Email Print
05.10.2016.

NACRT ODLUKE O NACIONALNOM PROGRAMU JAVNE ŽELEZNIČKE INFRASTRUKTURE ZA PERIOD OD 2017. DO 2021. GODINE - Tekst propisa


NACRT ODLUKE O NACIONALNOM PROGRAMU JAVNE ŽELEZNIČKE INFRASTRUKTURE ZA PERIOD OD 2017. DO 2021. GODINE

Na osnovu člana 46. stav 1. Zakona o železnici („Službeni glasnik RS”, br. 45/13 i 91/15) i člana 8. stav 1. Zakona o Narodnoj skupštini („Službeni glasnik RS”, broj 9/10),
Narodna skupština Republike Srbije, na sednici u 2016. godini, održanoj 2016. godine, donela je

ODLUKU
o Nacionalnom programu javne železničke infrastrukture za period od 2017. do 2021. godine

1. Usvaja se Nacionalni program javne železničke infrastrukture za period od 2017. do 2021. godine, koji je odštampan uz ovu odluku i čini njen sastavni deo.

2. Ova odluka stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”.

NACRT ODLUKE O NACIONALNOM PROGRAMU JAVNE ŽELEZNIČKE INFRASTRUKTURE ZA PERIOD OD 2017. DO 2021. GODINE

1. UVOD

Planiranje izgradnje, rekonstrukcije i održavanja železničke infrastrukture, kao i donošenje Nacionalnog programa železničke infrastrukture (u daljem tekstu: Nacionalni program) za period od pet godina propisani su Zakonom o železnici („Službeni glasnik PC”, br. 45/13 i 91/15). Nacionalni program je osnovni dokument koji određuje prioritete razvoja, izgradnje, rekonstrukcije i održavanja funkcionalnosti železničke infrastrukture.

Nacionalni program obuhvata osnovne postavke definisane Planom razvoja železničkog, drumskog, vodnog, vazdušnog i intermodalnog transporta u Republici Srbiji od 2015. do 2020. godine, uvažava proces usklađivanja nacionalnog zakonodavstva sa propisima Evropske unije, kao i međunarodne sporazume i razvojne planove Transevropske železničke mreže na ovom području.

Pre izrade i donošenja Nacionalnog programa izrađene su opsežne analize tehničko-funkcionalnog stanja železničke infrastrukture i potrebnih tehničko-tehnoloških aktivnosti u funkciji bezbednog odvijanja železničkog saobraćaja, unapređenja funkcionalnosti i daljeg razvoja. Prikaz ciljeva koji se žele postići usklađen je sa pretpostavkom da se oni, usled objektivno nezadovoljavajućeg tehničko-funkcionalnog stanja i slabih finansijskih mogućnosti, mogu ostvariti tek u dužem vremenskom periodu, pa Nacionalni program predstavlja prvi deo dugoročnog razvojnog programa železničke infrastrukture u Republici Srbiji.

U programu se, za period od 2017. do 2021. godine, utvrđuju planovi izgradnje nove, rekonstrukcije i održavanja postojeće železničke mreže, određuju prioriteti i dinamika njihove realizacije, kao i visina i potencijalni izvori potrebnih finansijskih sredstava.

Projekti koji se odnose na izgradnju i rekonstrukciju železničke infrastrukture za koje su definisani izvori finansiranja, odnosno postoje potencijalni finansijeri (kreditori) iznose 2.829,55 miliona EUR. Procenjena investiciona ulaganja u izgradnju i rekonstrukciju železničke infrastrukture od 2017. do 2021. godine za koje je pripremljena tehnička dokumentacija, a nije obezbeđeno finansiranje, iznose oko 462,5 miliona EUR. Pored toga, procenjena vrednost projekata za koje nije izrađena tehnička dokumentacija i nije obezbeđeno finansiranje iznosi oko 1.720 miliona EUR.

1.1. Pravni osnov za donošenje Nacionalnog programa železničke infrastrukture

Odredbama člana 46. Zakona o železnici („Službeni glasnik RS”, br. 45/13 i 91/15) propisana je obaveza donošenja Nacionalnog programa.

Narodna skupština, na predlog Vlade, donosi Nacionalni program koji obuhvata:

1) Postojeće karakteristike i stanje železničke infrastrukture Republike Srbije;
2) Strategiju izgradnje, rekonstrukcije i održavanja železničke infrastrukture;
3) Razvojne komponente u izgradnji novih kapaciteta infrastrukture od posebnog značaja za Republiku Srbiju;
4) Definisanje strukture, dinamike realizacije i prioriteta, visine i izvora finansijskih sredstava potrebnih za izvršenje aktivnosti iz Nacionalnog programa.

Nacionalni program donosi se za period od pet godina.

Slika 1 Mreža javnih železničkih pruga Republike Srbije

1.2. Važeća regulativa i normativni akti kojima je regulisana javna železnička infrastruktura u Republici Srbiji

U proteklom periodu, u skladu sa Nacionalnim programom za usvajanje pravnih tekovina EU (2013-2016) usvojeno je pet novih zakona iz oblasti železničkog saobraćaja. Zakoni koji uređuju materiju koja se odnosi na železničku infrastrukturu su:

- Zakon o železnici („Službeni glasnik RS”, br. 45/13 i 91/15);
- Zakon o bezbednosti i interoperabilnosti železnice („Službeni glasnik RS”, br. 104/13, 66/15 – dr. zakon i 92/15);
- Zakon o ugovorima o prevozu u železničkom saobraćaju („Službeni glasnik RS”, broj 38/15);
- Zakon o istraživanju nesreća u vazdušnom, železničkom i vodnom saobraćaju („Službeni glasnik RS”, broj 66/15);
- Zakon o inspekcijskom nadzoru („Službeni glasnik RS”, broj 36/15);
- Zakon o potvrđivanju Protokola od 3. juna 1999. godine o izmenama Konvencije o međunarodnim železničkim prevozima (COTIF) od 9. maja 1980. godine (Protokol iz 1999) i Konvencije o međunarodnim železničkim prevozima (COTIF) od 9. maja 1980. godine u verziji na osnovu Protokola o izmenama od 3. juna 1999. godine („Službeni glasnik RS - Međunarodni ugovori”, br. 102/07, 1/10 i 2/13).

Podzakonska akta doneta na osnovu navedenih zakona koja uređuju materiju koja se odnosi na železničku infrastrukturu su sledeća:

- Uredba o kategorizaciji železničkih pruga („Službeni glasnik RS”, broj 115/13);
- Uredba o metodologiji vrednovanja elemenata za utvrđivanje visine naknade za korišćenje železničke infrastrukture („Službeni glasnik RS ”, broj 122/14)
- Pravilnik o sadržini akta o industrijskom koloseku i sadržini akta o industrijskoj železnici („Službeni glasnik RS”, broj 109/13);
- Pravilnik o elementima železničke infrastrukture („Službeni glasnik RS”, broj 10/14);
- Pravilnik o licencama za upravljanje železničkom infrastrukturom („Službeni glasnik RS”, broj 9/14);
- Pravilnik o redu vožnje („Službeni glasnik RS”, broj 39/14);
- Pravilnik o vremenskom planu dodele kapaciteta železničke infrastrukture („Službeni glasnik RS”, broj 140/14);
- Pravilnik o zajedničkim pokazateljima bezbednosti u železničkom saobraćaju („Službeni glasnik RS”, broj 60/15);
- Pravilnik o zajedničkim bezbednosnim metodama za ocenu usaglašenosti sa zahtevima za dobijanje sertifikata o bezbednosti i elementima sistema za upravljanje bezbednošću („Službeni glasnik RS”, broj 71/15);
- Pravilnik o zajedničkoj bezbednosnoj metodi za praćenje efikasnosti upravljanja bezbednošću u toku eksploatacije i održavanja železničkog sistema („Službeni glasnik RS”, broj 80/15);
- Pravilnik o održavanju signalno-sigurnosnih uređaja („Službeni glasnik RS”, broj 80/15);
- Pravilnik o zajedničkoj bezbednosnoj metodi za nadzor bezbednosnog učinka
nakon izdavanja sertifikata o bezbednosti za prevoz ili sertifikata o bezbednosti za upravljanje železničkom infrastrukturom („Službeni glasnik RS”, broj 87/15);
- Pravilnik o sadržini konačnog izveštaja o istragama nesreća i nezgoda u železničkom saobraćaju („Službeni glasnik RS”, broj 89/15);
- Pravilnik o održavanju podsistema energija („Službeni glasnik RS”, broj 106/15);
- Pravilnik o tehničkim uslovima koje mora ispunjavati podsistem energija („Službeni glasnik RS”, broj 106/15);
- Pravilnik o unutrašnjem redu u železničkom saobraćaju („Službeni glasnik RS”, broj 2/16);
- Pravilnik o istraživanju, evidentiranju, statističkom praćenju i objavljivanju podataka o nesrećama i nezgodama („Službeni glasnik RS”, broj 4/16);
- Pravilnik o ocenjivanju usaglašenosti činilaca interoperabilnosti i elemenata strukturnih podsistema, verifikaciji strukturnih podsistema i izdavanju dozvola za korišćenje strukturnih podsistema („Službeni glasnik RS”, broj 5/16);
- Pravilnik o elementima ugovora o korišćenju železničke infrastrukture („Službeni glasnik RS”, broj 5/16);
- Pravilnik o tehničkim uslovima za signalno-sigurnosne uređaje („Službeni glasnik RS”, broj 18/16);
- Pravilnik o načinu za pribavljanje saglasnosti upravljača železničke infrastrukture, sadržini tehničke dokumentacije i aktivnostima koje investitor komunalne infrastrukture treba da izvrši tokom pribavljanja saglasnosti upravljača železničke infrastrukture, izgradnje i eksploatacije kroz pružni pojas („Službeni glasnik RS”, broj 23/16);
- Pravilnik o tehničkim uslovima i održavanju gornjeg stroja železničkih pruga („Službeni glasnik RS”, broj 39/2016) i
- Pravilnik o tehničkim uslovima i održavanju donjeg stroja železničkih pruga („Službeni glasnik RS”, broj 39/2016).

U skladu sa Zakonom o bezbednosti i interoperabilnosti železnice, Direkcija za železnice objavljuje tehničke specifikacije interoperabilnosti (u daljem tekstu: TSI). TSI su evropske tehničke specifikacije sa kojima podsistem ili deo podsistema železničkog sistema u Republici Srbiji mora biti usaglašen u cilju ispunjenja osnovnih zahteva i obezbeđivanja interoperabilnosti železničkog sistema.

1.3. Međunarodne organizacije od značaja za železničku infrastrukturu

Međunarodne organizacije čije oblast delovanja su železnički saobraćaj i železnička infrastruktura, u čijem radu učestvuju ovlašćeni predstavnici ministarstva nadležnog za poslove saobraćaja, kao i predstavnici „Infrastrukture železnice Srbije“ a. d, između ostalih su:

1) UNECE - Ekonomska komisija Ujedinjenih nacija za Evropu, projekat TER (Trans European Railway) - projekat koji obuhvata zemlje srednje, istočne i jugoistočne Evrope, osnovan 1993. sa zadatkom poboljšanja kvaliteta i učinka transportnog sektora;

2) UIC - Međunarodna železnička unija, koja predstavlja međunarodnu organizaciju za saradnju u oblasti železničkog saobraćaja, osnovana sa ciljem da promoviše saradnju između železnica, sprovodi aktivnosti vezane za razvoj međunarodnog železničkog saobraćaja, predlaže načine za poboljšanje tehničkih i ekoloških performansi, promoviše interoperabilnost i kreira nove međunarodne železničke standarde;

3) CER - Zajednica evropskih železnica i infrastrukturnih kompanija, predstavlja neprofitabilno telo koje zastupa interese svojih članica u Evropskom parlamentu, Komisiji i Savetu ministara, kao i prema drugim institucijama koje donose odluke važne za železnički sektor;

4) CIT - Međunarodni komitet za železnički saobraćaj. On predstavlja nevladinu železničku organizaciju sa nadležnostima iz oblasti propisa za međunarodni železnički saobraćaj, zasnovanim na Konvenciji COTIF i odredbama iz međunarodnih ugovora za robni i putnički saobraćaj;

5) EIM - Evropsko udruženje upravljača infrastrukture. Cilj joj je zaštita interesa i stavova nezavisnih upravljača infrastrukturom, prateći liberalizaciju železničkog tržišta;

6) RNE (RailNetEurope) - Međunarodno infrastrukturno udruženje „Železnička mreža Evrope”. Zajednička organizacija evropskih upravljača železničkom infrastrukturom i tela za dodelu kapaciteta u formi trasa vozova, koja se bavi operativnim pitanjima u međunarodnom železnickom prevozu i zastupa svoje članove kao organizacija za poboljšanje međunarodnog prevoza na evropskoj železničkoj infrastrukturi;

7) CORIDOR X PLUS - Interesna zajednica za promovisanje, saradnju i razvojne aktivnosti na Koridoru 10. Savez za unapređenje transevropskog železničkog saobraćaja na jugoistočnoj saobraćajnoj osi Evrope i

8) SEETO – Transportna organizacija za posmatranje saobraćaja u Jugoistočnoj Evropi. Cilj joj je promovisanje saradnje na razvoju osnovne i prateće saobraćajne infrastrukture na multimodalnoj SEETO sveobuhvatnoj mreži i na unapređenju lokalnih kapaciteta za realizaciju investicionih programa, kao i prikupljanje i analiza podataka o SEETO sveobuhvatnoj mreži.

1.4. Upravljanje javnom železničkom infrastrukturom u Republici Srbiji

Struktura železničkog infrastrukturnog sistema usklađena je sa propisima Evropske unije i propisana je Zakonom o železnici i Zakonom o bezbednosti i interoperabilnosti železnice.

Javna železnička infrastruktura (u daljem tekstu: železnička infrastruktura) je javno dobro u opštoj upotrebi u svojini Republike Srbije, koje mogu koristiti železnički prevoznici i železnički prevoznici za sopstvene potrebe, pod jednakim uslovima.

Železnička infrastruktura obuhvata donji i gornji stroj pruge, telekomunikaciona, signalno-sigurnosna, elektrovučna, elektroenergetska i ostala postrojenja i uređaje na pruzi, opremu pruge, zgrade železničkih službenih mesta i ostale objekte u pružnom pojasu koji su u funkciji regulisanja železničkog saobraćaja i održavanja železničke infrastrukture, terminale, pružni pojas i vazdušni prostor iznad pruge u visini od 12 m, odnosno 14 m kod dalekovoda napona preko 220 kV, računajući iznad gornje ivice šine.

Upravljanje železničkom infrastrukturom obuhvata: održavanje železničke infrastrukture; organizovanje i regulisanje železničkog saobraćaja; obezbeđenje pristupa i korišćenja železničke infrastrukture svim zainteresovanim železničkim prevoznicima, kao i pravnim i fizičkim licima koja obavljaju prevoz za sopstvene potrebe; zaštitu železničke infrastrukture i vršenje investitorske funkcije na izgradnji i rekonstrukciji železničke infrastrukture.

1.4.1. Funkcija upravljača železničke infrastrukture

U skladu sa Zakonom o železnici i Zakonom o bezbednosti i interoperabilnosti železnice, upravljač železničke infrastrukture kao pravno lice ima sledeće funkcije i obaveze:

- organizuje i reguliše železnički saobraćaj, osigurava pristup i korišćenje železničke infrastrukture svim železničkim prevoznicima koji ispunjavaju uslove propisane navedenim zakonima;
- obezbeđuje trajno, neprekidno i kvalitetno održavanje i zaštitu železničke infrastrukture, nesmetano korišćenje objekata železničke infrastrukture i drugih sredstava rada za železnički saobraćaj, a takođe i organizuje i reguliše bezbedan i nesmetan železnički saobraćaj;
- da se stara o zaštiti životne sredine u skladu sa zakonom i drugim propisima;
- obavlja poslove dodele kapaciteta infrastrukture, utvrđivanja visine naknada za korišćenje železničke infrastrukture i vršenja njihove naplate, izrade i objavljivanja reda vožnji, izrade Izjave o mreži, vođenja propisanih evidencija, podataka i dokumentacije važne za bezbednost železničkog saobraćaja, izrađuje programe izgradnje, rekonstrukcije i održavanja železničke infrastrukture, organizovanja i regulisanja železničkog saobraćaja;
- podnosi dva puta godišnje Vladi izveštaj o realizaciji programa izgradnje, rekonstrukcije i održavanja železničke infrastrukture, organizovanja i regulisanja železničkog saobraćaja;
- upravljač železničke infrastrukture je odgovoran za bezbednu eksploataciju železničkog sistema i kontrolu rizika povezanog s njom tako što sprovodi potrebne mere za kontrolu rizika, primenjuje nacionalne propise i standarde za bezbednost i uspostavlja sisteme za upravljanje bezbednošću, u skladu sa zakonom;
- upravljač železničke infrastrukture je odgovoran korisnicima, komitentima, zaposlenima i trećim licima za svoj deo sistema i njegovo bezbedno funkcionisanje, uključujući u to i snabdevanje materijalom i ugovaranje usluga.

„Infrastruktura železnice Srbije” je akcionarsko društvo za upravljanje javnom železničkom infrastrukturom koje je 100% u vlasništvu Republike Srbije. Na osnovu Zakona o privrednim društvima („Službeni glasnik RS”, br. 36/2011, 99/2011, 83/2014 – dr. zakon i 5/2015), Odluke o osnivanju akcionarskog društva za upravljanje javnom železničkom infrastrukturom („Službeni glasnik RS”, br. 60/2015 i 73/2015), Statuta akcionarskog društva za upravljanje javnom železničkom infrastrukturom „Infrastruktura železnice Srbije” („Službeni glasnik RS”, br. 60/2015 i 73/2015) -organi „Infrastrukture železnice Srbije” a. d. su Skupština i Odbor direktora.

1.4.2. Organizacija upravljača železničke infrastrukture

U proteklom periodu Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture i „Železnice Srbije” a. d. su, u saradnji sa ostalim učesnicima u procesu reforme železnice, intenzivno radili na pripremi dokumenata i akata neophodnih za restrukturiranje „Železnica Srbije a. d.”.

U okviru procesa reforme železnice izvršeno je razdvajanje upravljanja javnom železničkom infrastrukturom i delatnosti obavljanja prevoza na železnici. U vezi s tim, Vlada R. Srbije donela je 2. jula 2015. godine Odluke o osnivanju novih železničkih kompanija. To su: „Infrastruktura železnice Srbije” a. d. – upravljač javnom železničkom infrastrukturom, „Srbija voz” a. d. – društvo za prevoz putnika na železnici, „Srbija kargo” a. d. – društvo za prevoz robe na železnici. Navedena tri društva operativno su počela sa radom 10. avgusta 2015. godine, kada su imenovani prvi direktori novih kompanija. Proces je izvršen kroz statusnu promenu, izdvajanje sa osnivanjem, a osnivač novih društava je R. Srbija kao jedini zakonom ovlašćeni osnivač za osnivanje društava za obavljanje delatnosti od opšteg interesa.

Akcionarsko društvo za upravljanje javnom železničkom infrastrukturom „Infrastruktura železnice Srbije”, Beograd (u daljem tekstu: „Infrastruktura železnice Srbije” a. d), radi obavljanja delatnosti upravljanja železničkom infrastrukturom organizuje se po poslovima, i to:

- organizacija i regulisanje železničkog saobraćaja, gde se obavljaju poslovi saobraćaja i tehničko-kolski poslovi;
- pristup železničkoj infrastrukturi, gde se obavljaju poslovi pristupa i korišćenja železničke infrastrukture;
- održavanje železničke infrastrukture, gde se obavljaju poslovi održavanja građevinske i elektrotehničke infrastrukture;
- ekonomski poslovi, u okviru kojih se obavljaju: finansijsko-računovodstveni poslovi; poslovi nabavke i skladištenje dobara; poslovi plana i analize i saradnje sa međunarodnim finansijskim institucijama (u daljem tekstu: MFI);
- pravni poslovi, u okviru kojih se obavljaju: pravni poslovi, poslovi vezani za ljudske resurse, poslovi popisa i nekretnina;
- razvoj i modernizacija železničke infrastrukture, u okviru kojih se obavljaju poslovi razvoja i poslovi investicija.

Poslovi „Infrastruktura železnice Srbije” a. d. obavljaju se u okviru sektora i sekcija teritorijalno organizovanih po poslovima.

Poslovi koji su organizaciono vezani za Odbor direktora obuhvataju poslove ostvarivanja poslovodne, stručne i administrativne funkcije u „Infrastrukturi železnice Srbije” a. d. i poslove unutrašnje kontrole, interne revizije, unutrašnje bezbednosti i zaštite, kao i poslove informacionih sistema i tehničke dijagnostike.

U „Infrastrukturi železnice Srbije” a. d. se obavljaju saobraćajni, građevinski, elektrotehnički, tehničko-kolski poslovi, poslovi pristupa železničkoj infrastrukturi, poslovi razvoja i investicija i zajednički poslovi, i to preko:

1) Sektora za saobraćajne poslove;
2) Sektora za tehniko-kolske poslove;
3) Sektora za građevinske poslove;
4) Sektora za elektrotehničke poslove;
5) Sektora za pristup železničkoj infrastrukturi;
6) Sektora za finansijsko-računovodstvene poslove;
7) Sektora za nabavke i centralna stovarišta;
8) Centra za plan, analizu i saradnju sa MFI;
9) Sektora za pravne poslove;
10) Sektora za ljudske resurse i opšte poslove;
11) Sektora za popis, nekretnine i zaštitu životne sredine;
12) Sektora za razvoj;
13) Sektora za investicije i
14) Sekcija, teritorijalno organizovanih po poslovima.

2. POSTOJEĆE KARAKTERISTIKE I STANjE ŽELEZNIČKE INFRASTRUKTURE

U skladu sa članom 46. stav 1. tačka 1. Zakona o železnici, Nacionalni program obuhvata i definisanje postojeće karakteristike i stanje železničke infrastrukture Republike Srbije.

2.1. Kategorizacija železničkih pruga

U svrhu određivanja načina upravljanja železničkom infrastrukturom i planiranja njenog razvoja, Uredbom o kategorizaciji železničkih pruga Vlade Republike Srbije („Službeni glasnik RS”, broj 115/13), javne železničke pruge u Republici Srbiji kategorišu se na sledeći način:

1) Magistralne pruge, od značaja za međunarodni i nacionalni saobraćaj;
2) Regionalne pruge, od značaja za regionalni i lokalni saobraćaj;
3) Lokalne pruge, od značaja za lokalni saobraćaj i
4) Manipulativne pruge, od značaja za zainteresovane privredne subjekte.

Aktivnosti strategije razvoja kapaciteta železničke infrastrukture koje sprovodi „Infrastruktura železnice Srbije” a. d. podrazumevaju izbalansiran i ravnomeran razvoj infrastrukture, sa ciljem da se kreira sistem u kome će se železnički saobraćaj na prugama železničke mreže Republike Srbije odvijati na bezbedan, efikasan i pouzdan način.

Izgradnja, rekonstrukcija i modernizacija infrastrukturnih kapaciteta koje su u funkciji realizacije osnovnih principa održivog razvoja transporta u narednom periodu bi trebalo da doprinesu realizaciji ciljeva, koji se odnose na unapređenje:

- bezbednosti saobraćaja i pouzdanosti elemenata infrastrukture i reda vožnje;
- nivoa i kvaliteta usluga železničke infrastrukture;
- primene evropskih standarda interoperabilnosti železnice;
- pristupačnosti železničke infrastrukture;
- zaštite životne sredine, prilagođavanjem razvoja i održavanjem elemenata infrastrukture u skladu sa ekološkim zahtevima;
- energetske efikasnosti;
- doprinosa železnice regionalnom razvoju.

Mreža železničkih pruga „Infrastruktura železnice Srbije” a. d. je stara više od jednog veka, a preko 55% svih pruga izgrađeno je u 19. veku. Prosečna starost koloseka je oko 43 godine, elektrotehničkih postrojenja između 30 i 40 godina, a značajno se povećava i dužina pruga na kojima je smanjena najveća dopuštena brzina vozova.

Građevinska dužina železničkih pruga u Republici Srbiji je 3.809 km, od čega je:

1) 3.533 km jednokolosečnih i

2) 276 km dvokolosečnih pruga.

Od navedenih dužina: magistralnim prugama pripada 1.768 km, a ostalim prugama 2.041 km. Ukupna dužina jednokolosečnih magistralnih pruga je 1.485 km, a dvokolosečnih magistralnih pruga 276 km. U skladu sa navedenim, proističe da je samo 7,43% pruga dvokolosečno u Republici Srbiji, što u velikoj meri ograničava propusnu moć i efikasnost železničkih pruga.

Program uglavnom razmatra razvoj osnovnih pružnih pravaca koji se nalaze na Panevropskom koridoru ili saobraćajnim osama u jugoistočnoj Evropi, prikazanih u tabeli 1.

Tabela 1: Pružni pravci i pruge na Panevropskom koridoru ili saobraćajnim osama u jugoistočnoj Evropi

R. B. Pruga Dužina
(km) Oznaka Panevropskog
koridora Oznaka
SEECP
ose Oznaka
po AGC Oznaka po SEETO
1 2   3 4 5  
1. Pruge na Koridoru 10 799        
1.1 Beograd-Novi Sad-Subotica- granica Mađarske 180 Koridor 10 b Osa 2 E85  
1.2 Beograd-Šid-granica Hrvatske 118 Koridor 10 Osa 1 E70  
1.3 Beograd-Niš 241 Koridor 10 Osa 1 i 2 E70 i E85  
1.4 Niš-Dimitrovgrad-granica Bugarske 104 Koridor 10 c Osa 2 E70  
1.5 Niš-Preševo-granica Makedonije 156 Koridor 10 Osa 1 E85  
2. Železnički čvor Beograd / Koridor 10 Osa 1 i 2 E70 i E85  
3. Pruge na pravcu Jadran-Rumunija 413        
3.1 Beograd-Pančevo-Vršac-granica Rumunije 126   Osa 11 E66 R 4
3.2 Beograd-Vrbnica-granica Crne Gore 287   Osa 9 E79 R 4
4. Valjevo-Loznica-granica BiH 81        
4.1 Valjevo-Lipnica (Loznica) 68   Osa 16    
4.2 Lipnica (Loznica)-Donja Borina-granica BiH 13   Osa 16    
5. Pruge centralne Srbije 567        
5.1 Stalać-Kraljevo-Požega 138       R 11
5.2 Lapovo-Kraljevo-Raška-Rudnica-Donje Jarinje- (General Janković-granica sa Makedonijom) 277       R 10
5.3 Niš-Doljevac-Priština-Kosovo Polje 152       R 7
6. Ruma-Šabac-Loznica-Mali Zvornik- granica BIH 42       R 9a
7. Subotica-Palić -Horgoš-granica Mađarske 28       R 13

2.2. Tehničke karakteristike i stanje železničke infrastrukture Republike Srbije

2.2.1. Građevinska infrastruktura

Na mreži pruga kojima upravlja „Infrastruktura železnice Srbije” a. d. postoji 956 mostova ukupne dužine 40 km, 3.803 propusta, 334 tunela ukupne dužine 151 km i 2.134 putna prelaza, a ugrađeno je 5.315 skretnica.

Projektovano stanje železničke mreže u Republici Srbiji omogućava saobraćaj železničkih vozila mase od 12 t/os do 22,5 t/os, od toga na 42,26% ukupne dužine železničkih pruga dozvoljeno opterećenje po osovini je 22,5 t/os, što predstavlja smetnju daljem porastu železničkog saobraćaja.

Iako su projektovane brzine na železničkim prugama znatno povoljnije, zbog istrošenosti elemenata železničke infrastrukture proisteklog dugogodišnjim i akumuliranim nedovoljnim održavanjem, samo na 87 km koloseka ili 2,74% od ukupne dužine pruga vozovi saobraćaju brzinama preko 100 km/h (podatak na dan 31.12.2015. godine).

Tabela 2: Dužine pružnih i staničnih koloseka po nameni u 2015. godini

STRUKTURA Građevinska dužina pruga (km)
Otvorena pruga i glavni prolazni kolosek 3.809
Ostali stanični koloseci 1.385
- Za prijem i otpremu vozova 756
- Magacinski i utovarno-istovarni 263
- Pretovarni 12
- Za gariranje i čišćenje putničkih kola 20
- Depo koloseci – ložionički 38
- Za održavanje železničkih vozila 26
- Ranžirni 96
- Za ostale namene 174
UKUPNO 5.194

Tabela 3: Dužina pruga po dozvoljenom opterećenju u 2015. godini

Kategorija Dozvoljeno opterećenje po osovini i dužnom metru Građevinska dužina pruga (km)
A' 12 t/os i 3,5t/m 233
A" 14 t/os i 4,0t/m 37
A 16 t/os i 5,0t/m 845
V1 18 t/os i 5,0t/m 80
V2 18 t/os i 6,4t/m 260
C2 20 t/os i 6,4t/m 103
C3 20 t/os i 7,2t/m 562
C4 20 t/os i 8,0t/m 0
D2 20 t/os i 6,4t/m 79
D3 22,5 t/os i 7,2t/m 695
D4 22,5 t/os i 8,0t/m 915
UKUPNO 3.809

Tabela 4: Dozvoljene brzine kretanja vozova u 2015. godini

Dozvoljene brzine (km/h) Građevinska dužina pruge (km)
1 – 20 187
21 – 30 345
31 – 40 571
41 – 50 706
51 – 60 274
61 – 70 150
71 – 80 432
81 – 90 37
91 – 100 439
101 – 110 0
111 – 120 87
> 121 0
Za pruge na teritoriji Kosova i pruge van eksploatacije nema podataka 581
UKUPNO 3.809

Značajno smanjenje najvećih dopuštenih brzina po prugama u proteklom periodu nastalo je kao posledica dugogodišnjeg neobezbeđivanja sredstava za redovno održavanje elemenata infrastrukture, pa se za železničku infrastrukturu može reći da ima veoma nizak nivo tehničke pouzdanosti i tehnološke raspoloživosti. Uporedni prikaz najvećih dopuštenih brzina na prugama po redu vožnje za 2000/01. i 2015/16. godinu prikazan je u tabeli 5.

Tabela 5: Uporedni prikaz najvećih dopuštenih brzina

Red. br. Najveća dopuštena brzina Red vožnje 2000/01. god. Red vožnje 2015/16. god.
Dužina koloseka (km) %

učešća

Dužina koloseka (km) %

učešća

1 2 3 4 5 6
1. do 60 km/h 1.959,6 51,4 2508,99 65,9
2. od 61-80 km/h 761,6 20,1 601,79 18,8
3. od 81-100 km/h 1.000,1 26,2 549,64 14,4
4. preko 100 km/h 87,4 2,3 145.74 3,9
Ukupno: 3.808,7 100,0 3.808,7 100,0

Kao posledica lošeg tehničkog stanja elemenata gornjeg stroja i donjeg stroja, kao i zbog izvođenja radova koji zahtevaju smanjenje brzina predviđenih redom vožnje, a u cilju očuvanja bezbednosti saobraćaja uvodi se značajan broj laganih vožnji.

Uporedni prikaz broja uvedenih laganih vožnji na prugama po redu vožnje za 2000/01. i 2014/15. godinu prikazan je u tabeli 6.

Tabela 6: Uporedni prikaz broja i dužina laganih vožnji

Red. br. Najveća dopuštena brzina Broj laganih vožnji Dužina laganih vožnji (km)
Red vožnje

2000/01. god.

Red vožnje

2014/15. god.

Red vožnje 2000/01. god. Red vožnje 2014/15. god.
1 2 3 4 5 6
1. 5 – 40 km/h 131 174 102 203
2. 41 - 60 km/h 28 55 99 80
3. 61 - 80 km/h 1 4 2 20
UKUPNO: 160 250 204 290

2.2.2. Elektrotehnička infrastruktura

Ukupna dužina koloseka na elektrificiranim železničkim prugama je 2.263 km. Na elektrificiranim prugama u primeni je monofazni naizmenični sistem električne vuče 25kV/50Hz.

Nedovoljna finansijska sredstva za održavanje u proteklom periodu uticala su na pogoršanje tehničkog stanja sistema u celini, pa su pojedina postrojenja dovedena u kritično stanje. Kontaktna mreža, elektrovučne podstanice i postrojenja za sekcionisanje stari su oko 35 godina, a propisano je da se vrši obnova (remont) kontaktne mreže svakih osam do 10 godina.

Tabela 7: Dužina elektrificiranih koloseka železničkih pruga u 2015. godini

STRUKTURA Građevinska dužina pruga (km)
Otvorena pruga i glavni prolazni kolosek 1.546
Ostali stanični koloseci 717
- Za prijem i otpremu vozova 429
- Magacinski i utovarno-istovarni 90
- Za gariranje i čišćenje putničkih kola 3
- Depo koloseci – ložionički 18
- Za održavanje železničkih vozila 21
- Ranžirni 55
- Za ostale namene 101
UKUPNO 2.263

Na bezbednost i redovitost železničkog saobraćaja uticale su i smetnje, kao posledice tehničke nepouzdanosti elektrotehničkih uređaja i postrojenja. Dugoročan izostanak neophodne obnove ovih osnovnih sredstava uticao je na povećanje mogućnosti smetnji, a time i na smanjenu raspoloživost i pouzdanost istih, odnosno na nepouzdanost izvršenja reda vožnje i smanjenu konkurentnost železničkog transporta. Uporedni prikaz stanja ispravnosti elektrotehničkih uređaja i postrojenja iskazan brojem i vremenom trajanja smetnji za red vožnje za 2000/01. i 2014/15. godinu prikazan je u tabeli 8.

Tabela 8: Uporedni prikaz ispravnosti elektrotehničkih uređaja i postrojenja

Red.
br.

Vrsta
uređaja
Broj smetnji Vreme trajanja u minutima
Red vožnje 2000/01. god. Red vožnje 2014/15. god. Red vožnje 2000/01. god. Red vožnje 2014/15. god.
1 2 3 4 6 7
1. SS uređaji 6.651 16.474 1.750.194 3.112.089
2. TT uređaji 1.649 1.155 2.048.739 805.977
3. Kontaktna mreža 198 256 36.232 45.533
4. Elektro-energetska postrojenja 73 182 31.896 65.813
Ukupno: 8.571 18.067 3.867.061 4.029.412

Izostanak redovnog održavanja performansi pruga i njihovo dovođenje na projektovani nivo stvara sve veću razliku između projektovanog i postojećeg stanja pruga, što značajno utiče na nivo tehničke pouzdanosti i tehnološke raspoloživosti infrastrukturnih kapaciteta, a samim tim na bezbednost i redovitost odvijanja železničkog saobraćaja.

Značajna razlika između projektovanih brzina na prugama i najvećih dopuštenih brzina kojima vozovi mogu saobraćati utiče i na smanjenje komercijalne brzine, produženo putovanje vozova i povećanje zakašnjenja vozova na svim magistralnim i regionalnim prugama, zbog čega železnica nije u poziciji da konkuriše autobuskom prevozu putnika na istim relacijama.

2.2.3. Posebni segmenti železničke infrastrukture

Putni prelazi su mesta ukrštanja železničkih pruga i puteva, pešačkih i/ili biciklističkih staza u nivou koloseka i predstavljaju kritična mesta na prugama jer se tu događa najviše nesreća sa veoma čestim, fatalnim posledicama. Od 2.134 putna prelaza na mreži pruga Republike Srbije 25,02% (540 putnih prelaza) ima sigurnosne uređaje (polubranike sa svetlosnim saobraćajnim znacima na putu, branike, kao i svetlosne saobraćajne znake na putu).

Otvaranje, zatvaranje, rekonstrukciju i modernizaciju putnih prelaza planiraju opštine i gradovi u urbanističkim i prostornim planovima, u saradnji sa upravljačima državnih puteva, upravljačima opštinskih puteva i upravljačima železničke infrastrukture na magistralnim, regionalnim, lokalnim, manipulativnim prugama, industrijskim železnicama i industrijskim kolosecima.

Zajednički interes svih subjekata upravljanja putnim prelazima je da se broj putnih prelaza smanji (ukine ili deniveliše) ili opremi savremenim signalnim uređajima sa polubranicima i svetlosnim saobraćajnim znacima na putu, sa ciljem unapređenja bezbednosti saobraćaja i smanjenja broja saobraćajnih nezgoda.

Pešaci su posebno ugrožena grupa učesnika u saobraćaju na putnim prelazima. Neophodno je da se, u cilju unapređenja bezbednosti pešaka, u urbanističkim planovima, projektima rehabilitacije ili rekonstrukcije ulica i puteva pešaci izdvoje na posebne pešačke staze, tako da odvojeno od drumskih vozila prelaze preko pruge po posebnim pešačkim stazama u nivou koloseka ili izgradnjom pešačkih pasarela izvan nivoa koloseka.

Gradsko-prigradska železnica može postojati na području najvećih gradova na teritoriji Republike Srbije u kojima postojeća železnička mreža prolazi kroz veći broj gradskih naselja, i samim tim postoje mogućnosti za uključivanje železnice u javni gradski i prigradski prevoz putnika, kako je to već urađeno u velikom broju evropskih gradova. To se pre svega odnosi na Beograd, Novi Sad, Suboticu, Pančevo, Kragujevac, Čačak, Kraljevo i Niš, gde postoji prihvatljivo razvijena mreža železničke kolosečne infrastrukture.

Povećanje učešća železnice u javnom gradskom i prigradskom saobraćaju navedenih gradova zahteva inženjerska i ekonomska istraživanja, izradu odgovarajućih planova, definisanje zajedničkih interesa lokalne samouprave i železničkog prevoznika, dovoljan kapacitet za saobraćaj gradsko-prigradskih putničkih vozova na postojećoj železničkoj infrastrukturi, obezbeđenje učešća zainteresovanih partnera svih oblika vlasništva, u kome mogu da učestvuju gradovi i opštine kroz čiju teritoriju prolaze pruge.

U početnoj fazi moguće je koristiti postojeće pruge za javni gradski i prigradski železnički prevoz putnika. Razvojem ovog sistema, na pojedinim pravcima ili delovima pruga u čvoru biće potrebno da se mreža pruga odvoji u odnosu na javnu železničku mrežu.

Železnički robni teminali. Roba koja se danas prevozi u železničkim voznim sredstvima tovari se u železnička kola u velikom broju železničkih stanica na svim prugama železničke mreže i na industrijskim kolosecima unutar fabričkih krugova korisnika prevoza, što, između ostalog, železnički transport čini nekonkurentnim.

Napredne železnice su, unapređujući konkurentnost, znatno smanjile broj železničkih stanica u kojima se vrši utovar/istovar robe i formirale železničke robne terminale, najčešće u većim mestima na svakoj pruzi železničke mreže.

Železnički robni terminali imaju sopstvenu mrežu koloseka na železničkom zemljištu, koji su primarno integrisani sa železničkom mrežom pruga i imaju iste elemente železničke infrastrukture, raspolažu nizom otvorenih i zatvorenih skladišta, kao i drumskim pristupnim saobraćajnicama do gradskih ulica ili državnih puteva. Svi objekti su najčešće na železničkom zemljištu. Po pravilu se nalaze pored ranžirnih ili većih rasporednih stanica i istima upravlja upravljač železničke infrastrukture (u daljem tekstu: upravljač infrastrukture).

U okviru železničkih robnih terminala treba da postoje i tehničke celine za intermodalni i kombinovani transport robe, kao perspektivno najveći transportni potencijal železnice, za transport industrijskih, poljoprivrednih i drugih proizvoda, ali i svih drugih vidova saobraćaja, jer se radi o zajedničkom logističkom proizvodu svih vidova saobraćaja na savremenom transportnom tržištu.

Intermodalni terminali mogu da budu i samostalni objekti različitih oblika vlasništva, odgovarajuće kolosečno i drumski povezani na železničku mrežu, ulice i puteve.

Planirana je izgradnja železničkih robnih terminala u Beogradu, Novom Sadu i Nišu, pored postojećih železničkih teretnih ranžirnih stanica, kao deo železničke infrastrukture. Očekuje se realizacija projekta izgradnje prvog modernog intermodalnog terminala u Beogradu (Batajnici) sa svim kapacitetima logističkog centra i kolosečnom vezom sa železničkom infrastrukturom.

Intermodalni transport je transport robe od jednog mesta do drugog, u jednom transportnom sudu, tako što se uzastopno koristi više vidova prevoza a da se prilikom promene transportnih sredstava ne manipuliše samom robom, odnosno roba ne pretovara. Kombinovani transport je intermodalni transport kod koga se najveći deo prevoznog puta obavlja železnicom, a početni i završni prevoz drumskim i rečnim transportom, ako je moguće na što kraćem rastojanju. Razvoj ovakvog vida transporta doprinosi: smanjenju zakrčenja i opterećenja drumskih saobraćajnica, smanjenju zagađenja životne sredine, smanjenju buke, smanjenju troškova za tečna goriva, uštedi energije, smanjenju troškova održavanja i izgradnje novih drumskih saobraćajnica, smanjenju troškova amortizacije, smanjenju vremena transporta i dr. Započinjanjem procesa integracije Republike Srbije u Evropsku uniju krenulo se sa promocijom ovog visokotehnološkog sistema transporta u Srbiji i izgradnjom odgovarajućih kapaciteta.

U Republici Srbiji ne postoji potpuno razvijen intermodalni terminal. Samo „Železničko integralni transport” (ŽIT) d. o. o. Beograd (92,52% je u vlasništvu Republike Srbije i 7,48% u vlasništvu „Železnica Srbije” a. d.) i Luka „Beograd” a. d, su opremljeni za opslugu standardnog kontejnerskog transporta. Bolje poslovno okruženje treba da stvori i privuče više činilaca iz privatnog sektora koji lako mogu da povećaju obim kombinovanog železničko-drumsko-rečnog transporta. Glavni cilj intermodalnog transporta predstavlja optimalna iskorišćenost (sa socijalnog, ekonomskog i tehničkog aspekta) transportnih načina za svaki od transportnih procesa, rezultujući uštedom ukupnih troškova i boljim kvalitetom usluge.

1. STRATEGIJA IZGRADNjE, REKONSTRUKCIJE I ODRŽAVANjA ŽELEZNIČKE INFRASTRUKTURE

U skladu sa članom 46. stav 1. tačka 2. Zakona o železnici, Nacionalni program obuhvata i definisanje strategije (smernica) izgradnje, rekonstrukcije i održavanja železničke infrastrukture, odnosno ovo poglavlje definiše strateška opredeljenja koja se odnose na železničku infrastrukturu.

3.1. Međunarodne obaveze

Republika Srbija je potpisnica ili sledbenica sledećih međunarodnih akata od značaja za oblast železničkog saobraćaja:

  • Evropskog sporazuma o najvažnijim železničkim prugama (AGC) („Službeni glasnik SFRJ – Međunarodni ugovori”, broj 11/89). Po AGC-u na teritoriji Srbije su sledeće najvažnije železničke pruga u Evropi: E 66 Beograd–Vršac (Stamora Moravita), E 70 (Tovarnik) Šid-Beograd-Niš-Dimitrovgrad (Dragoman), E 79 Beograd–Vrbnica (Bar), kao i E 85 (Kelebija) Subotica–Beograd–Niš-Preševo (Tabanovci), koja obuhvata i prugu Lapovo-Kragujevac-Kraljevo-Priština-Đeneral Janković (Volkovo);
  • Evropskog sporazuma o važnim međunarodnim kombinovanim transportnim linijama i srodnim instalacijama (AGTC) („Službeni glasnik SRJ - Međunarodni ugovori”, broj 7/05). Shodno sporazumu železničke pruge od značaja za međunarodni kombinovani i intermodalni transport na teritoriji Republike Srbije prema oznakama su: C-E 85 (Kelebija) Subotica-Beograd-Niš (Kraljevo)-Preševo (Tabanovci), C-E 70 (Tovarnik) Šid-Beograd–Niš-Dimitrovgrad (Dragoman);
  • Sporazuma o uspostavljanju železničke mreže visoke performanse u Jugoustočnoj Evropi (SEECP) („Službeni glasnik RS - Međunarodni ugovori”, broj 102/07). Pomenutu mrežu pruga u Jugoistočnoj Evropi obuhvata 16 međunarodnih železničkih osa, od kojih pet sadrže i pruge na teritoriji Republike Srbije, i to ose: 1 Atina-Solun-Skoplje-Niš-Beograd-Zagreb-Ljubljana-Salcburg; 2 Budimpešta-Subotica-Beograd-Dimitrovgrad-Sofija-Plovdiv-Istanbul-Ankara-Adana/Sivas; 9 Bar-Podgorica-Vrbnica-Beograd, 11 Bukurešt-Krajova-Temišvar/Arad-Beograd;
  • Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa Protokolom 4 o kopnenom saobraćaju („Službeni glasnik RS - Međunarodni ugovori”, broj 83/08);
  • Zakona o potvrđivanju Protokola od 3. juna 1999. godine o izmenama Konvencije o međunarodnim železničkim prevozima (COTIF) od 9. maja 1980. godine (Protokol iz 1999) i Konvencije o međunarodnim železničkim prevozima (COTIF) od 9. maja 1980. godine u verziji na osnovu Protokola o izmenama od 3. juna 1999. godine („Službeni glasnik RS - Međunarodni ugovori”, br. 102/07, 1/10 i 2/13);
  • Memoranduma o razumevanju o razvoju osnovne regionalne transportne mreže u Jugoistočnoj Evropi, potpisanog u Luksemburgu 11. juna 2004. godine;
  • Aneksa Memoranduma o razumevanju o razvoju osnovne regionalne transportne mreže u Jugoistočnoj Evropi za oblast železničkog transporta u Jugoistočnoj Evropi, potpisanog u Tirani 4. decembra 2007. godine.

3.2. Planski akti programskog karaktera (prostorni i master planovi)

Akti, odnosno programi koji imaju opredeljujući karakter za Nacionalni program su:

  • Prostorni plan Republike Srbije

Prostorni plan Republike Srbije za period 2010-2020. godine („Službeni glasnik RS”, broj 88/10). Prostornim planom su definisani osnovni pravci razvoja svih infrastrukturnih sistema, kao i železničke mreže u Republici Srbiji po koridorima i regionima i to je najviši inženjerski dokument na osnovu kog se izrađuju svi regionalni, gradski i opštinski prostorni planovi i urbanistički planovi, kao i projekti izgradnje, rekonstrukcije i modernizacije železničke infrastrukture na svim magistralnim, regionalnim i lokalnim prugama javne železničke mreže u Srbiji.

Prostorni plan je identifikovao osnovne koridore razvoja železničke infrastrukture kojima su povezani regioni unutar Srbije i Republika Srbija sa zemljama iz okruženja, odnosno sa Evropskom unijom.

Deo Prostornog plana Srbije čini železnička mreža u Srbiji.

  • Plan razvoja železničkog, drumskog, vodnog, vazdušnog i intermodalnog transporta u Republici Srbiji od 2015. do 2020. godine

Razvoj železničke infrastrukture u Republici Srbiji u osnovi je definisan Planom razvoja železničkog, drumskog, vodnog, vazdušnog i intermodalnog transporta u Republici Srbiji od 2015. do 2020. godine koji je donet 23. jula 2016. godine. Osnovni cilj koji se želi postići je povećanje kvaliteta i obima prevoza i usluga u robnom i putničkom saobraćaju, uz povećanje efikasnosti funkcionisanja na svim nivoima. Takođe, definisano je da delovanje treba usmeriti ka sledećim strateškim pravcima:

- reformi železničkog sektora;

- obnovi postojeće i izgradnji nove železničke infrastrukture;

- proaktivnom delovanju prema klijentima na tržištu transporta robe;

- prevozu putnika - novo lice železnice i

- bezbednosti saobraćaja.

  • Strategija razvoja železnice, puteva, unutrašnjih plovnih puteva, vazdušnog i intermodalnog transporta u Republici Srbiji

Strategija razvoja transporta, uključujući tu i razvoj železničke infrastrukture u Republici Srbiji, u osnovi je definisana Strategijom razvoja železnice, puteva, unutrašnjih plovnih puteva, vazdušnog i intermodalnog transporta u Republici Srbiji od 2008. do 2015. godine („Službeni glasnik RS”, broj 4/08).

Strategija razvoja sektora saobraćaja Srbije je ciljno orijentisana i zasnovana na viziji koja uzima u obzir društveni razvoj, opredeljenje Republike Srbije ka članstvu u Evropskoj uniji, održivom razvoju transportnog sistema i stabilnosti institucija.

Strategija definiše uslove u sektoru saobraćaja Srbije, utvrđuje koncepte razvoja infrastrukture i saobraćaja, kao i dugoročne ciljeve i rokove za razvoj transportnog sistema. Opšti ciljevi definisani Strategijom su:

  1. Integrisanje saobraćajne mreže Srbije u Transevropsku saobraćajnu mrežu (TEN-T), u okviru kojeg Strategija predviđa rehabilitaciju, rekonstrukciju i izgradnju Panevropskih koridora 10 i 7 kroz Srbiju;
  2. Efikasno korišćenje komparativnih prednosti svakog vida saobraćaj;
  3. Unapređenje kvaliteta saobraćajnih usluga kroz povećanje efikasnosti, bolju organizaciju saobraćajnih operacija u tehnološkom, ekonomskom, bezbednosnom i ekološkom smislu;
  4. Povećanje nivoa bezbednosti i sigurnosti transporta;
  5. Jačanje i postepena liberalizacija tržišta saobraćaja, uz obezbeđenje uslova za bolju konkurentnost među vidovima transporta i u okviru vidova transporta na tržištu saobraćaja;
  6. Smanjenje negativnih uticaja na životnu sredinu u skladu sa principima održivog razvoja i zaštite životne sredine;
  7. Uspostavljanje stabilnog finansiranja razvoja transportnog sistema.

U okviru Tvining projekta „Jačanje administrativnih kapaciteta i performansi Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture i saobraćajnih institucija” u Republici Srbiji u toku je izrada nove Strategije razvoja transporta u Republici Srbiji za period od 2015. do 2025. godine, koja će predstavljati osnovni strateški dokument države za razvoj svih vidova saobraćaja, uključujući i železnički saobraćaj. Strategija će objediniti detaljne analize postavljenih ciljeva u Strategiji razvoja železničkog, drumskog, vodnog, vazdušnog i intermodalnog transporta u Republici Srbiji od 2008. do 2015. godine i postignutih rezultata do 2015. godine, kao i analize aktuelne transportne politike Evropske unije.

  • Strategija integrisanog upravljanja graničnim prelazima u Republici Srbiji

Strategija integrisanog upravljanja graničnim prelazima u Republici Srbiji („Službeni glasnik RS”, broj 11/06) je izuzetno važan dokument u prelaznom periodu razvoja železnice, do ulaska Republike Srbije u EU. Ovim dokumentom je stvoren osnov za unapređenje konkurentnosti železničkog transporta na transportnom tržištu, u prvom redu u međunarodnom transportu, kako bi železnica u Republici Srbiji bila i ostala konkurentna drugim panevropskim koridorima.

  • Generalni master plan saobraćaja za Srbiju

U decembru 2009. godine pripremljen je Generalni master plan saobraćaja za Srbiju (GTMP), čija je izrada bila finansirana iz programa EU-CARDS. GTMP predstavlja jednu sveobuhvatnu studiju saobraćajnih tokova i saobraćajne infrastrukture u Srbiji, koja je integrisana u saobraćajnu mrežu EU i susednih zemalja. GTMP daje stratešku perspektivu razvoja saobraćaja u Srbiji. Plan obuhvata period od 2009. do 2027. god. i uključuje predviđanja budućih investicija u sve saobraćajne mreže, koje treba da budu precizirane i čiji prioriteti treba da budu utvrđeni kroz konkretne razvojne planove, posebno za svaki vid saobraćaja. GTMP je kompatibilan sa Strategijom razvoja železničkog, drumskog, vodnog, vazdušnog i intermodalnog saobraćaja u Republici Srbiji.

Pomenutim projektom tehničke pomoći u ministarstvu nadležnom za poslove saobraćaja izrađena je detaljna prognoza saobraćaja, između ostalog i za železničke infrastrukturne projekte, definisane u GTMP, a takođe i sprovedena tehnička i ekonomska procena i analiza obima i sadržaja procene uticaja na životnu sredinu ključnih investicija u definisanim projektima.

  • Master plan za železnice

S obzirom na to da je period važenja Generalnog master plana saobraćaja u Srbiji do 2027. godine, a da se u prethodnom periodu malo od planiranih aktivnosti realizovalo, nametnula se potreba da se deo strategije koji se odnosi na železnički saobraćaj ažurira, što je i učinjeno kroz projekat Tehničke podrške železničkoj infrastrukturi, odnosno Master plan za železnice, iz sredstava WBIF i EIB. Projekat je završen krajem 2014. godine.

Master planom za železnice izvršena je revizija železničke komponente Generalnog master plana saobraćaja Republike Srbije, uključujući i detaljno definisanje liste projekata i akcionog plana za period 2012-2016. godina, kao i za period 2017-2021. godine.

Osnovni principi definisani u Master planu za železnice su:

  • Modernizacija Koridora 10 i železničkih pruga Beograd-Vrbnica (Bar) i Beograd-Vršac do usklađenih međunarodnih standarda, odnosno za pružanje odgovarajućeg nivoa usluga za putnički i teretni saobraćaj;
  • Unapređenje efikasnosti glavnih čvorova (Beograd, Niš, Novi Sad), kako bi se povećao njihov kapacitet, kako za saobraćaj na srednjim/dužim rastojanjima, tako i za lokalni saobraćaj;
  • Jačanje intermodalnog transporta kroz izgradnju železničkih robnih terminala sa intermodalnim terminalima na ključnim lokacijama i
  • Unapređenje bezbednosti, sigurnosti i pouzdanosti železničkog sistema.

U Zavisnosti od faza i dinamike realizacije projekata, planirani izvori finansiranja mogu biti: domaći izvori, dugoročni krediti međunarodnih finansijskih institucija, pretpristupni fondovi EU, međudržavni sporazumi, privatno-javna partnerstva i dr.

  • Tehnička pomoć Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture i „Železnicama Srbije” a. d. na pripremi korporativnog i finansijskog plana restrukturiranja „Železnica Srbije” a. d.

Tehnička pomoć je finansirana iz sredstava EU i završena je oktobra 2015. godine. Generalno, korporativni i finansijski plan restrukturiranja „Železnica Srbije” a. d. predstavlja podlogu (smernice) za korake koji slede u narednom periodu, ukazujući na mnoge oblasti u kojima je potrebno izvršiti detaljniju, dublju analizu u smislu lociranja neophodnih akcija koje je potrebno preduzeti na polju korporativnog upravljanja, ljudskih resursa, upravljanja železničkom mrežom i dr, a koje će biti obuhvaćene predstojećim projektom koji će biti finansiran iz sredstava IPA, kao i narednim planiranim projektima.

Nastavak procesa železničkih reformi u periodu do 2020. godine zasniva se na izvršenom razdvajanju delatnosti upravljanja javnom železničkom infrastrukturom od delatnosti prevoza putnika i robe železnicom i formiranju železničkog tržišta, a odvijaće se kroz aktivnosti koje su u toku: racionalizacija broja zaposlenih novoformiranih železničkih kompanija, racionalizacija železničke mreže, rešavanje pitanja istorijskih dugova, rešavanje pitanja viška imovine i potpuno otvaranje tržišta železničkih usluga.

  • Nacionalni program za usvajanje pravnih tekovina EU

Nacionalnim programom za usvajanje pravnih tekovina EU (2014-2018) donetim 2014. godine Republika Srbija je definisala jasan plan preuzimanja pravnih tekovina EU u nacionalno zakonodavstvo. U tački 3.14.1.2 predstavljen je plan usvajanja pravnih tekovina EU za oblast železničkog transporta, dok je u tački 3.14.1.3 predstavljen plan za oblast intermodalnog (kombinovanog) transporta. Između ostalog, navedeno je koja sve zakonska rešenja iz oblasti železničkog saobraćaja moraju biti usklađena sa odgovarajućim zakonodavstvom EU i u kom roku. U programu je dat i plan jačanja institucionalnih i administrativnih kapaciteta.

3.3. Strategija izgradnje i rekonstrukcije železničke infrastrukture

Strategija (smernice) izgradnje i rekonstrukcije železničke infrastrukture, ciljno je orijentisana i zasnovana na viziji za 2021. godinu koja uzima u obzir održivi razvoj javnog železničkog transportnog sistema i stabilne performanse konkurentnosti železničke mreže u Republici Srbiji.

Prilikom razmatranja značaja oblasti transporta u državi posmatraju se dva dominantna aspekta, i to kvalitet života i ukupan ekonomski razvoj. Transport ima direktan uticaj na pojedinačnu mobilnost i dostupnost bližih i udaljenijih oblasti, ali zbog svog značajnog uticaja na racionalno korišćenje vremena utiče i na kvalitet života ljudi u širem smislu. Strategija (smernice) može da opredeli uticaj transporta na kvalitet života i razvoj privrede i u odnosu na pojedinca i u odnosu na društvo u celini.

Železnička infrastruktura se treba posmatrati i kao instrument za ravnomerni regionalni razvoj, jačanje teritorijalnog integriteta i očuvanje celovitosti države.

Usmerene investicije u železničku infrastrukturu mogu doprineti ravnomernijoj raspodeli bruto društvenog proizvoda po stanovniku. Pri planiranju treba imati u vidu da privreda u različitim područjima ima različitu strukturu i da pojedina područja zavise od transporta više od drugih.

Da bi pozitivno uticao na ekonomski razvoj, železnički transportni sistem mora da dostigne određeni nivo razvoja.

Faze razvoja železničke transportne infrastrukture u Republici Srbiji su: (1) obnova (sanacija), (2) rekonstrukcija, (3) modernizacija i (4) izgradnja. Brzina realizacije navedenih faza varira, razlikuje se na pojedinim prugama, odnosno delovima železničke mreže, od preporuka Evropske unije, razvoja železnica susednih država, kao i podrške međunarodnih finansijskih institucija i finansijske sposobnosti Republike Srbije.

U fazi sanacije, cilj je da se transportni sistem sanacijom postojeće železničke infrastrukture dovede u približno projektovano stanje kao osnov za pouzdanost saobraćaja, stabilnu konkurentnost na tom nivou i za dalja ulaganja. Posle ove faze slaba mesta na infrastrukturi biće potpuno otklonjena i na železničkoj mreži biće obezbeđen osnovni nivo kvaliteta transportne usluge. Finansiranje ove faze obavljaće se uz podršku dugoročnih kredita međunarodnih finansijskih institucija, donacija i domaćih izvora.

U fazi rekonstrukcije, cilj je dostizanje nivoa železničke infrastrukture koji je uporediv i kompatibilan sa nivoom u državama članicama Evropske unije radi ujednačavanja karakteristika transportne infrastrukture i tokova. Identifikovana „uska grla” na železničkoj mreži u Republici Srbiji biće otklonjena. Finansiranje ove faze obavljaće se iz kredita međunarodnih finansijskih institucija, pretpristupnih fondova Evropske unije i domaćih izvora.

U fazi modernizacije i izgradnje, cilj je da železnički transportni sistem Republike Srbije bude kompatibilan sa transportnim sistemom Evropske unije sa tendencijom dalje modernizacije. Nakon sprovođenja ove faze, Republika Srbija će biti spremna da se pridržava najvećeg dela standarda Evropske unije u oblasti transporta, biće uspostavljeni transportni lanci, a železničko transportno tržište Republike Srbije biće visokokonkurentno. Finansiranje ove faze obavljaće se iz: strukturnih fondova Evropske unije, kredita međunarodnih finansijskih institucija, domaćih fondova, sredstava javno-privatnog partnerstva i sl.

Racionalne i dosledne politike razvoja železničke infrastrukture doprineće ekonomskom prosperitetu, omogućiće efikasno korišćenje sredstava iz budžeta Republike Srbije i obezbediće povećanje ukupne bezbednosti saobraćaja u državi i instrumente za efikasno upravljanje infrastrukturom.

S obzirom na to da javne investicije i ulaganja u železničku infrastrukturu značajno utiču na okruženje, realizacija razvojnih projekata železničkog saobraćaja predviđa mere zaštite životne sredine i održivog razvoja i obezbeđuje njihovo sprovođenje.

Pristup razvoju železničke infrastrukture zasnovan je na sledećim principima:

  • Strategija železničkog transporta treba da bude fokusirana na obezbeđenje kvaliteta života, očuvanje životne sredine, dobrobiti i mobilnosti pojedinaca, a naročito u regionalnom razvoju države;
  • Aktivni pristup razvoju železničkog transporta direktno utiče na regionalni razvoj transportnog sistema države i ne odgovara samo na tražnju prilagođavajući se događajima;
  • Strategija razvoja železničkog transporta vodi računa o dugoročnim ciljevima države i usklađuje ih sa potrebama pojedinaca i privrednih subjekata u svim regionima države;
  • Strategija razvoja železničkog transporta je aktivna u oblastima u kojima su bezbednost, zdravlje stanovništva i očuvanje životne sredine ugroženi neumerenim rastom drugih vidova saobraćaja koji ne mogu dati doprinos kvalitetu života, kao što je to u stanju da ponudi i garantuje železnički transport;
  • Aktivan doprinos uravnoteženog razvoja svih regiona u državi, koji je svojom dostupnošću pouzdan partner na smanjenju siromaštva u nerazvijenim područjima Republike Srbije.

Nacionalni program, u delu koji se odnosi na strategiju (smernice) razvoja, ima sledeće funkcije:

  • Daje smernice za donošenje odluka u oblasti razvoja železničke infrastrukture i planski je dokument koji obuhvata funkcionisanje železničkog transporta na svim prugama javne železničke mreže u državi;
  • Predstavlja izvor informacija o stanju, problemima, scenarijima i opštim ciljevima u oblasti održavanja i razvoja železničkog transporta u državi;
  • Usmerava i daje informacije privredi i zainteresovanim građanima;
  • Daje smernice za donošenje odluka državnim organima i organima lokalne samouprave, kako na magistralnim pružnim pravcima panevropskog karaktera, tako i na razvoju regionalnih pruga, u cilju unapređenja pristupačnosti svih delova države svim građanima i svim privrednim subjektima.

Osnovni koncept strategije (smernica) razvoja železničke infrastrukture određen je dugoročnim ciljem – članstvom u Evropskoj uniji, koji je Republika Srbija postavila kao svoj strateški i nacionalni interes. Ovim programom Republika Srbija javno definiše svoju evropsku poziciju, kreira i primenjuje transportnu politiku kojom će iskoristiti sopstvene prilike i koncentrisati se na svoje prednosti, određuje svoju poziciju prema susedima, definiše sopstvenu regionalnu transportnu politiku i politiku prema svakoj susednoj železnici.

3.4. Strategija održavanja železničke infrastrukture

3.4.1. Održavanje pouzdanosti železničke infrastrukture

Upravljač infrastrukture ima obavezu da održava elemente železničke infrastrukture tako da su oni pouzdani i raspoloživi za bezbedan i konkurentan železnički saobraćaj na prugama železničke mreže Republike Srbije.

Elementi železničke infrastrukture su definisani Pravilnikom o elementima železničke infrastrukture.

Elementi železničke infrastrukture u ovom programu su grupisani u tri osnovne celine:

  • Građevinska železnička infrastruktura, koju čine: donji stroj (nasip, zasek, usek, tunel, most, propust i dr) i gornji stroj (šine, skretnice, pragovi, pričvrsni pribor, kolosečni zastor, putni prelazi u istom nivou, peroni, rampe i dr) pružnih i staničnih koloseka;
  • Elektrotehnička železnička infrastruktura, koju čine: signalno-sigurnosna postrojenja, telekomunikaciona postrojenja, stabilna postrojenja električne vuče i elektroenergetska postrojenja za dovođenje električne energije do objekata železničke infrastrukture;
  • Arhitektonska železnička infrastruktura, koju čine: stanične zgrade, upravne zgrade, tehničke zgrade za smeštaj i rad SS, TK i SPEV postrojenja, radionice za održavanje građevinske infrastrukture, radionice za održavanje elektrotehničke infrastrukture, hale za održavanje građevinskih železničkih mašina za održavanje koloseka, hale za održavanje elektrotehničkih železničkih mašina, za održavanje elektrotehničkih postrojenja na pružnim i staničnim kolosecima i dr.

Održavanje železničke infrastrukture podrazumeva postupak pregleda, popravka ili poboljšavanja nekog elementa infrastrukture čime mu se otklanja kvar, poboljšava postojeće stanje ili produžava radni vek. Upravljač infrastrukture vrši održavanje elemenata infrastrukture nastojeći da ispoštuje dva suprostavljena zahteva:

  • troškovi održavanja moraju biti što manji, a
  • elementi infrastrukture moraju raditi što pouzdanije.

Kako je nemoguće istovremeno pomiriti ova dva zahteva, cela aktivnost održavanja se zasniva na kompromisu, odnosno na pokušaju da se postigne što veća sigurnost i pouzdanost uz što niže troškove. Pri tome važnu ulogu imaju propisi koji se moraju ispoštovati pri radu pojedinih elemenata infrastrukture jer isti nameću minimalne standarde koji moraju biti zadovoljeni da bi železnička infrastruktura bila tehnički pouzdana, tehnološki raspoloživa i bezbedna za železnički saobraćaj.

Održavanje železničke infrastrukture[1] se sprovodi kao:

  • preventivno održavanje i
  • korektivno održavanje.

Preventivno održavanje je održavanje pri kojem se elementi železničke infrastrukture održavaju pre nastupa kvara. Ovaj način eliminiše negativne osobine korektivnog održavanja, ali sa sobom nosi neke druge negativne osobine. Preventivno održavanje se može vršiti kao planirano, koje se vrši u zadatim vremenskim intervalima ili na osnovu broja ostvarenih bruto-tonskih kilometara vozova na pruzi, na osnovu broja radnih sati postrojenja i slično, ili kao održavanje po stanju kod kojeg se aktivnosti održavanja realizuju na temelju tehničkih indikatora stanja delova postrojenja i sistema. Ovaj način održavanja podrazumeva da upravljač infrastrukture ima u upotrebi odgovarajući informacioni sistem za analizu stanja pruga, kao i da ima na zalihama neophodnu količinu novih rezervnih delova bitnih elemenata železničke infrastrukture, što znači da ima na raspolaganju dovoljno finansijskih sredstava.

Korektivno održavanje je održavanje kod kojeg se elementi železničke infrastrukture održavaju tek nakon što je nastupio kvar, odnosno zastoj. Ovaj način održavanja je najzastupljeniji, usprkos niza negativnih posledica koje sa sobom nosi. Najčešće se primenjuje zbog dugogodišnjeg nedostatka finansijskih sredstava namenjenih nabavci rezervnih delova i materijala bez kojih se ne može započeti ni vršiti održavanje.

Korektivno održavanje se najčešće realizuje neplanski i urgentno, a preventivno održavanje se realizuje planski, odnosno kada se za to ukaže potreba.

Prilikom održavanja elemenata železničke infrastrukture planirano je da se koriste oba navedena načina, tako da se vitalni delovi većinom održavaju aktivnim načinom, odnosno preventivno, a prihvatljivo manje bitni delovi infrastrukture pasivno, odnosno korektivnim načinom održavanja.

Važno je da se zna da se održavanje ne može izbeći i da je odlaganje veoma skupo.

Neodržavanje železničke infrastrukture se akumulira i umanjuje njenu pouzdanost, raspoloživost i bezbednost, što se nakon određenog broja godina manifestuje kroz skraćenje veka trajanja postrojenja.

Odlaganje ili nedovoljno održavanje železničke infrastrukture zahteva prevremeno izvođenje skupih investicionih radova na sanaciji i rekonstrukciji postrojenja da bi se održali tehnički parametri pruge na potrebnom nivou, koji zahteva očuvanje bezbednosti i konkurentnosti saobraćaja vozova.

Ulaganjem u održavanje železničke infrastrukture produžava se vek njene upotrebe i država štedi jer se produžava vreme između investicionih radova i smanjuje se broj investicionih ciklusa na pruzi.

3.4.2. Strategija unapređenja održavanja železničke infrastrukture

Pouzdana je ona železnička infrastruktura koja izvršava svoju funkciju bez kvara, odnosno otkaza. Pouzdanost je verovatnoća, na određenom nivou poverenja, da će sistem uspešno obaviti funkciju za koju je namenjen, bez otkaza i unutar specifikovanih granica performansi, uzimajući u obzir prethodno vreme korišćenja sistema u toku specifikovanog vremena trajanja zadatka.

Evropske železničke uprave za unapređenje pouzdanosti održavanja železničke infrastrukture primenjuju evropski standard EN 50126. Njegov naziv se može prevesti ka: „Primene na železnici - Specifikacija zahteva i potvrda pouzdanosti, raspoloživosti, pogodnosti za održavanje i bezbednosti (RAMS)”, nastao je kao posledica potrebe da se za železničke primene definišu procesi postavljanja zahteva i potvrde karakteristika RAMS (engleska skraćenica RAMS – Reliability, Availability, Maintainability and Safety) u toku celog životnog ciklusa svih podsistema koji se primenjuju na železnici.

Smanjenje troškova životnog ciklusa tehničkog sistema, uz ostvarenje zahtevanih performansi, odnosno izlaznih karakteristika sistema, jedan je od osnovnih ciljeva projektanta, proizvođača i korisnika.

Republika Srbija je donela svoj standard SRPS EN 50126.

Standard se može primeniti za definisanje zahteva i potvrdu RAMS karakteristika za sve nivoe sistema koji se koriste na železnici: od kompletnih železničkih pruga, preko glavnih sistema u okviru železničke mreže, pa do pojedinačnih i kombinovanih podsistema i komponenti u okviru glavnih sistema, uključujući i one koji sadrže softver. Posebno se primenjuje na: nove sisteme, nove sisteme integrisane u postojeće sisteme i modifikovane postojeće sisteme u svim fazama životnog ciklusa sistema.

Standard SRPS EN 50126 planirano je da od uvođenja Sistema za analizu stanja pruga od 2019. godine upravljač infrastrukture uvede i koristi, kao i sve kompanije koje sarađuju sa upravljačem infrastrukture.

Važan deo razvoja tehnologije i efikasnosti održavanja železničke infrastrukture je unapređenje organizacije tehničke dijagnostike.

Transparentno utvrđivanje tehničkog stanja železničke infrastrukture je jedan od ključnih pitanja u procesu njenog održavanja. Potrebno je pratiti promenu stanja pojedinih parametara elemenata infrastrukture koji vremenom dovode do slabljenja, a ako se ništa ili nedovoljno preduzima i do kvara, odnosno prekida rada.

Efikasnost održavanja železničke infrastrukture zavisi od strategije (smernica) održavanja. Jednom utvrđena strategija (smernice) održavanja nije večita, već ona treba da se menja i prilagođava u skladu sa novim saznanjima, rezultatima primene postojeće strategije, promenom cena materijala, promenama konkurencije u okruženju, itd. U svakom slučaju, ciljevi održavanja se vremenom nisu mnogo izmenili i obično se ističu sledeći zahtevi: da planirani radovi na održavanju ne utiču na transportni proces na železničkim prugama, da se obezbede potrebna raspoloživost kapaciteta infrastrukture, minimalni radovi na održavanju pouzdanosti elemenata železničke infrastrukture i minimalni troškovi održavanja.

3.5. Unapređenje bezbednosti, uticaja na životnu sredinu i energetsku efikasnost železničke infrastrukture

3.5.1. Unapređenje bezbednosti železničke infrastrukture

Jedan od glavnih ciljeva razvoja železničke infrastrukture je poboljšanje bezbednosti železničke infrastrukture i železničkog saobraćaja na železničkoj mreži Republike Srbije.

Unapređenje bezbednosti železničke infrastrukture i bezbednosti saobraćaja ostvaruje se stalnim unapređenjem tehničke pouzdanosti i tehnološke raspoloživosti elemenata železničke infrastrukture, koje rezultira bezbednošću železničkog saobraćaja, bezbednošću putnika, bezbednošću robe u prevozu i bezbednošću železničkog osoblja.

Unapređenje bezbednosti planira se i sprovođenjem mera za denivelaciju, ukidanje ili opremanje automatskim polubranicima sa svetlosnim signalima na putu što većeg broja putnih prelaza, ako je to saobraćajno-tehnički opravdano. Kao što je navedeno u Odeljku 2.2.3. „Posebni segmenti železničke infrastrukture“, od 2.158 putnih prelaza na mreži pruga Republike Srbije 25,02% (540 putnih prelaza) opremljeno je signalnim uređajima (polubranici sa svetlosnim saobraćajnim znacima na putu, branici, kao i svetlosni saobraćajni znaci na putu), dok je 1.618 putnih prelaza opremljeno samo saobraćajnim znacima na putu i zonom potrebne preglednosti.

Predviđa se i ugradnja elektronskih detektorskih uređaja za kontrolu osovinskog opterećenja, pregrejanosti osovina i ravnih mesta na bandažima točkova na oko 40 lokacija na javnim prugama železničke mreže.

Na unapređenje bezbednosti na železnici može se uticati sa više aspekata, neki od njih su: ulaganje u železničku infrastrukturu koje podrazumeva rekonstukciju, modernizaciju železničke infrastrukture, održavanje železničke infrastrukture, rešavanje pitanja putnih prelaza (denivelacija, opremanje automatskim polubranicima sa svetlosnim signalima na putu, smanjenje broja putnih prelaza) i dr. Za rekonstrukciju i modernizaciju železničke infrastrukture u posmatranom periodu investicione vrednosti su navedene u Odeljku 5.3. „Razvoj železničke infrastrukture” ovog programa, dok su potrebna finansijska sredstva na godišnjem nivou za održavanje železničke infrastrukture navedena u Odeljku 5.2. „Održavanje javne železničke infrastrukture” ovog programa. Takođe, pored realizacije navedenih projekata, posebno se izdvaja Projekat izgradnje jedinstvenog dispečerskog centra za upravljanje železničkim saobraćajem na mreži pruga Republike Srbije, za koji je u toku izrada tehničke dokumentacije iz sredstava kredita Ruske Federacije, radi unapređenja bezbednosti železničkog saobraćaja.

U zavisnosti od mesnih prilika (konfiguracije, odnosno topografije terena, urbanog okruženja, preglednosti pruge i puta i dr), odnosno od uslova pod kojima se pruga ukršta sa putem, finansijskih mogućnosti i dr, zavisi i način unapređenja bezbednosti na putnim prelazima. Procena finansijskih sredstava za denivelaciju jednog putnog prelaza iznosi od tri do šest miliona EUR, u zavisnosti od mesnih prilika, dok se iznos troškova za opremanje putnog prelaza signalnim uređajima sa automatskim polubranicima procenjuje na od 120.000 do 200.000 EUR, u zavisnosti od postojećeg stanja pruge i opreme. Unapređenje bezbednosti na mestima putnih prelaza u nivou koloseka potrebno je planirati: (1) izgradnjom objekata denivelacije puteva u odnosu na železničku prugu (drumskih podvožnjaka ili drumskih nadvožnjaka), kao i (2) opremanjem automatskim polubranicima kojima upravljaju elektronski uređaji na koloseku. Primarno je rešiti putne prelaze na magistralnim železničkim prugama, za šta je procena da je potrebno oko 430 miliona EUR. Tačan iznos bi se utvrdio po izradi urbanističke i tehničke dokumentacije. U narednoj fazi bi trebalo rešavati putne prelaze na regionalnim prugama.

Upravljač infrastrukture, železnički prevoznici putnika i prevoznici robe, u skladu sa Zakonom o bezbednosti i interoperabilnosti železnice poseduju sertifikate o bezbednosti izdate od Direkcije za železnice.

3.5.2. Unapređenje uticaja na životnu sredinu železničke infrastrukture

Jedan od glavnih ciljeva železnice su aktivnosti povezane sa izbegavanjem, smanjenjem ili ublažavanjem negativnog uticaja na životnu sredinu.

Železnički transport svojim funkcionisanjem ima predispozicije za smanjeni uticaj na životnu sredinu. Pozitivne osobine železničkog transporta planiraju se za unapređenje kroz elektrifikaciju vuče vozova na železničkim prugama, uvođenjem tehnologija intermodalnog (kombinovanog) transporta, preduzimanjem mera za smanjenje buke u pružnom pojasu, kao i drugih mera specifičnih za svaki lokalitet (odvodnjavanje, zaštitno zelenilo, zaštita od požara i drugo).

Identifikovane mere upravljač infrastrukture sprovodi kroz izradu projektne dokumentacije i investicionu realizaciju razvojnih projekata, kao i unapređenjem održavanja tehničke pouzdanosti elemenata železničke infrastrukture.

S obzirom na to da dizel vuča utiče na zagađenje životne sredine, u zadatom periodu predviđen je Projekat elektrifikacije i opremanje pruge SS i TT uređajima od Niša do Dimitrovgrada, što je jedini deo Koridora 10 u R. Srbiji koji nije elektrificiran i na kojem se saobraćaj odvija dizel vučom. Procenjena vrednost investicije za ovaj projekat je 45 miliona EUR. Pored toga, u okviru izrade tehničke dokumentacije za realizaciju svakog infrastrukturnog projekta na železnici rade se i Studija izvodljivosti i Studija uticaja na životnu sredinu, gde su troškovi vezani za životnu sredinu (izgradnja zidova za zaštitu od buke, drenaža cevi tunela, zaštita tunela od odrona, zaštita od hemijskih nezgoda, zaštita pejzaža, biljnog i životinjskog sveta, zaštita od direktnog kontakta, uzemljenje objekata, zaštita od vatre, itd). Sve intervencije u Studiji uticaja na životnu sredinu integrisane su kroz podprojekat građevinske i elektrotehničke infrastrukture i kao takve se ne prikazuju odvojeno izvan investicione vrednosti projekta.

3.5.3. Unapređenje energetske efikasnosti železničke infrastrukture

Jedan od prioriteta evropskih politika, kao i razvoja železnice u Republici Srbiji, jeste stvaranje uslova za kvalitetnu i energetski efikasnu mobilnost putnika i roba koju uspešno može da realizuje železnički saobraćaj.

Ovaj cilj železnica planira da ostvaruje unapređenjem kvaliteta usluga radi preusmeravanja korisnika na javni železnički prevoz, naročito na elektrificiranim pružnim pravcima, proizvodnjom električne energije pri kretanju (kočenju) električnih železničkih vozila i povratkom iste u javnu elektromrežu, kao i zamenom starih železničkih vozila novim energetski efikasnim vozilima.

Železnica tradicionalno pri izradi projektne dokumentacije za izgradnju ili rekonstrukciju železničkih pruga preduzima mere za iznalaženje tehničkih rešenja koja trajno omogućavaju uštede energije u eksploataciji železničkog saobraćaja.

Posebno se planira preduzimanje daljih istraživanja sa ciljem unapređenja energetske efikasnosti na grejanju ili hlađenju železničkih zgrada i železničkih vozova za prevoz putnika.

Na modernizovanim, odnosno novim železnički prugama vrše se tri intervencije u cilju unapređenja energetske efikasnosti:

  • Izgradnjom drugog pružnog koloseka. čime se omogućava saobraćaj vozova posebno za svaki pravac bez ukrštavanja i bez čekanja vozova iz suprotnog pravca, što povećava tehnološku efikasnost pruge za više od 100 %;
  • Projektovanjem novih pruga sa usponima najviše do 12%, čime se tokom eksplatacije pruge znatno smanjuje količina potrebne energije za vuču vozova;
  • Rekonstrukcijom krivina, čime se smanjuje otpor kretanja vozova, što ima za posledicu smanjenu količinu energije za vuču vozova.

Pored toga, u prethodnom periodu relizovana je nabavka 782 teretnih kola (sa nabavkom struga za obradu točkova, rekonstrukcijom sale za smeštaj i druge opreme) iz zajma EBRD 2, čija je ukupna vrednost projekta iznosila 60 miliona EUR, kao i nabavka 21 elektromotorne garniture iz zajma EBRD 3, čija je ukupna vrednost 100 miliona EUR. Takođe, u toku je nabavka 27 dizel-motornih vozova serije 711 sa glavnim komponentama (rezervni delovi) iz kredita Ruske Federacije, ukupne vrednosti 100 miliona USD, i nabavka osam višesistemskih lokomotiva u iznosu od 32 miliona EUR, kao i remont 31 elektrolokomotive u iznosu od 32 miliona EUR iz zajma EBRD 4. Nabavkom novih železničkih voznih sredstava unapređuje se energetska efikasnost na železnici.

2. RAZVOJNE KOMPONENTE U IZGRADNjI NOVIH KAPACITETA INFRASTRUKTURE OD POSEBNOG ZNAČAJA ZA REPUBLIKU SRBIJU

U skladu sa članom 46. stav 1. tačka 3. Zakona o železnici, Nacionalni program obuhvata i definisanje razvojne komponente u izgradnji novih kapaciteta infrastrukture od posebnog značaja za Republiku Srbiju.

4.1. Razvoj tehnologije javnog železničkog saobraćaja

Polazeći od činjenice da je Zakonom o železnici definisana podela pruga na železničkoj mreži Republike Srbije na: magistralne, regionalne, lokalne i manipulativne, kao i da su Zakonom o bezbednosti i interoperabilnosti železnice definisani parametri za konvencionalni železnički sistem i železnički sistem za velike brzine, ovim programom se definišu razvojne komponente na izgradnji i rekonstrukciji pruga na železničkoj mreži Srbije.

Tehničko-tehnološke specifikacije koje se odnose na infrastrukturni podsistem evropskog konvencionalnog železničkog sistema definisane su Odlukom Evropske komisije broj 2011/275/EU. Ovom odlukom usvojene su TSI kategorije pruga za konvencionalni železnički infrastrukturni podsistem: (1) nova glavna TEN pruga, (2) modernizovana glavna TEN pruga, (3) nova druga TEN pruga i (4) modernizovana druga TEN pruga, kao i tipovi saobraćaja na odnosnim kategorijama pruga: (a) putnički saobraćaj, (b) robni saobraćaj i (v) mešoviti saobraćaj.

Istom odlukom su usvojeni nivoi performansi TSI kategorija pruga, kao sledeći tehničko-tehnološki parametri performansi pruga: (1) tovarni profil, (2) osovinsko opterećenje, (3) brzina vozova na pruzi i (4) dužina vozova.

Polazeći od Odluke Evropske komisije broj 2011/275/EU ovim programom se planira primena sledećih tehničko-tehnoloških parametara za razvoj pruga javne železničke mreže u Republici Srbiji:

Tovarni profil GC na magistralnim prugama Koridora 10, a ako je to investiciono opravdano i na ostalim magistralnim prugama, a tovarni profil GB na regionalnim prugama.

Osovinsko opterećenje 22,5 tona/osovini na magistralnim prugama Koridora 10, ostalim magistralnim prugama i regionalnim prugama, s tim da na magistralnim prugama Koridora 10 treba da se ugrađuju kolosečni elementi građevinske infrastrukture koji omogućavaju buduću primenu opterećenja 25 tona/osovini za robni saobraćaj, u skladu sa UIC Objavom 724 (šine i skretnice UIC-60, betonski prag, tucanik eruptivnog porekla).

Brzina na pruzi 160 km/h, a gde je to investiciono opravdano 200 km/h, na magistralnim prugama na Koridoru 10, kao i 120 km/h na ostalim magistralnim prugama i regionalnim prugama, a na lokalnim prugama prema stanju pruge do 60 km/h.

Dužina voza 600 m na magistralnim prugama Koridora 10, s tim da se na svakih oko 25 km planira službeno mesto sa kolosecima za prijem vozova dužine 750 m kombinovanog transporta, 600 m na ostalim magistralnim prugama, a 500 m na regionalnim prugama.

Magistralne pruge na Koridoru 10 kroz Republiku Srbiju planiraju se za rekonstrukciju i izgradnju tako da sve imaju dva pružna koloseka, s tim da je u prelaznom periodu do investicione opravdanosti izgradnje drugog pružnog koloseka planirano da se postojeće jednokolosečne pruge na Koridoru 10 rekonstruišu za primenu GC tovarnog profila, 22,5 tonsko osovinsko opterećenje, brzine vozova sa postojećim parametrima, kao i dužine vozova 600 m.

Na magistralnim prugama Koridora 10, ostalim magistralnim prugama i regionalnim prugama planira se ugradnja elektronskih signalno-sigurnosnih postrojenja na kolosecima u svim službenim mestima (stanicama, ukrsnicama, rasputnicama) i na pružnim kolosecima sa glavnim ulaznim i izlaznim svetlosnim signalima koji zavise od položaja skretnica i slobodnosti staničnih i pružnih koloseka, zbog unapređenja bezbednosti saobraćaja vozova, unapređenja tehnološke pouzdanosti reda vožnje vozova i produktivnosti pruga na mreži, unapređenja konkurentnosti železničke mreže Republike Srbije, kao i konkurentnosti železničkog prevoza putnika i prevoza robe.

Nova elektronska signalno-surnosna postrojenja imaće mogućnost primene Evropskog sistema za upravljanje železničkim saobraćajem – ERTMS (European Rail Traffic Managment System) koji se sastoji od dva osnovna elementa: ETCS (European train Control System) kao signalnog elementa sistema i GSM-R (Global System for Mobile Comunication – Railways) kao novog železničkog radio-komunikacionog sistema za razmenu podataka između železničkih vozila, pružne infrastrukture i centra upravljanja saobraćajem vozova.

Telekomandom saobraćaja vozova planira se opremanje svih magistralnih pruga na Koridoru 10 kroz R. Srbiju, a linijskim postavnicama ostalih magistralnih pruga i regionalnih pruga, u cilju unapređenja bezbednosti, produktivnosti i konkurentnosti železničkog transporta.

Postojeća i nova železnička signalno-sigurnosna postrojenja, telekomunikaciona postrojenja, postrojenja telekomandi saobraćaja, postrojenja za audio-vizuelno obaveštavanje putnika i informatička železnička postrojenja su komponente železničkih inteligentnih sistema na prugama javne železničke mreže u Srbiji.

Stabilnim postrojenjima električne vuče (SPEV), sistema 25 kV 50 Hz, planiraju se za opremanje sve magistralne pruge na Koridoru 10 kroz R. Srbiju, a ostale magistralne pruge, regionalne i lokalne pruge ako je to investiciono opravdano.

Putni (pružni) prelazi su mesta ukrštanja železničkih pruga i puteva, ulica, pešačkih i/ili biciklističkih staza u nivou koloseka. Bezbednost na putnim (pružnim) prelazima planira se za unapređenje njihovom rekonstrukcijom i izgradnjom, odnosno: (1) denivelacijom, izgradnjom nadvožnjaka ili podvožnjaka puteva i ulica u što većem broju (2) opremanjem automatskim polubranicima sa svetlosnim signalima i (3) preusmeravanjem (ukidanjem) zbog objedinjavanja više puteva i ulica na jednom putnom (pružnom) prelazu, a sve u skladu sa Zakonom o železnici, kao i Objavama UIC, ako je to saobraćajno-tehnički neophodno i investiciono opravdano.

Razvoj kapaciteta železničke infrastrukture ostvaruje se sprovođenjem projekata kroz aktivnosti na izradi projektne dokumentacije i investicionom realizacijom projekata, u skladu sa dinamikom obezbeđenja potrebnih finansijskih sredstava.

Razvoj železničke infrastrukture sprovodi se sledećim aktivnostima:

  • Definisanjem predmeta projekta i izradom propisane projektne dokumentacije:
  • tehničke dokumentacije, izradom: idejnog rešenja, generalnog projekta, idejnog projekta, projekta za građevinsku dozvolu, projekta za izvođenje radova, projekta eksproprijacije sa projektom parcelacije i projektom geodetskog obeležavanja, eksproprijacijom zemljišta, pribavljanjem građevinske dozvole;
  • urbanističke dokumentacije, izradom: prostornog plana posebne namene za prugu, plana detaljne regulacije ili urbanističkog projekta, pribavljanje lokacijskih uslova;
  • studijske dokumentacije, izradom: prethodne studije opravdanosti, studije opravdanosti, studije uticaja na životnu sredinu,
  • Investicionom realizacijom infrastrukturnog projekta:
  • izbor javnim nabavkama izvođača radova, isporučioca opreme i materijala;
  • izvođenje radova u skladu sa tehničkom dokumentacijom;
  • stručni nadzor na izvođenju radova;
  • tehnički pregled i pribavljanje upotrebne dozvole;
  • aktiviranje infrastrukturnog objekta u saobraćaju,
  • Eksploatacijom i održavanjem do rekonstrukcije (razvoja) objekta (postrojenja):
  • održavanje pouzdanosti objekta primenom RAMS metodologije;
  • praćenjem životnog ciklusa objekta LCC (Life-cycle costing) metodologijom.

Razvojne aktivnosti na železničkoj infrastrukturi vrše se sprovođenjem projekata iz Programa razvoja železničke infrastrukture, koji su planirani u godišnjem Programu izgradnje, rekonstrukcije i održavanja železničke infrastrukture, organizovanja i regulisanja železničkog saobraćaja „Infrastruktura železnice Srbije” a. d.

Putnička čvorišta, robna čvorišta i pruge koje spajaju delove čvorišta uključeni su u odnosne magistralne, regionalne i lokalne pruge tako što se posebno ne navode u programima i planovima, ali se obuhvataju u projektnoj dokumentaciji u skladu sa svojim tehnološkim funkcijama.

4.2. Razvojne komponente magistralnih pruga

Magistralne pruge su osnovni nosioci železničkog saobraćaja i železničkog prevoza na javnoj železničkoj mreži Republike Srbije.

Magistralne pruge u ovom programu su podeljene po značaju na: (1) magistralne pruge na Koridoru 10 kroz R. Srbiju i (2) ostale magistralne pruge.

Razvoj magistralnih pruga na Koridoru 10 kroz R. Srbiju i ostalih magistralnih pruga od posebnog je značaja za Republiku Srbiju.

4.2.1. Razvojne komponente magistralnih pruga na Koridoru 10 kroz Republiku Srbiju

Magistralne pruge na Koridoru 10 kroz R. Srbiju su sledeće:

  • Beograd Centar-Stara Pazova-Šid-granica Hrvatske;
  • Stara Pazova-Novi Sad-Subotica-granica Mađarske;
  • Beograd Centar-Rakovica-Resnik-Mladenovac-Lapovo-Niš-granica Makedonije;
  • Rakovica-Jajinci-Mala Krsna-Velika Plana;
  • Niš-Dimitrovgrad-granica Bugarske.

Planirano je da magistralne pruge na Koridoru 10 kroz R. Srbiju imaju sledeće tehničko-tehnološke performanse:

  • Tovarni profil: GC, s tim da je moguće da se zadrži postojeći tovarni profil GB do rekonstrukcije pruge;
  • Osovinsko opterećenje: 22,5 tona/osovini, s tim da se na ovim prugama pri modernizaciji trebaju ugrađivati kolosečni elementi građevinske infrastrukture koji omogućavaju buduću primenu opterećenja od 25 tona/osovini za robni saobraćaj u skladu sa Objavom UIC 724 (šine i skretnice UIC-60, betonski prag, tucanik eruptivnog porekla);
  • Brzina na pruzi: do 160 km/h, a gde je to investiciono opravdano 200 km/h;
  • Dužina vozova: 600 metara, s tim da se na svakih oko 25 km pruge planira službeno mesto sa kolosecima dužine 750 m za potrebe saobraćaj vozova kombinovanog i intermodalnog transporta.

Polazeći od definisanih tehničko-tehnoloških performansi, za sve magistralne pruge na Koridoru 10 kroz R. Srbiju planirano je da imaju sledeću železničku infrastrukturu:

  • Dva pružna koloseka, izuzetno u prelaznom periodu dopušteno je da se vrši rekonstrukcija u cilju obnove postojeće jednokolosečne železničke infrastrukture sa performansama i parametrima koje dopušta geometrija postojeće trase pruge;
  • Koloseke sa ugrađenim šinama i skretnicama tipa UIC-60 na betonskim pragovima sa elastičnim pričvrsnim priborom. Izuzetno u prelaznom periodu, do postizanja ciljnih performansi pruge, dopušteno je da se vrši rekonstrukcija delova pruga radi obnove pružnih i staničnih koloseka sa novim šinama i skretnicama tipa UIC-49 koje takođe omogućavaju opterećenje 22,5 tona/osovini, ali brzine vozova do 120 km/h, što je u prelaznom periodu opravdano i prihvatljivo;
  • Nova elektronska signalno-sigurnosna postrojenja, koja su kompatibilna sa evropskim sistemom elektronske kontrole železničkog saobraćaja ETCS i omogućavaju uključivanje u elektronsku telekomandu saobraćaja. Izuzetno u prelaznom periodu, do ugradnje novih i postizanja ciljnih performansi pruge, dopušteno je da se vrši rekonstrukcija delova infrastrukture u cilju obnove postojećih signalnih postrojenja za pouzdan i bezbedan saobraćaj;
  • Železnički optički i elektronski telekomunikacioni sistemi, sa železničkom mobilnom telefonijom GSM-R koja bi zajedno sa ETCS omogućila primenu evropskog sistema za upravljanje železničkog saobraćaja ERTMS;
  • Stabilna postrojenja električne vuče (SPEV), sistema 25 kV 50 Hz, za projektovanu brzinu saobraćaja vozova, sistemom baziranom na unapređenju energetske efikasnosti kroz automatsko praćenje potrošnje energije svakog vučnog vozila i rekuperaciju (proizvodnju) električne energije pri kočenju železničkih vozova. Izuzetno u prelaznom periodu, do ugradnje novih i postizanja ciljnih performansi pruge dopušteno je da se vrši rekonstrukcija delova pružne infrastrukture u cilju obnove postojećih SPEV za pouzdan i bezbedan saobraćaj.

4.2.2. Razvojne komponente ostalih magistralnih pruga

Ostale magistralne pruge na železničkoj mreži Republike Srbije, koje nisu na Koridoru 10, su sledeće:

  • Beograd Centar-Pančevo Glavna-Vršac-granica Rumunije;
  • Resnik-Požega-Vrbnica-granica Crne Gore;
  • Lapovo-Kragujevac-Kraljevo-Priština-General Janković-granica Makedonije;
  • Subotica-Bogojevo-granica Hrvatske.

Za ostale magistralne pruge na železničkoj mreži Republike Srbije planirano je da imaju sledeće tehničko-tehnološke performanse:

  • tovarni profil: GC, s tim da je moguće da se zadrži postojeći tovarni profil GB do rekonstrukcije pruge;
  • osovinsko opterećenje: 22,5 tona/osovini;
  • brzina na pruzi: do 120 km/h;
  • dužina vozova: 600 m.

Polazeći od definisanih tehničko-tehnoloških performansi, za sve ostale magistralne pruge planirano je da imaju sledeću železničku infrastrukturu:

  • Jedan pružni kolosek;
  • Koloseke sa ugrađenim šinama i skretnicama tipa UIC-49 na betonskim pragovima sa elastičnim pričvrsnim priborom;
  • Nova elektronska signalno-sigurnosna postrojenja, koja omogućavaju uključivanje u elektronsku telekomandu saobraćaja, na kolosecima u službenim mestima i na pružnim kolosecima sa glavnim ulaznim i izlaznim svetlosnim signalima koji zavise od položaja skretnica i slobodnosti staničnih i pružnih koloseka. Izuzetno u prelaznom periodu, do ugradnje novih i postizanja ciljnih performansi pruge, dopušteno je da se vrši rekonstrukcija delova infrastrukture u cilju obnove postojećih signalnih postrojenja za pouzdan i bezbedan saobraćaj;
  • Železnički optički kablovi i elektronski telekomunikacioni sistemi,
  • Stabilna postrojenja električne vuče (SPEV), sistema 25 kV 50 Hz, za projektovanu brzinu saobraćaja vozova sistemom baziranom na unapređenju energetske efikasnosti kroz automatsko praćenje potrošnje energije svakog vučnog vozila i rekuperaciju (proizvodnju) električne energije pri kočenju železničkih vozova. Postrojenja SPEV se ugrađuju na prugama gde i kada je to investiciono opravdano.

U Odeljku 5.3. „Razvoj železničke infrastrukture” ovog programa navedeni su projekti na magistralnim prugama koji se realizuju i čija realizacija će započeti u planskom periodu, sa investicionim vrednostima.

4.3. Razvojne komponente regionalnih pruga

Regionalne pruge[2] na železničkoj mreži Republike Srbije su sledeće:

  • Ruma-Šabac–Loznica-Rasputnica Donja Borina-granica BiH;
  • Pančevo Glavna -Zrenjanin-Kikinda– granica Rumunije;
  • Banatsko Miloševo-Senta-Subotica;
  • Stalać-Kraljevo-Požega;
  • Smederevo–Radinac-Mala Krsna;
  • Niš-Crveni krst-Zaječar–Vražogrnac-Prahovo Pristanište;
  • Mala Krsna-Bor-Rasputnica 2-Vražogrnac;
  • Novi Sad-Odžaci-Bogojevo;
  • Subotica-Horgoš- granica Mađarske;
  • Doljevac-Merdare–Priština-Kosovo Polje;
  • Kosovo Polje-Metohija-Peć;
  • Rasputnica Sajlovo-Rimski šančevi-Orlovat stajalište.

Za regionalne pruge na železničkoj mreži Republike Srbije planirano je da imaju sledeće tehničko-tehnološke performanse:

  • Tovarni profil: GB, s tim da je moguće da se zadrži postojeći tovarni profil GA do rekonstrukcije ili modernizacije pruge;
  • Osovinsko opterećenje: 22,5 tona/osovini, s tim da je moguće da se zadrži postojeće stanje do rekonstrukcije ili modernizacije;
  • Brzina na pruzi: do 120 km/h, s tim da je moguće da se zadrži postojeće stanje do rekonstrukcije ili modernizacije;
  • Dužina vozova: 500 m, s tim da je moguće da se zadrži postojeće stanje do rekonstrukcije ili modernizacije.

Polazeći od definisanih tehničko-tehnoloških performansi, za regionalne pruge planirano je da imaju sledeću železničku infrastrukturu:

  • Jjedan pružni kolosek;
  • Koloseke sa ugrađenim šinama i skretnicama tipa UIC-49 na betonskim pragovima sa elastičnim pričvrsnim priborom, s tim da je moguće da se zadrži postojeće stanje, kao i sanacija radi obnove koloseka polovnim kolosečnim materijalom sa magistralnih pruga;
  • Nova elektronska signalno-sigurnosna postrojenja, koja omogućavaju uključivanje u elektronsku telekomandu saobraćaja (linijskim postavnicama). Izuzetno u prelaznom periodu, do ugradnje novih i postizanja ciljnih performansi pruge, dopušteno je da se vrši rekonstrukcija delova infrastrukture u cilju obnove postojećih signalnih postrojenja za pouzdan i bezbedan saobraćaj;
  • Železnički optički kablovi i elektronski telekomunikacioni sistemi, s tim da se zadržava postojeće stanje do rekonstrukcije ili modernizacije pruge;
  • Stabilna postrojenja električne vuče (SPEV), sistema 25 kV 50 Hz, ugrađuju se na prugama gde i kada je to investiciono opravdano.

U Odeljku 5.3. „Razvoj železničke infrastrukture” ovog programa navedeni su projekti koji se realizuju i koji će biti realizovani na regionalnim prugama u planskom periodu sa investicionim vrednostima.

4.4. Razvojne komponente lokalnih pruga

Za lokalne pruge[3] na železničkoj mreži Republike Srbije planirano je da imaju sledeće tehnološke performanse:

  • Tovarni profil: GB, s tim da je moguće da se zadrži postojeći tovarni profil GA do rekonstrukcije ili modernizacije pruge;
  • Osovinsko opterećenje: 22,5 tona/osovini, s tim da je moguće da se zadrži postojeće stanje do rekonstrukcije ili modernizacije;
  • Brzina na pruzi: do 100 km/h, s tim da je moguće da se zadrži postojeće stanje do rekonstrukcije ili modernizacije;
  • Dužina vozova: 500 m, s tim da je moguće da se zadrži postojeće stanje do rekonstrukcije ili modernizacije.

Polazeći od definisanih tehničko-tehnoloških performansi, za lokalne pruge planirano je da imaju sledeću železničku infrastrukturu:

  • Jedan pružni kolosek;
  • Koloseke sa ugrađenim šinama i skretnicama tipa UIC-49 na betonskim ili drvenim pragovima, s tim da je moguće da se zadrži postojeće stanje, kao i sanacija radi obnove koloseka polovnim kolosečnim materijalom pridobijenim pri rekonstrukciji sa magistralnih i regionalnih pruga;
  • Nova elektronska signalno-sigurnosna postrojenja, koja omogućavaju uključivanje u elektronsku telekomandu saobraćaja. Izuzetno u prelaznom periodu, do ugradnje novih i postizanja ciljnih performansi pruge, dopušteno je da se vrši rekonstrukcija delova infrastrukture u cilju obnove postojećih signalnih postrojenja za pouzdan i bezbedan saobraćaj;
  • Železnički optički kablovi i elektronski telekomunikacioni sistemi, s tim da se zadržava postojeće stanje do rekonstrukcije ili modernizacije pruge;
  • Stabilna postrojenja električne vuče (SPEV), sistema 25 kV 50 Hz, ugrađuju se na prugama gde i kada je to investiciono opravdano.

4.5. Razvojne komponente manipulativnih pruga

Za manipulativne pruge[4] na železničkoj mreži Republike Srbije planirano je da imaju sledeće tehničko-tehnološke performanse:

  • Tovarni profil: GB, s tim da je moguće da se zadrži postojeći tovarni profil GA do rekonstrukcije ili modernizacije pruge;
  • Osovinsko opterećenje: 22,5 tona/osovini, s tim da je moguće da se zadrži postojeće stanje do rekonstrukcije ili modernizacije;
  • Brzina na pruzi: do 50 km/h s tim da je moguće da se zadrži postojeće stanje do rekonstrukcije;
  • Dužina vozova: 500 m, s tim da je moguće da se zadrži postojeće stanje do rekonstrukcije ili modernizacije.

Polazeći od definisanih tehničko-tehnoloških performansi, za manipulativne pruge planirano je da imaju sledeću železničku infrastrukturu:

  • Jedan pružni kolosek;
  • Koloseke sa ugrađenim šinama i skretnicama tipa UIC-49 na betonskim ili drvenim pragovima, s tim da je moguće da se zadrži postojeće stanje, kao i sanacija radi obnove koloseka polovnim kolosečnim materijalom.

3. DEFINISANjE STRUKTURE, DINAMIKE REALIZACIJE I PRIORITETA, VISINE I IZVORA FINANSIJSKIH SREDSTAVA POTREBNIH ZA IZVRŠENjE AKTIVNOSTI IZ NACIONALNOG PROGRAMA

U skladu sa članom 46. stav 1. tačka 4. Zakona o železnici, Nacionalni program obuhvata i definisanje strukture, dinamike realizacije i prioriteta, visine i izvora finansijskih sredstava potrebnih za izvršenje aktivnosti iz Nacionalnog programa.

5.1. Definisanje strukture planiranja aktivnosti iz Nacionalnog programa

Železnička infrastruktura ulazi u novo razdoblje, iako je opterećena dotrajalošću i skromnom funkcionalnom sposobnošću infrastrukturnih sistema, kao i potrebom da se što brže prilagode tehničko-tehnološkim uslovima transevropskog železničkog sistema. U narednom periodu planirani su nastavak realizacije i pokretanje realizacije novih ulaganja, koja će omogućiti ostvarivanje strateških ciljeva razvoja železničke infrastrukture.

Planirani ciljevi za održavanje i unapređenje nivoa tehničke pouzdanosti i funkcionalnosti železničke infrastrukture predviđeno je da se postignu ulaganjima u:

  • Održavanje železničke infrastrukture za bezbedno i pouzdano odvijanje železničkog saobraćaja;
  • Razvoj železničke infrastrukture.

5.2. Održavanje javne železničke infrastrukture

Održavanje železničke infrastrukture je značajno sa aspekta obezbeđenja tehničke pouzdanosti, bezbednog i nesmetanog železničkog saobraćaja, kako bi se realizovao kvalitetan i uredan prevoz.

Svako neodržavanje železničke infrastrukture se akumulira i umanjuje njenu pouzdanost, raspoloživost i bezbednost, što se nakon određenog broja godina manifestuje kroz nepotrebno skraćenje veka trajanja postrojenja i nepotrebnog investiranja u obnovu elemenata infrastrukture.

U skladu sa propisima EU, „Infrastruktura Železnice Srbije” a. d. od 2016. godine dobija subvencije na bazi ugovornog odnosa, odnosno na osnovu Ugovora kojim se uređuju međusobna prava i obaveze Vlade i upravljača infrastrukture („Infrastruktura železnice Srbije” a. d), koji je zaključen 10.2.2016. godine. Ovim ugovorom se prvi put u Republici Srbiji primenio sistem koji funkcioniše u železnicama EU već duži niz godina. Cilj ovog ugovora je da se od 1.1.2016. godine uspostavi ugovorni odnos između države i železničkih kompanija „po učinku”, tj. da država na ime ugovora jasno definiše koliko sredstava se izdvaja za koju namenu, pri čemu će ista biti isplaćena samo na osnovu pružene usluge od strane „Infrastruktura Železnice Srbije” a. d.

Petogodišnjim planom poslovanja za „Železnice Srbije” a. d. i Ugovorom o nivou pružanja usluga železničke infrastrukture u Srbiji, koji su izradili konsultanti, izvršena je analiza troškova održavanja infrastrukture, prema kojoj je za uobičajen trošak za održavanje javne železničke infrastrukture u evropskim zemljama procenjena vrednost od oko 15.000 do 30.000 EUR/km javnih železničkih pruga, sa procenom da se za Republiku Srbiju planira trošak od 19.000 EUR/km javnih pruga, imajući u vidu postojeće tehničko stanje koloseka i ostale železničke infrastrukture.

Poznate su činjenice o istrošenosti elemenata javne železničke infrastrukture, kao i da postoji veliki broj smanjenih tehničkih brzina na prugama, laganih vožnji i ograničenih brzina na magistralnim prugama železničke mreže Republike Srbije.

Postojeće stanje smanjenih brzina vozova i laganih vožnji nastalo je zbog dugogodišnjeg nedovoljnog obezbeđenja finansijskih sredstava za nabavku repromaterijala za zamenu istrošenih elemenata građevinske i elektrotehničke infrastrukture na javnim prugama železničke mreže Republike Srbije.

Stanje istrošenosti građevinske i elektrotehničke infrastrukture naročito je izraženo na magistralnim prugama na Koridoru 10 kroz R. Srbiju, jer na istim saobraća najveći broj vozova, u prvom redu svi međunarodni tranzitni vozovi i pretežan broj regionalnih vozova. U Tabeli 9 prikazani su troškovi održavanja za 2014. i 2015. godinu koji su realizovani i procenjena potrebna finansijska sredstva za održavanje železničke infrastrukture u 2016. godini.

Kao što je navedeno u prethodnom periodu, realizacija održavanja železničke infrastrukture je na niskom nivou u odnosu na potrebna sredstva zbog nedostatka finansijskih sredstava za te namene.

Upravljač infrastrukture („Infrastruktura železnice Srbije” a. d), polazeći od gorenavedenih činjenica, inicirao je neophodne javne nabavke minimalne količine materijala i usluga za održavanje elemenata železničke infrastrukture i sanaciju dela laganih vožnji u 2016. godini, navedenih u Tabeli 9.

Tabela 9: Realizacija održavanja železničke infrastrukture za 2014. i 2015. godine i potrebna finansijska sredstva za održavanje železničke infrastrukture na mreži pruga Republike Srbije u 2016. godini

Redni

broj

Elementi i oprema za održavanje železničke infrastrukture 2014.

(miliona RSD)

2015.

(miliona RSD)

2016.

(miliona RSD)

1 donji stroj 24,302 75,091 88,290
2 gornji stroj 5,661 4,152 193,145
3 zgrade 26,306 10,121 54,309
4 telekomunikaciona postrojenja 3,741 777 6,044
5 signalno-sigurnosna postrojenja 1,950 1,103 15,050
6 elektro-energetska postrojenja 8,630 5,008 62,566
7 postrojenja kontaktne mreže 166 623 10,000
8 vozila za železničke svrhe i druge mehanizacije 12,862 5,674 166,960
9 održavanje drumskih vozila 16,328 5,211 17,000
10 održavanje ostalih sredstava 11,027 6,489 31,870
11 materijal 430,189 229,172 1.386,290
UKUPNO (RSD) 541,162 343,421 2.031,524[5]

U skladu sa Zakonom o budžetu Republike Srbije za 2016. godinu i Ugovorom kojim se uređuju međusobna prava i obaveze Vlade i upravljača infrastrukture u 2016. godini, opredeljena su sredstva upravljaču infrastrukture za održavanje železničke infrastrukture i organizovanje i regulusanje železničkog saobraćaja u ukupnom iznosu od 7.500.000.000 RSD, od čega je 1.400.000.000 RSD opredeljeno za održavanje železničke infrastrukture. Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture u saradnji sa ostalim državnim organima, u narednom periodu će nastojati da obezbedi potrebna sredstva za adekvatno održavanje železničke infrastrukture.

Za period 2017-2021. godine planiraju se aktivnosti na održavanju javne železničke infrastrukture, za šta je neophodno da se obezbede finansijska sredstva za javnu nabavku materijala i usluga za specifične radove, navedeno u Tabeli 10. U zavisnosti od odobrenih sredstva vršiće se raspodela u skladu sa prioritetima, a sve u cilju očuvanja bezbednosti železničkog soabraćaja.

Tabela 10: Potrebna finansijska sredstva za održavanje železničke infrastrukture na mreži pruga Republike Srbije u periodu 2017-2021. godine

Redni

broj

Elementi i oprema za održavanje železničke infrastrukture 2017.

(mil.

RSD)

2018.

(mil.

RSD)

2019.

(mil.

RSD)

2020.

(mil.

RSD)

2021.

(mil.

RSD)

1 donji stroj 150 135 121 121 121
2 gornji stroj 1.620 1.458 1.307 1.307 1.307
3 zgrade 45 42 37 37 37
4 telekomunikaciona postrojenja 180 162 146 146 146
5 signalno-sigurnosna postrojenja 225 200 180 180 180
6 elektro-energetska postrojenja 205 180 162 162 162
7 postrojenja kontaktne mreže 105 95 86 86 86
8 vozila za železničke svrhe i druge mehanizacije 307 275 252 252 252
9 održavanje drumskih vozila 15 13 12 12 12
10 održavanje ostalih sredstava 8 7 6 6 6
UKUPNO (RSD) 2.860 2.567 2.309 2.309 2.309

Pri planiranju potrebnih sredstava za održavanje železničke infrastrukture pošlo se od predviđanja da će tokom 2017. godine i narednih godina biti završeni radovi na rekonstruisanim deonicama magistralnih pruga, pa se očekuje i predloženi obim troškova na održavanju pruga železničke mreže Republike Srbije.

5.3. Razvoj železničke infrastrukture

Dalje investiranje u rekonstrukciju i modernizaciju postojeće i izgradnju nove železničke infrastrukture odvijaće se u skladu sa Master planom za železnice 2012-2021. i Planom razvoja železničkog, drumskog, vodnog, vazdušnog i intermodalnog transporta u Republici Srbiji od 2015. do 2020. godine.

Osnovni ciljevi daljeg razvoja železničke infrastrukture su:

  • Otklanjanje laganih vožnji i „uskih grla” sanacijom postojećih pruga u cilju vraćanja na projektovani nivo;
  • Savremena dvokolosečna elektrificirana pruga za mešoviti putnički i teretni saobraćaj i intermodalni transport na celoj dužini Koridora 10 u skladu sa evropskim standardima bezbednosti i interoperabilnosti;
  • Projektovana brzina od 160 km/h, odnosno 200 km/h na Koridoru 10, na deonicama na kojima je to ekonomski opravdano;
  • Elektrifikacija Koridora 10c Niš-granica Bugarske i Rute 4 Pančevo-Vršac;
  • Rekonstrukcija i sanacija regionalnih i lokalnih pruga stepenastim korišćenjem kolosečnog materijala dobijenog od rekonstrukcije magistralnih pruga.

5.3.1. Projekti u fazi izvođenja radova ili pripremi za izvođenje radova

U narednom petogodišnjem periodu planiraju se pre svega nastavak i završetak projekata započetih u prethodnom periodu, a koji se finansiraju iz sredstava EIB, EBRD, kredita Vlade Ruske Federacije, IPA fondova EU i fonda WBIF.

U periodu 2017-2021. očekuje se da će pored kreditnih sredstava međunarodnih finansijskih institucija, međudržavnih bilateralnih finansijskih aranžmana i državnog budžeta, značajan izvor finansiranja železničkih infrastrukturnih projekata biti i sredstva iz pretpristupnih fondova EU (Tabela 11).

Tabela 11. Pregled projekata u fazi izvođenja radova, pripremi za izvođenje radova i projekata za koje postoje potencijalni finansijeri

R.b. Naziv projekta Izvor finansiranja Dužina

deonice pruge (km)

Investiciona Vrednost za projekte u toku

(u milionima)

Investiciona vrednost za projekte za koje postoje potencijalni investiu (u milionima) Valuta Stanje
1 Projekat rekonstrukcije i izgradnje drugog koloseka na deonici pruge Pančevački most – Pančevo Glavna Kredit Ruske Federacije, budžet Republike Srbije,

Aneks br. 1

14,9 90,9 / USD Izvođenje radova je u toku, planira se završetak radova krajem 2016. godine
2. Projekat rekonstrukcije deonica pruga na Koridoru 10 Kredit Ruske Federacije,

budžet Republike Srbije,

Aneks br. 2

112,3 86,9 / USD Izvođenje radova na deonicama Sopot Kosmajski–Kovačevac i Golubinci–Ruma su završeni 2015. godine, dok su radovi na deonici Mala Krsna–Velika Plana završeni 2016. godine.

Radovi po osnovu Aneksa 2.2 za deonice Bujanovac–Bukarevac i Vranjska Banja–Ristovac započeti su aprila 2016. godine, dok je završetak radova na svim deonicama planiran u 2017. godini

2.1 Projekat rekonstrukcije tri „severne” deonice pruga na Koridoru 10:

1. Sopot Kosmajski–Kovačevac (18,4 km)

2. Golubinci–Ruma (17,9 km)

3. Mala Krsna–Velika Plana (29,5 km)

Aneks br. 2.1 65,8 48,7 / USD
2.2 Projekat rekonstrukcije tri „južne” deonice pruga na Koridoru 10:

1. Bujanovac–Bukarevac (13,8 km)

2. Vinarce–Đorđevo (15,0 km)

3. Vranjska Banja–Ristovac (17,7 km)

Aneks br. 2.2 46,5 38,2 / USD
3. Projekat rekonstrukcije, modernizacije i izgradnje dvokolosečne pruge na deonici Stara Pazova–Novi Sad Kredit Ruske Federacije,

budžet Republike Srbije

Aneks br. 3

43 / / USD Početak izvođenja radova po Aneksu 3.1 se planira u novembaru 2016. god. (uz uslov prethodnog produženja ruskog kredita), a radovi će trajati 52 meseca. Radovi po Aneksu 3.2 obuhvataju sve ostale radove (pružni kolosek, SPEV, SS i TT) na izgradnji i procenjeno je da će trajati oko 24 meseca. Tačan iznos sredstava za Aneks 3.2. znaće se po potpisivanju Aneksa
3.1 Tunel i vijadukt Aneks br. 3.1 4 338,9 / USD
3.2 Otvorena pruga Aneks br. 3.2 39 / / USD
4. Projekat rekonstrukcije deonice pruge Resnik–Valjevo magistralne pruge Beograd–Vrbnica–granica Crne Gore[6] Kredit Ruske Federacije,

budžet Republike Srbije

Aneks br. 4.1

77,6 79,9 USD Na osnovu Aneksa 4.1 započeti su radovi u julu 2016. godine, dok je planiran završetak do kraja 2017. godine
5. Izgradnja železničko-drumskog mosta preko reke Dunav u Novom Sadu IPA fond,

AP Vojvodina,

Grad Novi Sad,

budžet Republike Srbije

0,5 51,7 EUR Ugovor o izgradnji potpisan je januara 2011, Aneks 1 Ugovora potpisan maja 2015. godine i Aneks 2 Ugovora potpisan marta 2016.

Radovi su nastavljeni juna 2015. godine.

Realizacija projekta u toku.

Očekivani završetak projekta je u 2017. godini

6. Projekat obnove železnice 2 EIB 4 33 80 EUR Radovi na deonici Batajnica-Golubinci su završeni.

U toku su radovi na deonici Gilje-Ćuprija-Paraćin. Planirani rok završetka je do kraja 2016. godine

Rekonstrukcija i modernizacija dvokolosečne deonice

Batajnica-Golubinci na

pruzi Beograd--Šid (22,5 km)

Rekonstrukcija i modernizacija dvokolosečne deonice

Gilje-Ćuprija-Paraćin

pruge Beograd-Niš (10,5 km)

7. Koridor 10

Deo A -Rehabilitacija pruga (nabavka novog materijala gornjeg stroja za rehabilitaciju pruga duž Koridora 10 i nabavka nove mehanizacije za održavanje pruga)4

EBRD 4 112 35 EUR Završena je realizacija ugovora za nabavku materijala (za Aneks 2. ruskog kredita). Završena je isporuka nove mehanizacije za održavanje pruga. Upravljač infrastrukture predložiće finansiranje novih komponenti iz preostalog dela zajma (oko 4 miliona EUR) i u saradnji sa MGSI i bankom doneti nove odluke
8. Modernizacija pruge Beograd Centar–Stara Pazova i Novi Sad–Subotica–granica Mađarske Potencijalni kreditor

Eksim banka

Kina

141,9 939 EUR U toku je priprema projektne dokumentacije. Data je procenjena vrednost investicije. Planiran je početak radova u 2017.
9. Rehabilitacija pruga - EBRD 5 EBRD 5 62,5 91,5 EUR
Rekonstrukcija deonice dvokolosečne pruge Rasputnica G–Rakovica–Resnik 7,5 28 EUR Početak izvođenja radova planira se u 2017. godini
Rekonstrukcija deonice pruge Jajinci–Mala Krsna 55 30 EUR Početak izvođenja radova planira se u 2017. godini
Rekonstrukcija koloseka stanice Mala Krsna 10 EUR Početak izvođenja radova planira se u 2017. godini
Program rekonstrukcije i modernizacije kapaciteta za potrebe sistema BG voz 6 EUR Početak radova planira se u 2017. godini
Obnova elemenata elektrotehničke infrastrukture na prugama železničkog čvora Beograd i deonica Stara Pazova-Šid, Resnik-Lapovo i Mala Krsna- Velika Plana 3,5 EUR Tehnička dokumentacija u izradi
Nabavka mehanizacije za održavanje građevinske i elektrotehničke infrastrukture 13 EUR Početak nabavke planira se u 2017. godini
10. Rekonstrukcija i modernizacija pruge Niš–Dimitrovgrad sa elektrifikacijom pruge 97 226,4 EUR Potrebno je izvršiti prilagođavanje postojećeg Idejnog projekta za A.1

U toku je inoviranje tehničke dokumentacije za deonicu pruge Sićevo–Dimitrovgrad (A.2 i A.3). Preliminarno je odobreno finansiranje za ove dve faze iz sredstava WBIF, EIB kredita uz učešće iz budžeta R. Srbije

Idejni projekat je izrađen za A.4. Potrebno je izraditi Projekat za građevinsku dozvolu i Projekat za izvođenje radova za elektrifikaciju i opremanje pruge savremenim SS i TT postrojenjima za potrebe podnošenja zahteva za izdavanje građevinske dozvole

Za B. izrađen je Generalni i Idejni projekat iz sredstava IPA fonda. Za fazu A.4 i B. planirano je fazno obezbeđenje sredstava iz WBIF fonda, EIB kredita uz učešće iz budžeta R. Srbije

A.1. Rekonstrukcija građevinske infrastrukture na deonici od Niša do Sićeva 17 / 10 EUR
A.2. Rekonstrukcija građevinske infrastrukture na deonici od Sićeva do Staničenja EIB,

WBIF,

budžet Republike Srbije

80 / 84,4 EUR
A.3. Rekonstrukcija građevinske infrastrukture na deonici od Staničenja do Dimitrovgrada
A.4. Elektrifikacija i opremanje pruge SS i TT uređajima od Niša do Dimitrovgrada 97 / 45 EUR
B. Izgradnja obilazne pruge oko grada Niša 22 87 EUR
11. Rekonstrukcija i modernizacija deonice Niš–Brestovac na pruzi Niš-Preševo-granica Makedonije IPA,

budžet Republike Srbije

23 62,7 EUR Idejni projekat je usvojen i prosleđen na Republičku revizionu komisiju.

Za IPA 2015. predložen je nastavak aktivnosti za ovaj projekat, što podrazumeva izradu Projekta za izvođenje i Projekta za građevinsku dozvolu i izvođenje radova na rekonstrukciji, vrednosti 62,7 miliona EUR (uz učešće Republike Srbije). Početak radova očekuje se u 2017. godini

12. Izgradnja prvog modernog intermodalnog terminala u Beogradu (Batajnici) IPA,

budžet Republike Srbije

budžet,

Grada Beograda

20,75 EUR Projekat obuhvata izradu glavnog projekta i izgradnju, vršenje usluga stručnog nadzora i opremanje intermodalnog terminala, kao i eksproprijaciju. Planiran je početak radova u 2017. godini
13. Izmeštanje i rekonstrukcija železničkih kapaciteta u čvoru Beograd za potrebe realizacije projekta „Beograd na vodi” 33,2 578,5 EUR
Izgradnja stanične zgrade železničke stanice Beograd Centar – Faza II 43 EUR Tehnička dokumentacija koja je finansirana iz budžeta Republike Srbije je predata Republičkoj revizionoj komisiji
Rekonstrukcija stanice Beograd Ranžirna i izgradnja kapaciteta kontejnerskog terminala (ŽIT) unutar staničnih koloseka 1,2 9,5 EUR Izrada tehničke dokumentacije koja je finansirana iz budžeta Republike Srbije je završena
Rekonstrukcija i izgradnja TPS Zemun - prva faza[7] Potencijalni kreditor

EBRD za deo prve faze

47 EUR U toku su pregovori sa EBRD za finansiranje dela prve faze rekonstrukcije i izgradnje TPS Zemun za izgradnju funkcionalne celine za negu i održavanje železničkih voznih sredstava za prevoz putnika i izmeštanje sa sadašnje lokacije železničke stanice u Savskom amfiteatru u iznosu od 30 miliona EUR. Izrađena je tehnička dokumentacija za prvu fazu projekta iz budžeta Republike Srbije i projekat je dostavljen Revizionoj komisiji
Denivelacija pruge i puta za Sremčicu u Železniku 1,6 EUR U toku je izrada tehničke dokumentacije iz Budžeta Republike Srbije.
Denivelacija pruge i puta u Batajnici 6,4 EUR U toku je izrada tehničke dokumentacije iz Budžeta Republike Srbije.
Železničko-drumska obilaznica Beli potok-Vinča–Pančevo sa železničko-drumskim mostom preko Dunava 32 471 EUR Završena je izrada tehničke dokumentacije. Potrebno je završiti urbanističku dokumentaciju, izvršiti eksproprijaciju i obezbediti sredstva za izvođenje radova. Od ukupne procenjene vrednosti od 471 miliona EUR, procena je da je 225 miliona EUR potrebno za železnički deo sa drumsko-železničkim mostom preko Dunava. U toku su pregovori za realizaciju ovog projekta sa kineskom i azerbejdžanskom stranom
UKUPNO ZA PROJEKTE KOJI SU U TOKU ILI U PRIPREMI ZA IZVOĐENjE RADOVA 343,8 1.002,2 EUR
UKUPNO ZA PROJEKTE ZA KOJE POSTOJE POTENCIJALNI FINANSIJERI 295,1 1827,4 EUR
UKUPNO 638,9 2.829,55 EUR

Prikazana ukupna vrednost sadrži investicije za projekte koji su u fazi realizacije i za koje postoje potencijalni kreditori. S obzirom na nedeljivost projekata koji se odnose na izmeštanje i rekonstrukciju železničkih kapaciteta u čvoru Beograd za potrebe realizacije projekta „Beograd na vodi” i Projekta rekonstrukcije i modernizacije pruge Niš–Dimitrovgrad sa elektrifikacijom pruge, vrednosti investicija za koje ne postoje potencijalni finansijeri (kreditori) nisu sumirane.

5.3.2. Projekti u fazi izrade tehničke dokumentacije

U toku je izrada tehničke dokumentacije za projekte za koje nisu obezbeđena sredstva, koji su prikazani u Tabeli 12.

Tabela 12. Pregled projekata za koje je tehnička dokumentacija izrađena ili je u fazi izrade, a nisu obezbeđena finansijska sredstva za njihovu realizaciju

R. b. Naziv projekta Dužina deonice pruge (km) Planirana godina početka realizacije/investiciona vrednost projekta (miliona EUR) Napomena
2017. 2018. 2019. 2020. 2021.
1. Sanacija koloseka na deonici pruge Mala Krsna–Radinac 6 2,5 U toku je izrada tehničke dokumentacije
2. Projekat rekonstrukcije i modernizacije postojećeg koloseka i izgradnja drugog koloseka pruge Beograd–Niš, deonica Stalać–Đunis 17,5 150 U toku je izrada tehničke dokumentacije iz sredstava WBIF fonda
3. Projekat izgradnje jedinstvenog operativnog centra za upravljanje železničkim saobraćajem na mreži pruga Republike Srbije (3.809 km) / 30 3 U toku je izrada tehničke dokumentacije
4. Projekat rekonstrukcije čvora i izgradnje javne pruge do slobodne zone i nove luke Smederevo 11,2[8] 7,6 4,4 Potrebno je završiti tehničku i urbanističku dokumentaciju, izvršiti eksproprijaciju zemljišta i dela industrijskog koloseka NIS u industrijskoj zoni Smedereva
5. Projekat izgradnje drugog koloseka na obilaznoj pruzi (Beograd Ranžirna) Ostružnica-Surčin-Batajnica 15 45 Potrebno je inovirati postojeću tehničku dokumentaciju i izraditi urbanističku dokumentaciju
6. Izgradnja železničke pruge Valjevo–Loznica (sa centrom upravljanja saobraćajem u Loznici) 68 220 U toku je izrada projektne dokumentacije
UKUPNO PO GODINAMA 117,7[9] 37,6 5,5 154,4 45 220
UKUPNO ZA PROJEKTE 462,5

Za realizaciju navedenih projekata nisu obezbeđena finansijska sredstva i planiraju se aktivnosti za njihovo obezbeđivanje.

5.3.3. Planirani projekti koji nisu u fazi izrade tehničke dokumentacije i za koje je nepoznat izvor finansiranja

U ovom delu Nacionalnog programa predloženi su projekti za koje se planiraju aktivnosti na pripremi tehničke dokumentacije za projekte rekonstrukcije i modernizacije železničke infrastrukture na mreži pruga Republike Srbije, koje u prethodnom periodu nisu bili u vrhu prioriteta i za koje nije obezbeđen izvor finansiranja.

Predloženim projektima kompletiraju se pre svega magistralne pruge, a zatim i regionalne pruge Republike Srbije.

Projekti kojima se kompletiraju magistralne pruge su prvenstveno deonice Koridora 10, čija realizacija je neophodna i sa aspekta izjednačavanja tehničkih i tehnoloških parametara Koridora 10 i povezivanja upravnih okruga, odnosno geografskih regiona u Srbiji.

Železnica se smatra saobraćajnim sistemom koji doprinosi privrednom, društvenom i regionalnom razvoju, kroz unapređenje pristupačnosti područja kroz koje prolazi i lakšeg i pouzdanog prevoza između regionalnih centara za sve zainteresovane korisnike.

Predloženi projekti, koji pored toga što doprinose poboljšanju stanja železničke infrastrukture, povećanju bezbednosti na železnici, pružanju kvalitetnijeg nivoa usluga korisnicima, povećanju obima saobraćaja, izvoza, uvoza i tranzita u Republici Srbiji, imaju i regionalni značaj.

U periodu 2017-2021. planirane su aktivnosti na sledećim projektima:

  1. Projekat rekonstrukcije i modernizacije pruge Niš-Preševo-državna granica: u periodu 2017-2021. godine planiraju se rekonstrukcija i modernizacija jednokolosečne elektrificirane magistralne pruge Niš-Preševo-granica Makedonije (161 km) na Koridoru 10. Na ovoj magistralnoj pruzi iz raspoloživih finansijskih sredstava planiraju se sledeće investicione aktivnosti: (1) iz ruskog kredita tri deonice ukupne dužine 46 km i (2) iz IPA fonda jedna deonica dužine 23 km. Za preostala 92 km nisu obezbeđena finansijska sredstva za izradu tehničke dokumentacije, kao i izvođenje radova.

U skladu sa Aneksom 2.2. kredita Vlade Ruske Federacije u toku su radovi na rekonstrukciji tri deonice: Vinarce–Đorđevo (15,1 km), Vranjska Banja–Ristovac (17,7 km) i Bujanovac–Bukarevac (13,7 km) u iznosu od 38,2 miliona USD. Očekuje se završetak radova 2017. godine.

Iz sredstava IPA fonda prethodno je izrađena tehnička dokumentacija i iz istog fonda obezbeđena su sredstva za izvođenje radova uz sufinasiranje iz budžeta Republike Srbije za rekonstrukiju i modernizaciju deonice pruge Niš-Brestovac (23 km), ukupne vrednosti investicije 62,7 miliona EUR.

Za preostale deonice projekat podrazumeva: (1) rekonstrukciju i modernizaciju pružnih i staničnih koloseka preostalih deonica navedene pruge za brzine vozova do 120 km/h, (2) rekonstrukciju tunela i mostova za primenu tovarnog profila UIC-GC, (3) polaganje optičkih kablova i digitalnih železničkih komunikacija na celoj trase pruge, (4) modernizaciju signalno-sigurnosnih postrojenja i (5) denivelaciju i opremanje putnih prelaza automatskim polubranicima sa svetlosnim signalima.

Procenjena vrednost potrebnih sredstava za preostale deonice je oko 160 miliona EUR.

  1. Projekat rekonstrukcije, modernizacije i izgradnje dvokolosečne pruge Resnik-Klenje-Mali Požarevac-Velika Plana, nazvan i „južni izlaz iz čvora Beograd”, neophodan je da bi se unapredila efikasnost pruge Beograd-Niš. Projekat je predviđen Generalnim master planom saobraćaja u Srbiji i nalazi se na drugom mestu jedinstvene liste projekata. Izrađen je Generalni projekat koji je usvojila Republička reviziona komisija. Potrebna su sredstva za izradu projektne dokumentacije, eksproprijaciju i investicione radove. Prvu fazu ovog projekta čine izrada projektne dokumentacije, eksproprijacija, rekonstrukcija i izgradnja dvokolosečne pruge Resnik-Klenje-Mali Požarevac, dužine 26 km i procenjene investecione vrednosti od oko 196 miliona EUR. Druga faza projekta obuhvata rekonstrukciju i izgradnju dvokolosečne pruge Mali Požarevac-Velika Plana, dužine 58 km i procenjene investecione vrednosti od oko 144 miliona EUR. Ukupna procenjena vrednost je 340 miliona EUR.
  1. Projekat rekonstrukcije dvokolosečne pruge Velika Plana-Stalać, kojim se planiraju rekonstrukcija i modernizacija postojeće dvokolosečne pruge od Velike Plane do Stalaća za brzinu od 160 km/h. Postojeća dvokolosečna pruga je rekonstruisana i opremljena istrošenim kolosečnim materijalom i relejnim signalim i telekomunikacionim postrojenjima koja se svrstavaju u stare tehnologije, koje je neophodno rekonstruisati i modernizovati. U toku su rekonstrukcija i modernizacija dvokolosečne deonice pruge Gilje-Ćuprija-Paraćin, koja se finansira iz EIB kredita. Pored toga, u toku je izrada tehničke dokumentacije za projekte sanacije deonica pruge Lapovo-Bagrdan-Jagodina i desnog koloseka pruge Paraćin-Ćićevac-Stalać. Za ostale delove pruge potrebna je izrada tehničke i urbanističke dokumentacije. Posebno je značajno da se trajno reše ukrštanja pruge i puteva, i to prvenstveno izgradnjom objekata denivelacije, a ako to nije moguće, onda obavezno opremanjem automatskim uređajima sa polubranicima i svetlosnim signalima. Procenjena vrednost projekta je oko 212 miliona EUR.
  1. Projekat rekonstrukcije i modernizacije deonice dvokolosečne pruge Golubinci–Šid-granica Hrvatske: u periodu 2017-2021. godine planirane su pripremne aktivnosti na izradi tehničke i urbanističke dokumentacije za rekonstrukciju levog i desnog koloseka na deonici od Golubinaca do Šida, odnosno granice sa Hrvatskom, dužine 81 km. Postojeća pruga je u različitom tehničkom stanju pouzdanosti. Na desnom koloseku deo pruge od Golubinaca do Rume je rekonstruisan, a deo pruge od Rume do Šida je potrebno rekonstruisati i modernizovati. Na levom koloseku je izvršena rekonstrukcija istog celom dužinom od Golubinaca do Šida 1986. godine, ali sa drvenim pragovima. Planirane su rekonstrukcija oba pružna i svih staničnih koloseka za brzine vozova do 160 km/h i ugradnja elektronskih signalno-sigurnosnih i telekomunikacionih postrojenja tako da se omogući primena ETCS i GSM-R, odnosno ERTMS, što predstalja i obavezu za sve magistralne pruge, rekonstrukcija postojećih stabilnih postrojenja električne vuče, izgradnja putničkih perona sa pešačkim podhodnicima na svim službenim mestima, kao i denivelacija putnih prelaza.

Izrađen je Generalni projekat, koji je potrebno da se usaglasi sa novim zakonskim odredbama, kao i da ga verifikuje Republička reviziona komisija. Takođe, potrebno je da se izrade nedostajuća tehnička dokumentacija i prostorno-planska dokumentacija. Procena je da troškovi izmene postojeće i izrade nove tehničke dokumentacije, izrade prostorno-planske dokumentacije, eksproprijacije zemljišta za objekte denivelacije putnih prelaza i investicionih radova na rekonstrukciji i modernizaciji svih elementa železničke infrastrukture na deonici dvokolosečne pruge Golubinci-Šid-granica Hrvatske iznose oko 250 miliona EUR.

  1. Projekat rekonstrukcije, modernizacije i elektrifikacije pruge Pančevo Glavna-Vršac-državna granica Rumunije: u planskom periodu 2017-2021. godine predviđeno je da se nastavi sa izradom nedostajuće projektne dokumentacije kako bi pomenuti projekat mogao biti spreman za realizaciju.

Pruga Pančevo-Vršac-granica Rumunije predstavlja deo Rute 4 SEETO kojim je severoistočni deo Srbije povezan sa Koridorom 10. Njenim nastavkom kroz Rumuniju obezbeđuje se direktna veza Koridora 10 i Koridora 4.

Predloženim projektom planira se: (1) rekonstrukcija uskih kolosečnih grla na pruzi (klizište kod Alibunara, stanica Alibunar, stanica Vršac) sa izmeštanjem putnih prelaza van staničnih koloseka, (2) modernizacija i rekonstrukcija postojeće deonice pruge Pančevo Glavna-Vršac-granica Rumunije za brzine do 120 km/h, (3) izgradnja novih elektronskih signalnih postrojenja na pruzi, stanicama i putnim prelazima, (4) izgradnja stabilnih postrojenja električne vuče celom dužinom pruge, (5) rekonstrukcija mostova za primenu tovarnog profila UIC-GC u teretnom saobraćaju, kao i (6) polaganje optičkih kablova za digitalizaciju železničkih komunikacija na trasi celom dužinom pruge. Procenjena vrednost je 96 miliona EUR.

  1. Projekat rekonstrukcije pruge Pančevo Glavna-Zrenjanin-Banatsko Miloševo-Senta-Subotica: u planskom periodu 2017-2021. godine predviđene su aktivnosti na izradi tehničke dokumentacije za rekonstrukciju građevinske i elektrotehničke infrastrukture ove pruge. U pitanju je regionalna jednokolosečna neelektrificirana pruga dužine 198 km, a od toga je potrebno da se rekonstruišu 183 km pruge.

Pruga povezuje privredne centre Pančevo, Zrenjanin, Kikindu i Sentu sa evropskim okruženjem preko Koridora 10 u stanicama čvora Beograd i Subotica.

Pruga je geografski i funkcionalno paralelna s prugama na Koridoru 10 kroz Srbiju (Beograd-Novi Sad-Subotica-Budimpešta) i samim tim uvek je predstavljala „rezervni pravac” koji se koristi u slučaju rekonstrukcije ili udesa na prugama na Koridoru 10. U tom smislu je potrebno da se ova pruga rekonstruiše do opisanog tehničkog nivoa kojim bi, osim osnovne funkcije kao regionalne pruge, bila osposobljena i za „pomoćnu” funkciju u vanrednim situacijama magistralnoj pruzi na Koridoru 10 Beograd-Novi Sad-Subotica-Budimpešta.

Projekat podrazumeva rekonstrukciju i modernizaciju građevinske i elektrotehničke infrastrukture za brzinu do 120 km/h, povećanje osovinskog opterećenja na 22,5 t i opterećenja po dužnom metru na 8 t/m, sa polaganjem optičkog kabla celom dužinom pruge i izgradnjom linijskih signalnih postavnica u Zrenjaninu i Senti za upravljanje saobraćajem na svim međustaničnim rastojanjima i svim službenim mestima predmetne pruge. U okviru projekta razmotriće se i izgradnja novog jednokolosečnog mosta preko reke Tamiš kod Tomaševca, imajući u vidu da postoji nova konstrukcija železničkog mosta 30 km uzvodno na Tamišu i konstrukcija montažnog mosta pridobijena od privremenog mosta MD88 u Novom Sadu posle izgradnje novog železničko-drumskog mosta na mestu porušenog Žeželjevog mosta. Procenjena vrednost je 106 miliona EUR.

  1. Projekat rekonstrukcije i modernizacije pruge Ruma-Šabac-Donja Borina–Zvornik: u planskom periodu 2017-2021. godine predviđen je početak aktivnosti na izradi tehničke dokumentacije i početak izvođenja radova.

Pomenuta regionalna pruga je strateški značajna regionalna pruga za zapadni deo Republike Srbije.

Od pruge Ruma–Šabac–Loznica-Zvornik na rasputnici Donja Borina odvaja se jednokolosečna regionalna pruga za Novi Zvornik, Tuzlu i Doboj u Bosni i Hercegovini, koja je izgrađena 1991. godine, stalno je u eksploataciji i povezuje železničke mreže Republike Srbije i Republike Bosne i Hercegovine. Ova pruga je regionalnog karaktera, na njoj se obavlja teretni saobraćaj i deo je regionalnog projekta modernizacije pruge Beograd-Sarajevo.

Pruga Ruma-Šabac-Zvornik je jednokolosečna, neelektrificirana, dužine oko 106 km, čije stanje gornjeg i donjeg stroja koloseka ne zadovoljava savremene zahteve za transportom, vrlo je istrošen kolosek i ograničen kapacitet dopuštenog osovinskog opterećenja od 18 t po osovini.

Prostornim planom Srbije predviđena je i u prethodnom periodu započeta izgradnja nove jednokolosečne pruge Valjevo-Loznica dužine 68 km, koja po projektu treba da se odvaja od pruge Ruma–Šabac–Loznica-Zvornik u železničkom stajalištu Lipnica (4 km ispred Loznice).

U zavisnosti od raspoloživih sredstava, ovaj projekat može se razmatrati u dve varijante, i to:

1) Rekonstrukcija sa obnovom pruge za dizel vuču, obuhvata: rekonstrukciju delova pruge na kojima još nisu ugrađene šine S-49: ugradnjom novih šina S-49, na betonskim pragovima sa elastičnim pričvrsnim priborom i tucanikom, za brzine do 100 km/h; izgradnju dve linijske signalno-sigurnosne postavnice u Loznici i Šapcu iz kojih bi se upravljalo saobraćajem u svim službenim mestima i putnim prelazima na pruzi. Za realizaciju ovog projekta potrebno je da se izradi kompletna projektna dokumentacija. Procenjena investiciona vrednost svih navedenih radova i izrade projektne dokumentacije za ovu varijantu iznosi oko 39 miliona EUR,

2) Rekonstrukcija sa modernizacijom pruge za elektro vuču, podrazumeva: (1) rekonstrukciju i modernizaciju građevinske infrastrukture za brzinu vozova do 120 km/h, sa povećanjem osovinskog opterećenja na 22,5 t, opterećenja po dužnom metru na 8 t/m, (2) opremanje pruge, stanica i putnih prelaza elektronskim signalnim uređajima, (3) opremanje pruge celom dužinom stabilnim postrojenjima električne vuče, (4) izučavanje mogućnosti da se tuneli i mostovi rekonstruišu za primenu tovarnog profila UIC-GC - u teretnom saobraćaju i (5) da se polože na trasi celom dužinom pruge optički kablovi za digitalizaciju železničkih komunikacija. Procenjena vrednost je 120 miliona EUR.

  1. Projekat rekonstrukcije i modernizacije pruge Stalać-Kraljevo–Rudnica (Lešak): u periodu od 2017. do 2021. godine planira se priprema Generalnog projekta sa prethodnom Studijom opravdanosti za pomenuti projekat. Priprema pomenute dokumentacije kandidovana je za finansiranje iz sredstava donacije fonda WBIF.

Regionalna jednokolosečna i neelektrificirana pruga Stalać–Kraljevo–Raška-Rudnica (Lešak) obuhvata deo Rute 10 i Rute 11 SEETO Sveobuhvatne transportne železničke mreže, strateški je važna regionalna pruga ukupne dužine 149 km kojom je centralni i južni deo Srbije, uključujući i Kosovo i Metohiju, povezan sa panevropskim Koridorom 10. Procenjena vrednost je 200 miliona EUR.

Projekat podrazumeva: (1) rekonstrukciju i modernizaciju građevinske infrastrukture za brzinu vozova do 120 km/h, sa povećanjem osovinskog opterećenja na 22,5 t, opterećenja po dužnom metru na 8 t/m, (2) opremanje pruge, stanica i putnih prelaza elektronskim signalnim uređajima, (3) opremanje pruge celom dužinom stabilnim postrojenjima električne vuče, (4) izučavanje mogućnosti da se tuneli i mostovi rekonstruišu za primenu tovarnog profila UIC-GC - u teretnom saobraćaju i (5) da se polože na trasi celom dužinom pruge optički kablovi za digitalizaciju železničkih komunikacija.

  1. Projekat modernizacije železničkog informaciono-telekomunikacionog sistema na mreži javnih železničkih pruga Srbije: u planskom periodu 2017-2021. godine predviđeni su početak aktivnosti na izradi tehničke dokumentacije i početak izvođenja radova.

Projekat usmeren na unapređenje kvaliteta železničkih usluga, bezbednosti i efikasnosti železničkog saobraćaja u Srbiji i sastoji se iz dve komponente: (1) izrade tehničke dokumentacije i (2) izgradnje železničke komunikacione mreže.

Do sada su izrađeni Generalni projekat rekonstrukcije i modernizacije železničke komunikacione mreže na javnim prugama u Srbiji i Studija izvodljivosti za navedeni projekat.

Ukupna vrednost prve faze ovog projekta iznosi 24,7 miliona USD (oko 22 miliona EUR) i obuhvata izgradnju pasivne optičke infrastrukture, izradu glavnog projekta i isporuku i ugradnju opreme za optičku prenosnu mrežu, IP/MPLS mrežu, sisteme napajanja i adaptaciju tehničkih prostorija za smeštaj opreme. Ovom fazom predviđeno je da se radovi izvode na četiri deonice na Koridoru 10, ukupne dužine 461 km, i to: Beogradski železnički čvor, deonica Beograd (Resnik)–Lapovo, deonica Lapovo–Niš i deonica Beograd (Batajnica)–Šid.

  1. Projekat rekonstrukcije pruge Subotica–Horgoš (Segedin), kao regionalne pruge koja povezuje gradove u severnoj Srbiji sa gradovima u južnoj Mađarskoj. Pruga je jednokolosečna i dužina 38 km na području Republike Srbije, planirano je da se izvrši rekonstrukcija na inicijativu mađarske strane. Urađen je Idejni projekat i potrebno je obezbediti finansijska sredstva. Procenjena vrednost je 45 miliona EUR.
  1. Projekat izgradnje železničkih robnih (intermodalnih) terminala u Beograd, Novom Sadu i Nišu. Planiraju se kao strateški projekti u kojima će se vršiti koncentracija robnih tokova većih gradova i iz njihovog gravitacionog područja. Primarno se planiraju železnički robni (intermodalni) terminali u Beogradu, Novom Sadu i Nišu, tako da se isti planiraju u blizini postojećih železničkih ranžirnih (teretnih) stanica za ranžiranje teretnih vozova. Na inicijativu pojedinih lokalnih samouprava kontinuirano se sprovde aktivnosti vezane za razvoj intermodalnih terminala u gravitacionim zonama regionalnih i privrednih centara. Na bazi spremnosti lokalnih samouprava i stanja infrastrukturnih kapaciteta, budući intermodalni terminali mogu se planirati i u: Pirotu, Apatinu, Smederevu, Bačkoj Palanci, Šapcu i Vršcu. Svi robni terminali planirani su u Prostornom planu Srbije i potrebno je da se izrade tehnička i urbanistička dokumentacija kako bi se definisali svi elementi i sadržaji koji čine terminale i nedostajući delovi infrastrukture i opreme da bi terminali mogli da zadovolje sve planirane funkcije, a naročito potrebe intermodalnog transporta, kao najperspektivnije tehnologije transporta robe. Procenjena vrednost za prvu fazu izgradnje železničkog terminala u Novom Sadu i Nišu je oko 20 miliona EUR. Osim železničkih robnih (intermodalnih) terminala, kojima bi upravljao upravljač železničke infrastrukture, u R. Srbiji se planiraju za izgradnju i posebni logistički centri koji bi primarno imali funkciju intermodalnog terminala, ali njima ne bi upravljao upravljač železničke infrastrukture, odnosnooni će biti u drugim oblicima upravljanja i povezani kolosekom na najbližu javnu železničku prugu.

5.3.4. Planirani projekti međudržavne bilateralne saradnje u regionu Jugoistočne Evrope

Zemlje Jugoistočne Evrope su identifikovale potrebu za saradnjom na razvoju železničkog saobraćaja. Saradnja se odvija preko organizacije SEETO, ali i kroz bilateralnu saradnju zainteresovanih zemalja. Rezultat navedene saradnje su identifikovani projekti:

  1. Projekat modernizacije pruge Beograd-Novi Sad-Subotica-granica Mađarske (Budimpešta). Predmet projekta je modernizacija postojeće jednokolosečne i dotrajale železničke pruge Beograd-Subotica-državna granica (Kelebija), u okviru celovite pruge Beograd-Budimpešta (Koridor 10b), u savremenu dvokolosečnu interoperabilnu prugu za mešoviti putnički i teretni saobraćaj i brzinu vozova do 200 km/h. Rekonstrukcija i modernizacija deonice Stara Pazova-Novi Sad predmet je realizacije kredita Vlade Ruske Federacije. Navedena deonica je po svim karakteristikama - topografskim, geotehničkim, hidrotehničkim, prostornim, urbanističkim i ekološkim - najteža i najsloženija deonica ove pruge. Planirana tehnička rešenja za rekonstrukciju, modernizaciju i izgradnju dvokolosečne pruge za mešoviti putnički i teretni saobraćaj na ovoj deonici su u skladu sa konceptom modernizacije cele pruge. Projektna brzina je do 200 km/h, uz ograničenja u urbanizovanim područjima uslovljena plansko-urbanističkim razlozima. Činjenica da su pruge na Koridoru 4 preko Rumunije i Bugarske i posle izgradnje mosta preko Dunava kod Vidina, duže prema Turskoj za 240 km, a prema Grčkoj za 340 km, afirmiše Koridor 10 preko koga se najracionalnije, sa kvalitetnom uslugom transporta i bezbednosti robe u transportu, povezuje niz gradova jugoistočne Evrope: Budimpešta, Beograd, Skoplje, Atina, Sofija, Istanbul, Podgorica, Tirana, kao i Ljubljana i Zagreb, sa centralnom Evropom. Koridor 10 kroz Srbiju dobija sve više na značaju i opstaje u konkurenciji sa Koridorom 4. Međunarodni značaj pruge Beograd-Budimpešta E-85 (Koridor 10b), koja predstavlja deo tradicionalnog železničkog tranzitnog koridora za vezu zapadne i centralne Evrope sa Grčkom, Turskom i Bliskim istokom, potvrđen je Panevropskim prioritetnim koridorima i sporazumima (AGC, AGTC, SEECP), kojima se definišu planovi i standardi razvoja Transevropske železničke mreže, a koje je u vidu zakona ratifikovala Republika Srbija.
  1. Projekat modernizacije železničke pruge između Republike Srbije i Bosne i Hercegovine: Projekat modernizacije postojeće železničke pruge između Republike Srbije i Bosne i Hercegovine ima nacionalni i strateški značaj, kako za Republiku Srbiju, tako i za Bosnu i Hercegovinu.

Na području Srbije deo ove pruge čini postojeća pruga Ruma-Šabac-Loznica-granica BiH, a na području BiH to je pruga Novi Zvornik-Banovići-Doboj. Od Doboja pruga se uključuje na magistralnu prugu Sarajevo-Doboj-granica Hrvatske-Vinkovci.

Realizacijom projekta modernizacije postojeće železničke pruge Beograd-Sarajevo preko Novog Zvornika stvaraju se mogućnosti za brži ekonomski i industrijski razvoj oba regiona. Procenjena vrednost je 120 miliona EUR za deonicu pruge kroz R. Srbiju.

Takođe, nova pruga Valjevo-Loznica čini tehnološku celinu sa postojećom jednokolosečnom prugom Ruma-Šabac-Loznica-Donja Borina-Mali Zvornik, od koje se u Donjoj Borini odvaja pruga za Novi Zvornik, Banoviće, Tuzlu, Doboj i Sarajevo u Bosni i Hercegovini. Preko nove pruge Valjevo-Loznica, Bosna i Hercegovina bila bi povezana sa prugom Beograd-Valjevo-Podgorica-Bar. Procenjena vrednost za izgradnju pruge Valjevo-Loznica je 220 miliona EUR.

  1. Projekat modernizacije železničkih pruga između Republike Srbije i Republike Albanije: Predmet projekta je rekonstrukcija i/ili modernizacija železničkih veza između Beograda i Tirane, kroz intervencije na postojećoj železničkoj infrastrukturi i izgradnju novih, nedostajućih železničkih veza.

Republika Srbija planira da se poveže železničkim prugama sa Republikom Albanijom, i to: (1) prugom Beograd-Podgorica-Tuzi-Skadar-Tirana i (2) prugom Beograd-Lapovo-Kragujevac-Kraljevo-Priština-Prizren-Skadar–Tirana.

(1) Pruga Beograd-Podgorica-Tuzi-Skadar-Tirana je postojeća magistralna jednokolosečna elektrificirana pruga Beograd-Bar, koja bi se koristila za vezu sa Republikom Albanijom na delu od Beograda do Podgorice i dalje Podgorica-Skadar-Tirana. Predmetne postojeće pruge predstavljaju najkraću saobraćajnu vezu Republike Albanije sa centralnom, istočnom i zapadnom Evropom. Procenjena vrednost je 300 miliona EUR za deonicu pruge kroz R. Srbiju.

(2) Pruga Beograd-Lapovo-Kragujevac-Kraljevo-Priština-Prizren-Skadar-Tirana čine postojeće pruge koje je potrebno obnoviti i modernizovati, ali i izgraditi novu prugu na deonici Prizren-Skadar. Procenjena vrednost je 290 miliona EUR za deonicu pruge kroz R. Srbiju.

U Tabeli 13 dat je pregled projekata za koje nije izrađena tehnička dokumentacija i nisu obezbeđena sredstva za realizaciju projekata. Za navedene projekte ne postoje obezbeđena sredstva tako da su planirani rokovi u tabeli predlog, a tačan plan moguće je sačiniti tek nakon definisanja izvora finansiranja. Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture će, u saradnji sa upravljačem infrastrukture, svakako nastojati da obezbedi sredstva, u zavisnosti od finansijskih mogućnosti, za realizaciju identifikovanih projekata, čijom realizacijom bi značajno doprineli razvoju železničkog saobraćaja i njegove konkurentnosti u R. Srbiji na tržištu usluga, kao i povećanju bezbednosti i efinasnosti železničkog sistema.

Tabela 13. Identifikovani projekti za koje nisu obezbeđena finansijska sredstva

R. b. Naziv projekta Dužina deonice pruge (km) Planirana godina početka realizacije/investiciona vrednost projekta (miliona EUR)
2017. 2018. 2019. 2020. 2021.
1. Projekat rekonstrukcije i modernizacije pruge Niš-Preševo-državna granica Makedonija (preostali deo) 92 160
2. Projekat rekonstrukcije, modernizacije i izgradnje dvokolosečne pruge Resnik-Klenje-Mali Požarevac-Velika Plana 84 340
3. Projekat rekonstrukcije dvokolosečne pruge Velika Plana-Stalać (bez deonice Gilje-Parćin) 84 212
4. Projekat rekonstrukcije i modernizacije deonice dvokolosečne pruge Golubinci–Šid-granica Hrvatske 81 250
5. Projekat rekonstrukcije, modernizacije i elektrifikacije pruge Pančevo Glavna-Vršac-državna granica Rumunije 75 96
6. Projekat rekonstrukcije pruge Pančevo Glavna-Zrenjanin-Banatsko Miloševo-Senta-Subotica (obnova koloseka za dizel vuču vozova) 183 106
7. Projekat rekonstrukcije i modernizacije pruge Ruma-Šabac-Donja Borina–Zvornik (obnova koloseka za dizel vuču vozova) 106 39
8. Projekat rekonstrukcije i modernizacije pruge Stalać-Kraljevo–Rudnica (Lešak) 149 200
9. Projekat modernizacije železničkog informaciono-telekomunikacionog sistema na mreži javnih železničkih pruga Srbije (461 km) 22
10. Projekat rekonstrukcije pruge (Segedin) Horgoš-Subotica 38 45
11. Projekat izgradnje železničkih robnih (intermodalnih) terminala u Beogradu, Novom Sadu i Nišu 6,4 20
12. Rekonstrukcija i modernizacija deonice pruge Valjevo-Vrbnica-granica sa Crnom Gorom 209,4 230
UKUPNO PO GODINAMA 1107,8[10] / / 538 489 693
UKUPNO ZA PROJEKTE 1720

U razmatranom periodu, posebno za projekte za koje ne postoje tehnička i projektna dokumentacija, predviđeno je da se, ukoliko zbog finansijskih mogućnosti nije moguće da se realizuje celokupan projekat, započne sa izradom navedene dokumentacije.

U skladu sa Zakonom o železnici u periodu od 2017. do 2021. mogu se realizovati i drugi infrastrukturni projekti za delove železničke infrastrukture na kojima upravljač infrastrukture nema ekonomski interes ukoliko se poslovi upravljanja na delu železničke infrastrukture prenesu upravljaču infrastrukture koga osnuje autonomna pokrajina, odnosno jedinica lokalne samouprave.


4. ZAKLjUČAK

Nedavno sprovedenim restrukturiranjem železnice, od zajedničke kompanije „Železnice Srbije” a. d, formirane su tri nezavisne železničke kompanije: „Infrastruktura železnice Srbije” a. d, „Srbija kargo” a. d. i „Srbija voz” a. d. i stvoreni uslovi za suštinsko planiranje i unapređivanje svih ključnih elemenata železnice u Republici Srbiji.

„Nacionalnim programom javne železničke infrastrukture za period od 2017. do 2021. godine” identifikovani su pouzdanost i raspoloživost javne železničke infrastrukture, planovi razvoja tehničkih performansi infrastrukture u skladu sa evropskim standardima interoperabilnosti, uz istovremeno unapređenje bezbednosti, zaštite životne sredine i energetske efikasnosti železničkog saobraćaja u Republici Srbiji.

Stanje raspoloživosti kapaciteta javne železničke infrastrukture, naročito na magistralnim i regionalnim prugama javne železničke mreže, ukazuje na dugogodišnje nedovoljno ulaganje u održavanje pouzdanosti elemenata građevinske i elektrotehničke infrastrukture. S obzirom na to da se održavanje ne može izbeći, to je rezultiralo značajnim smanjenjem pouzdanosti koje se manifestuje smanjenjem brzina na najznačajnijim prugama. Rezultat smanjene pouzdanosti železničke infrastrukture jeste bitno smanjenje konkurentnosti železničkog saobraćaja u odnosu na alternativne pravce, kao i vidove saobraćaja.

Programom su definisani ciljni tehničko-tehnološki parametri razvoja železničke infrastrukture. Na magistrlanim prugama planira se izgradnja novih elektronskih signalno-sigurnosnih postrojenja koji će imati mogućnost primene Evropskog sistema za upravljanje železničkim saobraćajem – ERTMS (European Rail Traffic Managment System).

Programom su planirani projekti koji će se realizovati u periodu od 2017. do 2021. godine, a kojima će se postići deo potrebne modernizacije. Težište će biti na stvaranju preduslova za još efikasniju realizaciju projekata rekonstrukcije i modernizacije deonica panevropskog Koridora 10 kroz Republiku Srbiju i magistralne pruge Beograd–Bar. Realizacijom ovih projekata stvaraju se uslovi za bezbedniji i efikasniji železnički saobraćaj, a sve u cilju povećanja tranzitnih tokova robe i putnika kroz Republiku Srbiju. Planira se unapređenje elemenata železničke infrastrukture sa ciljem odvijanja dvokolosečnog saobraćaja, kao i stavaranje uslova za uvođenje Evropskog sistema upravljanja železničkim saobraćajem (ERTMS) i primenu evropskih standarda interoperabilnosti (TSI) u procesu projektovanja, izgradnje i modernizacije elemenata železnice kako bi se postigle potpuna interoperabilnost sa železničkim prugama EU i usaglašenost sa železnicama u regionu Jugoistočne Evrope (SEETO).

U planiranju razvojnih projekata za period od 2017. do 2021. godine vodilo se računa o društvenom, ekonomskom i ekološkom aspektu. Razvijena i pouzdana železnička mreža od suštinske je važnosti za održivi razvoj društva, privredni rast, društvenu koheziju, mobilnost ljudi, regionalni razvoj i zaštitu živote sredine. Dugoročno, planirano je da železnička infrastruktura transportnom tržištu ponudi svojstva koja predstavljaju njene najveće komparativne prednosti: apsolutnu posvećenost bezbednosti, nižu potrošnju energije po jedinici rada u saobraćaju i zaštitu životne sredine.

Glavni ciljevi koji će se na taj način postići jesu povećanje kvaliteta i obima transporta i usluga u teretnom i putničkom saobraćaju, uz povećanje efikasnosti rada na svim nivoima.


Ako Vam je ova vest privukla pažnju - podelite je:

Email Print