Email Print
10.10.2016.

NACRT ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O STEČAJU - Tekst propisa


NACRT ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O STEČAJU

Član 1.

U Zakonu o stečaju ("Službeni glasnik RS", br. 104/09, 99/11 - dr. zakon, 71/12-odluka US i 83/14) u članu 1. stav 3. reč: "prodajom" zamenjuje se rečima: "iz vrednosti".

Član 2.

U članu 13. posle stava 1. dodaje se novi stav 2. koji glasi:

"Ako su u stečajnom postupku namireni svi poverioci u celosti stečajni postupak se obustavlja bez odlaganja".

Dosadašnji stav 2. postaje stav 3.

U dosadašnjem st. 3. i 4, koji postaju st. 4. i 5, reči: "iz stava 2." zamenjuju se rečima: "iz stava 3".

Član 3.

U članu 22. stav 3. briše se.

Član 4.

U članu 28. posle stava 1. dodaju se novi st. 2, 3. i 4, koji glase:

"Ako se u zakup izdaje imovina koja je opterećena razlučnim ili založnim pravom, ili pravno lice u okviru kojeg postoji imovina opterećena razlučnim, odnosno založnim pravom, stečajni upravnik je dužan da obaveštenje o tome dostavi i razlučnom, odnosno založnom poveriocu, a takva radnja se može preduzeti samo uz dobijanje saglasnosti razlučnog, odnosno založnog poverioca koji, shodnom primenom člana 35. stav 3. ovog zakona, učini verovatnim da se njegovo obezbeđeno potraživanje može namiriti iz opterećene imovine.

Smatraće se da je saglasnost iz stava 2. ovog člana data ako se razlučni, odnosno založni poverilac, u roku od osam dana od prijema pisanog zahteva stečajnog upravnika za davanje takve saglasnosti, o tome ne izjasni dostavom podneska sudu.

Na obrazloženi zahtev razlučnog, odnosno založnog poverioca, sud može produžiti rok iz stava 3. ovog člana jedanput za najviše 30 dana, za potrebe pribavljanja nove procene predmetne imovine.

Dosadašnji stav 2. postaje stav 5.

U dosadašnjem stavu 3. koji postaje stav 6. reči: "iz stava 2." zamenjuju se rečima: "iz stava 5.".

U dosadašnjem stavu 4. koji postaje stav 7. reči: "iz stava 3." zamenjuju se rečima: "iz stava 6.".

U dosadašnjem stavu 5. koji postaje stav 8. reči: "iz st. 3. i 4." zamenjuju se rečima: "iz st. 6. i 7.".

Član 5.

U članu 32. stav 3. reči: "tri četvrtine" zamenjuju se rečima: "dve trećine", a reči: "ali postoje drugi razlozi koji su u vezi sa ispunjavanjem obaveza stečajnog upravnika" brišu se.

Stav 4. briše se.

Dosadašnji st. 5, 6, 7. i 8. postaju st. 4, 5, 6. i 7.

Član 6.

U članu 35. stav 4. briše se.

Dosadašnji stav 5. koji postaje stav 4. menja se i glasi: "Na prvoj sednici skupštine poverilaca vrši se izbor predsednika skupštine poverilaca i članova odbora poverilaca iz reda stečajnih poverilaca".

Dosadašnji st. 6, 7, 8. i 9. postaju st. 5, 6, 7. i 8.

U dosadašnjem stavu 10. koji postaje stav 9. reč: "dvotrećinskom" briše se.

U dosadašnjem stavu 11. koji postaje stav 10. reči: "skupština poverilaca ima položaj" zamenjuju se rečima: "svi poverioci su članovi".

Dosadašnji stav 12. postaje stav 11.

Član 7.

U članu 36. stav 4. reči: "70%" zamenjuju se rečima: "50%".

Član 8.

U članu 37. stav 1. tačka 2) reči: "odbor poverilaca" zamenjuju se rečima: "članove odbora poverilaca iz reda stečajnih poverilaca".

Član 9.

U članu 38. stav 1. reči: "odbor poverilaca" zamenjuju se rečima: "članove odbora poverilaca iz reda stečajnih poverilaca".

Posle stava 1. dodaje se novi stav 2. koji glasi: "Stečajni sudija zaključkom konstatuje koji poverioci su članovi odbora poverilaca u smislu stava 1. ovog člana."

U dosadašnjem stavu 2. koji postaje stav 3. reč: "devet" zamenjuje se rečju: "sedam".

U dosadašnjem stavu 3. koji postaje stav 4. posle reči: "odbora poverilaca" dodaju se reči: "iz stava 1. ovog člana".

U dosadašnjem stavu 4. koji postaje stav 5. posle reči: "odbora poverilaca" dodaju se reči: "iz reda stečajnih poverilaca".

Dosadašnji st. 5, 6. i 7. postaju st. 6, 7. i 8.

U dosadašnjem stavu 8. koji postaje stav 9. reči: "sudu, stečajnom upravniku i svim poveriocima" zamenjuju se rečima: "sudu i stečajnom upravniku", a posle reči: "dostave" dodaju se reči: " kontakt adresu, telefon i".

Dosadašnji stav 9. postaje stav 10.

Dosadašnji stav 10. koji postaje stav 11. menja se i glasi: "Člana odbora poverilaca iz reda stečajnih poverilaca razrešava skupština poverilaca."

Posle stava 11. dodaje se novi stav 12. koji glasi: "Stečajni sudija može razrešiti člana odbora poverilaca ukoliko ne izvršava obaveze propisane ovim zakonom ili ukoliko je član odbora izabran suprotno odredbama ovog zakona.".

U dosadašnjem stavu 11. koji postaje stav 13. reči: "stečajni upravnik osporio u celosti ili u delu koji predstavlja najmanje dve trećine prijavljenog potraživanja" zamenjuju se rečima: "osporeno u celosti".

Dosadašnji stav 12. koji postaje stav 14. menja se i glasi: "Ako stečajni sudija ili skupština poverilaca razreši člana odbora poverilaca iz reda stečajnih poverilaca ili član odbora poverilaca iz reda stečajnih poverilaca da ostavku na članstvo u tom odboru ili ako članu odbora poverilaca iz reda stečajnih poverilaca prestane članstvo u tom odboru u skladu sa stavom 13. ovog člana, odbor poverilaca može da kooptira novog člana odbora poverilaca iz reda stečajnih poverilaca kome mandat traje do prvog narednog zasedanja skupštine poverilaca na kojoj će se izabrati novi član tog odbora."

Dosadašnji stav 13. briše se.

Član 10.

Posle člana 38. dodaju se nazivi i čl. 38a i 38b, koji glase:

"Izbor člana odbora poverilaca iz reda razlučnih poverilaca

Član 38a

Na prvom poverilačkom ročištu razlučni poverioci biraju jednog člana odbora poverilaca iz reda razlučnih poverilaca.

Pravo glasa u smislu stava 1. ovog člana imaju svi razlučni poverioci, nezavisno od toga da li su do dana održavanja skupštine poverilaca podneli prijavu potraživanja.

Za svrhu ostvarivanja prava glasa razlučnih poverilaca stečajni sudija vrši procenu verovatnoće namirenja njihovog potraživanja iz opterećene imovine, shodnom primenom člana 35. stav 3. ovog zakona.

Razlučni poverioci glasaju srazmerno visini onog dela svog potraživanja za koji stečajni sudija utvrdi da postoji verovatnoća njegovog namirenja iz opterećene imovine, u smislu stava 3. ovog člana, a odluka se donosi većinom glasova prisutnih razlučnih poverilaca.

Razlučni poverioci mogu u bilo kom trenutku razrešiti člana odbora poverilaca iz reda razlučnih poverilaca i izabrati novog člana odbora poverilaca.

U slučaju da član odbora poverilaca iz reda razlučnih poverilaca da ostavku na članstvo u odboru poverilaca ili mu iz drugih razloga prestane članstvo u odboru poverilaca, razlučni poverioci su dužni da u roku od 30 dana od dana prestanka članstva u odboru poverilaca izaberu novog člana odbora iz reda razlučnih poverilaca.

Sastanak razlučnih poverilaca u smislu st. 4. i 5. ovog člana mogu zakazati razlučni poverioci koji imaju običnu većinu svih glasova razlučnih poverilaca u smislu st. 3. i 4. ovog člana.

Razlučni poverioci iz stava 6. ovog člana dužni su da:

1) obaveštenje o zakazanom sastanku dostave stečajnom sudiji najkasnije 15 dana pre dana održavanja tog sastanka;
2) oglas o zakazanom sastanku objave u Službenom glasniku Republike Srbije, najkasnije 15 dana pre dana održavanja sastanka.

Razlučni poverioci na sastanku iz stava 6. ovog člana biraju razlučnog poverioca koji će voditi taj sastanak.

Ako razlučni poverioci u roku iz stava 6. ovog člana ne izaberu člana odbora poverilaca iz reda razlučnih poverilaca i u istom roku o tome ne obaveste stečajnog sudiju i odbor poverilaca, odbor poverilaca može da kooptira novog člana odbora poverilaca iz reda razlučnih poverilaca, odnosno stečajnih poverilaca ako nijedan razlučni poverilac ne prihvati takav izbor, kome mandat traje do prvog narednog zasedanja skupštine poverilaca na kojoj će se izabrati novi član odbora.

Formiranje odbora poverilaca od strane suda

Član 38b

Ako se na prvom poverilačkom ročištu ne izaberu članovi odbora poverilaca:

1) dužnost članova odbora poverilaca iz reda stečajnih poverilaca vrše četiri stečajna poverioca, osim lica povezanih sa stečajnim dužnikom u smislu ovog zakona, za koja stečajni sudija zaključkom koji donosi na tom ročištu utvrdi da poseduju najveća pojedinačna neobezbeđena potraživanja;
2) dužnost člana odbora poverilaca iz reda razlučnih poverilaca vrši razlučni poverilac za kojeg stečajni sudija zaključkom iz tačke 1) ovog stava utvrdi da poseduje najveći iznos potraživanja za koji postoji verovatnoća namirenja iz opterećene imovine.

U slučaju iz stava 1. ovog člana, ako stečajni dužnik nema razlučnih poverilaca, dužnost članova odbora poverilaca vrši pet poverilaca, osim lica povezanih sa stečajnim dužnikom, u smislu ovog zakona, za koja stečajni sudija zaključkom koji donosi na tom ročištu utvrdi da poseduju najveća pojedinačna potraživanja."

Član 11.

U članu 39. stav 2. posle reči: "tog odbora" dodaju se zapeta i reči: " kao i kada to zatraži član odbora poverilaca iz reda razlučnih poverilaca."

U stavu 3. reči: "više od polovine članova odbora poverilaca" zamenjuju se rečima: "iz stava 2. ovog člana".

Stav 5. menja se i glasi: "Sednicama odbora poverilaca prisustvuje stečajni upravnik na poziv odbora poverilaca, samo ako je potrebno da u vezi sa predloženim dnevnim redom pruži potrebna pojašnjenja ili informacije, ili ako je zatraženo njegovo izjašnjenje po nekom pitanju. Stečajni upravnik nema pravo glasa."

Član 12.

U članu 45. stav 5. posle reči: "stečajni sudija" dodaju se zapeta i reči: "po službenoj dužnosti,".

Član 13.

Posle člana 53. dodaje se naziv člana i član 53a, koji glasi:

"Ovlašćeno stručno lice (procenitelj) i ažuriranje procene vrednosti

Član 53a

Ovlašćeno stručno lice (procenitelj) u postupku stečaja mora biti lice koje poseduje licencu za vršenje odgovarajuće vrste procena u skladu sa posebnim zakonom.

U slučaju da za vršenje odgovarajuće vrste procena nije donet poseban zakon, poslove ovlašćenog stručnog lica može obavljati lice koje poseduje odgovarajuća znanja i upisano je u listu koju vodi nadležni organ za vršenje takvih poslova procene, odnosno veštačenja.

U slučajevima gde ovaj zakon propisuje da procena koja se podnosi sudu ne može biti starija od 12 meseci, taj uslov će se smatrati ispunjenim i ako podnosilac uz procenu koja je starija od 12 meseci sudu dostavi pisanu potvrdu, ne stariju od 12 meseci, da je ta procena i dalje važeća, izdatu od strane istog ovlašćenog stručnog lica (procenitelja)."

Član 14.

U članu 62. stav 2. tačka 2) menja se i glasi:

"2) zabraniti plaćanja sa računa stečajnog dužnika bez saglasnosti stečajnog sudije ili privremenog stečajnog upravnika, ako u trenutku donošenja rešenja iz stava 1. ovog člana računi stečajnog dužnika nisu blokirani radi izvršenja osnova i naloga za prinudnu naplatu kod organizacije koja sprovodi postupak prinudne naplate;"

Posle stava 2. dodaju se novi st. 3, 4, 5. i 6, koji glase:

"Ako su u trenutku donošenja rešenja iz stava 1. ovog člana računi stečajnog dužnika blokirani radi izvršenja osnova i naloga za prinudnu naplatu kod organizacije koja sprovodi postupak prinudne naplate, stečajni sudija može rešenjem iz stava 1. ovog člana dozvoliti plaćanja sa računa uz saglasnost stečajnog sudije ili privremenog stečajnog upravnika.

Ako odredi meru iz stava 3. ovog člana, stečajni sudija utvrđuje rešenjem iz stava 1. ovog člana za koje namene se mogu vršiti plaćanja s računa stečajnog dužnika uz saglasnost stečajnog sudije ili privremenog stečajnog upravnika.

Mera iz stava 2. tačka 4) ovog člana može se izreći samo ako je sud izrekao i meru iz stava 2. tačka 2) odnosno meru iz stava 3. ovog člana.

Računi stečajnog dužnika koji su na dan podnošenja predloga za pokretanje stečajnog postupka blokirani radi izvršenja osnova i naloga za prinudnu naplatu kod organizacije koja sprovodi postupak prinudne naplate ili su blokirani tokom trajanja prethodnog stečajnog postupka - ostaju blokirani i dalje do okončanja prethodnog stečajnog postupka, osim ako stečajni dužnik izmiri sve dospele obaveze na osnovu kojih su ovi računi blokirani."

Dosadašnji stav 3. postaje stav 7.

Stav 4. briše se.

U dosadašnjem st. 5. i 4. koji postaju st. 8. i 9. reči: "stava 2." zamenjuju se rečima: "st. 2. i 3".

Član 15.

U članu 70. stav 1. tačka 8) posle reči: "ročišta" dodaju se reči: "kada se održava i prva sednica skupštine poverilaca".

Član 16.

U članu 73. posle stava 1. dodaje se novi stav 2. koji glasi:

"Ako je rešenje o otvaranju stečajnog postupka po žalbi ukinuto, a u ponovnom postupku stečajni postupak je ponovo otvoren, pravne posledice stečajnog postupka nastaju početkom dana kada je prvo rešenje istaknuto na oglasnoj tabli suda."

Dosadašnji stav 2. postaje stav 3.

Član 17.

Posle člana 93. dodaju se nazivi i čl. 93a, 93b, 93v i 93g, koji glase:

"Propuštanje adekvatne zaštite, odnosno smanjenje vrednosti imovine

Član 93a

U slučaju izricanja mere zabrane izvršenja i namirenja iz člana 62. stav 2. ovog zakona ili u slučaju zabrane izvršenja i namirenja iz člana 93. stava 1. ovog zakona stečajni dužnik, odnosno stečajni upravnik su dužni da obezbede adekvatnu zaštitu imovine, na način kojim će osigurati da vrednost i stanje imovine ostanu nepromenjeni.

Stečajni sudija, na predlog stečajnog upravnika, razlučnog ili založnog poverioca, koji dokaže da je njegovo potraživanje obezbeđeno založnim pravom dospelo delom ili u celosti, donosi odluku o ukidanju mera obezbeđenja iz člana 62. stav 2. tačka 4) ovog zakona ili zabrane izvršenja ili namirenja iz člana 93. stav 1. ovog zakona u odnosu na imovinu koja je predmet obezbeđenja, na period od šest meseci počev od dana objave oglasa iz člana 93v stav 1. ovog zakona, ako:

1) stečajni dužnik ili stečajni upravnik nisu na adekvatan način zaštitili predmetnu imovinu koja je predmet razlučnog prava tako da je njena bezbednost izložena riziku, ili

2) se vrednost predmetne imovine smanjuje, a nema druge mogućnosti da se obezbedi primerena i efikasna zaštita od smanjenja vrednosti imovine.

Umesto odluke o ukidanju mera obezbeđenja ili zabrane izvršenja i namirenja iz stava 2. ovog člana, stečajni sudija može da donese odluku o adekvatnoj zaštiti imovine koja je predmet obezbeđenja potraživanja predlagača određivanjem jedne ili više od sledećih mera:

1) isplata redovnih novčanih nadoknada razlučnom poveriocu, čiji je iznos jednak iznosu za koji se umanjuje vrednost imovine ili nadoknada za stvarne ili predviđene gubitke;
2) zamena imovine ili određivanje dodatne obezbeđene imovine dovoljne da nadoknadi smanjenje vrednosti ili gubitak;
3) podela prihoda ili dela prihoda dobijenih korišćenjem imovine koja je predmet obezbeđenog potraživanja razlučnom poveriocu, do visine njegovog obezbeđenog potraživanja ili predaja sredstava dobijenih otuđenjem ove imovine, ako je imovinu otuđio stečajni dužnik pre ili tokom prethodnog stečajnog postupka;
4) popravka, održavanje, osiguranje ili mere posebnog obezbeđivanja i čuvanja imovine;
5) druge zaštitne mere ili druge vrste nadoknada za koje stečajni sudija smatra da će zaštititi vrednost imovine razlučnog poverioca.

Imovina koja nije od značaja za reorganizaciju, odnosno za prodaju pravnog lica

Član 93b

Stečajni sudija, na predlog razlučnog ili založnog poverioca koji dokaže da je njegovo potraživanje obezbeđeno založnim pravom dospelo delom ili u celosti, koji sadrži procenu vrednosti imovine koja je predmet razlučnog, odnosno založnog prava, sačinjenu od strane ovlašćenog stručnog lica (procenitelja) koja nije starija od 12 meseci, donosi odluku o ukidanju mera obezbeđenja iz člana 62. stav 2. tačka 4) ovog zakona ili zabrane izvršenja ili namirenja iz člana 93. stav 1. ovog zakona u odnosu na imovinu koja je predmet obezbeđenja, na period od šest meseci počev od dana objave oglasa iz člana 93v stav 1. ovog zakona, ako je vrednost predmetne imovine manja od iznosa obezbeđenog potraživanja tog poverioca.

Stečajni sudija neće doneti odluku o ukidanju mera obezbeđenja odnosno zabrane izvršenja i namirenja iz stava 1. ovog člana ako stečajni upravnik dokaže da je predmetna imovina od ključnog značaja za reorganizaciju, odnosno za prodaju stečajnog dužnika kao pravnog lica.

Zajedničke odredbe za ukidanje mera obezbeđenja, odnosno zabrane izvršenja i namirenja

Član 93v

O predlogu iz člana 93a i člana 93b ovog zakona stečajni sudija odlučuje rešenjem, u roku od 15 dana od dana prijema predloga. U slučaju ukidanja mera obezbeđenja, odnosno zabrane izvršenja i namirenja, stečajni sudija po pravnosnažnosti tog rešenja objavljuje oglas o ukidanju mera obezbeđenja, odnosno zabrane izvršenja i namirenja shodnom primenom člana 71. stav 3. ovog zakona, a predlagač je u obavezi da po zaključku suda predujmi troškove objavljivanja ovog oglasa, u suprotnom sud će odbaciti predlog.

Na rešenje iz stava 1. ovog člana pravo žalbe imaju stečajni upravnik, odbor poverilaca i razlučni, odnosno založni poverilac, koji ima razlučno odnosno založno pravo na imovini koja je predmet tog rešenja.

Lica povezana sa stečajnim dužnikom u smislu člana 125. ovog zakona nemaju pravo na podnošenje predloga iz člana 93a i člana 93b ovog zakona, osim lica koja se u okviru svoje redovne delatnosti bave davanjem kredita i zajmova.

Po pravnosnažnosti rešenja o ukidanju mera obezbeđenja, odnosno zabrane izvršenja i namirenja iz stava 1. ovog člana, stečajni upravnik nema pravo da na bilo koji način raspolaže imovinom koja je predmet rešenja, uključujući davanje u zakup ili opterećivanje te imovine.

U slučaju da je postupak unovčenja imovine koja je predmet predloga iz člana 93a i člana 93b ovog zakona u toku, rok iz stava 1. ovog člana počinje da teče po neuspelom okončanju tog postupka.

Posledice propuštanja unovčenja imovine od strane razlučnog, odnosno založnog poverioca

Član 93g

U slučaju da razlučni, odnosno založni poverilac propusti da unovči imovinu koja je predmet rešenja o ukidanju mere zabrane izvršenja i namirenja iz člana 93a ili 93b u roku od šest meseci od pravosnažnosti tog rešenja, stečajni sudija će po službenoj dužnosti doneti rešenje kojim će konstatovati da je mera zabrane izvršenja i namirenja u odnosu na tu imovinu ponovo uspostavljena.

Na predlog razlučnog, odnosno založnog poverioca podnet pre isteka roka iz stava 1. ovog člana, stečajni sudija može jedanput produžiti rok iz stava 1. ovog člana najviše za šest meseci, ako razlučni odnosno založni poverilac dostavi dokaz da je postupak namirenja iz te imovine u toku.

Po pravosnažnosti rešenja iz stava 1. ovog člana stečajni upravnik stiče pravo prodaje i raspolaganja imovinom shodno odredbama ovog zakona."

Član 18.

U članu 104. stav 1. tačka 3) posle reči: "stečajne mase" dodaje se zapeta i reči: "uključujući i kao posledica ništavih pravnih poslova;".

U tački 4) zapeta na kraju se zamenjuje tačkom i zapetom i dodaje se tačka 5) koja glasi:

"5) nastala na osnovu kredita, odnosno zajma uzetog u smislu člana 27. stav 2. ovog zakona i člana 157. stav 1. tačka 3) ovog zakona, a poverilac po tom osnovu će imati obavezu da stečajnog upravnika u roku od 30 dana od dana otvaranja stečaja obavesti o postojanju i iznosu takvih obaveza, u suprotnom neće imati pravo na zateznu kamatu za bilo kakvo kašnjenje u plaćanju od strane stečajnog dužnika tokom stečajnog postupka."

Član 19.

U članu 105. stav 2. reči: "stečajni dužnik ili treće lice" zamenjuju se rečima: "treće lice u bilo kojoj fazi postupka", posle reči: "stvari koje" dodaju se reči: "drži bez pravnog osnova, a koje", a posle reči: "stečajni sudija može prema" brišu se reči: "stečajnom dužniku ili".

Član 20.

U članu 113. stav 2. posle reči: "priznatih i osporenih potraživanja", dodaje se zapeta i reči: "kao i redosled namirenja razlučnih i založnih poverilaca".

Član 21.

U članu 117. stav 1. posle reči: "upućuje se na parnicu", dodaju se reči i zapeta: "ili arbitražni postupak ukoliko ispunjava uslove za arbitražni postupak,", a posle reči: "prekinutog parničnog" dodaju se reči: "ili arbitražnog".

Stav 2. menja se i glasi: "Poverilac koji nije postupio po uputu iz stava 1. ovog člana, gubi to pravo i svojstvo stečajnog poverioca za osporeno potraživanje."

U st. 3, 4, 5. i 6. reč: "parnica" zamenjuju se rečima: "parnica ili arbitraža" u odgovarajućem broju i padežu.

Član 22.

U članu 117a stav 2. reč: "primalac" zamenjuje se rečju: "prijemnik".

St. 3. i 4. brišu se.

Posle stava 2. dodaje se novi stav 3. koji glasi:

"Prijemnik potraživanja ima pravo da traži ispravku konačne liste utvrđenih potraživanja."

Član 23.

U članu 118. stav 1. reč: "parnica" zamenjuju se rečima: "parnica ili arbitraža" u odgovarajućem broju i padežu.

Član 24.

U članu 123. stav 1. posle reči: "da se radnjom oštećuju poverioci" dodaje se zapeta i reči: "kao i ako su pravni posao odnosno pravna radnja stečajnog dužnika preduzeti bez naknade ili uz neznatnu naknadu ".

Član 25.

Član 124. briše se.

Član 26.

U članu 126. stav 1. tačka 1) menja se i glasi:

1) "zaključivanja ugovora o kreditu, odnosno zajmu u smislu člana 157. stav 1. tačka 3) ovog zakona i davanja obezbeđenja po tom pravnom poslu, kao i uzimanja kredita ili zajma u skladu sa članom 27. stav 2. ovog zakona i davanje obezbeđenja po tom pravnom poslu;".

Član 27.

U članu 131. stav 1. tač. 1), 3) i 4) brišu se.

U stavu 3. posle reči: "odbor poverilaca" dodaju se reči: "i ovlašćeni predlagač plana reorganizacije.".

Član 28.

Naziv člana i član 132. menjaju se i glase:

"Način unovčenja i metod prodaje

Član 132.

Po donošenju rešenja o bankrotstvu, stečajni upravnik započinje i sprovodi prodaju celokupne imovine, imovinske celine ili pojedinačne imovine stečajnog dužnika, odnosno prodaju stečajnog dužnika kao pravnog lica (način unovčenja), u skladu sa ovim zakonom i nacionalnim standardima za upravljanje stečajnom masom.

U slučaju da stečajni upravnik predlaže prodaju celokupne imovine ili imovinske celine stečajnog dužnika ili prodaju stečajnog dužnika kao pravnog lica, dužan je da pribavi procenu celishodnosti takvog načina unovčenja u odnosu na prodaju pojedinačne imovine stečajnog dužnika koju izrađuje ovlašćeno stručno lice (procenitelj) i da takvu procenu dostavi sudu, odboru poverilaca i svakom razlučnom, odnosno založnom poveriocu koji ima obezbeđeno pravo na imovini koja je obuhvaćena takvom prodajom.

Odbor poverilaca, razlučni i založni poverilac ovlašćeni su da ulože primedbu na procenu iz stava 2. ovog člana u roku od 15 dana od dana prijema, u kom slučaju će sud, na osnovu savesne i brižljive ocene, zaključkom utvrditi celishodnost predloženog načina prodaje i odgovarajući deo kupoprodajne cene na kojem razlučni, odnosno založni poverilac ima pravo prioritetnog namirenja u skladu sa članom 133. stav 12. ovog zakona.

Prodaja imovine, odnosno pravnog lica vrši se javnim nadmetanjem, javnim prikupljanjem ponuda ili neposrednom pogodbom (metod prodaje), u skladu sa ovim zakonom i nacionalnim standardima za upravljanje stečajnom masom.

Uz saglasnost odbora poverilaca stečajni upravnik može angažovati domaća ili strana lica stručna za vršenje prodaja javnim nadmetanjem ako je predmet prodaje umetničko delo, odnosno drugi specifičan predmet prodaje za koji postoji specijalizovano tržište ili ako smatra da će se takvim angažovanjem ostvariti veća javnost prodaje i povoljnije unovčenje.

Predlog prodaje iz stava 2. ovog člana mora sadržati sve uslove takve prodaje, uključujući i troškove angažovanja stručnih lica.

Ako se prodaja vrši javnim nadmetanjem ili javnim prikupljanjem ponuda, stečajni upravnik je dužan da oglasi prodaju u najmanje dva visokotiražna dnevna lista koji se distribuiraju na celoj teritoriji Republike Srbije i na internet strani ovlašćene organizacije i to najkasnije 30 dana pre dana određenog za javno nadmetanje ili dostavljanje ponuda.

Izuzetno, ako su troškovi oglašavanja nesrazmerno visoki u odnosu na vrednost predmeta prodaje stečajni upravnik, uz saglasnost odbora poverilaca, može oglasiti prodaju na način drugačiji od načina propisanog stavom 4. ovog člana.

Oglas naročito sadrži uslove i rokove prodaje, kao i podatke o tome kada i gde potencijalni kupci mogu da vide imovinu koja se prodaje.

Prodaja neposrednom pogodbom može se izvršiti isključivo ako je takav način prodaje unapred odobren od strane odbora poverilaca i uz pribavljanje prethodne saglasnosti razlučnog, odnosno založnog poverioca ako:

1) je imovina koja se prodaje neposrednom pogodbom predmet razlučnog, odnosno založnog prava i
2) predložena kupoprodajna cena ne pokriva iznos njegovog obezbeđenog potraživanja i
3) prethodno nije pokušana prodaja javnim nadmetanjem ili javim prikupljanjem ponuda."

Član 29.

U članu 133. stav 1. reči: "Pre prodaje imovine stečajni upravnik" zamenjuju se rečima: "Stečajni upravnik", posle reči: odboru poverilaca" dodaju se reči: "razlučni, odnosno založnim", a reči: "načinu unovčenja, metodu prodaje, rokovima prodaje i obaveštenje o proceni celishodnosti iz člana 132. stav 2. ovog zakona" zamenjuju se rečima: "načinu unovčenja, metodu prodaje i rokovima prodaje".

U stavu 2. reči: "javnim nadmetanjem ili javnim prikupljanjem ponuda," brišu se.

Posle stava 2. dodaje se novi stav 3. koji glasi:

"Stečajni upravnik je dužan da obaveštenje iz stava 2. ovog člana u roku iz stava 2. ovog člana dostavi ovlašćenoj organizaciji."

Dosadašnji st. 3, 4. i 5. postaju st. 4, 5. i 6.

U dosadašnjem stavu 6. koji postaje stav 7. reči: "se prodaje" zamenjuju se rečima: "je obuhvaćena prodajom", a reči: "predloži povoljniji način unovčenja imovine, o čemu odlučuje stečajni sudija" zamenjuju se rečima: "podnese primedbu na predloženu prodaju, uključujući i predlog povoljnijeg načina unovčenja, odnosno metoda prodaje imovine.

Dosadašnji stav 7. koji postaje stav 8. menja se i glasi:

"Odbor poverilaca, poverioci i druga zainteresovana lica, osim razlučnog, odnosno obezbeđenog poverioca iz stava 7. ovog člana, mogu u roku od pet dana od dana prijema obaveštenja o predloženoj prodaji podneti primedbu na predloženu prodaju iz razloga nepoštovanja odredbi ovog zakona ili nacionalnih standarda o upravljanju stečajnom masom u pripremi ili sprovođenju prodaje."

Posle stava 8. dodaje se novi stav 9. koji glasi:

"O primedbama iz st. 7. i 8. ovog člana odlučuje stečajni sudija zaključkom u roku od osam dana, a prodaja se ne može sprovesti pre donošenja odluke suda."

Dosadašnji stav 8. koji postaje stav 10. menja se i glasi:

"Posle izvršene prodaje stečajni upravnik je dužan da o izvršenoj prodaji, uslovima i ceni obavesti stečajnog sudiju i odbor poverilaca, kao i razlučnog, odnosno založnog poverioca koji ima obezbeđeno pravo na imovini koja je obuhvaćena prodajom, u roku od osam dana od dana izvršene prodaje".

Stav 9. briše se.

Dosadašnji st. 10. i 11. postaju st. 11. i 12.

Dosadašnji stav 12. koji postaje stav 13. menja se i glasi:

"Stečajni sudija će rešenjem konstatovati da je prodaja izvršena i naložiti odgovarajućem registru upis prava svojine i brisanje tereta nastalih pre izvršene prodaje, odnosno upis drugih prava stečenih prodajom. Navedeno rešenje sa dokazom o uplati cene je osnov za sticanje i upis prava svojine kupca, bez obzira na ranije upise i bez tereta, kao i bez ikakvih obaveza nastalih pre izvršene kupoprodaje, uključujući i poreske obaveze i obaveze prema privrednim subjektima pružaocima usluga od opšteg interesa koje se odnose na kupljenu imovinu."

Posle stava 13. dodaje se stav 14. koji glasi:

"Rešenje iz stava 12. ovog člana objavljuje se na oglasnoj tabli suda i dostavlja razlučnom, odnosno založnom poveriocu koji ima obezbeđeno pravo na imovini koja je obuhvaćena prodajom i na njega žalbu mogu podneti sva zainteresovana lica."

Dosadašnji stav 13. postaje stav 15.

Član 30.

Posle člana 133. dodaje se naziv člana i član 133a, koji glase:

"Obaveza nuđenja na prodaju

Član 133a

Stečajni upravnik je dužan da svaki deo imovine koji je predmet razlučnog, odnosno založnog prava ponudi na prodaju u roku od šest meseci od pravnosnažnosti rešenja o bankrotstvu.

Stečajni sudija može, na obrazloženi predlog stečajnog upravnika, rok iz stava 1. ovog člana produžiti najviše jednom za najviše šest meseci, ako za odlaganje prodaje postoje naročito opravdani razlozi.

U slučaju ukidanja mere zabrane izvršenja i namirenja iz člana 93x. ovog zakona, dolazi do zastoja roka iz stava 1. ovog člana za vreme tokom kojeg stečajni upravnik nema pravo da vrši prodaju predmetne imovine.

Ako je imovina iz stava 1. ovog člana predmet podnetog zahteva za vraćanje imovine u skladu sa zakonom kojim se uređuje vraćanje imovine i obeštećenje, rok iz stava 1. ovog člana počinje da teče pravnosnažnim okončanjem postupka za vraćanje imovine i obeštećenje."

Član 31.

U članu 135. stav 3. briše se.

Član 32.

U članu 136. stav 5. briše se.

Dosadašnji stav 6. postaje stav 5.

U dosadašnjem stavu 7. koji postaje stav 6. reči: "na osnovu ugovora o prodaji stečajnog dužnika kao pravnog lica, u skladu sa zakonom kojim se uređuje registracija privrednih subjekata" zamenjuju se rečima: "na način propisan članom 133. stav 13. ovog zakona".

Član 33.

Posle člana 136. dodaju se nazivi i čl. 136a, 136b, 136v i 136g, koji glase:

"Pravo prioriteta razlučnog, odnosno založnog poverioca u slučaju prodaje pravnog lica, celokupne imovine ili imovinske celine

Član 136a

U slučaju kada je predmet podaje stečajni dužnik kao pravno lice, celokupna imovina stečajnog dužnika ili imovinska celina, razlučni i založni poverioci koji su imali obezbeđeno pravo na bilo kom delu imovine koji je obuhvaćen takvom prodajom imaju pravo prioriteta u deobi sredstava ostvarenih prodajom, prema rangu prioriteta koji su stekli u skladu sa zakonom, a srazmerno procenjenom učešću vrednosti imovine koja je predmet obezbeđenog prava u odnosu na procenjenu vrednost predmeta prodaje, u skladu sa procenom iz člana 132. stav 3. ovog zakona.

Polaganje cene od strane razlučnog ili založnog poverioca

Član 136b

Ako je kupac imovine ili pravnog lica razlučni ili založni poverilac koji ima pravo prioritetnog namirenja iz sredstava ostvarenih prodajom, razlučni, odnosno založni poverilac ima pravo da svoje obezbeđeno potraživanje prebije sa iznosom kupoprodajne cene i to na sledeći način:

1) u slučaju da njegovo obezbeđeno potraživanje premašuje iznos kupoprodajne cene, odnosno njenog dela iz kojeg ima pravo prioritetnog namirenja, dužan je na ime cene položiti iznos troškova prodaje i drugih neophodnih troškova iz člana 133. stav 11. ovog zakona, uvećan za preostali deo kupoprodajne cene iz kojeg nema pravo prioritetnog namirenja;
2) u slučaju da njegovo obezbeđeno potraživanje ne dostiže iznos kupoprodajne cene, odnosno njenog dela iz kojeg ima pravo prioritetnog namirenja, dužan je na ime cene položiti iznos troškova prodaje i drugih neophodnih troškova iz člana 133. stav 11. ovog zakona, uvećan za razliku do punog iznosa kupoprodajne cene.

Saglasnost odbora poverilaca i razlučnog, odnosno založnog poverioca

Član 136v

U slučaju prodaje stečajnog dužnika kao pravnog lica, celokupne imovine stečajnog dužnika ili imovinske celine:

1) ako je ponuđena cena manja od 50% procenjene vrednosti predmeta prodaje, stečajni upravnik je dužan da takvu ponudu bez odlaganja dostavi odboru poverilaca i prodaja se može sprovesti ako je odobri odbor poverilaca;
2) ako bi deo sredstava ostvarenih prodajom, na koji pravo prioriteta ima razlučni, odnosno založni poverilac u skladu sa članom 136b ovog zakona bio manji od 50% procenjene vrednosti imovine koja je predmet njegovog razlučnog, odnosno založnog prava, u smislu procene iz člana 132. stav 3. ovog zakona, stečajni upravnik je dužan da takvu ponudu bez odlaganja dostavi tom razlučnom, odnosno založnom poveriocu i prodaja se može sprovesti ako je odobri taj razlučni, odnosno založni poverilac.

U slučaju davanja potrebnih odobrenja iz stava 1. ovog člana, stečajni upravnik je dužan da prihvati takvu ponudu i sprovede prodaju.

Pravo preče kupovine razlučnog, odnosno založnog poverioca u slučaju prodaje neposrednom pogodbom

Član 136g

Kada je imovina koja je predmet prodaje neposrednom pogodbom predmet razlučnog, odnosno založnog prava, razlučni, odnosno založni poverilac može da u roku od pet dana od prijema obaveštenja iz člana 133. stav 6. ovog zakona obavesti sud i stečajnog upravnika da prihvata da kupi predmet prodaje pod istim (ili za stečajnog dužnika povoljnijim) uslovima iz obaveštenja (pravo preče kupovine), pri čemu je dužan i da navede da li će se koristiti pravom iz člana 136b ovog zakona.

Pravo preče kupovine iz stava 1. ovog člana razlučni, odnosno založni poverilac može vršiti i preko lica koje je sa njim povezano u smislu zakona kojima se uređuju privredna društva, uz dostavljanje dokaza da se radi o povezanom licu.

U slučaju da je razlučni, odnosno založni poverilac uložio primedbu na predloženu prodaju u skladu sa članom 133. stav 7. ovog zakona, rok za vršenje prava preče kupovine iz stava 1. ovog člana počinje da teče od dana dostavljanja odluke suda po toj primedbi razlučnom, odnosno založnom poveriocu, a prodaja se ne može sprovesti pre isteka tog roka."

Član 34.

U članu 139. stav 3. posle tačke 4) dodaje se tačka 4a) koja glasi:

"4a) iznos sredstava rezervisanih za isplatu poveriocima za slučaj naknadnih prijava potraživanja iz člana 130. stav 2. ovog zakona;".

Član 35.

U članu 148. stav 2. posle reči: "stečajnog postupka" dodaje se zapeta i reči: ".ali ne pre donošenja rešenja o glavnoj deobi."

Član 36.

U članu 155. stav 1. posle reči: "bankrotstvo" brišu se zapeta i reči: "a posebno ako postoje ekonomsko opravdani uslovi za nastavak dužnikovog poslovanja."

Član 37.

U članu 156. stav 1. tačka 4) menja se i glasi:

"4) visinu novčanih iznosa ili imovinu koja će služiti za potpuno ili delimično namirenje za svaku od klasa poverilaca, kao i sredstva rezervisana za poverioce osporenih potraživanja, način izmirenja potraživanja i vremensku dinamiku plaćanja;".

U tački 6) reči: "glavnih elemenata" zamenjuju se rečju: "mera", a posle reči: "plana reorganizacije" zapeta i reči: "ako ih je moguće odrediti" brišu se.

U tački 10) reči "kao i iznos i dinamiku isplate nagrade za njegov rad" zamenjuju se rečima: "iznos i dinamiku isplate nagrade za njegov rad, uz navođenje postupka za njegovu promenu;".

Tačka 13) menja se i glasi:

"13) procenu vrednosti imovine, kao i procenu novčanog iznosa koji bi se dobio sprovođenjem reorganizacije i unovčenjem imovine sprovođenjem bankrotstva, za svaku od klasa poverilaca, izrađenu od strane ovlašćenog stručnog lica (procenitelja);".

Tačka 16) menja se i glasi:

"16) predlog za imenovanje članova komisije poverilaca, ako je planom predviđeno njeno postojanje;"

Tačka 19) briše se.

U stavu 2. reč: "lica" zamenjuje se rečju: "lice".

U stavu 4. tačka 2) menja se i glasi:

"2) potpisanu izjavu većinskih poverilaca po vrednosti potraživanja svake planom predviđene klase da su saglasni sa sadržinom plana reorganizacije i spremni za njegovo usvajanje;"

Tačka 4) briše se.

U tački 5) reči: "vanredni izveštaj revizora" zamenjuju se rečima: "vanredni izveštaj sa mišljenjem revizora o finansijskim izveštajima stečajnog dužnika,".

U tački 7) zapeta i reči: "kao i načina namirenja tih obaveza" brišu se.

Član 38.

U članu 157. stav 1. tačka 7) posle reči: "založnog prava" dodaje se zapeta i reči: "uz saglasnost imaoca založnog prava".

Tač. 11) i 13) brišu se.

Stav 2. menja se i glasi:

"U slučaju da je planom reorganizacije predviđena mera pretvaranja potraživanja u kapital stečajnog dužnika, predlagač je dužan da u prilogu plana reorganizacije dostavi procenu kapitala stečajnog dužnika, izvršenu od strane ovlašćenog stručnog lica, ne stariju od šest meseci."

St. 5, 6, 7. i 8. brišu se.

Dosadašnji stav 9. koji postaje stav 5. menja se i glasi:

"Sprovođenje mera predviđenih planom reorganizacije, a naročito izmene u strukturi kapitala stečajnog dužnika i otuđenje ili drugo raspolaganje nepokretnom imovinom koja je evidentirana kao društvena svojina, ne može se vršiti suprotno odredbama zakona kojima se uređuje zaštita društvenog kapitala u preduzećima koja posluju većinskim društvenim kapitalom, odnosno kojima se uređuje zaštita imovine koja je evidentirana kao društvena svojina u zadrugama. Podnosilac plana reorganizacije dužan je da u prilogu plana reorganizacije dostavi prethodnu saglasnost na plan reorganizacije, izdatu od strane organizacije iz člana 19. stav 2. ovog zakona, a ta organizacija u postupku davanja prethodne saglasnosti na plan reorganizacije postupa sa naročitom hitnošću i dužna je da donese akt po zahtevu za davanje prethodne saglasnosti u roku od 15 dana od dana prijema zahteva."

Član 39.

U članu 158. stav 5. tačka 4) briše se.

Posle stava 7. dodaju se st. 8, 9. i 10, koji glase:

"Ako je pre donošenja odluke po predlogu poverioca za pokretanje stečajnog postupka stečajni dužnik podneo predlog za pokretanje stečajnog postupka u skladu sa unapred pripremljenim planom reorganizacije, stečajni sudija će prvo rešavati po predlogu stečajnog dužnika za pokretanje stečajnog postupka u skladu sa unapred pripremljenim planom reorganizacije.

Ukoliko je predlog za pokretanje stečajnog postupka u skladu sa unapred pripremljenim planom reorganizacije pravnosnažno odbijen, odnosno odbačen, stečajni dužnik je ovlašćen da podnese novi predlog za pokretanje stečajnog postupka u skladu sa unapred pripremljenim planom reorganizacije.

U slučaju da je pre podnošenja predloga iz stava 8. ovog člana protiv stečajnog dužnika podnet predlog za pokretanje stečajnog postupka od strane poverioca, sud će prvo rešavati po predlogu za pokretanje stečajnog postupka koji je podnet od strane poverioca."

Član 40.

U članu 159. stav 1. posle reči: "poziva sve" reč: "poznate" briše se.

Posle stava 1. dodaje se novi stav 2, koji glasi:

"Ročište za odlučivanje o predlogu i glasanje o planu se održava najkasnije u roku od 90 dana od dana donošenja rešenja o pokretanju prethodnog postupka iz stava 1. ovog člana."

Dosadašnji stav 2. postaje stav 3.

U dosadašnjem stavu 3. koji postaje stav 4. zapeta iza reči: "u skladu sa unapred pripremljenim planom reorganizacije".

U dosadašnjem stavu 4. koji postaje stav 5. reči: "iz stava 2." zamenjuju se rečima: "iz stava 4.".

Dosadašnji stav 5. postaje stav 6.

U dosadašnjem stavu 4. koji postaje stav 5. reči: "iz stava 2." zamenjuju se rečima: "iz stava 4.".

U dosadašnjem stavu 5. koji postaje stav 6. reči: "iz stava 3." zamenjuju se rečima: "iz stava 5.".

U dosadašnjem stavu 6. koji postaje stav 7. reči: "iz stava 2." zamenjuju se rečima: "iz stava 4.", a tačka 2) menja se i glasi:

"2) poziv zainteresovanim licima da sve primedbe na predlog unapred pripremljenog plana reorganizacije kojima osporavaju sadržinu unapred pripremljenog plana reorganizacije ili osnov ili visinu planom obuhvaćenih potraživanja, dostave nadležnom sudu u roku od 15 dana od dana objavljivanja oglasa u "Službenom glasniku Republike Srbije"."

U dosadašnjem stavu 7. koji postaje stav 8. reči: "iz stava 2." zamenjuju se rečima: "iz stava 4.".

U dosadašnjem stavu 8. koji postaje stav 9. reči: "roka od 30 dana od dana objavljivanja oglasa iz stava 3. ovog člana", zamenjuju se rečima: "roka od 60 dana od pokretanja postupka iz stava 1. ovog člana."

St. 9, 10, 11, 12. i 13. brišu se.

Član 41.

Posle člana 159. dodaju se nazivi i čl. 159a i 159b, koji glase:

"Primedbe na unapred pripremljeni plan reorganizacije i izmene plana

Član 159a

Primedbe zainteresovanih lica dostavljene sudu po isteku roka iz člana 159. stav 7. tačka 2) ovog zakona neće biti uzete u razmatranje od strane suda.

Predlagač plana je u obavezi da odgovor na primedbe dostavi nadležnom sudu u roku od 15 dana od isteka roka iz člana 159. stav 7. tačka 2) ovog zakona.

Odgovori na primedbe dostavljeni po isteku roka iz stava 2. ovog člana neće biti uzeti u razmatranje od strane suda.

Predlagač može, u roku iz stava 2. ovog člana, samo jednom izvršiti izmenu plana reorganizacije (u obliku prečišćenog teksta), sa jasnom naznakom da je u pitanju izmenjeni plan.

U slučaju da predlagač sudu dostavi izmenjeni plan tokom prethodnog postupka iz stava 1. ovog člana, postupak će se nastaviti po tako izmenjenom planu, pri čemu:

1) predlagač nije u obavezi da uz izmenjeni plan sudu dostavlja izjave većinskih poverilaca iz stava 156. stav 4. tačka 2) ovog zakona;
2) sud je dužan da sastavi i objavi oglas o održavanju ročišta za odlučivanje o predlogu i glasanje o planu u skladu sa članom 159. st. 4-8. ovog zakona;
3) na održavanje ročišta za glasanje o unapred pripremljenom planu reorganizacije primeniće se odredbe člana 159. stav 9. ovog zakona.

Provera tačnosti podataka iz plana i mera obezbeđenja

Član 159b

Tokom prethodnog postupka iz člana 159. stav 1. ovog zakona stečajni sudija može, na zahtev zainteresovanog lica ili po službenoj dužnosti, angažovati stručna lica u cilju utvrđivanja tačnosti podataka iz unapred pripremljenog plana reorganizacije, kao i radi obavljanja drugih poslova koje sud određuje rešenjem o njihovom imenovanju. Troškovi angažovanja stručnog lica predstavljaju troškove prethodnog postupka.

Stručno lice iz stava 1. ovog člana dužno je da svoja izjašnjenja dostavlja sudu najkasnije osam dana pre održavanja ročišta za raspravljanje i glasanje o planu reorganizacije.

Na predlog podnosioca plana ili po službenoj dužnosti, stečajni sudija tokom prethodnog postupka iz stava 1. ovog člana može odrediti meru sprečavanja promene finansijskog i imovinskog položaja stečajnog dužnika, koja obuhvata:

1) imenovanje privremenog stečajnog upravnika;
2) zabranu plaćanja s računa stečajnog dužnika ako računi stečajnog dužnika nisu blokirani, bez prethodne saglasnosti stečajnog sudije ili privremenog stečajnog upravnika, odnosno dozvolu plaćanja sa računa stečajnog dužnika uz saglasnost stečajnog sudije ili privremenog stečajnog upravnika, ako su u trenutku donošenja rešenja iz stava 1. ovog člana računi stečajnog dužnika blokirani radi izvršenja osnova i naloga za prinudnu naplatu kod organizacije koja sprovodi postupak prinudne naplate;
3) zabranu raspolaganja imovinom stečajnog dužnika bez prethodne saglasnosti stečajnog sudije ili privremenog stečajnog upravnika;
4) zabranu određivanja i sprovođenja izvršenja ili pokretanja postupka vansudskog namirenja prema stečajnom dužniku;
5) zabranu organizaciji koja sprovodi prinudnu naplatu da sprovodi naloge za prinudnu naplatu sa računa stečajnog dužnika.

U slučaju povrede zabrane raspolaganja iz stava 3. tačka 3) ovog člana, primenjuju se odredbe ovog zakona o pravnim posledicama povrede zabrane raspolaganja posle otvaranja stečajnog postupka.

Mera obezbeđenja iz stava 3. ovog člana važi do pravnosnažnog okončanja prethodnog postupka iz člana 159. stava 1. ovog zakona, a najduže šest meseci i ne može se ponovo odrediti u istom postupku. Stečajni sudija može ukinuti ovu meru i pre isteka tog roka.

Ako odredi meru iz stava 3. ovog člana, stečajni sudija utvrđuje rešenjem za koje namene se mogu vršiti plaćanja s računa stečajnog dužnika uz saglasnost stečajnog sudije.

Računi stečajnog dužnika koji su na dan podnošenja predloga iz člana 158. ovog zakona blokirani radi izvršenja osnova i naloga za prinudnu naplatu kod organizacije koja sprovodi postupak prinudne naplate ili su blokirani tokom trajanja prethodnog stečajnog postupka − ostaju blokirani i dalje do okončanja prethodnog stečajnog postupka, osim ako stečajni dužnik izmiri sve dospele obaveze na osnovu kojih su ovi računi blokirani.

Rešenje kojim je određena mera iz stava 3. ovog člana istog dana se dostavlja organizaciji koja sprovodi postupak prinudne naplate, koja o tome bez odlaganja obaveštava sve poslovne banke, radi sprečavanja prenosa sredstava i drugih transakcija stečajnog dužnika, odnosno kako bi se omogućila plaćanja u skladu sa stavom 3. ovog člana.

Radi odlučivanja po predlogu za određivanje mere obezbeđenja iz stava 3. ovog člana stečajni sudija može zakazati i održati posebno ročište."

Član 42.

U članu 160. stav 2. menja se i glasi:

"Stečajni sudija na zahtev zainteresovanog lica može izvršiti procenu visine potraživanja za potrebe glasanja."

Stav 3. menja se i glasi:

"Ako je sudu dostavljena samo jedna procena u smislu stava 2. ovog člana, stečajni sudija će procenu verovatnoće namirenja njihovog potraživanja iz opterećene imovine utvrditi na osnovu te procene. U slučaju sumnje u dostavljenu procenu sudija može naložiti da se angažuje drugo ovlašćeno stručno lice (procenitelj) koji će izvršiti novu procenu."

Stav 6. briše se.

U dosadašem stavu 7. koji postaje stav 6. reči: "čl. 161. do 164." zamenjuju se rečima: "čl. 161. do 164b", a reči: "postupak stečaja" zamenjuju se rečima: "prethodni postupak stečaja".

U dosadašnjem stavu 8. koji postaje stav 7. posle reči: "plana reorganizacije" dodaje se zapeta i reči: "kao i troškove prethodnog postupka stečaja,".

Član 43.

U članu 161. stav 1. posle reči: "mogu podneti" brišu se reči: "stečajni dužnik,", a posle reči: "vlasnici najmanje 30% kapitala stečajnog dužnika" dodaje se zapeta i reči: "ako na prvom poverilačkom ročištu nije doneto rešenje o bankrotstvu".

Posle stava 1. dodaje se novi stav 2. koji glasi:

"U slučaju da predlagač plana reorganizacije nije stečajni upravnik, stečajni upravnik ima obavezu da aktivno sarađuje sa ovlašćenim predlagačem i da mu pruži podatke o imovini i obavezama stečajnog dužnika, kao i sve druge podatke od značaja za pripremu plana poslovanja i plana reorganizacije stečajnog dužnika."

U dosadašnjem stavu 2. koji postaje stav 3. reči: "koji predlože stečajni upravnik ili stečajni dužnik" zamenjuju se rečima: "koji predloži stečajni upravnik".

Član 44.

U članu 162. st. 2. i 3. brišu se.

Član 45.

U članu 163. posle stava 1. dodaje se novi stav 2. koji glasi:

"Predlagač je ovlašćen da u okviru istog stečajnog postupka, po prijemu primedbi poverilaca i u roku iz člana 164a stav 2. ovog zakona, samo jednom izvrši izmenu plana reorganizacije (u obliku prečišćenog teksta), sa jasnom naznakom da je u pitanju izmenjeni plan."

U dosadašnjem stavu 2. koji postaje stav 3. posle tačke 2) dodaje se tačka 3) koja glasi:

"3) planom nisu obuhvaćeni poverioci koji bi, da su obuhvaćeni planom, mogli da svojim glasanjem utiču na odluku o usvajanju plana."

U dosadašnjem stavu 3. koji postaje stav 4. reči: "podnosilac plana" zamenjuju se rečima: "predlagač plana".

Član 46.

Član 164. menja se i glasi:

"Stečajni sudija zakazuje i održava ročište za razmatranje predloga plana reorganizacije i glasanje od strane poverilaca u roku od 90 dana od dana podnošenja predloga plana reorganizacije.

Plan reorganizacije sud, bez odlaganja, dostavlja registru privrednih subjekata, odnosno drugom odgovarajućem registru radi objavljivanja na internet strani tog registra.

Oglas o ročištu za razmatranje plana reorganizacije i glasanju od strane poverilaca sud objavljuje na oglasnoj i elektronskoj oglasnoj tabli suda, u "Službenom glasniku Republike Srbije" i u jednom visokotiražnom listu koji se distribuira na celoj teritoriji Republike Srbije.

U oglasu se navodi poslovno ime i matični broj stečajnog dužnika, ime, odnosno poslovno ime predlagača, dan i mesto održavanja ročišta i postupak glasanja, kao i način na koji se sva zainteresovana lica mogu upoznati sa sadržinom plana.

Oglas iz stava 3. ovog člana mora da sadrži i poziv zainteresovanim licima da sve primedbe na predlog plana reorganizacije kojima osporavaju sadržinu plana reorganizacije, ili osnov ili visinu planom obuhvaćenih potraživanja, dostave nadležnom sudu u roku od 15 dana od dana objavljivanja oglasa u "Službenom glasniku Republike Srbije".

Stečajni sudija može naložiti podnosiocu predloga da oglas iz stava 3. ovog člana objavi i u drugim domaćim i međunarodnim sredstvima informisanja."

Član 47.

Posle člana 164. dodaje se naziv člana i član 164a, koji glasi:

"Pravo glasa i klase potraživanja

Član 164a

Primedbe zainteresovanih lica dostavljene sudu po isteku roka iz člana 164. stav 5. ovog zakona neće biti uzete u razmatranje od strane suda.

Predlagač plana je u obavezi da odgovor na primedbe zainteresovanih lica dostavi sudu u roku od 15 dana od isteka roka iz člana 164. stav 5. ovog zakona.

Odgovori na primedbe dostavljeni po isteku roka iz stava 2. ovog člana neće biti uzeti u razmatranje od strane suda.

Ročište za glasanje o planu reorganizacije ne može se održati pre isteka roka od 60 dana od dana podnošenja plana reorganizacije sudu.

U slučaju da predlagač sudu dostavi izmenjeni plan reorganizacije, postupak će se nastaviti po tako izmenjenom planu, pri čemu će se primeniti odredbe člana 164. ovog zakona i st. 1-3. ovog člana.

Izmenjeni plan reorganizacije sud bez odlaganja dostavlja registru privrednih subjekata, odnosno drugom odgovarajućem registru radi objavljivanja na internet strani tog registra."

Član 48.

U članu 165. stav 3. menja se i glasi:

"Glasanje se vrši u okviru klasa poverilaca. Potraživanja poverilaca dele se najmanje na klase po osnovu njihovih razlučnih prava i prava prioriteta njihovih potraživanja prema isplatnim redovima. Za svrhu ostvarivanja prava glasa razlučnih poverilaca stečajni sudija vrši procenu verovatnoće namirenja njihovog potraživanja iz opterećene imovine."

Stav 4. briše se.

Dosadašnji stav 5. koji postaje stav 4. menja se i glasi:

"Razlučni poverilac, odnosno drugo zainteresovano lice, ovlašćen je da sudu za potrebe procene iz stava 3. ovog člana dostavi procenu vrednosti opterećene imovine izrađenu od strane ovlašćenog stručnog lica (procenitelja). Za iznos potraživanja koji stečajni sudija proceni, na osnovu obrazložene ocene svih dostavljenih procena, da se razlučni poverioci ne mogu namiriti iz opterećene imovine, razlučni poverioci ostvaruju pravo glasa u okviru klase potraživanja u koju bi njihovo potraživanje bilo razvrstano da ne postoji predmetno obezbeđenje."

St. 6.-15. brišu se.

Član 49.

Posle člana 165. dodaju se nazivi i čl. 165a i 165b, koji glase:

"Klase poverilaca

Član 165a

Stečajni sudija može naložiti ili odobriti formiranje jedne ili više dodatnih klasa u sledećim slučajevima:

1) ako su stvarne i suštinske karakteristike potraživanja takve da je opravdano formiranje posebne klase;
2) ako su sva potraživanja u okviru predložene posebne klase u značajnoj meri slična, izuzimajući klase formirane iz administrativnih razloga u skladu sa stavom 3. ovog člana.

Lica povezana sa stečajnim dužnikom, u smislu ovog zakona, osim lica koja se u okviru svoje redovne delatnosti bave davanjem kredita, čine posebnu klasu poverilaca i ne glasaju o planu reorganizacije. U slučaju plana reorganizacije podnetog u stečajnom postupku, potraživanja povezanih lica namiruju se na isti način i pod istim uslovima kao potraživanja iz klase stečajnih poverilaca prema isplatnom redu u koje je razvrstano njihovo potraživanje.

Posebna administrativna klasa potraživanja može biti formirana iz administrativnih razloga ako postoji više od 100 potraživanja čiji iznosi pojedinačno ne prelaze 50.000 dinara, pod uslovom da sud odobri formiranje takve klase. Potraživanja iz administrativne klase mogu biti izmirena po ubrzanoj proceduri ako je potrebno umanjiti administrativno opterećenje koje je svojstveno velikom broju malih potraživanja i ako je očigledno da će biti dovoljno raspoloživih sredstava za prethodnu isplatu potraživanja iz klasa koje su formirane u okviru prvog i drugog isplatnog reda.

Glasanje i usvajanje plana reorganizacije

Član 165b

Pre početka glasanja, sud obaveštava sve prisutne na ročištu o rezultatima glasanja pismenim putem (glasanje u odsustvu).

Plan reorganizacije se smatra usvojenim u jednoj klasi poverilaca ako su za plan reorganizacije glasali poverioci koji imaju običnu većinu potraživanja od ukupnih potraživanja poverilaca u toj klasi.

Klasa poverilaca čija potraživanja prema planu reorganizacije treba da budu u potpunosti izmirena u novcu pre početka primene plana reorganizacije ne glasa za plan reorganizacije, odnosno smatra se da je plan reorganizacije u toj klasi usvojen.

Plan reorganizacije se smatra usvojenim ako ga na propisani način prihvate sve klase koje glasaju o planu i ako je u skladu sa odredbama ovog zakona.

Danom početka primene plana reorganizacije smatra se dan određen planom reorganizacije, s tim da taj dan ne može biti pre dana pravnosnažnosti rešenja o potvrđivanju plana reorganizacije, niti po isteku roka od 30 dana od dana pravnosnažnosti tog rešenja.

Ako se u stečajnom postupku podnese više od jednog plana reorganizacije, o njima se glasa po redosledu podnošenja, a usvojenim se smatra plan reorganizacije koji je prvi izglasan.

Ako plan reorganizacije, osim plana iz člana 158. ovog zakona, ne dobije potreban broj glasova, nad stečajnim dužnikom se sprovodi bankrotstvo."

Član 50.

U članu 167. posle stava 1. dodaju se novi st. 2, 3. i 4, koji glase:

"Hipoteka, odnosno založno pravo na pokretnim stvarima i pravima, kao sporedno pravo vezano za obezbeđeno potraživanje koje je obuhvaćeno planom reorganizacije, nastavlja da postoji kao sredstvo obezbeđenja tog potraživanja u meri u kojoj nije namireno, odnosno u meri u kojoj to sredstvo obezbeđenja nije izmenjeno u skladu sa planom reorganizacije.

Katastar nepokretnosti, odnosno drugi registar založnog prava, na zahtev hipotekarnog, odnosno založnog poverioca ili stečajnog, odnosno založnog dužnika, vrši izmenu podataka upisane hipoteke, odnosno založnog prava na pokretnim stvarima i pravima, saglasno uslovima izmirenja tog potraživanja u skladu sa planom reorganizacije koji se dostavlja uz takav zahtev sa rešenjem o potvrđivanju tog plana snabdevenim klauzulom pravnosnažnosti.

Hipoteka, odnosno založno pravo na pokretnim stvarima i pravima, predstavlja sredstvo obezbeđenja potraživanja do maksimalnog iznosa hipoteke, odnosno založnog prava upisanog u katastar nepokretnosti, odnosno drugi odgovarajući registar, a u slučaju da je iznos obezbeđenog potraživanja smanjen katastar nepokretnosti, odnosno drugi registar založnog prava vrši izmenu podataka upisane hipoteke, odnosno založnog prava na pokretnim stvarima i pravima."

Dosadašnji st. 2. i 3. postaju st. 5. i 6.

U dosadašnjem stavu 4. koji postaje stav 7. reči: "Donošenjem rešenja" zamenjuju se rečima: "Pravnosnažnošću rešenja", a posle reči: plana reorganizacije" dodaju se reči: "u stečaju" i zapeta.

Dosadašnji stav 5. koji postaje stav 8. menja se i glasi:

"Plan reorganizacije ili unapred pripremljeni plan reorganizacije čije je usvajanje potvrđeno pravnosnažnim rešenjem suda ne može se menjati, osim po pravilima za zaključenje vansudskog poravnanja, ali je stečajni dužnik pre ili nakon isteka roka za sprovođenje plana ovlašćen da podnese novi predlog za pokretanje stečajnog postupka u skladu sa unapred pripremljenim planom reorganizacije."

Član 51.

Član 168. briše se.

Član 52.

Član 170. menja se i glasi:

"Na hartije od vrednosti koje se učesnicima u reorganizaciji izdaju ili poništavaju u skladu sa usvojenim planom reorganizacije ne primenjuju se propisi o hartijama od vrednosti u delu koji se odnosi na izdavanje prospekta i propisi o preuzimanju akcionarskih društava, kao i propisi kojima se uređuju privredna društva u delu koji se odnosi na poništavanje akcija i zaštitu poverilaca u slučaju smanjenja kapitala."

Član 53.

Član 173. stav 1. tačka 2) posle reči: "reorganizacije" dodaju se reči: "ili ako je takvo postupanje, odnosno nepostupanje planom utvrđeno kao stečajni razlog."

U stavu 2. posle reči: "došlo do" dodaju se reči: "jedne od sledećih posledica".

Član 54.

Stečajni postupci koji do dana stupanja na snagu ovog zakona nisu okončani okončaće se po propisima koji su bili na snazi do dana stupanja na snagu ovog zakona.

Član 55.

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije", a primenjuje se od 1. februara 2017. godine.

IZ OBRAZLOŽENJA

II RAZLOZI ZA DONOŠENJE ZAKONA

Ovim nacrtom Zakona o izmenama i dopunama Zakona o stečaju (dalje: Nacrt zakona ili Izmene i Dopune Zakona), unapređuju se zakonske odredbe sadržane kako u Zakonu o stečaju Republike Srbije ("Službeni glasnik RS", broj 104/2009, 99/2011 – dr. zakon, 71/2012 – odluka US), tako i u Zakonu o izmenama i dopunama Zakona o stečaju ("Službeni glasnik RS", broj 83/2014). Međutim, ovim Predlogom Zakona uvode se potpuno novi instituti i implementiraju odredbe kojima se obezbeđuju dodatni uslovi za efikasnije sprovođenje stečajnog postupka i namirenje poverilaca.

Iako je Zakon o izmenama i dopunama Zakona o stečaju usvojen i stupio na snagu 2014. godine ("Službeni glasnik RS", broj 83/2014 – dalje: Zakon iz 2014. godine ili Zakon o stečaju iz 2014. godine), prelaznim i završnim odredbama tog Zakona je predviđeno da će se stečajni postupci, koji su na dan početka primene zakona u toku, nastaviti po propisima koji su važili do dana početka primene zakona. Usled navedenog, svi stečajni postupci nastavljeni su u skladu sa do tada važećim propisima, što je za rezultat imalo nešto manji obim praktične primene novouvedenih rešenja iz 2014. godine. Ipak, na osnovu stečajne prakse iskristalisala su se pitanja koja su i pre usvajanja Zakona o stečaju iz 2014. godine, izazivala nedoumice, različita tumačenja i različitu primenu u praksi. Uočeni su i identifikovani problemi i situacije u praktičnoj primeni dosadašnjih zakonskih rešenja, zbog čega se, na prvom mestu, želelo da nova rešenja pomognu praksi i neposrednoj primeni primeni propisa i pruže jasne okvire postupanja, prava i obaveza učesnika u stečajnom postupku. Pored toga, potreba da za poboljšanjem položaja obezbeđenih poverilaca, prevashodno razlučnih, dovela je do novih instituta, predloženih nakon svestrane analize iskustava iz uporednih zakonskih rešenja i uporedne prakse, koja su prilagođena specifičnostima domaćeg zakonodavstva, kao i domaćem okruženju i domaćem poslovnom ambijentu. Uvažene su sve okolnosti koje su u prethodnom periodu predstavljale prepreku efikasnom vođenju stečajnog postupka, ali u praksi nisu mogle biti razrešene usled nepostojanja jasnih pravila i tumačenja odredbi.

Nacrtom Zakona su zadržani propisi koji su za cilj imali sprečavanje zloupotreba, odnosno isključenje mogućnosti korupcije. Dodatno, Nacrtom zakona su ove odredbe dodatno unapređene, uz istovremeno uvođenje novih pravila čime se ostalo na smeru odlučnog sprovođenja borbe protiv korupcije i sprečavanja zloupotreba. Negativna iskustva iz stečajnih postupaka u prethodnom periodu pokazala su se kao podstrekač jasnog regulisana ovog pitanja. Pored toga, transparentnost stečajnog postupka je u potpunosti zadržana kao jedno od vodećih načela, ali i unapređena nacrtom propisa kojima se za učesnike u stečajnom postupku predviđa niz prava i obaveza. Učešće ovlašćenih procenitelja, odnosno sudskih veštaka odgovarajuće struke, uvedeno je kao obaveza u cilju dokazivanja vrednosti založene imovine i založnog prava.

Nacrt Zakona, pored pomenutih zadržavanja dosadašnjih propisa, uvodi i niz novih pravila i usmerava stečajni postupak ka efikasnom i rasterećenom postupku ostvarivanja prava poverilaca, uz zaštitu interesa i očuvanje položaja stečajnog dužnika. U značajnom delu, Nacrt Zakona ima za cilj izmenu, u smislu poboljšanja položaja obezbeđenih poverilaca, i to razlučnih poverilaca. Razlučni poverioci su poverioci stečajnog dužnika koji imaju založno pravo, zakonsko pravo zadržavanja ili pravo namirenja na stvarima i pravima o kojima se vode javne knjige ili registri i imaju pravo na prvenstveno namirenje iz sredstava ostvarenih prodajom imovine, odnosno naplate potraživanja na kojoj su stekli to pravo. Za razliku od založnih poverilaca stečajnog dužnika, koji imaju založno pravo na stvarima ili pravima stečajnog dužnika o kojima se vode javne knjige ili registri ali nemaju novčano potraživanje prema stečajnom dužniku koje je tim založnim pravom obezbeđeno, razlučni poverioci su se, prema Zakonu o stečaju iz 2014. godine, kada je ovo razlikovanje obezbeđenih poverilaca i prepoznato kroz zakonske odredbe, mogli u određenim slučajevima pojaviti kao stečajni poverioci stečajnog dužnika i samo u tom svojstvu ostvarivati učešće u postupku.

Nacrtom Zakona položaj ovih poverilaca je poboljšan i to tako što je, na prvom mestu, razlučnim poveriocima priznato pravo učešća u odboru poverilaca čiji je jedan član iz reda razlučnih poverilaca, čime je obezbeđeno učešće ovih poverilaca u odlučivanju o pitanjima iz nadležnosti odbora poverilaca. Pored pomenutog, Nacrt Zakona sadrži i niz drugih predloga u cilju poboljšanja položaja obezbeđenih poverilaca, od kojih je po prvi put u domaću stečajnu regulativu uvedeno pravo razlučnih i založnih poverilaca da predlože ukidanje zabrane izvršenja u pogledu založene imovine stečajnog dužnika u cilju realizacije potraživanja koja ovi poverioci imaju prema stečajnom dužniku, a koji postupak namirenja sprovode samostalno upravo obezbeđeni poverioci. Ovo pravo, kako će u kasnijem tekstu biti detaljnije obrazloženo, može se ostvariti pod tačno određenim uslovima i omogućeno je za tačno određeni period vremena, nakon čega se – u slučaju da obezbeđeni poverioci nisu uspeli u naplati svog potraživanja realizacijom založnog prava, zabrana izvršenja i namirenja ponovo konstituiše. Na ovaj način, pored prethodno pomenutog cilja unapređenja položaja obezbeđenih poverilaca, postiže se i efikasnost stečajnog postupka kao i rasterećenje stečajnog upravnika od sprovođenja radnji prodaje imovine stečajnog dužnika koja je opterećena zalogom.

Pored efekata ovih odredbi neposredno na položaj obezbeđenih poverilaca u stečajnom postupku, očekivani efekti se tiču i povećanja pravne sigurnosti u sferi založnih prava, jer sami obezbeđeni poverioci pod određenim uslovima i za određeni period vremena stiču pravo da i u stečajnom postupku namire svoje potraživanje realizacijom založnog prava, dakle, na isti način kao da založni dužnik nije u stečaju. Projekcija je da bi ovakvo rešenje podstaklo poslovni ambijent u trenutku kada je spremnost finansijskih institucija, prevashodno banaka, da finansiraju privredu na niskom nivou. Naime, praksa iz prethodnog perioda koja je rezultirala velikim brojem nenaplativih kredita, koji su obezbeđeni imovinom ili imovinskim celinama privrednih subjekata, a usled koje nenaplativnosti je i broj stečajnih postupaka povećan, učinila je subjekte manje spremnim da se upuste u značajne finansijske aranžmane čak i u slučajevima mogućnosti obezbeđenja zalogom na imovini ili imovinskoj celini dužnika. Strategijom rešavanja problematičnih kredita, predviđeno je unapređenje stečajnog okvira, kao jednog od ključnih faktora rešavanja problematičnih kredita, pri čemu se pošlo od toga da položaj obezbeđenog poverioca ne bi trebalo da bude lošiji u odnosu na ostale poverioce i specifičnost njegovog prava, sve u cilju sprečavanja smanjene naplate. Pored toga, očekuje se i da uvedeni model prava obezbeđenih poverioca da zahtevaju ukidanje mere zabrane izvršenja i naplate radi samostalnog sprovođenja postupka namirenja svog potraživanja pospeši i tržište problematičnih kredita.

Izmene koje su predložene u vezi sa postupkom unovčenja imovine odnosno njennj prodaje idu za tim da se sam postupak, kao i pravna sredstva koja stoje na raspolaganju svim učesnicima, jasnije urede. Time se postiže bolja procesna ekonomija i puno poštovanje ustavnog prava na pravno sredstvo, uz posebnu zaštitu obezbeđenih poverilaca miajući u vidu dosadašnja iskustva sa primenom Zakona o stečaju gde su takvi poverioci neretko bili u nezavidno položaju, i prinuđeni da značajno duže nego što je razumno opravdano čekaju na prodaju i namirenje iz predmeta obezbeđenja. Dodatnim pravilima o pravu na prebijanje sa obezbeđenim potraživanjem, pravu preče kupovine i pravu na davanje saglasnosti na prodaju ispod 50% procenjene vrednosti njihov položaj je poboljšan u skladu sa najboljom praksom uporednih rešenja. Na ovaj način se postiže veća pravna sigurnost u postupku stečaja za sve učesnike, a povećava se i dostupnost kredita i sniženje rizika za obezbeđene zajmodavce (prevashodno banke) što treba da doprinese i nižim kamatnim stopama i manjim zahtevima za davanje obezbeđenja, što sve dalje povećava kreditni kapacitet privrednih subjekata i poboljšava njigove perspektive za finansiranje obrtnog kapitala i investicija.

Nacrt Zakona sadrži i izmene i dopune propisa i u pogledu postupka reorganizacije u stečaju i postupka u skladu sa unapred pripremljenim planom reorganizacije (nadalje "UPPR"). Postojeća pravila dodatno su pojašnjena, čime je izbegnuta potreba za tumačenjem, a time i uskraćena mogućnost razlike u primeni propisa. Pojedina dosadašnja zakonska rešenja, uz različito tumačenje i različitu praktičnu primenu, dovodila su do dugotrajnih postupaka i višestrukog produženja rokova podnošenja planova reorganizacije. Nacrtom Zakona jasno je predviđen rok za podnošenje plana reorganizacije i jasno je propisana mogućnost samo jedne izmene plana reorganizacije (bilo u okviru postupka stečsaja, bilo za unapred pripremljeni plan reorganizacije). Imajući u vidu dosadašnju praksu, nova zakonska rešenja bi ukinula mogućnost višemesečnih ili višegodišnjih zastoja u stečajnim postupcima tokom kojih su rokovi podnošenja planova reorganizacije produživani, odlagano unovčenje imovine i namirenje poverilaca, a efekat instituta reorganizacije nije postizan.

Sve ove izmene bi trebalo da doprinesu značajnom ubrzanju postupka i postizanju veće procesne discipline svih učesnika, a sve u skladu sa ciljem poboljšanja procesne ekonomije. Nova pravila treba da omoguće lakše finansiranje dužnika (i u reorganizaciji u stečaju i u okviru UPPR) što je od značaja za uspešnost sprečavanja prestanka poslovanja dužnika i za zadržavanje proizvodnje i zaposlenih radnika, kroz dodatnu zaštitu takvih kredita i zajmova u bilo kom budućem stečajnom postupku (što treba da omogući bankama i drugim zajmodavcima da lakše odobravaju takve kredite i zajmove, što do sada nije bio slučaj).

Sveukupnost rešenja Nacrta Zakona takođe je u skladu sa regulatornom reformom koja se sprovodi u Republici Srbiji, posebno u oblasti poboljšanja poslovnog ambijenta i pospešivanja domaće privrede.

Pored toga, Nacrt Zakona prati rešenja uporednih zakonodavstava, uzimajući u obzir Direktivu Evropske unije 1346/2000 od 29.05.2000. godine (dalje: Direktiva EU), koju bi Republika Srbija bila u obavezi da implementira u narednom periodu.

III OBJAŠNJENJE OSNOVNIH PRAVNIH INSTITUTA I POJEDINAČNIH REŠENJA

Nacrtom Zakona se vrši izmena i dopuna Zakona o stečaju Republike Srbije ("Sl. glasnik RS", br. 104/2009, 99/2011 – dr. zakon, 71/2012 – odluka US i 83/2014 – dalje: Zakon o stečaju ili važeći Zakon).

Članom 1 Nacrta Zakona menja se član 1 u stavu 3., i to tako što se precizira definicija bankrotstva, pod kojim se, prema predloženom rešenju, podrazumeva namirenje poverilaca iz vrednosti celokupne imovine stečajnog dužnika, odnosno iz vrednosi stečajnog dužnika kao pravnog lica. Nacrtom rešenja se precizira oblik i način namirenja poverilaca u stečajnom postupku i to tako što se definiše da se poverioci namiruju iz vrednosti imovine stečajnog dužnika, odnosno stečajnog dužnika kao pravnog lica, umesto do sada predviđene definicije da se namirenje poverilaca vrši prodajom. Ovakva izmena je jezičko preciziranje u cilju jasnijeg tumačenja i primene propisa.

Članom 2 predviđena je dopuna člana 13 novim stavom 2. U slučaju da u stečajnom postupku svi poverioci u celosti budu namireni, ispunjen je cilj stečajnog postupka i više ne postoji osnov za vođenje postupka. Iz tog razloga, predviđeno je da se stečajni postupak, u tom slučaju, obustavlja bez odlaganja. Obavezna neodložna obustava stečajnog postupka je predviđena u cilju izbegavanja daljih troškova postupka. Ovakva dopuna je u skladu sa postojećim članom 2 Zakona o stečaju, kojim je predviđeno da je cilj stečaja najpovoljnije kolektivno namirenje stečajnih poverilaca. Dalje izmene u okviru člana 2 su izvršene u cilju ujednačavanja, s obzirom na novouvedeni stav.

Članom 3 Nacrta Zakona predviđeno je brisanje stava 3. člana 22 važećeg Zakona o stečaju. Cilj izmene je povećanje efikasnosti kroz rasterećenje od obaveza koje rezultiraju dodatnim troškovima i vremenom. S obzirom na predviđene obaveze dostavljanja izveštaja u preostalim odredbama Zakona o stečaju i Nacrta Zakona, ne postoji opravdana potreba za obavezom još jednog oblika izveštavanja.

Članom 4 je izvršena dopuna člana 28 i to novim stavovima 2, 3 i 4. Predloženim dopunama je izvršena višestruka izmena postojećih rešenja. Na prvom mestu, otvorena je mogućnost da predmet zakupa ne bude samo poseban deo imovine ili imovinska celina stečajnog dužnika, već i stečajni dužnik kao pravno lice. Predloženim rešenjem je omogućeno da stečajni dužnik nastavi da posluje u okvirima dotadašnje delatnosti, čime se obezbeđuje očuvanje sredstava stečajnog dužnika i očuvanje radnih mesta, uz specifičnosti činjenice da je privredno društvo u stečajnom postupku. Na taj način se doprinosti vrednosti stečajnog dužnika u slučaju prodaje kao pravnog lica, dok se trećim licima, potencijalnim kupcima, omogućava da – pored pravnog lica, steknu i profesionalnu radnu snagu, upoznatu sa procedurama i načinom rada. Dakle, ovakvo rešenje uvećava mogućnosti efikasne i uspešne prodaje stečajnog dužnika kao pravnog lica, jer bi treća lica svakako mogla da pokažu daleko veću zainteresovanost za kupovinu stečajnog dužnika koji je poslovno aktivan u sferi svoje delatnosti. S druge strane, zakup stečajnog dužnika kao pravnog lica, ne proizvodi i ne može proizvesti efekte u pogledu stečajnog postupka u toku, pa bi takav privredni subjekt svakako i dalje bio stečajni dužnik. Predmet zakupa ne bi bila samo imovina ili imovinska celina u svojini stečajnog dužnika, već, pored celokupne imovine, i samo pravno lice kao privredni subjekt u stečajnom postupku. Zakon o obligacionim odnosima Republike Srbije ne predviđa zabrane ovakvog oblika zakupa, pa bi opšta zakonska pravila bila predviđena i u slučaju zakupa pravnog lica. U praktičnoj primeni, ovakav zakup bi i formalno-pravno i materijalno-pravno bio sproveden na isti način kao i zakup imovine ili imovinske celine. Predloženo rešenje je i rezultat stečajne prakse, koja je pokazala da su ovakvi oblici zakupa sve prisutniji i da stečajni upravnici prihvataju i realizuju zakupe stečajnih dužnika kao pravnih lica.

Preduzimanje ovakvog pravnog posla je ograničeno, međutim, saglasnošću obezbeđenih poverilaca za slučajeve kada je predmet zakupa opterećen založnim pravom u korist tih obezbeđenih poverilaca, bilo založnih bilo razlučnih. Imajući u vidu da su ovi poverioci zainteresovani za očuvanje predmeta obezbeđenja svog potraživanja, ovakva saglasnost se pokazuje kao rezultat činjenice da se radi o pravnom poslu kojim se raspolaže i opterećuje predmet zaloge i to na način koji podrazumeva njegovo dalje korišćenje, a time i potencijalno umanjenje vrednosti. U cilju izbegavanja mogućnosti zloupotrebe predloženog prava od strane obezbeđenih poverilaca, predviđen je mehanizam kojim je jasno normirano (1) pravo obezbeđenih poverilaca da se saglase sa zakupom, ali i (2) postupanje u slučaju izostanka takve saglasnosti. S obzirom na činjenicu da je predmet zakupa opterećen zalogom u korist obezbeđenog poverioca, ali i činjenicu da se ovim poveriocima ne može dati više prava od onih koja imaju ostali poverioci, a koja nisu u vezi sa pravom prioritetnog namirenja kroz konstituisanu zalogu, predviđena je i pravna pretpostavka postojanja saglasnosti obezbeđenog poverioca u slučaju da se isti, iz bilo kog razloga, ne izjasni po primljenom obaveštenju stečajnog upravnika o davanju u zakup opterećene imovine na kojoj odnosni poverilac ima založno pravo. Dakle, ovako postavljenim rešenjem se obezbeđuje pravo obezbeđenim poveriocima, ali ne nameće obaveza postupanja. Predviđeni rok od 8 dana za izjašnjenje obezbeđenog poverioca je u duhu hitnosti stečajnog postupka, ali, s obzirom na efekte zakupa, eventualno produženje tog roka za dodatnih 30 dana u cilju pribavljanja procene vrednosti predmetne imovine koja je predmet zakupa, je opravdano u slučajevima da obezbeđeni poverioci pruže osnovane razloge takvog odlaganja. Preostale izmene u ovom članu izvršene su u cilju ujednačavanja sa dopunjenim stavovima.

Članom 5 Predloza Zakona izmenjen je član 32 u stavu 3., i to tako što je smanjena dosadašnja većina od tri četvrtine članova odbora poverilaca, na dve trećine za razrešenje stečajnog upravnika, pri čemu je brisan deo kojim je predviđeno da se ovakvo razrešenje sprovodi ako "postoje drugi razlozi koji su u vezi ispunjavanjem obaveza stečajnog upravnika". U svetlu predložene izmene, pošlo se od toga da odboru poverilaca – kao predstavnicima poverilaca zainteresovanom za efikasno sprovođenje stečajnog postupka, treba obezbediti pravo da odlučuje o postupanju stečajnog upravnika i kroz pravo na razrešenje stečajnog upravnika. U cilju omogućavanja efikasnog sprovođenja ovog postupka i sprečavanja odugovlačenja stečajnog postupka, smanjena je većina neophodna za odlučivanje o razrešenju. Brisanjem stava 4, omogućava se odboru poverilaca da realizuje ovo pravo na razrešenje stečajnog upravnika tokom celokupnog stečajnog postupka, umesto isključivo na prvom poverilačkom ročištu ili u roku od 30 dana nakon prvog poverilačkog ročišta. Na taj način, omogućena je dodatna kontrola nad radom i postupanjem stečajnog upravnika, čime se dodatno obezbeđuje, ne samo transparentnost postupka, već i sprečavanje zloupotreba u toku stečajnog postupka. Preostale izmene su izvršene u skladu sa prethodno pomenutim brisanjem stava 4.

Članom 6 Nacrta Zakona brisan je stav 4 člana 35, čime je, zapravo, izvršeno usklađivanje sa stavom 1 istog člana kojim je predviđeno da se skupština poverilaca formira na prvom poverilačkom ročištu, kao i sa stavom 1 člana 36 kojim je predviđeno da se prvo poverilačko ročište zakazuje rešenjem o otvaranju stečajnog poostupka, kojim rešenjem se istovremeno i saziva (prva) sednica skupštine poverilaca. Na ovaj način je već postojećim zakonskim rešenjem utvrđeno da prvu sednicu skupštine poverilaca saziva stečajni sudija rešenjem o otvaranju stečajnog postupka. Dakle, na prvom poverilačkom ročištu, istovremeno sa formiranjem skupštine poverilaca, održava se i prva sednica skupštine poverilaca. Dalje održavanje sednica se sprovodi u skladu sa važećim odredbama zakona. Izmenom u dosadašnjem stavu 10 omogućeno je efikasnije sprovođenje stečajnog postupka, i to tako što je predviđena obična većina prisutnih poverilaca kao neophodna za donošenje odluka. Na ovaj način, omogućeno je brže odlučivanje od strane skupštine poverilaca i sprečena mogućnost zloupotreba, dok se istovremeno postiže povećanje zainteresovanosti poverilaca za učešće u skupštini poverilaca. Izmena u dosadašnjem članu 11 je sprovedena u cilju preciziranja norme. Naime, precizirano je da su svi stečajni poverioci, ako ih je pet ili manje, članovi odbora poverilaca. Ovakva izmena je u skladu sa daljim izmenama izvršenim kroz Nacrt Zakona u pogledu broja članova odbora poverilaca, posebno u smislu člana 9. Preostale izmene su izvršene u cilju ujednačavanja sa predloženim brisanjem.

Članom 7 je izvršena izmena stava 4 člana 36, i to tako što je predviđeno da će stečajni sudija doneti rešenje o bankrotstvu, ukoliko stečajni poverioci za čija potraživanja se učini verovatnim da iznose više od 50%, umesto dosadašnjih 70%, ukupnih potraživanja stečajnih poverilaca odluče da se stečajni postupak odmah nastavi bankrotstvom. Prilikom ove izmene imalo se u vidu da je cilj stečajnog postupka kolektivno namirenje poverilaca stečajnog dužnika, pa istima, u tom smislu, treba obezbediti pravo odlučivanja o daljem toku stečajnog postupka i načinu namirenja. Faktičkim smanjenjem većine za odlučivanje ubrzano je donošenje odluka, a ujedno je predviđen i mehanizam obezbeđivanja većeg prisustva i učešća stečajnih poverilaca već na prvom poverilačkom ročištu, s obzirom da u praksi stečajni poverioci ne pokazuju veliko interesovanje za prisustvo na istom.

Član 8 Nacrta Zakona predviđa izmenu u članu 37 stav 1 tačka 2 i to tako što je skupština poverilaca, prema predloženom, ovlašćena da bira i opoziva samo članove odbora poverilaca iz reda stečajnih poverilaca. S obzirom da je predlogom člana 10 Nacrta Zakona predviđeno da je jedan član odbora poverilaca iz reda razlučnih poverilaca, koji je i biran od strane razlučnih poverilaca, pristupilo se predloženoj izmeni, kako bi se izvršilo ujednačavanje i usaglašavanje predloženih izmena i kako bi se sprečile zloupotrebe u stečajnom postupku u smislu učešća razlučnih poverilaca u odboru poverilaca.

Član 9 Nacrta Zakona predviđa izmenu člana 38 u stavu 1 i to tako što je predviđeno da skupština poverilaca na prvom poverilačkom ročištu bira samo članove odbora poverilaca iz reda stečajnih poverilaca. Kao i kod prethodnog obrazloženja, i ovim je izvršeno usklađivanje sa daljim izmenama i dopunama, prevashodno kroz član 10 Nacrta Zakona. Dopunom izvršenom kroz nov stav 2, predviđeno je da stečajni sudija posebim zaključkom konstatuje sastav odbora poverilaca iz reda stečajnih poverilaca. Na ovaj način se postiže veća pravna sigurnost i transparentnost postupka. Izmenom broja članova odbora poverilaca, umesto dosadašnjih devet na sedam, kao maksimalnog, uvažena je činjenica učešća razlučnih poverilaca u odboru poverilaca, čime broj članova u suštini ostaje nepromenjen. Izmene u stavovima 3 i 4 izvršene su usled izmena stava 1, kako je prethodno obrazloženo. Izmene dosadašnjeg stava 8 predložene su u cilju smanjenja troškova koje članovi odbora poverilaca imaju dostavljanjem kontakt podataka svim poveriocima stečajnog dužnika, imajući u vidu da ovaj broj može biti izuzetno veliki. Pored toga, predloženo je uvođenje obaveze dostavljanja ne samo elektronske adrese za komunikaciju, već i drugih kontakt podataka: adresa i telefon, čime se sprečavaju moguće zloupotrebe od strane pojedinih članova odbora poverilaca i povećava fleksibilnost u radu odbora poverilaca. Izmena stava 10 predložena je u cilju usaglašavanja predloženih rešenja i stava 1 istog člana. U cilju sprečavanja zloupotrebe položaja člana odbora poverilaca i povećanja efikasnosti stečajnog postupka, predviđeno je da stečajni sudija može razrešiti člana odbora poverilaca koji ne izvršava obaveze propisane zakonom ili za slučaj da je član odbora poverilaca izabran suprotno odredbama zakona. Pored toga, na ovaj način se povećava aktivno učešće poverilaca izabranih u odbor poverilaca, čime se ovom organu omogućava i da doprinese efikasnom sprovođenju postupka. Izmenom dosadašnjeg stava 11 omogućeno je da i član odbora poverilaca, čije je potraživanje osporeno u delu, ali ne u celosti, ostane član odbora poverilaca. Predloženom izmenom se sprečava promena članova odbora poverilaca koja je moguća u relativno kratkom roku nakon formiranja istog. S obzirom da članstvo u odboru poverilaca nije uslovljeno visinom potraživanja odnosnog člana odbora poverilaca, nema osnova da članstvo u odboru poverilaca prestane ukoliko je potraživanje tog poverioca samo delimično osporeno. Na ovaj način se omogućava i veća pravna sigurnost organa stečajnog postupka i smanjuje, moguća, zavisnost članstva u odboru poverilaca od postupanja stečajnog upravnika. Izmenom dosadašnjeg stava 12 izvršeno je usaglašavanje sa stavom 1 istog člana i sa izmenama i dopunama Nacrta Zakona u pogledu prava razlučnih poverilaca na učešće u odboru poverilaca. Predloženim brisanjem stava 13 vrši se usklađivanje imajući u vidu predlog dopune odredbom člana 38b. Brisanje ovog stava je i u smislu sistemskog uređivanja zakonskih odredbi, imajući u vidu predlog dopune važećeg zakona kroz odredbu 38a.

Članom 10 Nacrta Zakona predviđena je dopuna kroz članove 38a i 38b. Predloženim članom 38a regulisano je pitanje izbora i učešća razlučnih poverilaca u odboru poverilaca. Osim što predstavlja konkretno sprovođenje neposredno većeg učešća i poboljšanje položaja razlučnih poverilaca, ovom odredbom se postupanje razlučnih poverilaca prilikom izbora člana odbora poverilaca reguliše s obzirom na specifičnost njihovog prava i položaja. Nacrtom Zakona je predviđeno da razlučni poverioci, bez obzira da li su do dana održavanja poverilačkog ročišta podneli prijavu potraživanja, biraju jednog člana odbora poverilaca iz reda razlučnih poverilaca. Procena verovatnoće namirenja potraživanja razlučnog poverioca se vrši u skladu sa važećim stavom 3 člana 35 Zakona o stečaju, a razlučni poverioci glasaju srazmerno visini dela potraživanja za koji stečajni sudija utvrdi da postoji verovatnoća njegovog namirenja iz opterećene imovine. Odluka se donosi većinom glasova prisutnih razlučnih poverilaca. Predloženom dopunom je dato pravo razlučnim poveriocima da, u svakom trenutku, mogu razrešiti izabranog člana odbora poverioca i izabrati novog člana. U slučaju, pak, da članu odbora poverilaca prestane članstvo u odboru poverilaca, ovi su dužni da u roku od 30 dana od takvog prestanka članstva, izaberu novog člana. U cilju sprečavanja zloupotreba, predviđeno je da će odbor poverilaca, ukoliko razlučni poverioci ne izaberu novog člana i o tome dostave obaveštenje, kooptirati novog člana odbora poverilaca iz reda razlučnih poverilaca. Alternativno, opet u cilju sprečavanja zloupotreba, predviđeno je da će odbor poverilaca izabrati člana iz reda stečajnih poverilaca, ukoliko kooptirani ili drugi određeni razlučni poverilac ne prihvati izbor odbora poverilaca. Predloženi član 38a predviđa novi model sastava i izbora odbora poverilaca, dajući pravo učešća razlučnim poveriocima, čime se obezbeđuje i adekvatna zastupljenost poverilaca u odboru poverilaca. Uvažena je činjenica i stavljen je akcenat na tome da su razlučni poverioci - poverioci stečajnog dužnika koji prema istom imaju potraživanje, sa specifičnošću da je takvo potraživanje obezbeđeno. Sa druge strane, preciznim mehanizmom izbora člana odbora poverilaca iz reda razlučnih poverilaca, sprečene su mogućnosti zloupotrebe ovog prava i zastoja u formiranju organa stečajnog postupka.

Nacrt dopune kroz novi član 38b reguliše situaciju kada na prvom poverilačkom ročištu nisu izabrani članovi odbora poverilaca. Član je predložen i koncipiran na način da se pravo stečajnih poverilaca, kao većinskih u odboru poverilaca, u potpunosti realizuje kroz četiri stečajna poverioca koja će vršiti dužnost članova odbora poverilaca i jednog razlučnog poverioca sa najvećim iznosom potraživanja za koji postoji verovatnoća namirenja iz opterećene imovine, po proceni stečajnog sudije. Na ovaj način obezbeđeno je većinsko učešće stečajnih poverilaca, ali i učešće razlučnih poverilaca, a zadržana je zabrana učešća u odboru poverilaca licima povezanim sa stečajnim dužnikom. Članom je regulisana i situacija kada stečajni dužnik nema razlučne poverioce, u kom slučaju dužnost članova odbora poverilaca vrši pet stečajnih poverilaca.

Članom 11 Nacrta Zakona je predviđena dopuna člana 39 u stavu 2 na način da se članu odbora poverilaca iz reda razlučnih poverilaca daje pravo da zahteva održavanje sednice odbora poverilaca. Na ovaj način se učešće razlučnog poverioca u odboru poverilaca čini efikasnijim, jer se sprečava da ovo učešće bude samo formalnog karaktera, bez mogućnosti vršenja konkretnih radnji. Izmena u stavu 3 predložena je u smislu prethodno obrazložene izmene stava 2. U pogledu predložene izmene stava 5, prisustvo stečajnog upravnika na sednicama odbora poverilaca je svedeno isključivo na situacije kada je takvo prisustvo neophodno iz zakonom predviđenih razloga. Na ovaj način se rad odbora poverilaca čini nezavisnijim i onemogućava bilo kakav uticaj stečajnog upravnika na rad i odlučivanje odbora poverilaca. Važeći stav 5 nije precizan na način kako se to čini predloženom izmenom, pa iz istog se prilikom tumačenja nije moglo zaključiti da li je odbor poverilaca obavezan da pozove stečajnog upravnika na sednice odbora poverilaca ili ne. Predloženom izmenom ove nedoumice u tumačenju su otklonjene, kao i uloga stečajnog upravnika na sednicama odbora poverilaca.

Članom 12 predložena je izmena člana 45 u stavu 5 i to tako što je predviđeno da će stečajni sudija, po službenoj dužnosti, izvršiti ispravku prethodno donetog zaključka koji sadrži očiglednu tehničku ili slovnu grešku. Imajući u vidu ovakav karakter greške sadržane u zaključku, ispravka istog bi se trebala sprovesti bez odlaganja po službenoj dužnosti, odnosno i bez posebnog zahteva stranaka ili drugog zainteresovanog lica. Pored toga, važećim zakonom je predviđeno podnošenje zahteva za ispravku, što za posledicu ima preduzimanje radnji u cilju odlučivanja o takvom zahtevu. Predložena izmena je i u smeru obezbeđivanja ekonomičnosti postupka.

Član 13 Nacrta Zakona predlaže dopunu kroz novi član 53a kojim se reguliše pitanje ko može vršiti procenu vrednosti u stečajnom postupku. Dopuna je predložena u smislu očekivanog donošenja zakona o ovlašćenim proceniteljima, ali je predviđeno da procenu, za slučaj nedonošenja, odnosno do donošenja pomenutog zakona, može vršiti sudski veštak odgovarajuće struke upisan u nadležni registar. U cilju smanjenja troškova učesnika u postupku, predviđena je mogućnost da već izrađena procena starija od 12 meseci ostaje na snazi uz pisanu potvrdu da je procena važeća, a koja potvrda ne sme biti starija od 12 meseci. Ovakvu potvrdu je potrebno da izda upravo ovlašćeni procenitelj, odnosno sudski veštak odgovarajuće struke upisan u nadležni registar.

Članom 14 predložena je višestruka izmena člana 62. Na prvom mestu, izvršeno je preciziranje tačke 2 stava 2 pomenutog člana 62, i to tako da se na precizan način predviđa da stečajni sudija može izreći meru zabrane plaćanja bez saglasnosti stečajnog sudije ili privremenog stečajnog upravnika, umesto dosadašnje zabrane isplata, i to ako, u trenutku donošenja rešenja o pokretanju prethodnog stečajnog postupka, poslovni računi stečajnog dužnika nisu blokirani usled izvršenja osnova i naloga za prinudnu naplatu kod organizacije koja sprovodi postupak prinudne naplate. Na ovaj način je izvršeno dvojako preciziranje: (a) umesto dosadašnje zabrane isplata, predloženo je propisivanje zabrane plaćanja. Dakle, ovakva zabrana plaćanja bi uključivala ali se ne bi ograničavala na isplate, (b) mera se donosi za slučaj da računi stečajnog dužnika nisu blokirani u trenutku donošenja pomenutog rešenja. Nacrt dopune člana novim stavovima predstavlja dalje preciziranje sa ciljem omogućavanja stečajnom dužniku da vrši plaćanja sa računa, kao i da nesmetano obavlja planiranje plaćanja, međutim, uz imperativno propisan mehanizam kojim se sprečavaju zloupotrebe i nekontrolisana plaćanja. Predloženo rešenje podrazumeva da stečajni sudija, u slučaju da su računi stečajnog dužnika u blokadi, donosi rešenje kojim dozvoljava plaćanja sa računa stečajnog dužnika, pri čemu (u samom rešenju) određuje namene za koje se plaćanja mogu vršiti, uz obavezu da svako konkretno plaćanje bude odobreno od strane stečajnog sudije ili privremenog stečajnog upravnika, u obliku davanja saglasnosti. Dakle, svrha ovako predloženog mehanizma rešenja jeste da se dozvole i omoguće plaćanja sa blokiranih računa stečajnih dužnika, ali i da se odrede namene za koje se plaćanja mogu vršiti, pri čemu se – u cilju izbegavanja zloupotreba, zahteva saglasnost stečajnog sudije ili privremenog stečajnog upravnika za svako konkretno plaćanje. Stečajni sudija u samom rešenju određuje da li se zahteva saglasnost stečajnog sudije ili privremenog stečajnog upravnika za vršenje plaćanja za odobrene namene.

Članom 15 predviđena je izmena tačke 8 stava 1 člana 70 na način da se dodatno precizira vreme održavanja prve sednice skupštine poverilaca.

Članom 16 predložena je dopuna člana 73 novim stavom 2, kojim se predviđa da pravne posledice otvaranja stečajnog postupka, u slučaju da je rešenje o otvaranju stečajnog postupka po žalbi ukinuto, a u ponovnom postupku stečajni postupak ponovo otvoren, nastaju danom kada je prvo rešenje istaknuto na oglasnoj tabli suda. Na ovaj način su izbegnuta različita tumačenja efekata pravnih posledica otvaranja stečajnog postupka koje su prethodno nastupile u slučajevima ukidanja rešenja o otvaranju stečajnog postupka i, istovremeno, sprečeno ponavljanje eventualno prethodno preduzetih radnji.

Članom 17 izvršena je dopuna člana 93 i to tako što su predloženi novi članovi 93a, 93b, 93b i 93g. Članom 93a stav 2 predložena je mogućnost ukidanja mere obezbeđenja zabrane ili privremenog odlaganja sprovođenja izvršenja prema stečajnom dužniku, uključujući i zabranu ili privremeno odlaganje koje se odnosi na ostvarivanje prava razlučnih i založnih poverilaca iz tačke 4 stava 2 člana 62 važećeg zakona. Na ovaj način data je mogućnost samom razlučnom, odnosno založnom poveriocu da sprovede postupak namirenja svog potraživanja iz obezbeđene imovine. U cilju zabrane zloupotreba istim stavom 2 predloženog člana 93a predviđeni su uslovi pod kojima se odluka o ukidanju mera obezbeđenja može doneti, a koji se tiču opasnosti očuvanja bezbednosti ili vrednosti predmetne imovine. S tim u vezi, kao dodatni mehanizam sprečavanja zloupotreba predloženo je pravo da se, umesto odluke o ukidanju mera obezbeđenja ili zabrane izvršenja i namirenja, odredi neka druga adekvatna mera kojom se postiže zaštita imovine stečajnog dužnika i prava razlučnog, odnosno založnog poverioca. Članom 93b predložena je mogućnost ukidanja mere obezbeđenja iz člana 62 sgav 2 tačka 4 ili zabrane izvršenja ili namirenja iz člana 93 stav 1 u odnosu na imovinu koja je predmet obezbeđenja i to na period od 6 meseci, ako je potraživanje založnog ili razlučnog poverioca dospelo delimično ili u celosi i ako je vrednost predmetne imovine manja od iznosa obezbeđenog potraživanja. Ovakva odluka se može doneti samo u pogledu imovine koja nije od ključnog značaja za reorganizaciju, odnosno prodaju stečajnog dužnika kao pravnog lica. U oba prethodno opisana slučaja, članom 93v predložen je mehanizam po kojem stečajni sudija odlučuje po predlogu razlučnog, odnosno založnog poverioca. Predloženo je da stečajni sudija donosi odluku u roku od 15 dana od dana podnošenja predloga, dok – u slučaju usvajanja takvog predloga, a nakon pravnosnažnosti rešenja o usvajanju, stečajni sudija objavljuje i oglas o ukidanju pomenutih mera, čime se ide u smeru transparentnosti postupka i pouzdanja trećih lica u objavljene podatke. Dozvoljeno je pravo žalbe isključivo zainteresovanim licima: stečajnom upravniku, odboru poverilaca i razlučnom, odnosno založnom poveriocu koji ima razlučno, odnosno založno pravo na imovini koja je predmet odnosnog rešenja. Posledice propuštanja unovčenja imovine od strane razlučnog, odnosno založnog poverica uređene su predlogom člana 93g. U slučaju da razlučni, odnosno založni poverilac propusti da unovči imovinu koja je predmet rešenja o ukidanju mere zabrane izvršenja i namirenja iz člana 93a ili 93b u roku od šest meseci od pravosnažnosti rešenja, stečajni sudija po službenoj dužnosti donosi rešenje kojim će konstatovati da je mera zabrane izvršenja i namirenja u odnosu na tu imovinu ponovo uspostavljena. Dozvoljena je mogućnost produženja roka za dodatnih šest meseci, za slučaj da razlučni, odnosno založni poverilac dokaže da je postupak namirenja iz obezbeđene imovine započet. Predlogom ovih članova uveden je potpuno novi model mogućnosti namirenja obezbeđenih poverilaca, čime je, između ostalog, izvršeno unapređenje celokupnog mehanizma unovčenja imovine stečajnog dužnika. Obezbeđeni poverioci dobijaju mogućnost da samostalno sprovedu postupak namirenja svog potraživanja iz imovine na kojoj imaju zalogu. Uvažavajući postupke unovčenja imovine predviđene posebnim zakonima, radnje koje se moraju preduzeti u tom postupku i sudsku praksu, predloženo je da rok, u okviru kojeg se dozvoljava namirenje neposredno od strane obezbeđenih poverilaca, bude šest meseci. U slučaju da razlučni i založni poverioci ne sprovedu namirenje u tom periodu, ovo pravo im se uskraćuje, osim u slučajevima izuzetno dozvoljenog produženja roka. Ovaj izuzetak produženja roka je predviđen kao rezultat velikog broja slučajeva iz prakse, koji pokazuju se da unovčenje imovine može, iz različitih razloga, odužiti. Predloženi model rasterećuje postupak stečaja, troškovi stečajnog postupka se značajno smanjuju, a stečajni upravnik u potpunosti može nastaviti sprovođenje postupka u odnosu na preostalu imovinu. U odnosu na konkretnu imovinu koja je predmet odluke o ukidanju mera obezbeđenja, stečajni upravnik nastavlja sa unovčenjem posle roka od šest meseci. Na taj način je očuvano načelo hitnosti stečajnog postupka. Dodatno, brojni slučajevi iz prakse su pokazali da se i u okviru samog stečajnog postupka, unovčenje imovine stečajnog dužnika sprovodi u roku koji višestruko prelazi rok od šest meseci. Pored navedenog, predloženo rešenje predstavlja i približavanja uporednim zakonskim rešenjima i praksi na osnovu tih rešenja, koja su pokazala da je rezultat ovog modela efikasniji stečajni postupak, izbegavanje nedoumica u pogledu obima imovine stečajnog dužnika, ostvarivanje prava obezbeđenih poverilaca u toku stečajnog postupka. Posebno u vezi poslednjeg treba naglasiti da obezbeđeni poverioci, i nakon pokretanja stečajnog postupka, zadržavaju svoje pravo prioritetnog namirenja iz obezbeđene imovine, pa je predloženi model u potpunosti u skladu sa položajem i pravima obezbeđenih poverilaca i u stečajnom postupku. Pored toga, očekuje se da namera i zainteresovanost ovih poverilaca za namirenje sopstvenog potraživanja kroz obezbeđenu imovinu doprinese efikasnosti sprovođenja modela u praksi. Pored ostalih, predviđeni model predstavlja približavanje domaćeg zakonodavstva Direktivi EU koja prepoznaje i konstatuje specifičnosti položaja obezbeđenih poverila, uz uvažavnje njihovog prava na odvojeno, odnosno izdvojeno namirenje kroz vrednost založene imovine.

Članom 18 predložena je dopuna člana 104 u tački 3 stava 1 na način izvršeno je faktičko preciziranje postojećeg zakonskog rešenja. S obzirom da pitanje posledica ništavosti pravnih poslova, pri čemu je ništavost utvrđena sudskom odlukom, nije predviđeno postojećim zakonskim rešenjima, ovako predloženim preciziranjem se uklanja pravna praznina i sprečavaju razlike u tumačenjima i primeni zakona. Stavom 2 člana 18 predložena je dopuna kroz novu tačku 5, kojom se zakonskim normiranjem obezbeđuje sigurnost dodatnih sredstava stečajnom dužniku nakon pokrenutog postupka stečaja ili tokom izvršenja plana reorganizacije, i to na taj način što se pravo prioriteta utvrđuje u korist poslova finansiranja stečajnog dužnika kroz kredit ili zajam pri čemu se ovakvim poslovima priznaje status obaveza koje terete stečajnu masu u bilo kom budućem stečajnom postupku nad istim stečajnim dužnikom.

Članom 19 je predložena izmena člana 105 stav 2 i to tako što je preuzimanje stečajne mase uređeno na precizniji način. Predloženom izmenom izvršeno je definisanje lica koje odbija da izvrši predaju stvari koje drži bez pravnog osnova, a koje ulaze u imovinu stečajnog dužnika. U ovom predlogu je sadržano definisanje da se mere prinude radi sprovođenja izvršenja mogu sprovesti u odnosu na svako treće lice koje drži stvar bez pravnog odnosa i odbije da izvrši predaju te stvari, čime je brisana dosada predviđena mogućnost da se u ovom položaju nađe sam stečajni dužnik, jer se takva situacija pokazala kao suvišna, imajući u vidu ovlašćenja stečajnog upravnika. Dodatno, ukazala se potreba za preciziranjem da se radi o stvari koja ulazi u imovinu stečajnog dužnika, ali je treće lice drži bez pravnog osnova, čime se postiže pravna sigurnost trećih lica u pogledu prava stečenih na stvarima stečajnog dužnika.

Članom 20 predložena je dopuna člana 113 stav 2 na način da je stečajni upravnik dužan da utvrdi i redosled namirenja razlučnih, odnosno založnih poverilaca, što se pokazalo neophodnim normiranjem. Dodatno, utvrđivanje redosleda namirenja obezbeđenih poverilaca u korelaciji je sa već predviđenom obavezom utvrđivanja isplatnog reda u odnosu stečajna potraživanja.

Članom 21 izvršeno je preciziranje člana 117 stav 1 na način da se poveriocima osporenih potraživanja ukazuje, ne samo na mogućnost vođenja parničnog postupka u cilju utvrđivanja svog potraživanja, već i vođenja arbitražnog postupka kada je vođenje ovog postupka ugovoreno. Ukoliko je nastupio prekid parničnog postupka, isti se nastavlja, a ista mera je predložen i u pogledu prekinutog arbitražnog postupka. Dakle, i u slučaju pokrenutog arbitražnog postupka, isti se nastavlja, odnosno poverilac se ne upućuje na vođenje parničnog postupka. Namera je smanjenje broja sudskih sporova i rešavanje sporova kroz arbitražu. Pored toga, daljim izmenama kroz predloženi stav 2 izvršeno je preciziranje i to tako što je normirano da poverilac koji nije pokrenuo parnični ili arbitražni postupak u cilju utvrđivanja svog potraživanja, gubi svojstvo poverioca, ali samo u odnosu na osporeno potraživanje. Različita rešenja u praksi i osporavanje svojstva poverioca, poveriocima koja prema stečajnom dužniku imaju više potraživanja a ne samo potraživanje u pogledu kojeg nije pokrenut odgovarajući postupak, uslovili su normiranje ove situacije.

Članom 21 je predložena izmena člana 117a u stavu 2 što je rezultat jezičkog usklađivanja sa odredbama posebnih zakona. U cilju pojašnjenja i preciziranja položaja prijemnika potraživanja, utvrđeno je pravo prijemnika da traži ispravku konačne liste utvrđenih potraživanja, i to nakon zaključenja ugovora o prenosu potraživanja. Ovakvo rešenje je rezultat položaja prijemnika, koji postaje poverilac stečajnog dužnika u odnosu na preneto potraživanje.

Članom 22 predložena je dopuna stava 1 člana 118, u smislu prethodno obrazložene mogućnosti vođenja arbitražnog postupka.

Članom 23 Nacrta Zakona predložena je dopuna stava 1 člana 123 i to na način da je precizirano da se radnjama namernog oštećenja poverilaca smatraju i pravni poslovi, odnosno pravne radnje stečajnog dužnika preduzeti bez naknade ili uz neznatnu naknadu. Ovakvo normiranje je u skladu sa važećim odredbama zakona i predstavlja uvođenje pravnih poslova, odnosno pravnih radnji preduzetih bez naknade ili uz neznatnu naknadu u one koje se mogu pobijati, ukoliko je postojala namera stečajnog dužnika da ošteti poverioce, što je saugovaraču stečajnog dužnika bilo poznato.

Članom 24 predloženo je brisanje člana 124, što je, uz izmene člana 123, rezultat sagledavanja prakse stečajnih postupaka i postupanja stečajnih upravnika. Praksa je pokazala da postoji veliki broj sudskih postupaka pokrenutih upravo na osnovu ove odredbe važećeg zakona, čak i u slučajevima kada nisu ispunjeni ni objektivni uslovi primene ove odredbe. Na taj način, neopravdano se uvećavaju troškovi stečajnog postupka, a umanjuje pravna sigurnost i položaj eventualnih poverilaca iz ovih pravnih poslova. U cilju da se i kod takvih poslova za uspešno pobijanje mora dokazivati ispunjenost određenih uslova ili postojanje namere, predložena je izmena članova 123 i 124.

Članom 25 predložena je izmena člana 126 u stavu 1 tački 1 i to tako što su u krug poslova koji se ne mogu pobijati uvedeni i poslovi zaključivanja ugovora o kreditu, odnosno zajmu i obezbeđenja ovih poslova, koji su preduzeti kao mera realizacije plana reorganizacije, kao i poslovi uzimanja kredita i zajma i obezbeđenja ovih poslova, u toku stečajnih postupaka. Istovremeno iz ovog kruga su isključeni poslovi i radnje preduzeti u cilju izvršenja usvojenog plana reorganizacije, a posle otvaranja stečajnog postupka. To dalje znači da je na ovaj način dozvoljeno da se pravni poslovi i pravne radnje, za koje postoji sumnja, mogu pobijati u redovnom parničnom postupku, čime se ide u cilju sprečavanja zloupotreba.

Članom 26 predloženo je brisanje tačaka 1, 3 i 4 člana 131 važećeg zakona, jer je praksa pokazala da je reč o široko i nedovoljno definisanim uslovima za donošenje rešenja o bankrotstvu koja u praksi, upravo iz tog razloga, nisu korišćena. Međutim, predloženom dopunom stava 3 istog člana predloženo je uvođenja prava žalbe na rešenje o bankrotstvu i u korist predlagača plana reorganizacije, što se pokazalo kao zahtev prakse u situacijama kada je rešenje o bankrotstvu doneto kao posledica neusvajanja plana reorganizacije. Na ovaj način uvodi se dodatna mogućnost konsolidacije stečajnog dužnika kroz plan reorganizacije, čime se štiti položaj stečajnog dužnika, ali i ovlašćenog predlagača plana reorganizacije.

Članom 27. predložena je izmena u članu 131. stav 2. zakona kojom se brišu tač. 1), 3) i 4) kao nesaglasne postojećem konceptu stečajnog postupka, budući da tokom stečajnog postupka stečajni dužnik nema posebne organe zastupanja već ga zastupa stečajni upravnik. U tom smislu, svi uslovi za proglašenje bankrostva koji imaju veze sa postupanjem stečajnog dužnika se uklanjaju iz zakonskog teksta. Ovakva rešenja su bila preuzeta u zakonski tekst iz prethodno postojećeg Zakona o s tečaju iz 2004. godine u kojem je postojao propisani postupak za stečaj preduzetnika, ali je taj koncept izmenjen važećim Zakonom o stečaju iz 2009. godine. Međutim, ove odredbe su bile preuzete iz Zakona o stečaju iz 2004. godine bez adekvatnih izmena. Dodatno, izmenama u stavu 3. daje se pravo žalbe na rešenje o proglašenju bankrotstva i svim ovlašćenim predlagačima plana reorganizacije, što je logično imajući u vidu da se proglašavanjem bankrotstva oni lišavaju svog prava na podnošenje plana reorganizacije, koje im je zakon priznao.

Članom 28. predlažu se izmene člana 132. važećeg zakona kojima se jasno odvajaju načini unovčenja imovine (prodaja celokupne imovine, prodaja imovinske celine, prodaja pojedinačne imovine i prodaja pravnog lica) od metoda prodaje (javno nadmetanje, javno prikupljanje ponuda i neposredna pogodba), čime se dalje postiže jasnije i konzistentnije omogućavanje prava na pravni lek u vezi sa postupanjem stečajnog upravnika i odlukama stečajnih organa. U stavu 1. regulišu se načini unovčenja imovine. Izmenama u stavu 2. jasno se propisuje obaveza stečajnog upravnika da pribavi procenu celishodnosti primene bilo kog načina unovčenja koji nije prodaja pojedinačne imovine (prodaja celokupne imovine, prodaja imovinske celine i prodaja pravnog lica) sa prodajom pojedinačne imovine, čime se postiže cilj da stečajni upravnik mora opravdati razlozima celishodnosti (postizanja veće cene) bilo koji način prodaje koji nije pojedinačna prodaja. Dodatno, propisuje se obaveza dostavljanja takve procene svakom obezbeđenom poveriocu (založnom i razlučnom poveriocu), što do sada nije bio slučaj. Ovo je neophodno budući da je izmenama stava 3. dato izričito pravo svakom obezbeđenom poveriocu (koji ima založno, odnosno razlučno pravo na imovini koja je obuhvaćena predloženom prodajom) da uloži primedbu na način unovčenja imovine (ako smatra da razlozi celishodnosti ne nalažu prihvatanje načina unovčenja koji predlaže stečajni upravnik), u kom slučaju sud donosi poseban zaključak kojim utvrđuje celishodnost predloženog načina prodaje i, kao vrlo važno za transparentnost celog postupka prodaje, utvrđuje (unapred) odgovarajući deo kupoprodajne cene na koji založni, odnosno razlučni poverilac ima pravo (u procentima, budući da u tom trenutku cena nije poznata). Iako na ovakav zaključak založni, odnosno razlučni poverilac nema pravo žalbe,

Izmenama u stavu 3. jasno su definisani metodi prodaje (javno nadmetanje, javno prikupljanje ponuda i neposredna pogodba).

Izmenama stava 9. (koji postaje stav 10) uvodi se obaveza pribavljanja saglasnosti obezbeđenog poverioca na prodaju imovine pod teretom pod određenim, striktno propisanim uslovima, koji između ostalog pretpostavljaju da prethodno nije pokušana prodaja metodom javnog nadmetanja ili javnim prikupljanjem ponuda (druga dva uslova su da je imovina koja se prodaje predmet založnog, odnosno razlučnog prava i da predložena kupoprodajna cena ne pokriva celokupan iznos obezbeđenog potraživanja).

Konačno, briše se raniji stav 10. koji je predviđao obavezu pribavljanja mišljenja Komisije za zaštitu konkurencije, budući da je dosadašnja praksa stečaja pokazala da se u ovakvim situacijama nije vršila analiza same transakcije kupoprodaje u smislu propisa o zaštiti konkurencije, već davalo mišljenje Komisije koje nije oslobađalo učesnike u transakciji da svakako postupe u skladu sa propisima o zaštiti konkurencije, čime se propisivanje ovakve obaveze u Zakonu o stečaju pokazalo kao dodatni administrativni trošak. Brisanjem ove odredbe učesnici u transakciji ne oslobađaju se primene propisa o zaštiti konkurencije, ali se uklanja nepotrebno dupliranje administrativnih zahteva.

Članom 29. predlažu se izmene člana 133. važećeg zakona kojima se u stavu 1. izjednačavaju prava u postupku prodaje imovine založnih i razlučnih poverilaca, tako što se i jednima i drugima daje pravo da dobiju obaveštenje o nameravanoj prodaji imovine pod teretom, a izmenama u stavu 2. briše se nepotreban tekst norme. Novim stavom 3. obavezuje se stečajni upravnik da obaveštenje dostavi i Agenciji za licenciranje stečajnih upravnika, čime se omogućava toj organizaciji da poboljša vršenje svojih nadzornih ovlašćenja u vezi sa postupanjem stečajnih upravnika uzimajući u obzir i ovakve dodatne informacije, što će u odnosu na dosadašnju praksu stvoriti preduslove da ta agencija prati i najavljeno sprovođenje prodaja i da sve takve prodaje i sama oglašava i na svojoj internet prezentaciji, što bi trebalo da stvori jedinstveni forum za oglašavanje prodaje imovine u stečaju i da pomogne u poboljšanju uspešnosti unovčenja takve imovine. Izmenama ranijeg stava 4. koji postaje stav 5. pojednostavljuju se pravna sredstva koja stoje na raspolaganju obezbeđenim poveriocima u pogledu planirane prodaje tako što se predlog za povoljniji način unovčenja zamenjuje primedbom na predloženu prodaju, čime se postiže preciziranje norme budući da po primedbi odlučuje uvek stečajni sudija (dosadašnja praksa je pokazala da se ovo pravo na predlaganje povoljnijeg načina unovčenja nije tumačilo kao pravo na predlaganje pojedinačne prodaje u odnosu na prodaju pravnog lica ili imovinske celine, što je sada izmenama celog odeljka o prodaji imovine razjašnjeno i jasno definisano, a tumačenja u stečajnoj praksi pomenutog predloga išla su i u smeru da o istom odlučuje stečajni upravnik, što nije imalo previše praktičnog smisla i što je činilo ovo pravno sredstvo nedelotvornim). Ipak, izmene ovog stava predviđaju i da se primedba može uložiti i na metod prodaje. Stav 5. koji postaje stav 6. menja se na način da napravi razliku između prava na primedbu koje imaju obezbeđeni poverioci (po stavu 4. koji postaje stav 5, kako je gore objašnjeno) od prava na primedbu koje imaju ostali učesnici u stečajnom postupku (odbor poverilaca, svaki poverilac i sva ostala zainteresovana lica za predmetnu imovinu) budući da se njihovo pravo na primedbu vezuje za nepoštovanje bilo koje odredbe Zakona o stečaju ili nacionalnih standarda. Ovakvo rešenje efektivno omogućava pravo na pravno sredstvo i zainteresovanim ponuđačima odnosno potencijalnim kupcima imovine koja se nudu na prodaju, što je do sada bilo neregulisano i stvaralo značajne probleme u praksi (potencijalni ponuđač nije imao nikakvu mogućnost da primedbuje na nezakonito postupanje stečajnog upravnika koji, recimo, pogoduje nekog od ponuđača). Pri tome, sada je izmenama stava 6. koji postaje stav 7. napravljena značajna promena u toku samog postupka, zabranom da se prodaja sprovede pre donošenja odluke stečajnog sudije po svakoj uloženoj primedbi (nezavisno od toga kakva će odluka biti). čime će stečajni upravnici biti priuedđeni da poštuju rokove za dostavu obaveštenja o prodaji jer će špostojati efinasna indirektna sankcija odlaganja prodaje ako, recimo, učesnici u postupku ne budu imali zakonom predviđeni rok za ulaganje takve primedbe na raspolaganju. Ovim se prinuđuju i stečajne sudije na efikasno odlučivanje o primedbama, budući da je praksa pokazala da to nije uvek bio slučaj i da su u nekim situacijama sudije prosto izbegavale da uopšte odluče o primedbi ili predlogu za povoljnije unovčenje sve do dana prodaje, kada je nadalje odluka po tom pitanju postajala bespredmetna (jer se prodaja nije mogla poništiti). Izmenama stava 7. koji postaje stav 8. uvodi se obaveza stečajnog upravnika da o sprovedenoj prodaji obavesti i svakog obezbeđenog poverioca. Brisanjem stava 8. uklonjeno je pravno sredstvo – prigovor na izvršenu prodaju, kao nedelotvorno. budući da je samo moglo da dovede do odgovornosti stečajnog upravnika za štetu, što nije bilo od koristi u praksi budući da takva odgovornost svakako mora biti predmet utvrđivanja u posebnoj parnici. Sa druge strane, izmenama stava 11. koji postaje stav 12. jasno se uređuje postupak nakon provedene prodaje, uvođenjem obaveze stečajnog sudije da donese rešenje o sprovedenoj prodaji, propisivanjem da je takvo rešenje (a ne kupoprodajni ugovor) pravni osnov za stisanje svojine (iustus titulus), a novim stavom 13. izričito se propisuje pravo žalbe koje imaju sva zainteresovana lica (dakle, i nezadovoljni učesnici u prodaji). Na ovaj način, omogućava se pravo na žalbu i za učesnike u prodaji (pa dakle i za dvostepenost sudskog odlučivanja), što će donekle usporiti sprovođenje aktivnosti nakon sprovedene prodaje, ali će istovremeno stvoriti pretpostavke da se punovažno ospori pravo takvim učesnicima na vođenje posebne parnice za osporavanje sprovedene prodaje (bilo poništajem, bilo utvrđenjem ništavosti) što je u dosadašnjoj praksi bio izvor značajne pravne nesigurnosti. Značajno je napomenuti da norma novog stava 13. ne predviđa obavezu lične dostave rešenja svih učesnicima u prodaji, već samo obezbeđeni poveriocima, dok za sva ostala zainteresovana lica rok za žalbu počinje da teče objavom na oglasnoj tabli suda (čime se rešava i dosadašnja nekonzistentna praksa prvostepenih sudova u pogledu obaveze lične dostave ovakvih rešenja).

Članom 30. predlaže se novi član 133a koji uvodi obavezu stečajnog upravnika da svaki deo imovine ponudi na prodaju u roku od šest meseci od proglašenja bankrotstva (stav 1), uz mogućnost produženja roka još jedanput za još šest meseci u slučaju postojanja opravdanih razloga koje ceni stečajni sudija (stav 2). Stavom 3. predviđa se zastoj takvog roka u slučaju ukidanja mere zabrane izvršenja i namirenja u skladu sa novim čl. 93a i 93b, dok stav 4. omogućava da taj rok počne da teče tek nakon pravnosnažnog okončanja postupka za vraćanje imovine i obeštećenje (ako je ta imovina predmet takvog postupka).

Članom 31. predloženo je brisanje stava 3. u članu 135. što je u skladu sa gore pomenutim pristupom po kojem se više ne zahteva sprovođenje posebne procedure pribavljanja mišljenja Komisije za zaštitu konkurencije, mimo postupka propisanog propisima o zaštiti konkurencije.

Članom 32. predlaže se brisanje stava 5. u članu 136. sa razloga uvođenja posebnog člana 136a koji će ubuduće regulisati pitanja prava prioriteta obezbeđenih poverilaca u slučaju unovčenja imovine pod teretom. Dodatno, u stavu 7. dosadašnje pozivanje na ugovor o prodaji kao osnov za izmene registrovanih podataka u javnim registrima zamenjuje se pozivanjem na član 133. stav 13. zakona, po kojem se sve takve promene vrše na osnovu rešenja stečajnog suda, u skladu sa gore pomenutom koncepcijom promene pravnog osnova za prenos svojine sa ugovora na sudsko rešenje.

Članom 33. predlažu se novi članovi 136a, 136b, 136v i 136g. Novim članom 136a preuzeto je postojeće pravilo člana 136. stav 5. o pravu prioriteta obezbeđenih poverilaca, ali je i dodatno razrađeno u smislu da se primenjuje i na druge načine unovčenja (osima prodaje pravnog lica) kao što su prodaja celokupne imovine stečajnog dužnika i prodaja imovinske celine. Time je kodifikovana već postojeća sudska praksa u ovakvim slučajevima, ali je istovremeno uvedeno jasno referisanje na procenu koja se obavezno pribavlja pre sprovođenja prodaje u smislu člana 132. stav 3. zakona, čime se postiže dodatna pravna sigurnost učesnika u postupku, a posebno obezbeđenih poverilaca, imajući u vidu određene probleme koji su uočeni u praksi, a pre svega dosadašnje nejasno pravo obezbeđenih poverilaca na pravno sredstvo u pogledu same procene koja prethodni prodaji kao i odluke stečajnog upravnika o načinu raspodele sredstava od prodaje.

Novi član 136b predviđa novo pravo obezbeđenog poverioca da prebije svoje obezbeđeno potraživanje sa kupoprodajnom ceno, za slučaj da je on najbolji ponudilac u postupku prodaje i da je izabran za kupca imovine, odnosno pravnog lica. Propisana su posebna pravila za dve moguće situacije – kada je obezbeđeno potraživanje veće od kupoprodajne cene (odnosno onog njenog dela na kojem pravo prioriteta ima obezbeđeni poverilaca) i kada je obezbeđeno potraživanje manje od kupoprodajne cene (odnosno onog njenog dela na kojem pravo prioriteta ima obezbeđeni poverilaca). U oba slučaja obezbeđeni poverilaca ima obavezu da položi iznos svih troškova koji se moraju izmiriti iz kupoprodajne cene (što uključuje i nagradu stečajnog upravnika), kako bi se obezbedila njihova nesmetana naplata. Dodatno, u prvom slučaju, obezbeđeni poverilac kao kupac imovine odnosno pravnog lica ima obavezu da položi preostali deo kupoprodajne cene iz kojeg nema pravo prioritetnog namirenja (odnosno iznos razlike između onog dela na kojem ima pravo prioritetnog namirenja i ukupne cene) kako bi se obezbedilo namirenje obezbeđenih poverilaca nižeg reda prioriteta, odnosno naplata onog dela cene koji pripada stečajnoj masi). U drugom slučaju, obezbeđeni poverilac ima obavezu da doplati razliku do punog iznosa kupoprodajne cene (odnosno iznos razlike između njegovog obezbeđenog potraživanja i ukupne cene).

Novi član 136v propisuje obavezu pribavljanja saglasnosti obezbeđenog poverioca za sve slučajeve kada je ponuđena kupoprodajna cena (odnosno njen deo na kojem pravo prioriteta ima obezbeđeni poverilac) niža od 50% procenjene vrednosti imovine na kojoj obezbeđeni poverilac ima pravo prioritetnog namirenja. Pri tome, ovaj član je istovremeno kodifikovao već postojeće pravilo iz Nacionalnog standarda broj 5 o obavezi pribavljanja saglasnosti odbora poverilaca na svaku takvu prodaju. Dodatno, stavom 2. izričito je propisana obaveza stečajnog upravnika da svaku takvu ponudu prihvati, ako su je prihvatili i odbor poverilaca i obezbeđeni poverilac (u slučajevima kada je njegova saglasnost potrebna). Time se uklanja dosadašnji razlog pravne nesigurnosti, gde nije bilo jasno u praksi da li je stečajni upravnik dužan da takvu ponudu prihvati ili je slobodan u oceni da li je to u interesu stečajne mase odnosno poverilaca stečajnog dužnika, što je stvaralo preveliku dozu diskrecije na njegovoj strani i omogućavalo određene zloupotrebe i odugovlačenja prodajnog postupka.

Novi član 136g uvodi pravo preče kupovine u korist obezbeđenog poverioca za imovinu koja je pod teretom i koja je predmet prodaje putem neposredne pogodbe. Time se dodatno štiti njegova pozicija za one situacije kada nema javnog postupka oglašavanja prodaje, bez oštećenja stečajne mase budući da je obezbeđeni poverilac, ako želi da se koristi ovim pravom, dužan da ponudi najmanje iste uslove koje je ponudio kupac kojeg je pronašao stečajni upravnik. Dodatno, imajući u vidu raširenu praksu banaka (kao najčešćih obezbeđenih poverilaca) da, sa razloga regulatornih ograničenja, ustanovljavaju posebna privredna društva za svrhe otkupa potraživanja ili imovine koja je predmet obezbeđenja u slučajevima prinudne naplate ili stečaja, stavom 2. omogućeno je banci da prvo iz stava 1. koristi i preko povezanog lica (u smislu zakona kojim se uređuju privredna društva). Konačno, stavom 3. uređena je situacija u kojoj je obezbeđeni poverilac, koristeći se pravom iz člana 133. stav 7. zakona, uložio priimedbu na predloženu prodaju, pa se predviđa da rok za vršenje prava preče kupovine počinje da teče tek od dana dostavljanja odluke suda po toj primedbi obezbeđenom poveriocu.

Članom 34. predlažu se izmene člana 139. u stavu 3. kojima se dodaje nova tačka 4A) kojom se obavezuje stečajni upravnik da u nacrtu za glavnu deobu predvidi i sredstva koja su rezervisana za eventualnu isplatu protivnika pobijanja, koji po osnovu pravnosnažno okončane pobojne parnice u korist stečajnog dužnika imaju pravo da svoje protivpotraživanje prijave kao stečajni poverioci i nakon roka za podnošenje prijava potraživanja.

Članom 35. predlaže se da se u članu 148. stav 2. doda dodatni uslov za zaključenje stečajnog postupka u slučajevima kada je unovčena sva imovina i preostale su samo parnice u toku, a to je da je prethodno doneto rešenje o glavnoj deobi. Ovim se rešava praktično pitanje koje se postavilo u sudskoj praksi i izbegavaju problemi sa naknadno pronađenom imovinom, kada mora postojati rešenje o glavnoj deobi po kojem bi se takva imovina raspodelila poveriocima.

Članom 36. predlaže se izmena člana 155. stav 1. kojom se briše napomena da se reorganizacija sprovodi posebno ako postoje ekonomsko opravdani uslovi za nastavak poslovanja stečajnog dužnika. Na taj način izbegava se eventualna različita tumačenja odnosno relativizacija osnovnog uslova za sprovođenje reorganizacije, a to je da se time obezbeđuje povoljnije namirenje poverilaca u odnosu na bankrotstvo.

Članom 37. predlažu se izmene člana 156. u stavu 1. kojima se vrše pravno-tehnička pojašnjenja i preciziranja teksta norme o sadržini plana reorganizacije. Posebno, izmenama tačke 10) propisuje se obaveza navođenja postupka za promenu nezavisnog stručnog lica, pošto se u praksi to postavilo kao pitanje imajući u vidu značajnu dužniku rokova za sprovođenje plana reorganizacije. U tački 13) precizirano je da se procena namirenja za slučaj reorganizacije i za slučaj bankrotstva mora izraditi od strane ovlašćenog procenitelja, čime se omogućava jasnija primena norme iz člana 155. u smislu da takva procena mora pokazati da je reorganizacija povoljnija za poverioce od bankrotstva (brisanje tačke 19) je nužna posledica prerađenog teksta ovog dela norme, budući da se predviđa izrada i dostavljanje samo jedne procene imovine za ove svrhe). Izmenama u stavu 2. u pogledu sadržine unapred pripremljenog plana reorganizacije tekst dela norme iz tačke 2) prilagođen je konceptu po kojem se zahteva određena vrsta jasne (iako neobavezujuće) podrške većinskih poverilaca predloženom planu reorganizacije kao uslov za njegovo podnošenje sudu. Brisana je tačka 4) imajući u vidu da je praksa pokazala da nema nikakvu vrednost za sud ili poverioce, a tačka 5) u vezi sa mišljenjem revizora na finansijske izveštaje predlagača plana je precizirana kako bi se izbegla različita tumačenja koja su se u stečajnoj praksi pojavljivala u pogledu ove obaveze predlagača plana. Konačno, u tački 7) brisan je poslednji deo rečenice, čime se uklanja diskrecija predlagača plana u pogledu načina namirenja obaveza čije se dospeće očekuje u narednih 90 dana od dana presečnog datuma plana.

Članom 38. predlaže se izmena člana 157. u stavu 1. kojom se vrše pravno-tehnička preciziranja ove norme, uz brisanje tač. 11) i 13) koje su se u praksi pokazale kao neadekvatne ili neprimenjive. U stavu 2. odredba koja je davala mogućnost stečajnom sudiji da zatraži novu procenu vrednosti kapitala izmenjena je tako da se od predlagača plana (u kojem je jedna od mera reorganizacije i konverzija potraživanja u kapital) zahteva da inicijalno, prilikom podnošenja plana sudu, dostavi takvu procenu, ne stariju od šest meseci. Time se postiže bolja procesna ekonomija i omogućava poveriocima da se od početka upoznaju sa nalazima takve procene i da na istu, prema potrebi, podnesu odgovarajuće primedbe. Predloženo je brisanje st. 4-7 usled primene izmenjenog pristupa u vezi sa obavezom pribavljanja mišljenja Komisije za zaštitu konkurencije o kojem je bilo reči gore. Raniji stav 8. koji postaje stav 4. izmenjen je tako što se, takođe iz razloga procesne ekonomije, sada od predlagača plana zahteva da saglasnost nadležne organizacije (Agencije za licenciranje stečajnih upravnika) pribavi i sudu dostavi uz inicijalno podneti predlog sa planom reorganizacije, a ne kao što je do sada bio slučaj naknadno, tokom sudskog postupka.

Članom 39. predlaže se izmena u članu 158. stav 5. kojom se vrši brisanje tačke 4) budući da je taj razlog za odbačaj predloga za pokretanje stečaja u skladu sa unapred pripremljenim planom reorganizacije (nadalje: "UPPR") već sadržan u tački 1) istog stava. Dodaju se novi st. 8-10 kojima se uređuju situacije konkurentnih predloga za stečaj, koje su do sada bile pravna praznina i bile na različit način rešavane u sudskoj praksi. Konkretno, kodifikovana je dosadašnja sudska praksa po kojoj predlog stečajnog dužnika za pokretanje stečaja u skladu sa UPPR ima prednost u odnosu na običan predlog za pokretanje stečaja koji podnosi poverilac (nezavisno od vremena podnošenja predloga, pod pretpostavkom naravno da po predlogu poverioca nije odlučeno), uz predviđanje jasnog prava predlagača da, u slučaju odbijanja, odnosno odbačaja predloga za pokretanje stečaja u skladu sa UPPR, ponovo podnese novi takav predlog. Međutim, propisano je da u takvom slučaju prednost ima predlog za pokretanje stečaja podnet od strane poverioca, ako vremenski prethodi predlogu stečajnog dužnika.

Članom 40. predlaže se izmena člana 159. u stavu 1. kojom je obaveza pozivanja poverilaca na ročište za glasanje o predlogu UPPR proširena je na sve poverioce, čime je usklađena sa praksom po kojoj se poziv upućuje samo putem oglasa upućenog svim poveriocima. Novim stavom 2. propisano je da se ročište za glasanje o UPPR održava u roku od 90 dana od donošenja rešenja o pokretanju prethodnog postupka. Ovaj rok (zajedno sa izmenama dosadašnjeg stava 9) ima za svrhu da omogući da se blagovremeno pre dana održavanja ročišta sprovedu sve potrebne radnje, uključujući objavu oglasa u Službenom glasniku RS, dostavu primedbi poverilaca i davanje odgovora predlagača na takve primedbe, a sve u cilju poboljšanja procesne ekonomije i sprečavanja višestrukih odlaganja ročišta do kojih u praksi dolazi usled kratkog roka u kojem se ročišta zakazuju u praksi. U dosadašnjem stavu 7. koji postaje stav 8. izmene u tački 2) preciziraju da su osnov ili visina potraživanja samo jedan od osnova osporavanja samog UPPR, kako bi se predupredila različita tumačenja samih učesnika u postupku koja su bila prisutna u dosadašnjoj praksi. Briše se obaveza predlagača na davanje odgovora na primedbe, budući da je to predmet regulisanja novog člana 159a. U dosadašnjem stavu 9. koji postaje stav 10. najkraći period koji mora da protekne od rešenja o pokretanju prethodnog postupka do dana održavanja ročišta povećan je na 60 dana, iz već pomenutih razloga procesne ekonomije.

Članom 41. uvose se novi članovi 159a i 159b. Novim članom 159a se detaljnije u odnosu na važeći zakon uređuje postupak davanja i odgovaranja na primedbe poverilaca u vezi sa UPPR. Rok za podnošenje primedbi iz člana 159. proglašen je za prekluzivan, propisana je jasna obaveza predlagača da na svaku primedbu odgovori u roku od 15 dana (dosadašnji rok osam dana), uz propisivanje prekluzivnosti i tog roka. Posebno, stavom 4. pravo predlagača na izmene podnetog UPPR tokom postupke ograničeno je na samo jednu izmenu, čime bi trebalo da se u bitnom poboljša procesna ekonomija i skrati vreme trajanja ovakvih postupaka u budućnosti. Stavom 5. preciziraju se dodatna pravila u slučaju dostavljanja izmenjene verzije UPPR (u smislu jasnog isključenja obaveze dostavljanja izjava većinskih poverilaca, predviđanja obaveze na objavu novog oglasa o održavanju ročišta i primene minimalnog roka za održavanje tog ročišta od 60 dana), čime bi trebalo da se suzi prostor za različita tumačenja posledica podnošenja izmenjene verzije UPPR i omogući efikasno sprovođenje postupka po tako izmenjenom UPPR.

Novim članom 159b u stavu 1. uređuje se mogućnost da stečajni sudija angažuje stručno lice u cilju provere tačnosti podataka iz UPPR, ali i radi obavljanja drugih poslova koje sud može odrediti rešenjem. U odnosu na rešenje iz postojećeg zakona, nije previđena mogućnost angažovanja stečajnog upravnika za ove svrhe jer je zaključeno da provera tačnosti podataka iz plana predstavlja usko stručnu aktivnost za koju je potrebno angažovati stručno lice (procenitelj, veštak, itd.). U istom stavu propisano je da trošak takvog angažovanja ima status troška prethodnog postupka. Stavom 2. istog člana obavezano je stručno lice da svoja izjašnjenja (izveštaje) dostavlja sudu najkasnije osam dana pre dana održavanja ročišta za glasanje o UPPR, čime se postiže bolja procesna ekonomija i omogućava pravično suđenje jer se svim učesnicima u postupku omogućava da se uvidom u spise predmeta blagovremeno pre ročišta upoznaju za takvim izjašnjenjima stručnog lica. Stavom 3. ovog člana propisana je mogućnost određivanja mere obezbeđenja u prethodnom postupku po predlogu stečajnog dužnika ili po službenoj dužnosti, koja sada, pored zabrane izvršenja i namirenja koja je jedino predviđena postojećim zakonskim rešenjem, obuhvata i imenovanje privremenog stečajnog upravnika, zabranu plaćanja sa računa (bez saglasnosti privremenog stečajnog upravnika ili stečajnog sudije), zabranu raspolaganja imovinom stečajnog dužnika (bez saglasnosti privremenog stečajnog upravnika ili stečajnog sudije) i zabranu sprovođenja prinudne naplate od strane NBS. Važno je napomenuti da sve ove komponente zajedno čine meru obezbeđenja i samo se tako (zajedno) mogu i odrediti od strane suda. Stav 4. ovog člana propisuje posledice povrede mere obezbeđenja, na isti način kao što to čini i postojeći zakon u članu 62. stav 3 za povredu mera obezbeđenja određenih u prethodnom stečajnom postupku. Stav 5. propisuje dužinu trajanja mere obezbeđenja od najviše šest meseci, uz mogućnost da ista bude ukinuta i pre isteka tog roka. Stavom 6. stečajni sudija je obavezan da uz određivanje mere zabrane isplate sa računa odredi i namene za koje se mogu vršiti određena plaćanja uz saglasnost stečajnoj sudije. St. 7. i 8. dodatno preciziraju mehanizam sprovođenja ove mere u pogledu blokiranih računa i postupanja NBS. Konačno, stavom 9. predviđeno je da sudija može zakazati i održati posebno ročište radi odlučivanja po predlogu za određivanje ove mere.

Članom 42. Nacrta predlaže se izmena člana 160. u stavu 2. kojom je predviđena mogućnost (za razliku od do sada postojeće obaveze) stečajnog sudije da izvrši procenu visine potraživanja za potrebe glasanja. Ovo stoga što je praksa primene ove odredbe iz postojećeg zakona pokazala da nije u skladu sa načelom procesne ekonomije da se uvek pristupa proceni visine potraživanja na ovaj način. Obaveza pribavljanja novog izveštaja nezavisnog revizora iz stava 3. ovog člana brisana je, budući da je zaključeno da uz sve ostale izmene postupka po UPPR taj postupak ne bi trebalo da traje duže od devet meseci, a da bi i u tom slučaju ovakva obaveza mogla dodatno da produži postupak. Odredbom novog stava 3. stečajni sudija je obavezan da procenu visine potraživanja za potrebe glasanja vrši na osnovu dostavljene procene, ali je istovremeno ovlašćen da naloži i novu procenu od strane ovlašćenog stručnog lica u slučaju sumnje. Predlaže se brisanje postojećeg stava 6. koji predviđa odgovornost podnosioca UPPR za dovođenje u zabludu sudije, budući da se u praksi pokazao kao neprimenjiv. Izmene u postojećim st. 7. i 8. koji postaju st. 6. i 7. su pravno-tehničke prirode i unete su radi poboljšanja konzistentnosti teksta normi.

Članom 43. Nacrta predlažu se izmene člana 161. u st. 1. i 3. kojima se uklanjaju pravo stečajnog dužnika da podnese plan reorganizacije u stečaju, što je do sada bio izvor različitih tumačenja i primene u praksi, budući da je zaključeno da nema potrebe ostaviti takvo pravo prethodnom poslovodstvu stečajnog dužnika mimo njegovih vlasnika (pri čemu se može smatrati da je poslovodstvo i pre stečaja imalo priliku da podnese UPPR). Novim stavom 2. propisuje se obaveza stečajnog upravnika na saradnju sa ovlašćenim predlagačima plana reorganizacije u stečaju.

Članom 44. Nacrta predlaže se u članu 162. brisanje st. 2. i 3. čime se rok za podnošenje plana ograničava na inicijalnih 90 dana i postiže bolja procesna ekonomija. Zaključeno je da je taj period dovoljan za svakog ovlašćenog predlagača plana da razmotri mogućnosti za reorganizaciju i pripremi plan reorganizacije koji će u tom roku podneti sudu, posebno imajući u vidu izmene člana 163. kojima je u novom stavu 2. jasno propisano pravo predlagača plana reorganizacije u stečaju da plan jednom izmeni (i to bez ograničenja u pogledu sadržine odnosno mera reorganizacije). Pri tome, članom 45. Nacrta vrše se izmene stava 2. u članu 163. i kao razlog za odbačaj predloga plana reorganizacije u stečaju dodaje taj da planom nisu obuhvaćeni poverioci koji bi, da su obuhvaćeni planom, mogli da svojim glasanjem utiču na odluku o usvajanju plana (po ugledu na razlog za odbačaj predloga za pokretanje stečaja u skladu sa unapred pripremljenim planom reorganizacije iz člana 158. stav 5. tačka 2).

Članom 46. Nacrta predlažu se izmene člana 164. kojima se uređuju pitanja od značaja za raspravu i održavanje ročišta o planu reorganizacije. Izmene stava 1. menjaju rok za održavanje ročišta sa najviše 20 dana na najviše 90 dana, a sve kako bi se tokom postupka omogućili razumni rokovi za pregled plana reorganizacije od strane poverilaca i drugih učesnika u postupku, ulaganje primedbi i davanje odgovora na iste, sve po ugledu na procesna pravila za UPPR. Izmene stava 2. obavezuju sud da plan reorganizacije dostavi samo nadležnom registru, pri čemu je brisana obaveza da se taj plan dostavi i svim poveriocima i osnivačima stečajnog dužnika (koja obaveza se najčešće nije poštovala u praksi, a zauzet je stav da se svi ti učesnici u postupku mogu upoznati sa podnetim planom putem objave oglasa koji je sud dužan da objavi u skladu sa detaljnim pravilima novih st. 3-6. (sve po ugledu na pravila o objavi oglasa za ročište za glasanje o UPPR iz člana 159. zakona).

Članom 47. Nacrta dodaje se novi član 164a u st. 1-3. kojim se propisuju detaljna pravila o rokovima za dostavljanje primedbi poverilaca na plan reorganizacije i odgovora predlagača na iste, sve po ugledu na pravila koja važe za UPPR u članu 159a. Stavom 4. propisan je najkraći rok za održavanje ročišta za glasanje o planu od 60 dana, koji ima za cilj da omogući razumne rokove za učesnike u postupku da razmotre predloženi plan i da sudu dostave primedbe na isti, kao i za predlagača da na primedbe odgovori. Stav 5. propisuje pravilo o nastavku postupka u slučaju podnošenja izmenjenog plana reorganizacije u skladu sa novim stavom 2. člana 163. Izmene stava 6. su pravno-tehničke prirode, a stav 7. brisan je postojeći stav 5. ovog člana budući da su detaljna pravila o objavi oglasa propisana u novim st. 3-6. člana 164.

Članom 48. Nacrta vrše se izmene u članu 165. pravno-tehničke prirode prebacivanjem rečenice postojećeg stava 4. na kraj stava 3. Izmenama postojećeg stava 5. koji postaje stav 4. pored razlučnog poverioca i zainteresovanim licima je priznato pravo na dostavu nezavisne procene vrednosti za potrebe procene prava glasa razlučnih poverilaca. Obrisana je mogućnost da sudija naloži pribavljanje nove procene preko privremenog stečajnog upravnika, kako bi se poboljšala procesna ekonomija i imajući u vidu iskustva iz prakse u primeni ovog dela norme, gde sudije nisu imale nikakvo jasno pravilo o tome na koji način će po pribavljanju treće procene vrednosti u konačno ceniti sve takve procene. Stoga je zaključeno da je celishodnije da sudija takvu konačnu ocenu donosi na osnovu dve već dostavljene procene (od strane predlagača plana u okviru plana i od strane razlučnog poverioca, odnosno zainteresovanog lica). Slično, brisan je deo teksta postojeće norme ovog stava po kojem je bilo potrebno pribaviti i izjašnjenje privremenog stečajnog upravnika, budući da je zaključeno da isti nema potrebne stručne kvalifikacije da sbi se posebno izjašnjavao o procenama koje su pripremila ovlašćena stručna lica (u skladu sa ranije pomenutim izmenama odredbi o sadržini plana reorganizacije, kojima je uvedena takva obaveza i za predlagača plana). Preostale izmene ovog stava su pravno-tehničke prirode.

Članom 49. Nacrta dodaju se novi čl. 165a i 165b. Novim članom 165a koji nosi naslov "glasanje i usvajanje plana reorganizacije" preuzima se deo postojećih odredbi člana 165. i to st. 6-8. (u cilju bolje preglednosti odredbi zakona, imajući u vidu da je postojeći član 165. zakona imao 15 stavova, uz izmene u pogledu smanjenja najmanjeg ukupnog broja potraživanja koja mogu biti svrstana u posebnu administrativnu klasu sa 200 na 100 i povećanje najvećeg iznosa takvih potraživanja sa 20.000 dinara na 50.000 dinara. Ovakve izmene imaju za cilj da u većem broju slučajeva u praksi omoguće formiranje administrativne klase potraživanja čime se olakšava položaj obično najugroženijih poverilaca (radnika i malih dobavljača), a pojednostavljuje i ubrzava sprovođenje samog postupka.

Novim članom 165b preuzima se deo odredbi postojećeg člana 165 i to st. 9-15. uz određene pravno-tehničke izmene. Od suštinskih izmena preuzetih odredbi treba pomenuti izmenu u postojećem stavu 13. člana 165. čiji je tekst preuzet u stav 5. novog člana 165b po kojoj je period u kojem nastupa dan početka primene plana reorganiazcije produžen sa najviše 15 na najviše 30 dana od dana pravnosnažnosti rešenja kojm se potvrđuje sam plan. Konačno, suštinska izmena postojećeg pravila iz stava 15. člana 165. sprovedena je u tekstu stava 7. novog člana 165b gde je ukinuta mogućnost za stečajni sud da predlagaču plana koji nije dobio dovoljan broj glasvoa i čiji plan nije izglasan odobri dodantih 30 dana za pripremu izmenjenog plana reorganizacije. Ovakvo dosadašnje rešenje je bilo nauštrb procesne ekonomije i nije se pokazalo kao efikasno u praksi, budući da ne motiviše predlagača da predloži plan koji će poverioci biti spremni da većinski prihvate, ne obezbeđuje u najvećem broju slučajeva da ni u drugom pokušaju bude postignuto izglasavanje plana i omogućava odugovlačenje postupka, što dalje odlaže sprovođenje unovčenja imovine nakon proglašenja bankrotstva.

Članom 50. Nacrta dodaju se novi st. 2-4. u članu 167. kojima se preuzimaju rešenja iz Zakona o finansijskom restrukturiranju koja su se pokazala kao pogodna za postizanje pravne sigurnosti obezbeđenih poverilaca prilikom sprovođenja restrukturiranja potraživanja vansudskim putem. Na ovaj način, obezbeđivanjem jasnog pravnog osnova za kontinuitet hipoteke i drugih založnih prava i nakon početka primene plana reorganizacije, uklanja se nejasna pravna situacija koja je do sada postojala u pogledu domašaja ranije postojećih hipoteka i drugih založnih prava i stvaraju dodatni pravni mehanizmi (kroz izričito ovlašćenje katastru nepokretnosti da vrši izmenu podataka upisane hipoteke u pogledu visine i uslova izmirenja obezbeđenog potraživanja, što inače nije moguće sprovesti u skladu sa propisima kojima je uređeno postupanje katastra nepokretnosti) za efikasno restrukturiranje potraživanja i sprečavanje bankrota onih stečajnih dužnika koji imaju šansu za poslovno preživljavanje. Izmenama postojećeg stava 4. zakona koji postaje stav 7. prestanak svih posledica otvaranja stečajnog postupka vezano je za dan pravnosnažnosti rešenja o potvrđivanju usvojenog plana reorganizacije, za razliku od dosadašnjeg rešenja koje je taj momenat vezivalo za dan donošenja prvostepenog rešenja, čime je usklađen zakonski tekst sa već odavno ustanovljenom praksom sudova po kojoj se postupak stečaja obustavljao tek po pravnosnažnosti tog rešenja. Postojeći stav 5. briše se jer se ta norma pokazala kao neprimenjiva u praksi, a novim stavom 5. izričito je propisano da se plan reorganizacije odnosno UPPR ne mogu menjati osim po pravilima za zaključenje vansudskog poravnanja (što je ponovo kodifikacija postojeće sudske prakse), s tim što je stečajni dužnik ovlašćen da pre ili nakon isteka roka za njegovo sprovođenje sudu podnese novi predlog za pokretanje stečajnog postupka u skladu sa UPPR, čime je popunjena postojeća pravna praznina u pogledu takvog prava stečajnog dužnika.

Članom 51. Nacrta briše se član 168. kao norma koja nije doživela praktičnu primenu, a radi izbegavanja potencijalno različitih tumačenja oko njenog dometa.

Članom 52. Nacrta u članu 170. vrše se pravno-tehničke izmene kojima se preciziraju neki instituti prava hartina od vrednosti i tržišta kapitala, kao i isključenje primene pravila propisa o privrednim društvima u delu u kojem regulišu slučajeve poništavanja akcija i zaštitu poverilaca u slučaju smanjenja kapitala, kao nesaglasna pravnoj prirodi i postupku reorganizacije (pri čemu je uzeto u obzir da se zaštita poverilaca u takvom slučaju ostvaruje po pravilima stečajnog postupka, pre sudom).

Članom 53. Nacrtas u članu 173. vrše se izmene stava 1. kojima se proširuje krug stečajnih razloga i na one koje stečajni dužnik i poveirocu utvrde u samom planu reorganizacije (tačka 2). Dodatno, u stavu 2. u uvodnoj rečenici pojašnjava se da su uslovi iz tač. 1-3) dati alternativno, a ne kumulativno. Dodaje se novi stav 3. po kojem je sudija u ovom prethodnom stečajnom postupku za ispitivanje uslova za otvaranje stečaja ovlašćen da angažuje ovlašćeno stručno lice ili privremenog stečajnog upravnika radi ocene postojanja ovog stečajnog razloga.

Član 34 predviđa dopunu stava 2 člana 148 i to tako što je preciziran trenutak kada stečajni sudija, na predlog stečajnog upravnika, može doneti rešenje o zaključenju stečajnog postupka. Kao rezultat sagledavanja prakse, uočena je potreba normiranja i preciziranja da se rešenje o zaključenju stečajnog postupka ne može doneti pre donošenja rešenja o glavnoj deobi, čime se ne ostavlja mogućnost tumačenja primene ove odredbe i različite primene.

Članom 35 predviđena je dopuna člana 155 u stavu 1, na način da je brisan dosadašnji deo člana koji je predviđao postojanje ekonomsko opravdanih uslova za nastavak dužnikovog poslovanja. Imajući u vidu da postojeća i predložena zakonska rešenja predviđaju precizne uslove za podnošenja i usvajanje plana reorganizacije, kao i činjenicu potrebe da se preciziraju rokovi i uslovi podnošenja plana i time stečajni postupak učini efikasnijim, predloženo brisanje je uklanjanje opšte odredbe koja ostavlja mesta razlitim tumačenjima i primeni, pri čemu ne postoje konkretni uslovi i merila u odnosu na koja bi se uopšte utvrdilo postojanje ekonomski opravdanih uslova za nastavak dužnikovog poslovanja. S obzirom da ekonomski opravdani uslovi nisu normirani niti su prepoznati kroz praksu, predložena je izmena ovog člana.


Ako Vam je ova vest privukla pažnju - podelite je:

Email Print