupku prikupljaju se i uzimaju svi dostupni i upotrebljivi uzorci spornog i nespornog biološkog materijala uzeti od ili sa tela živih bića ili leša ili nađeni na mestu izvršenja krivičnog dela, u skladu sa zakonom koji reguliše krivični postupak ili zakonom o policiji, u delu koji reguliše utvrđivanje identiteta.

Bliže uslove za vrste biološkog materijala, uzimanje, pakovanje, čuvanje i transport uzoraka biološkog materijala, koji predstavljaju konkretne procedure u neposrednom postupanju stručnih lica ili lica medicinske struke, propisuje Ministarstvo nadležno za poslove zdravlja, uz prethodnu saglasnost Ministarstva nadležnog za unutrašnje poslove.

V NADZOR

Član 31.

Nadzor nad sprovođenjem ovog zakona i propisa donetih na osnovu ovog zakona vrši Ministarstvo, osim nadzora i kontrole obrade podataka o ličnosti, koju vrši organ nadležan za zaštitu podataka o ličnosti, u skladu sa nacionalnim zakonodavstvom; međunarodne pravne pomoći, koju vrši Ministarstvo nadležno za poslove pravosuđa i Ministarstvo zdravlja u delu postupanja sa biloškim materijalom.

VI PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE

Rok za uspostavljanje DNK registra

Član 32.

DNK registar će se uspostaviti u roku od godinu dana od stupanja na snagu ovog zakona.

Tehničke pretpostavke za razmenu podataka u smislu ovog zakona i informatička infrastruktura, obezbeđivaće se u skladu sa budžetskim mogućnostima Republike Srbije, a uspostaviti najkasnije do kraja 2022.godine.

Sve DNK laboratorije na teritoriji Republike Srbije, dužne su da nadležnoj organizacionoj jedinici Ministarstva unutrašnjih poslova u kojoj se vrše DNK analize, dostave u elektronskoj formi, neophodan materijal korišćen u krivičnim postupcima, koji sadrži DNK profil i ostale podatke o ličnosti, u skladu sa čl.18 ovog zakona, radi formiranja registra, u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Postupak akreditacije i održavanje sistema kvaliteta iz čl. 8, se ima uspostaviti za sve DNK laboratorije, do kraja 2020. godine, dok će se pri uobičajenoj registraciji novih laboratorija koje će se baviti DNK analizama za potrebe krivičnih postupaka, bez obzira da li se radi o fizičkim, pravnim licima ili državnim organima ili drugim institucijama, od 2020. godine zahtevati prethodno ispunjenje standarda.

Rok za početak rada nacionalnog DNK registra

Član 33.

Podaci iz evidencija o DNK analizama i rezultatzima koje po ovom zakonu vodi Ministarstvo, uneće se u DNK registar odmah, a najkasnije do kraja 2020. godine.

Po završetku uspostavljanja i stavljanju u potpunu funkciju Nacionalnog DNK registra, Ministartsvo će obavestiti sve zainteresovane strane i javnost.

Nacionalni DNK registar će biti u operativnoj potpunoj funkciji za međunarodnu razmenu podataka 01.01.2021. godine.

Rok za donošenje podzakonskih akata

Član 34.

Bliži propis iz čl. 17, doneće Vlada u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Bliže propise iz čl.18, st.6, za sprovođenje ovog zakona, doneće Ministar nadležan za unutrašnje poslove, uz prethodno pribavljeno mišljenje Ministarstva nadležnog za pravosuđe i Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona.

.Bliži propis iz čl.26. za sprovođenje ovog zakona doneće Ministar nadležan za pravosuđe, uz prethodno pribavljeno mišljenje Ministarstva nadležnog za unutrašnje poslove i Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Bliži propis iz čl.30, st.2. za sprovođenje ovog zakona doneće Ministar nadležan za poslove zdravlja, uz prethodnu saglasnost Ministarstva nadležnog za unutrašnje poslove, u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Primena drugih propisa

Član 35.

Odredbe ovog zakona se primenjuju za sve nastale slučajeve.

Ukoliko je njime nedovoljno regulisana materija ili sam postupak, neposredno se primenjuju: Zakonik o krivičnom postupku, Krivični Zakonik, Zakon o policiji, Zakon o evidencijama i obradi podataka u oblasti unutrašnjih poslova, Zakon o državnoj upravi, Zakon o opštem upravnom postupku i odredbe zakona koji reguliše zaštitu podataka o ličnosti, kao i odnosni javno međunarodno - pravni izvori prava.

Stupanje na snagu

Član 36.

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom listu Republike Srbije".

IZ OBRAZLOŽENJA

II. RAZLOZI ZA DONOŠENJE ZAKONA

Prema Nacionalnom programu za integraciju u Evropsku uniju (NPI), koji je donela Vlada Republike Srbije 2008 godine, u okviru policijske saradnje i borbe protiv organizovanog kriminala, str. 619, među kratkoročnim prioritetima predviđeno je formiranje nacionalne DNK baze podataka, a takođe, između ostalog i omogućavanje uslova za poštovanje standarda INTERPOL-a. I INTERPOL i EUROPOL su usvojile standarde postupanja u razmeni DNK podataka i oni su od 2010. godine isti (12 markera pomenutih u ovom zakonu, koji se zasnivaju na saradnji i istraživanjima Evropske mreže naučnih forenzičkih instituta - ENFSI). Sa druge strane, Nacionalni kriminalističko-tehnički centar, Uprave kriminalističke policije, u Direkciji policije, MUP Republike Srbije, tesno sarađuje sa ENFSI – jem i punopravni je član je te mreže još od 2009 godine. Jedan od inicijatora programa usvajanja standarda ISO 17025, u programu EMFA 2 je upravo ova visokocenjena međunarodna organizacija i MUP Republike Srbije je, u skladu sa važećim odlukama ministra unutrašnjih poslova, pri uspešnom završetku ove akcije. U isto vreme, ova unutrašnja organizaciona jedinica MUP već vodi određene evidencije na osnovu Zakona o policiji i vlasnik je prestižnih GEDNAP sertifikata za koje apliciraju svi forenzički centri u svetu, ne samo u Evropi, tako da kao referentna laboratorija, ima jednake tehničke kapacitete evropskim i svetskim, i već ima potrebne minimalne kapacitete za sprovođenje ovog zakona. Naravno da su neophodna poboljšanja materijalnih i ljudskih resursa za puno sprovođenje, ali je najvažnije da osnova za to već postoji, i to na operativnom nivou.

Uvođenje biološkog veštačenja metodom DNK analiza u policijsku, tužilačku i sudsku praksu pruža neograničene mogućnosti za otkrivanje nepoznatih izvršilaca krivičnih dela uz istovremenu mogućnost eliminisanja pojedinih osumnjičenih kao izvršilaca krivičnih dela. Ova metoda koristi se i radi utvrđivanja identiteta nepoznatih, nestalih osoba i identifikacije leševa.

Rezultati koji su do sada dobijeni tom vrstom veštačenja i koji se čuvaju u "internim bazama podataka" pojedinih laboratorija poslužili su kao osnov za rasvetljavanje pojedinih teških krivičnih dela u kojima je izvršilac bio nepoznat u vreme kada je biološki materijal dostavljen na veštačenje u te laboratorije.

Prema podacima Interpola, objavljenim još u 2003. godini, 26 zemalja u Evropi ima operativne DNK baze podataka. Stoga, smatramo da je neophodno da i naša zemlja kao članica Saveta Evrope, na putu uključivanja u Evropsku Uniju, stvori zakonske uslove za vođenje DNK registra. Jedan od razloga za donošenje ovog zakona sadržan je i u potrebi jedinstvene borbe protiv terorizma i organizovanog kriminala u kojoj učestvuje i naša zemlja.

Pri izradi Nacrta zakona ispoštovana je Preporuka br. (92) 1 Saveta Evrope o zaštiti genetičke privatnosti. Takođe, odredbe Nacrta zakona usaglašene su i sa međunarodnim dokumentima koje je ratifikovala naša zemlja, kao što je Evropska konvencija o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda.

Primena ove metode višestruko povećava mogućnost otkrivanja i dokazivanja krivičnih dela teških slučajeva silovanja sa ubistvom žrtve koja u konkretnim okolnostima drugim merama nisu mogla biti otkrivena i dokazana. Metoda se pokazala i veoma efikasnom pri razjašnjavanju ostalih krivičnih dela (ubistva, razbojništva, provalne krađe, bega vozača s mesta saobraćajne nesreće itd.) kod kojih dolazi do prenosa biološkog materijala sa počinioca na žrtvu, odnosno sa žrtve na počinioca, čime se dokazuje kontakt između dve osobe, ili je pak utvrđen prenos biološkog materijala sa počinioca (ili žrtve) na mesto nesreće ili sa mesta nesreće na počinioca ili žrtvu, čime se dokazuje prisustvo neke od tih osoba na određenom mestu, ili je došlo do prenosa bioloških materijala sa osobe (izvršioca ili žrtve) na određene predmete koji su korišteni prilikom izvršenja krivičnog dela.

DNK dokaz pokazao se veoma korisnim ne samo pri razjašnjavanju pojedinačnih, već i prilikom dokazivanja serijskih krivičnih djela kod kojih je dolazilo do ostavljanja bioloških tragova. DNK veštačenjem može se nesumnjivo dokazivati prisustvo iste osobe (tj. osumnjičenog) na više mesta ili pak njeno učešće u izvršenju većeg broja krivičnih dela.

Uvođenjem u kriminalističku praksu kompjuterizovanih baza DNK profila registrovanih i nepoznatih počinilaca krivičnih dela, mogućnost povezivanja jedne osobe sa izvršenjem većeg broja krivičnih dela višestruko se povećava.

DNK veštačenja bioloških materijala nisu samo značajna za otkrivanje i dokazivanje učešća određene osobe pri izvršenju krivičnog dela, već i za eliminaciju nevino osumnjičenih, te za identifikovanje nepoznatih osoba i leševa (nakon krivičnih dela, pojedinačnih ili masovnih nesreća, prirodnih katastrofa, slučajeva prikrivanja identiteta itd).

Savremene metode DNK identifikacije osoba veoma su osetljive, tako da je za veštačenje dovoljna minimalna količina biološkog materijala, koja čak i nije vidljiva pod uobičajenim uslovima posmatranja.

Kao što ne postoje dve osobe koje imaju isti otisak prsta, tako ne postoje ni dve osobe koje imaju isti genetski profil sem u slučaju jednojajčanih blizanaca. Identifikacija osoba na osnovu DNK veštačenja smatra se najefikasnijom tehnikom identifikacije osoba, tj. osumnjičenih, na osnovu biološkog materijala koji je ostao na mestu izvršenja i nezamenjiva je pri rasvetljavanju i dokazivanju nasilničkih (npr. seksualnih) krivičnih dela. Metoda je apsolutno pouzdana pri eliminaciji nevinih osoba i veoma sigurna pri pozitivnoj identifikaciji izvršilaca.

Na osnovu DNK analize mogu se identifikovati i životinje (npr. slučajevi ugriza psa), kao i biljke (npr. upoređivanje biljne vegetacije sa odećom osumnjičenog, odnosno optuženog, i mesta nesreće), što je još jedna mogućnost za uspešnije rasvetljavanje krivičnih dela.

Posmatrano sa aspekta tereta dokazivanja u krivičnim stvarima, DNK dokaz ima snagu, prema kojoj mogućnost drukčijeg tumačenja ostaje izvan razumne sumnje. Do sada nije zabeležen slučaj u svetu da dve osobe (koje nisu jednojajčani blizanci) imaju isti DNK profil.

Uvođenjem u kriminalističku praksu elektronske baze podataka DNK profila, značajno se povećava mogućnost povezivanja počinioca sa izvršenjem krivičnog dela, dok će osnivanje baze podataka DNK profila doprineti skraćenju trajanja i smanjenju troškova krivičnog postupka.

Delatnost Ministarstva unutrašnjih poslova uređena je Zakonom o ministarstvima i Zakonom o policiji. U poslednjem pomenutom zakonu je i naznačeno da policija vodi ove vrste evidencija, dok je u Zakoniku o krivičnom postupku naznačeno – procesno – kako to uraditi.

Jednostavno rečeno, donošenjem ovog zakona na jednom mestu bi se sabirali podaci o svim materijalnim tragovima koji sadrže DNK, koji su analizirani u raznim sudskim postupcima, a služili bi za formiranje baze podataka. To znači da bi se podaci ove vrste praktično sakupljali u registru, u zavisnosti od slučajeva u kojima se DNK analiza koristi. Sa druge strane, međunarodna zajednica, a posebno EU, Interpol, Europol insistiraju na ujednačenoj praksi kako bi se efikasno mogli razmenjivati podaci u skladu sa zakonima i međunarodnim sporazumima i ugovorima.

Pored toga, veliki broj država u Evropi i svetu ima operativne DNK baze podataka i vrši razmenu podataka u skladu sa važećim propisima, što je doprinos u borbi protiv terorizma i organizovanog kriminala.

Donošenje ovog zakona je izraz savremenih potreba koje vode ostvarivanju dva značajna cilja. Prvi je stvaranje normativne osnove za efikasniji i ekonomičniji krivični postupak; drugi je obezbeđivanje potpune zaštite ljudskih prava i sloboda zagarantovanih Ustavom i međunarodnim aktima.

U izradi ovog zakona sagledana su rešenja zastupljena u uporednom zakonodavstvu ili pripremnim aktima pojedinih evropskih zemalja i zemalja iz okruženja (Republika Hrvatska, Bosna i Hercegovina i Crna Gora). Vodilo se računa o usklađenosti odredaba ovog zakona sa odredbama Krivičnog zakona, Zakona o krivičnom postupku i zakona koji reguliše zaštitu podataka o ličnosti, sa jedne, kao i sa evropskim pravnim tekovinama, sa druge strane.

III. OBJAŠNJENJE OSNOVNIH PRAVNIH INSTITUTA I POJEDINAČNIH REŠENJA

Prvi deo Zakona (čl. 1. do 9.) sadrži Osnovne odredbe. Ovim odredbama Zakona regulišu se osnovne postavke DNK registra, da se podaci iz DNK registara mogu koristiti radi otkrivanja, identifikacije i krivičnog gonjenja počinilaca u krivičnom postupku te identifikacije nepoznatih i nestalih lica i leševa. Istovremeno, definisana su značenja pojedinih izraza upotrebljenih u Zakonu. U ovom delu su preuzete odredbe dva osnovna pravna akta EU, Council Resolution of 9 June 1997 on the exchange of DNA analysis results, OJ C 193 of 24 June 1997, 32001G0703(01) (Eurlex 19.30.20) i COUNCIL RESOLUTIONof 30 November 2009on the exchange of DNA analysis results (OJ C 296 of 5 December 2009), 32001G0703(01) (Eurlex 19.30.10). čl.9., st.3 upućuje na direktnu primenu celog "Framework Decision 2008/977/JHA on the protection of personal data", dok čl.11., st.3 upućuje na primenu Odluka 2008/615/JHA i 2008/616/JHA za sprovođenje prumskog sporazuma, koje će se definisati i pojasniti podzakonskim aktom. Potrebno je napomenuti da ova usklađenost sa poslednja dva akta nije ni zatražena, ni neophodna u ovom trenutku, ali je to predviđeno za kasnije i data je otvorena mogućnost za to, što je sigurno napredno gledište zakona.

Drugi deo Zakona (čl. 10. i 11.) - Sadržina, uspostavljanje i vođenje DNK registra, sadrži veoma osetljivu materiju koja duboko ulazi u područje ljudskih prava i sloboda te je podložna raznim i ozbiljnim zloupotrebama. Imajući u vidu naš pravni sistem, ovu materiju treba regulisati posebnim zakonom. Određuju se vrste DNK zbirki u registru, koje vodi Ministarstvo unutrašnjih poslova. Registar se sastoji od Zbirke DNK profila koji su dobijeni DNK analizom nespornih bioloških uzoraka sa 4 odvojene baze podataka, među kojima je ispoštovan zahtev čl37. Konvencije Saveta Evrope o zaštiti dece od seksualnog zlostavljanja i seksualnog iskorišćavanja; Zbirku DNK profila dobijenih DNK analizom spornih bioloških tragova; Zbirku identifikacionih podataka i Zbirku registrovanih DNK laboratorija u Republici Srbiji.

Treći deo Zakona (čl. 12. do 28.) - Obrada podataka u DNK registru i njihovo čuvanje i brisanje, predstavlja centralni i operativni deo rada u registru, svrhu registra, a to je – obrada podataka, odnosno, njihovo upoređivanje, čuvanje i brisanje. Ove radnje mogu biti naložene od domaćih, ali i stranih državnih organa u cilju ispunjenja obaveza naše države, a u skladu sa usvojenim međunarodnim ugovorima i sporazumima o pravnoj pomoći i policijskoj saradnji. Automatska obrada podataka (automatsko pretraživanje), određivanje centralne tačke za te aktivnosti i sl. delovi su unapređene saradnje država članica EU u kasnijoj fazi. Ovkakv način regulacije nam otvara mogućnost kasnije saradnje prema tzv. "Prumskom sporazumu" i uspostavljanju konekcije, donošenjem kasnijeg propisa, sa pratećim odlukama SE 2008/615/JHA i 2008/616/JHA koje su vezane za implementaciju prumskog sporazuma u prekograničnoj saradnji, borbi protiv organizovanog kriminala i terorizma. Parcijalnim odredbama ovog zakona je praktično sproveden dobar deo zahteva iz prumskog sporazuma, koje je potrebno upotpuniti podzakonskim propisom, tako da u jednom zakonu i propisima koji ga prate, možemo imati jedinstvene mehanizme za potpunu primenu pravnih tekovina EU u ovoj oblasti.

Sve ove aktivnosti su dobrim delom praćene dužnom kontrolom poverenika za zaštitu podataka o ličnosti, pogotovo kod automatske obrade i iznošenja podataka iz zemlje, koje je i sada dovoljno regulisano važećim zakonom o zaštiti podataka o ličnosti, ali će se i on možda menjati u doglednoj budućnosti, kada ovo treba imati u vidu.

Četvrti deo Zakona (čl. 29. i 30.) - Prikupljanje i uzimanje uzoraka biološkog materijala za potrebe DNK analize u krivičnom postupku, uređuje način prikupljanja materijala. Neka osnovna pravila već postoje u Zakoniku o krivičnom postupku i Zakonu o policiji. Neka pravila treba još dodati u podzakonskim aktima, dok neka, u međuvremenu treba korigovati, posebno u Zakoniku o krivičnom postupku, i to čl.140 do 142, načelno, a posebno, u poslednjem stavu čl.142. koji pogrešno usmerava na to da vođenje ovakvih evidencija reguliše Vlada po čl.279 istog zakona, jer ga već sada reguliše Zakon o policiji, a da bude još eksplicitnije, uopšte se i ne radi o kaznenim evidencijama (čl279), to je sasvim druga materija. Da ovaj zakon ne bi bio u koliziji sa ZKP, potrebno je promeniti navedene odredbe ZKP, jer su one prilikom donošenja već bile u koliziji sa Zakonom o policiji i unose veliku zabunu u primeni.

Peti deo Zakona (čl. 31.) – Nadzor, definiše, u skladu sa drugim zakonima, nadzorna tela u zavisnosti od materije, koja ovde nije jednostavna i jednoobrazna.

Šesti deo Zakona (čl. 32. do 36.) Prelazne i završne odredbe, sadrži prelazne i završne odredbe. Ovim odredbama utvrđuje se rok za preuzimanje i pohranjivanje podataka u zbirke Ministarstva. Sa druge strane, potrebno je doneti određene podzakonske propise, koje u skladu sa nadležnostima i pravnoj snazi, donose Vlada i tri različita ministarstva. Za to su potrebni određeni preduslovi (stvaranje informatičke infrastrukture, obuke i sl.), rokovi, koji u sinhronizaciji sa drugim aktivnostima donose svršetak poslova nakon godinu dana i početak potpune i precizne primene. U međuvremenu će se doneti i odnosni propisi u Ministarstvu unutrašnjih poslova, koji se odnose na vođenje određenih evidencija. U tom smislu je stupanje na snagu zakona dovoljno za upoznavanje sadržine zakona, dok je vreme za realizaciju poslova koje nalaže zakon sasvim dovoljno.

V. RAZLOZI ZA DONOŠENJE ZAKONA PO HITNOM POSTUPKU

Razmatranje i donošenje ovog zakona po hitnom postupku predlaže se u skladu sa članom 167. Poslovnika Narodne skupštine ("Službeni glasnik RS", broj 20/12 – prečišćen tekst). Predlog zakona je neophodno doneti po hitnom postupku da bi se stvorili uslovi da se predložena rešenja mogu realizovati u cilju što hitnije neposredne primene u odnosu na već potpisane i važeće sporazume sa Interpolom i Europolom.


Ako Vam je ova vest privukla pažnju - podelite je:

Email Print