Email Print
21.09.2016.

NACRT ZAKONA O BESPLATNOJ PRAVNOJ POMOĆI - Tekst propisa


NACRT ZAKONA O BESPLATNOJ PRAVNOJ POMOĆI

I. OSNOVNE ODREDBE

Predmet zakona

Član 1.

Ovim zakonom uređuje se besplatna pravna pomoć, besplatna pravna podrška i besplatna pravna pomoć u prekograničnim sporovima.

Ovaj zakon primenjuje se na korisnike besplatne pravne pomoći koji pravo na besplatnu pravnu pomoć nisu ostvarili prema drugim zakonima.

Cilj zakona

Član 2.

Cilj ovog zakona je da se svakom licu omogući delotvoran i jednak pristup pravdi.

Pojam besplatne pravne pomoći

Član 3.

Besplatna pravna pomoć je pravna pomoć koja se besplatno pruža korisniku pravne pomoći.

Uslovi za pružanje besplatne pravne pomoći

Član 4.

Besplatna pravna pomoć može da se pruži državljaninu Republike Srbije, licu bez državljanstva koje zakonito boravi u Republici Srbiji, stranom državljaninu sa stalnim nastanjenjem u Republici Srbiji i drugom licu koje ima pravo na besplatnu pravnu pomoć prema drugom zakonu ili potvrđenom međunarodnom ugovoru ako:

1) ispunjava uslove da bude korisnik prava na novčanu socijalnu pomoć saglasno zakonu kojim se uređuje socijalna zaštita ili korisnik prava na dečiji dodatak saglasno zakonu kojim se uređuje finansijska podrška porodici sa decom, kao i članovima njegove porodice odnosno zajedničkog domaćinstva, čiji je krug određen ovom zakonima;

2) ne ispunjava uslove da bude korisnik prava na novčanu socijalnu pomoć ili na dečiji dodatak, ali bi zbog plaćanja pravne pomoći iz sopstvenih prihoda u konkretnoj pravnoj stvari ispunio uslove da postane korisnik prava na novčanu socijalnu pomoć ili na dečiji dodatak.

Besplatna pravna pomoć može da se pruži i licu koje nije državljanin Republike Srbije, lice bez državljanstva koje zakonito boravi u Republici Srbiji, strani državljanin sa stalnim nastanjenjem u Republici Srbiji ili drugo lice koje ima pravo na besplatnu pravnu pomoć prema drugom zakonu ili potvrđenom međunarodnom ugovoru, ako je reč o:

1) detetu o čijem se pravu, obavezi ili interesu zasnovanom na zakonu odlučuje u postupku pred državnim organom ili organom javne vlasti;

2) licu prema kome se izvršava mera bezbednosti obaveznog psihijatrijskog lečenja i čuvanja u zdravstvenoj ustanovi ilizaštitna mera obaveznog psihijatrijskog lečenja;

3) licu prema kome se vodi postupak delimičnog ili potpunog lišenja ili vraćanja poslovne sposobnosti;

4) licu koje ostvaruje pravnu zaštitu od porodičnog nasilja;

5) licu koje ostvaruje pravnu zaštitu od torture ili trgovine ljudima;

6) licu koje traži azil u Republici Srbiji;

7) izbeglici, licu pod subsidijarnom zaštitom ili interno raseljenom licu;

8) osobi sa invaliditetom koja koristi uslugu smeštaja u sistemu socijalne zaštite;

9) detetu koje je zaštićeno uslugom smeštaja u sistemu socijalne zaštite;

10) deca i mladima koji su napustili uslugu socijalnog smeštaja do navršene 26 godine života;

11) odraslim i starim licima koja su bez njihovog pristanka smešteni u ustanovu socijalne zaštite;

12) licu koje ostvaruje pravo na utvrđivanje vremena i mesta rođenja saglasno zakonu kojim se uređuje vanparnični postupak.

Pojam organa javne vlasti

Član 5.

Organ javne vlasti jeste organizacija ili pojedinac kojima su poverena javna ovlašćenja, kao i organ autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave.

Vrste besplatne pravne pomoći

Član 6.

Besplatna pravna pomoć sastoji se od pružanja pravnog saveta o postupku pred sudom, sastavljanja podnesaka, zastupanja, i odbrane.

Pružanje pravnog saveta o postupku pred sudom je detaljno objašnjenje o načinu i mogućnosti rešavanja konkretne pravne stvari u postupku pred sudom, koja se odnosi na pravo, obavezu ili interes korisnika besplatne pravne pomoći zasnovan na zakonu.

Sastavljanje podneska je izrada pismena kojim se pokreće postupak pred sudom ili koje se podnosi u pojedinom delu postupka pred sudom (sastavljanje tužbe, zahteva, predloga, molbe, pritužbe, prigovora, žalbe i drugog pravnog sredstva).

Zastupanje je svaka pravna radnja koju na osnovu ovlašćenja za zastupanje punomoćnik preduzima u ime i za račun korisnika besplatne pravne pomoće u postupku pred sudom.

Odbrana je zastupanje osumnjičenog, okrivljenog ili optuženog u predistražnom, istražnom i krivičnom postupku koji se vodi zbog sumnje da je izvršeno krivično delo za koje nije predviđena obavezna odbrana i zastupanje u prekršajnom postupku koji se vodi zbog sumnje da je izvršen prekršaj za koji je predviđena kazna zatvora.

Slučajevi kada nije dozvoljena besplatna pravna pomoć

Član 7.

Nije dozvoljeno pružanje besplatne pravne pomoći iako lice ispunjava uslove za pružanje besplatne pravne pomoći (član 4) u:

1) privrednim sporovima;

2) postupku registracije pravnih lica;

3) postupku naknade štete za povredu časti i ugleda;

4) postupku pred prekršajnim sudom ako za prekršaj nije zaprećena kazna zatvora, niti u predistražnom, istražnom i krivičnom postupku ako je za krivično delo predviđena obavezna odbrana;

5) postupku u kome bi vrednost spora bila u očiglednoj i značajnoj nesrazmeri s troškovima postupka;

6) postupku u kome je očigledno da tražilac pravne pomoći nema izgleda na uspeh, posebno ako se njegova očekivanja ne zasnivaju na činjenicama i dokazima koje je predočio ili ako su suprotna pozitivnim propisima, javnim poretkom i dobrim običajima;

7) slučaju da postoji očigledan pokušaj da se zloupotrebi pravo na besplatnu pravnu pomoć ili neko drugo pravo.

Pružalac, tražilac i korisnik besplatne pravne pomoći

Član 8.

Pružalac besplatne pravne pomoći je lice koje je ovim zakonom ovlašćeno da pruža besplatnu pravnu pomoć (u daljem tekstu: pružalac).

Tražilac besplatne pravne pomoći je lice koje podnosi zahtev za odobravanje besplatne pravne pomoći (u daljem tekstu: tražilac).

Korisnik besplatne pravne pomoći je lice kome se pruža besplatna pravna pomoć (u daljem tekstu: korisnik).

Pružaoci

Član 9.

Besplatnu pravnu pomoć pružaju advokati i službe pravne pomoći u jedinicama lokalne samouprave, u okviru ovlašćenja koja su advokatima i drugim diplomiranim pravnicima određena zakonom kojim se uređuje odgovarajući postupak

Besplatnu pravnu pomoć pružaju i udruženja koja su, u okviru delatnosti za koju su registrovana, ovlašćena da podnesu tužbu ili pokrenu postupak zbog povrede prava i sloboda drugih lica saglasno posebnom zakonu ili koja, saglasno posebnom zakonu, imaju položaj umešača u sporu u kome se odlučuje o nečijem pravu, slobodi ili interesu zasnovanom na zakonu.

Besplatnu pravnu pomoć u službi pravne pomoći u jedinici lokalne samouprave može da pruža samo diplomirani pravnik.

Pružaoci besplatne pravne pomoći mogu da pružaju i besplatnu pravnu podršku, saglasno svojim ovlašćenjima propisanim zakonom, odnosno u okviru delatnosti za koju su registrovani.

Osnovna načela besplatne pravne pomoći

Član 10.

Besplatna pravna pomoć zasniva se na:

1) jednakoj dostupnosti prava na besplatnu pravnu pomoć, bez diskrminacije pružaoca, tražioca i korisnika, i omogućivanje pristupa objektima u kojima se pruža besplatna pravna pomoć;

2) očuvanju integriteta postupka u okviru kojeg se pruža besplatna pravna pomoć;

3) savesnom, profesionalnom i nezavisnom postupanju pružaoca i poštovanju dostojanstva tražioca i korisnika;

4) usmerenosti na stvarne potrebe korisnika i praćenje njegovih potreba;

5) podsticanju razvoja opšteg pravnog informisanja i savetovanja o korišćenju prava na besplatnu pravnu pomoć;

6) podsticanju na mirno rešavanje sporova;

7) delotvornosti, ekonomičnosti i održivosti pružanja besplatne pravne pomoći;

8) korišćenju i poboljšanju postojećih profesionalnih potencijala za pružanje besplatne pravne pomoći;

9) podsticanju saradnje pružalaca;

10) zaštiti podataka o ličnosti;

11) javnosti rada (upravljanja, rukovođenja, odlučivanja) na pružanju besplatne pravne pomoći;

12) kontroli i poboljšanju valjanosti pružanja besplatne pravne pomoći i praćenju načina i ishoda pružanja besplatne pravne pomoći.

Besplatna pravna podrška

Član 11.

Besplatna pravna podrška sastoji se od usluga koje se besplatno pružaju korisnicima.

Vrste besplatne pravne podrške

Član 12.

Besplatna pravna podrška sastoji se od pružanja opšte pravne informacije, pravnog saveta, početnog pravnog saveta koji se ne odnosi na postupak pred sudom, sastavljanja isprave, sastavljanja javnobeležničke isprave i posredovanja u rešavanju sporova.

Opšta pravna informacija je opšta informacija o uređenju neke pravne oblasti i o načinu i subjektu odlučivanja o pojedinačnom pravu, obavezi ili interesu zasnovanom na zakonu pred sudom, drugim državnim organom ili organom javne vlasti.

Početni pravni savet je opšta informacija o pravnom položaju korisnika u konkretnoj pravnoj stvari, o propisima koji uređuju konkretnu pravnu stvar, razlozima za pokretanje postupka, toku, pravilima i troškovima postupka koji se ne odnosi na postupak pred sudom u konkretnoj pravnoj stvari, o načinu mirnog rešavanja spora i načinu izvršenja odluke ili korišćenju prava na besplatnu pravnu podršku.

Pravni savet koji se ne odnosi na postupak pred sudom je detaljno objašnjenje o upravnom postupku i postupku koji se pokreće ustavnom žalbom.

Sastavljanje isprave je popunjavanje formulara koji sastavlja pružalac, a potpisuje korisnik.

Posredovanje u rešavanju sporova je svaka radnja koju, prema zakonu kojim se uređuje posredovanje u rešavanju sporova, preduzima posrednik.

Sastavljanje javnobeležničke isprave je sastavljanje isprava na koje je javni beležnik ovlašćen.

Pružaoci besplatne pravne podrške

Član 13.

Pružaoci besplatne pravne podrške jesu javni beležnici, posrednici u rešavanju sporova, pravni fakulteti i službe za podršku žrtvama i svedocima.

Javni beležnici, u okviru svojih ovlašćenja određenih zakonom kojim se uređuje javno beležništvo, sastavljaju javnobeležničke isprave.

Posrednici posreduju u rešavanju sporova u okviru svojih ovlašćenja određenih zakonom.

Pravni fakulteti pružaju opšte pravne informacije, početne pravne savete, pravne savete koji se ne odnose na postupak pred sudom i sastavljaju isprave.

Službe za podršku žrtvama i svedocima pružaju opšte pravne informacije, početne pravne savete i pravne savete koji se ne odnose na postupak pred sudom.

Pružaoci besplatne pravne podrške ne smeju da pružaju besplatnu pravnu pomoć.

Dostupnost pružanja besplatne pravne pomoći i podrške

Član 14.

Opšta pravna informacija i početni pravni savet pružaju se svima, pa i licima koja ne ispunjavaju uslove određene ovim zakonom (član 4), od strane svih registrovanih pružalaca besplatne pravne pomoći i besplatne podrške.

Besplatna pravna pomoć i ostale vrste besplatne pravne podrške pružaju se samo licima koja ispune uslove određene ovim zakonom (član 4), s tim što pružalac besplatne pravne pomoći može dati pravni savet o postupku pred sudom i sastaviti ispravu i licu koje ne ispunjava uslove određene ovim zakonom, a pružalac besplatne pravne podrške može da licu koje ne ispunjava uslove određene ovim zakonom da sastavi ispravu.

Odobravanje

Član 15.

Besplatna pravna pomoć, sastavljanje javnobeležničke isprave i posredovanje u rešavanju sporova pružaju se samo licima koja ispune uslove određene ovim zakonom (član 4) i kojima se to odobri (član 34).

Primena odredaba ovog zakona na besplatnu pravnu podršku

Član 16.

Odredbe ovog zakona o uslovima za pružanje besplatne pravne pomoći (član 4.), slučajevima kada nije dozvoljena besplatna pravna pomoć (član 7.), o korisniku besplatne pravne pomoći (član 8. stav 3.), o osnovnim načelima besplatne pravne pomoći (član 10.), o savesnom i profesionalnom postupanju (član 21.), odsustvu obaveze pružanja besplatne pravne pomoći, izuzev ako je besplatna pravna pomoć odobrena protivno ovom zakonu (čl. 22. stav 1. tačka 1-3. i član 22. stav 2), o zaštiti podataka (član 24.), o organizaciji rada (član 25.), o sadržini pritužbe (član 38.), o evidenciji i prikupljanju podataka o primeni ovog zakona (član 39.), o besplatnoj pravnoj pomoći u prekograničnom sporu (čl. 45-53), o nadzoru nad zakonitošću rada pružalaca (član 54.) i o kontroli valjanosti pružanja besplatne pravne pomoći (član 55.), primenjuju se i na pružanje beplatne pravne podrške i pružaoce besplatne pravne podrške.

Odredbe ovog zakona o tražiocu (član 8. stav 2.), o odbijanju pružanja besplatne pravne pomoći ako je besplatna pravna pomoć odobrena protivno ovom zakonu (član 22. stav 1. tačka 4.) i o postupku za ostvarivanje prava na besplatnu pravnu pomoć (čl. 28-39), primenjuju se i na sastavljanje javnobeležničke isprave i posredovanje u rešavanju sporova.

II. REGISTAR PRUŽALACA

Član 17.

Pružaoci se upisuju u Registar pružalaca besplatne pravne pomoći i besplatne pravne podrške (u daljem tekstu: Registar).

Registar vodi ministarstvo nadležno za poslove pravosuđa (u daljem tekstu: ministarstvo), kao jedinstvenu javnu elektronsku bazu podataka.

Advokati koji pružaju besplatnu pravnu pomoć evidentiraju se na listi advokata koju ministarstvu dostavlja Advokatska komora Srbije i sastavni je deo Registra.

Način upisa u Registar i vođenje Registra bliže propisuje ministar nadležan za poslove pravosuđa (u daljem tekstu: ministar).

Predmet registrovanja

Član 18.

U Registar se upisuju:

1) o advokatu i javnom beležniku – lično ime, adresa kancelarije, broj telefona i adresa elektronske pošte ako postoji;

2) o posredniku i udruženju – podaci koji se upisuju u Registar posrednika i Registar udruženja;

3) o licu koje radi na pružanju besplatne pravne pomoći i besplatne pravne podrške u službi pravne pomoći u jedinici lokalne samouprave – lično ime, broj telefona i adresa elektronske pošte ako postoji;

4) o licu koje radi u službi za podršku žrtvama i svedocima ili na pravnom fakultetu i odgovornom licu u njima – lično ime, broj telefona i adresa elektronske pošte ako postoji;

5) podaci o vrsti besplatne pravne pomoći (član 6.) i vrsti besplatne pravne podrške (član 12.) koju je pružalac ovlašćen da pruža;

6) podaci o posebnoj stručnoj kvalifikaciji pružaoca ili lica koje radi na pružanju besplatne pravne pomoći ili besplatne pravne podrške kod pružaoca.

Na zahtev pružaoca, u Registar se upisuju i podaci o posebnostima pružanja besplatne pravne pomoći ili besplatne pravne podrške (telefonom, elektronskom poštom i sl).

Ako je više pružalaca osnovalo ugovorom zajedničku službu pravne pomoći ili besplatne pravne podrške, podaci o zajedničkoj službi upisuju se uz podatke o svakom pružaocu.

Promena podataka

Član 19.

Promena podataka koji su upisani u Registar prijavljuje se ministarstvu u roku od 15 dana od dana nastanka promene.

Brisanje iz Registra

Član 20.

Ministarstvo briše pružaoca iz Registra ako je:

1) zahtevao brisanje iz Registra;

2) pružalac koji je fizičko lice preminuo ili je izbrisan iz imenika advokata, imenika javnih beležnika ili Registra posrednika;

3) pružalac koji je pravno lice prestao da postoji;

4) protiv pružaoca doneto rešenje o brisanju iz Registra zbog nezakonitog rada ili utvrđivanja nesavesnog ili neprofesionalnog pružanja besplatne pravne pomoći ili besplatne pravne podrške.

Rešenje o brisanju iz Registra je konačno u upravnom postupku. Posle brisanja pružaoca iz Registra, korisniku se određuje drugi pružalac saglasno ovom zakonu, bez novog zahteva za odobravanje besplatne pravne pomoći, sastavljanja javnobeležničke isprave ili posredovanja u rešavanju sporova.

III. OBAVEZE PRUŽALACA

Savesno i profesionalno postupanje

Član 21.

Pružalac je dužan da besplatnu pravnu pomoć pruža samostalno, savesno i profesionalno i saglasno opravdanim interesima korisnika.

Pružalac je dužan da blagovremeno i delotvorno pruža besplatnu pravnu pomoć.

Pružalac ne sme da traži niti da od korisnika primi naknadu za pružanje besplatne pravne pomoći.

Odsustvo obaveze pružanja besplatne pravne pomoći

Član 22.

Pružalac nije dužan da pruži besplatnu pravnu pomoć korisniku:

1) koji uslovljava pružanje besplatne pravne pomoći krajnjim ishodom ili uspehom u postupku;

2) koji se ne ponaša prema pružaocu u granicama zakona;

3) ako postoji sukob interesa između korisnika i pružaoca ili lica koje radi na pružanju besplatne pravne pomoći kod pružaoca, saglasno zakonu kojim se uređuje sprečavanje sukoba interesa;

4) ako je besplatna pravna pomoć odobrena suprotno ovom zakonu.

Pružalac koji odbije pružanje besplatne pravne pomoći o tome odmah obaveštava korisnika i organ koji odobrava pravnu pomoć (član 28.).

Evidencija i redovni izveštaj

Član 23.

Pružalac vodi evidenciju o pruženoj besplatnoj pravnoj pomoći i besplatnoj pravnoj podršci, koja sadrži lično ime svakog korisnika kome je pružio besplatnu pravnu pomoć ili besplatnu pravnu podršku i vrste pružene besplatne pravne pomoći (član 6) odnosno besplatne pravne podrške (član 12).

Pružalac o tome podnosi ministarstvu redovan godišnji izveštaj do 31. januara tekuće godine za prethodnu godinu.

Način vođenja evidencije propisuje ministar.

Zaštita podataka

Član 24.

Pružalac čuva kao poverljive podatke do kojih je došao pružanjem besplatne pravne pomoći, posebno o korisniku, predmetu i postupku.

Smatra se da pružalac neprofesionalno i nesavesno postupa ako koristi poverljive podatake na sopstvenu ili tuđu korist ili na štetu korisnika.

Podaci o korisniku štite se saglasno zakonu kojim se uređuje zaštita podataka o ličnosti.

Organizacija rada

Član 25.

Pružalac samostalno organizuje rad na pružanju besplatne pravne pomoći.

Jedinstvene standarde i minimum tehničkih uslova u pogledu obeležavanja radnih prostorija, određivanja radnog vremena i odgovornog lica propisuje ministar.

Pružalac omogućava korisnicima pristup informacijama o organizaciji rada na pružanju besplatne pravne pomoći.

Nije dozvoljeno širenje informacija u obliku oglasnih poruka o tome kako je organizovan rad na pružanju besplatne pravne pomoći.

Etički kodeks

Član 26.

Pružaoci besplatne pravne pomoći, izuzev akdvokata, i pružaoci besplatne pravne podrške dužni su da usvoje kodeks profesinalne etike o pružanju besplatne pravne pomoći i besplatne pravne podrške.

Posebne obaveze državnih organa, organa javne vlasti i jedinice lokalne samuprave

Član 27.

Državni organ i organ javne vlasti koji odlučuju o pravu, obavezi ili interesu zasnovanom na zakonu dužni su da organizuju službu besplatne pravne podrške, koja besplatno pruža opšte pravne informacije i početne pravne savete u okviru njihove nadležnosti.

Ti državni organ i organi javne vlasti ne upisuju se u Registar (član 17.), a besplatna pravna podrška koju pružaju (stav 1. ovog člana) finansira se iz budžeta.

Jedinica lokalne samouprave dužna je da obrazuje službu pravne pomoći koja pruža besplatnu pravnu pomoć saglasno zakonima kojima se uređuju postupci pred sudom i drugim državnim organima.

Jedinica lokalne samouprave može organizovati zajedničku službu besplatne pravne pomoći ili besplatne pravne podrške sa drugim pružaocem, ali ne može na njega potpuno preneti pružanje besplatne pravne pomoći ili besplatne pravne podrške.

IV. POSTUPAK ZA OSTVARIVANJE PRAVA NA BESPLATNU PRAVNU POMOĆ

Zahtev za odobravanje besplatne pravne pomoći

Član 28.

Zahtev za odobravanje besplatne pravne pomoći podnosi se organu opštinske uprave ili gradske uprave ili uprave grada Beograda (u daljem tekstu: organ uprave), nadležnom prema mestu prebivališta ili boravišta podnosica zahteva ili mestu pružanja besplatne pravne pomoći.

Zahtev se podnosi pismeno ili usmeno na zapisnik.

Zahtev se može podneti i preko zakonskog zastupnika, punomoćnika ili lica koje podnosilac zahteva odredi, s tim što se uz zahtev prilaže i dokaz o vršenju prava zakonskog zastupanja, odnosno punomoćje.

Na zahtev za odobravanje besplatne pravne pomoći ne plaća se taksa.

Sadržina zahteva

Član 29.

Zahtev za odobravanje besplatne pravne pomoći sadrži:

1) lično ime i prebivalište ili boravište podnosioca zahteva;

2) opis problema zbog koga se traži besplatna pravna pomoć i dokumenta o opisanom problemu ako podnosilac zahteva njima raspolaže.

Zahtev se podnosi na obrascu čiji izgled i bližu sadržinu propisuje ministar.

Dozvola za odlučivanje o zahtevima

Član 30.

O zahtevu za odobravanje besplatne pravne pomoći može da odlučuje samo lice koje ima dozvolu za to, i čiji rad nadzire ministarstvo.

Dozvola se izdaje diplomiranom pravniku koji ima preko tri godine radnog iskustva na poslovima pravne struke i potvrdu o uspešno završenoj obuci za primenu ovog zakona.

Dozvolu izdaje ministar, na tri godine.

Obuku za primenu ovog zakona organizuje i vodi ministarstvo, prema propisu koji donosi ministar.

Oduzimanje dozvole

Član 31.

Ministar oduzima dozvolu ako lice:

1) kasni sa rešavanjem o zahtevima za odobravanje besplatne pravne pomoći;

2) neopravdano uskraćuje tražiocima pravo na besplatnu pravnu pomoć;

3) odobrava besplatnu pravnu pomoć uprkos tome što tražilac zloupotrebljava pravo na besplatnu pravnu pomoć ili neko drugo pravo.

Rešenje o oduzimanju dozvole je konačno u upravnom postupku.

Utvrđivanje činjenica

Član 32.

Organ uprave utvrđuje da li podnosilac zahteva ispunjava uslove za pružanje besplatne pravne pomoći (član 4) uvidom u evidencije kojima sam raspolaže ili u dokumentaciju koja je podneta uz zahtev ili naknadno dostavljena.

Postupanje organa uprave

Član 33.

Postupak o zahtevu za odobravanje besplatne pravne pomoći je hitan.

Organ uprave donosi rešenje o zahtevu u roku od 15 dana od dana prijema zahteva, a ako je zatražio dopunsku dokumentaciju od podnosioca zahteva, rok za donošenje rešenja računa se od dana kada mu je ona dostavljena.

Ako organ uprave ne donese rešenje u roku od 15 dana od dana prijema zahteva, odnosno dostavljanja dopunske dokumentacije smatra se da je zahtev odbijen.

Izuzetno, organ uprave donosi rešenje o zahtevu odmah posle njegovog prijema ako postoji opasnost od nastanka nenadoknadive štete po podnosica zahteva ili bi istekao rok u kome on ima pravo na preduzimanje radnje u postupku.

Organ uprave koji traži od podnosioca zahteva dopunsku dokumentaciju dužan je da odredi rok za njeno dostavljanje, čijim istekom se smatra da je podnosilac zahteva odustao od zahteva.

Odobravanje besplatne pravne pomoći

Član 34.

Ako je zahtev osnovan (čl. 4. i 7.), organ uprave rešenjem odobrava besplatnu pravnu pomoć.

On u izreci rešenja upućuje podnosioca zahteva na registrovanog pružaoca, prema pravilima koje propiše ministar.

Izreka rešenja sadrži i opis problema zbog koga je odobrena besplatna pravna pomoć.

Protiv rešenja o odobravanju besplatne pravne pomoći žalba nije dozvoljena.

Odbijanje zahteva i žalba ministarstvu

Član 35.

Organ uprave odbija zahtev za odobravanje besplatne pravne pomoći ako nije blagovremen, ako nisu ispunjeni ovim zakonom određeni uslovi za pružanje besplatne pravne pomoći (član 4.), ako u konkretnoj pravnoj stvari besplatna pravna pomoć nije dozvoljena (član 7.) ili ako podnosilac zahteva uslovljava pružanje besplatne pravne pomoći krajnjim ishodom ili uspehom u postupku.

Protiv rešenja o odbijanju zahteva može da se podnese žalba ministarstvu, u roku od 15 dana od dana prijema rešenja, odnosno u roku od 15 dana od isteka roka u kome se smatra da je zahtev odbijen (član 33. stav 3).

Ministarstvo je dužno da o odluči o žalbi u roku od 30 dana od prijema žalbe.

Rešenje o žalbi je konačno u upravnom postupku.

Obaveza prijavljivanja promene stanja

Član 36.

Korisnik je dužan da, počev od podnošenja zahteva za odobravanje besplatne pravne pomoći do izrade konačnog obračuna naknade za besplatnu pravnu pomoć, prijavi organu uprave promene koje bi mogle uticati na ukidanje rešenja o odobravanju besplatne pravne pomoći, u roku od 15 dana od nastanka promene.

Osim toga, organ uprave po službenoj dužnosti ukida rešenje o odobravanju besplatne pravne pomoći, ako se posle njegovog donošenja sazna za činjenice koje ukazuju na to da korišćenje besplatne pravne pomoći nije opravdano.

Protiv rešenja o ukidanju rešenja o odobravanju besplatne pravne pomoći korisnik može da podnese žalbu ministarstvu, u roku od 15 dana od dana prijema rešenja.

Žalba ne odlaže izvršenje rešenja.

Rešenje o žalbi je konačno u upravnom postupku.

Pravo korisnika na pritužbu

Član 37.

Korisnik ima pravo na pritužbu ministarstvu, preko organa uprave, ako smatra da je pružalac neopravdano odbio pružanje odobrene besplatne pravne pomoći, da ne pruža besplatnu pravnu pomoć savesno ili profesionalno, da ne poštuje njegovo dostojanstvo ili ako tvrdi da pružalac traži naknadu za pružanje besplatne pravne pomoći.

Iz istih razloga može da se podnese pritužba protiv pružaoca besplatne prave podrške.

Pritužba se podnosi pismeno ili usmeno na zapisnik, u roku od 30 dana od dana saznanja za razlog za pritužbu.

Pritužba se može podneti i preko zakonskog zastupnika ili punomoćnika ili lica koje podnosilac pritužbe odredi, s tim što se uz pritužbu prilaže i dokaz o vršenju prava zakonskog zastupanja, odnosno punomoćje.

Na pritužbu se ne plaća taksa.

Sadržina pritužbe

Član 38.

Pritužba sadrži:

1) lično ime i prebivalište ili boravište korisnika;

2) kopiju rešenja o odobravanju besplatne pravne pomoći;

3) opis problema koji je nastao za vreme pružanja besplatne pravne pomoći.

Pritužba može da sadrži i dokaze kojima se potvrđuju tvrdnje korisnika.

Evidencija i prikupljanje podataka o primeni ovog zakona

Član 39.

Organ uprave vodi evidenciju koja sadrži zahteve za odobravanje besplatne pravne pomoći, rešenja koja su doneta o zahtevu za odobravanje besplatne pravne pomoći i rešenja o ukidanju rešenja o odobravanju besplatne pravne pomoći.

Način vođenja evidencije propisuje ministar.

Kopija evidencije organa uprave, kao i kopija evidencije koju vodi pružalac (član 23), dostavlja se ministarstvu prema propisu koji donosi ministar.

Kopija evidencija dostavlja se ministarstvu radi statističke obrade podataka iz evidencija i delotvornijeg nadzora nad zakonitosti rada pružalaca i valjanosti pružanja besplatne pravne pomoći.

V. FINANSIRANJE BESPLATNE PRAVNE POMOĆI I BESPLATNE PRAVNE PODRŠKE

Naknada za pružanje besplatne pravne pomoći i

Član 40.

Besplatna pravna pomoć finansira se iz budžeta Republike Srbije, a može da se finansira i iz donacija.

Besplatna pravna pomoć koju pruža služba pravne pomoći u jedinici lokalne samouprave finansira se iz budžeta jednice lokalne samoprave.

Kad besplatnu pravnu pomoć pružaju advokati ili udruženja ili kad se sastavlja javnobeležnička isprava ili posreduje u rešavanju spora, jedinica lokalne samouprave snosi 50% naknade za pružanje besplatne pravne pomoći ili sastavlje javnobeležničke isprave ili posredovanje u rešavanju spora, dok 50% naknade snosi Republika Srbija, preko ministarstva.

Besplatna pravna podrška koju pružaju pravni fakulteti i službe za podršku žrtvama i svedocima može da se finansira iz donacija i projektnog finansiranja (član 43).

Tarifa

Član 41.

Vlada, na predlog ministra, donosi propis kojim određuje tarifu za pružanje besplatne pravne pomoći i sastavljanje javnobeležničke isprave i posredovanje u rešavanju sporova.

Naknada po tarifi

Član 42.

Kada okonča pružanje besplatne pravne pomoći, sastavi javnobeležničku ispravu ili okonča posredovanje u rešavanju spora, pružalac podnosi organu uprave na overu: zahtev za plaćanje naknade za pruženu besplatnu pravnu pomoć ili sastavljenu javnobeležničku ispravu ili posredovanje u rešavanju spora, dokaze o pruženoj besplatnoj pravnoj pomoći ili sastavljenoj javnobeležničke isprave ili posredovanju u rešavanju spora u konkretnoj pravnoj stvari i konačni obračun naknade.

Kad Republika Srbija i jedinica lokalne samouprave zajednički snose naknadu za besplatnu pravnu pomoć koju su pružili advokati ili udruženja ili za sastavljanje javnobeležničke isprave ili posredovanje u rešavanju spora (član 40. stav 3), jedinica lokalne samouprave isplaćuje pružaocu celokupnu naknadu i ministarstvu dostavlja obračunski zahtev za isplatu 50% isplaćene naknade, kao i overeni konačni obračun naknade za pruženu besplatnu pravnu pomoć ili sastavljanje javnobeležničke isprave ili posredovanje u rešavanju spora.

Postupak plaćanja naknade za pruženu besplatnu pravnu pomoć i sastavljanje javnobeležničke isprave ili posredovanje u rešavanju spora propisuje ministar.

Projektno finansiranje iz javnih prihoda

Član 43.

Sredstva koja su namenjena projektnom finansiranju besplatne pravne pomoći ili besplatne pravne podrške, koja se obezbeđuju iz javnih prihoda, mogu se preneti samo pružaocu koji je registrovan prema ovom zakonu, i advokatskim komorama.

Radi projektnog finansiranja raspisuje se javni poziv, odnosno javni konkurs.

Vraćanje primljenih sredstava

Član 44.

Republika Srbija ima pravo da od korisnika zahteva vraćanje sredstava koja su pružaocima isplaćena za pružanje besplatne pravne pomoći ili sastavljanje javnobeležničke isprave ili posredovanje u rešavanju spora:

1) ako je korišćenje besplatne pravne pomoći ili sastavljanje javnobeležničke isprave ili posredovanje u rešavanju spora ostvareno na osnovu netačnih ili neistinitih podataka;

2) ako korisnik nije prijavio promenu stanja, a ona je mogla da izazove ukidanje rešenja o besplatnoj pravnoj pomoći ili o sastavljanju javnobeležničke isprave ili posredovanju u rešavanju sporova (član 36. stav 1);

3) ako je u nadzoru nad zakonitosti rada pružaoca (član 54.) utvrđena zloupotreba prava korisnika na besplatnu pravnu pomoć ili besplatnu pravnu podršku;

4) ako je pravo na novčanu socijalnu pomoć ili dečiji dodatak prestalo zbog ishoda postupka u kome je pružena besplatna pravna pomoć ili besplatna pravna podrška.

Ako je u postupku odlučeno u korist korisnika i organ koji je vodio postupak je doneo odluku da troškove postupka naknadi suprotna stranka, pružalac je, pošto naplati troškove postupka, dužan da vrati novčana sredstva koja su mu isplaćena za pružanje besplatne pravne pomoći, sastavljanje javnobeležničke isprave ili posredovanje u rešavanju spora osim ako na naplata troškova nije moguća.

Pružaoci su dužni da se brinu o naknadi i naplati troškova postupka prema pravilima struke i s pažnjom dobrog stručnjaka.

Ustanovljava se založno pravo Republike Srbije na sredstvima koja su korisnik i pružalac dužni da vrate (stav 1. i 2. ovog člana), prema pravilima o zalozi na potraživanjima, u visini naknade koja je isplaćena za besplatnu pravnu pomoć ili sastavljanje javnobeležničke isprave ili posredovanje u rešavanju spora.

Republika Srbija je dužna da 50% od sredstava koja su vraćena za besplatnu pravnu pomoć koju su pružili advokati ili udruženja ili za sastavljanje javnobeležničke isprave ili posredovanje u rešavanju spora (član 40. stav 3) odmah uplati jedinici lokalne samouprave kada su zajednički snosili naknadu za pruženu besplatnu pravnu pomoć ili za sastavljanje javnobeležničke isprave ili posredovanje u rešavanju spora (član 40. stav 3).

Način na koji se vraćaju primljena novčana sredstava i postupak njihovog vraćanja bliže propisuje ministar.

VI. BESPLATNA PRAVNA POMOĆ U PREKOGRANIČNOM SPORU

Opšta odredba

Član 45.

Besplatna pravna pomoć u prekograničnim sporovima pruža se saglasno odredbama ove glave zakona i Direktivi 2003/8/EU o poboljšanju pristupa pravdi u prekograničnim sporovima kroz utvrđivanje minimalnih zajedničkih pravila, u vezi sa pravnom pomoći u takvim sporovima (SL L 225, 31. 8. 2005).

Prekogranični spor

Član 46.

Prekogranični spor, u smislu ovoga zakona, jeste spor u kome podnosilac zahteva za odobravanje besplatne pravne pomoći ima prebivalište ili boravište u državi članici Evropske unije koja istovremeno nije država članica Evropske unije u kojoj postupa sud ili u kojoj se zahteva izvršenje sudske odluke.

Besplatna pravna pomoć u prekograničnom sporu odobrava se u građanskim i privrednim stvarima, za savetovanje pre početka postupka s ciljem postizanja vansudskog poravnanja, za pokretanje postupka pred sudom, za zastupanje pred sudom, za posredovanje u rešavanju sporova i izvršenje javnih isprava. Odredbe o pravnoj pomoći u prekograničnom sporu ne primenjuju se u poreskim, carinskim i drugim upravnim postupcima.

Postojanje prekograničnog spora utvrđuje se prema vremenu kada je podnet zahtev za odobravanje besplatne pravne pomoći u prekograničnom sporu.

Odredbe o prekograničnom sporu ne primenjuju se na Kraljevinu Dansku.

Odobravanje besplatne pravne pomoći

Član 47.

Besplatna pravne pomoć u prekograničnom sporu odobrava se ako podnosilac zahteva ispuni uslove koji su određeni ovim zakonom (član 4).

Izuzetno, besplatna pravna pomoć može se odobriti i podnosiocu zahteva koji ne ispunjava uslove koji su određeni ovim zakonom (član 4), ako dokaže da nije u mogućnosti da plati troškove postupka zbog razlike u troškovima života između države članice Evropske unije u kojoj ima prebivalište ili boravište i troškova života u Republici Srbiji.

U postupku koji nastane po zahtevu za odobravanje besplatne pravne pomoći u prekograničnom sporu ne plaća se taksa.

Podnošenje zahteva za odobravanje besplatne pravne pomoći u prekograničnim sporovima u Republici Srbiji

Član 48.

Lice koje ima prebivalište ili boravište u drugoj državi članici Evropske unije, a potrebna mu je besplatna pravna pomoć u prekograničnom sporu pred sudom u Republici Srbiji, podnosi zahtev za odobravanje besplatne pravne pomoći u prekograničnom sporu ministarstvu (organ prijema).

Zahtev podnosi tražilac ili nadležni organ države članice Evropske unije u kojoj on ima prebivalište ili boravište (organ otpreme).

Za određivanje prebivališta ili boravišta tražioca merodavno je pravo države u kojoj tražilac ima prebivalište ili boravište.

Odlučivanje o zahtevu

Član 49.

Obrasci i isprave prilažu se ministarstvu prevedeni na srpski jezik, inače ministarstvo odbija zahtev za odobravanje besplatne pravne pomoći u prekograničnim sporovima.

Ministarstvo odbija zahtev i ako se besplatna pravna pomoć zahteva u sporu koji nije prekogranični spor ili ako tražilac nema pravo na besplatnu pravnu pomoć u prekograničnom sporu.

U izreci rešenja o odobravanju besplatne pravne pomoći u prekograničnim sporovima ministarstvo upućuje podnosioca zahteva na registrovanog pružaoca.

Rešenje ministarstva je konačno u upravnom sporu.

Vrste troškova koje obuhvata besplatna pravna pomoć u prekograničnim sporovima

Član 50.

Besplatna pravna pomoć u prekograničnim sporovima koja je odobrena u Republici Srbiji obuhvata sledeće troškove, direktno povezane sa prekograničnim sporovima:

1) prevođenje;

2) prevođenje isprava koje zahteva sud ili nadležni organ, a koje korisnik podnosi radi rešavanja konkretnog predmeta;

3) putne troškove koje snosi korisnik u slučaju kada sud ili zakon Republike Srbije zahteva da lica koja su zadužena za predstavljanje njegovog slučaja budu prisutna pred sudom, a sud odluči da se ona ne mogu saslušati na drugi sudu prihvatljiv način.

Podnošenje zahteva za besplatnu pravnu pomoć u prekograničnim sporovima u drugoj državi članici Evropske unije

Član 51.

Lice koje ima prebivalište ili boravište u Republici Srbiji, a potrebna mu je besplatna pravna pomoć u prekograničnom sporu pred sudom druge države članice Evropske unije, podnosi ministarstvu zahtev za odobravanje besplatne pravne pomoći u prekograničnom sporovu.

Ako se besplatna pravna pomoć zahteva u sporu koji nije prekogranični spor ili ako podnosilac zahteva nema pravo na besplatnu pravnu pomoć u prekograničnom sporu, ministarstvo rešenjem odbija zahtev.

Rešenje ministarstva je konačno u upravnom postupku.

Ako ministarstvo ne odbije zahtev, ono prevodi zahtev i isprave koje je tražilac priložio na službeni jezik ili jedan od službenih jezika druge države članice Evropske unije i nadležnog organa prijema i prosleđuje ih nadležnom organu druge države članice Evropske unije u kojoj postupa sud ili u kojoj se zahteva izvršenje sudske odluke (organ prijema), u roku od 15 dana od prijema zahteva.

Ako druga država članica Evropske unije ne odobri besplatnu pravnu pomoć u prekograničnom sporu, podnosilac zahteva dužan je da ministarstvu naknadi troškove prevođenja.

Izuzetno, podnosilac zahteva može da zahtev neposredno podnese organu koji je nadležan za primanje zahteva u državi članici Evropske unije u kojoj postupa sud ili u kojoj treba izvršiti sudsku odluku (organ prijema).

Vrste troškova koje podmiruje Republika Srbija

Član 52.

Ako podnosilac zahteva ima prebivalište ili boravište u Republici Srbiji, besplatna pravna pomoć njemu se pruža u Republici Srbiji za naknadu:

1) troškova vezanih za pomoć lokalnog advokata ili drugog lica koje je zakonom ovlašćeno za pravno savetovanje, a koji su nastali u državi članici Evropsle unije ukojoj postupa sud, do prijema zahteva za odobravanje besplatne pravne pomoći u prekograničnom sporu u drugoj državi članici Evropske unije, u skladu sa odredbama Direktive iz člana 45. ovog zakona;

2) troškova prevođenja zahteva za odobravanje besplatne pravne pomoći u prekograničnim sporovima i isprava koje se dostavljaju organima druge države članice Evropske unije.

Obrasci zahteva

Član 53.

Zahtevi iz čl. 48. i 51. ovog zakona podnose se na obrascima propisanim Odlukom Komisije 2004/844/EK od 9. novembra 2004. godine o uvođenju obrasca zahteva za pravnu pomoć u okviru Direktive 2003/8/EU o poboljšanju pristupa pravdi u prekograničnim sporovima kroz utvrđivanje minimalnih zajedničkih pravila u vezi sa pravnom pomoći u takvim sporovima (SL L 365, 10. 12. 2004.) i Odlukom Komisije 2005/630/EK od 26. avgusta 2005. godine o uvođenju obrasca za otpremanje zahteva za pravnu pomoć prema Direktivi 2003/8/EU o poboljšanju pristupa pravdi u prekograničnim sporovima kroz utvrđivanje minimalnih zajedničkih pravila u vezi sa pravnom pomoći u takvim sporovima (SL L 225, 31. 8. 2005).

VII. NADZOR

Nadzor nad zakonitošću rada pružalaca

Član 54.

Zakonitost rada pružalaca nadzire ministarstvo.

Ministarstvo pri tome može od pružaoca zahtevati vanredne izveštaje o njegovom radu za period u kome je pružalac dužan da čuva podatke saglasno zakonu i podatke o radu pružaoca, upozoriti pružaoca na uočene nepravilnosti i odrediti mu mere i rok za njihovo otklanjanje.

Ako nepravilnosti ne budu otklonjene u roku koji je odredilo ministarstvo, ministarstvo donosi rešenje o brisanju pružaoca iz Registra.

Ministarstvo na svojoj intenet stranici objavljuje redovan godišnji izveštaj o nadzoru nad zakonitošću rada pružalaca do 31. marta tekuće godine za prethodnu godinu.

Kontrola valjanosti pružanja besplatne pravne pomoći

Član 55.

Kontrola valjanosti pružanja besplatne pravne pomoći je kontrola u kojoj se ispituje da li pružalac savesno i profesionalno pruža besplatnu pravnu pomoć.

Postupak kontrole valjanosti pružanja pravne pomoći pokreće ministarstvo:

1) kad u nadzoru nad zakonitišću rada uoči da postoji sumnja o tome da li pružalac savesno i profesionalno pruža besplatnu pravnu pomoć;

2) povodom pritužbe korisnika ili organa pred kojim se vodi postupak, a u kojoj podnosilac pritužbe navodi da pružalac ne pruža besplatnu pravnu pomoć savesno ili profesionalno.

Postupak kontrole valjanosti

Član 56.

Ako se u postupku kontrole valjanosti koji vodi ministarstvo uoče nedostaci u savesnom i profesionalnom pružanju besplatne pravne pomoći, ministarstvo sačinjava i dostavlja inicijativu za utvrđivanje odgovornosti pružaoca organima koji su za to nadležni.

Ako je pružalac advokat ili javni beležnik za utvrđivanje odgovornosti nadležni su Advokatska komora Srbije i Javnobeležnička komora, ako je pružalac služba pravne pomoći u jedinici lokalne samouprave – organ koji se određuje prema zakonu kojim se uređuje lokalna samouprava, a ako je pružalac posrednik ili služba za podršku žrtvama i svedocima – nadležno je ministarstvo.

Ako je pružalac udruženje ili pravni fakultet, za utvrđivanje njihove odgovornosti nadležna je komisija za kontrolu valjanosti, koju sporazumno biraju predstavnici udruženja i pravnih fakulteta i koja ima deset članova: pet iz reda udruženja, četiri iz reda pravnih fakulteta i jednog predstavnika advokata.

Postupak utvrđivanja odgovornosti

Član 57.

Kada je inicijativa sastavljena na osnovu pritužbe korisnika ili organa pred kojim se vodi postupak, pritužba se dostavlja i pružaocu i organu koji je nadležan za utvrđivanje odgovornosti pružaoca.

Organ koji je nadležan za utvrđivanje odgovornosti pružaoca vodi postupak kontrole valjanosti saglasno zakonu i svojim pravilima i dostavlja odluku ministarstvu.

Ako nadležni organ donese rešenje o utvrđivanju nesavesnog ili neprofesionalnog pružanja besplatne pravne pomoći ili besplatne pravne podrške, ministarstvo donosi rešenje o brisanju iz Registra.

Do donošenja rešenja, Advokatska komora Srbije ili Javnobeležnička komora može pružaocu koji je advokat ili javni beležnik zabraniti pružanje besplatne pravne pomoći, odnosno sastavljanja javnobeležničkih isprava, ako je očigledno da je pružalac postupao nesavesno ili neprofesionalno. U ostalim slučajevima, tu zabranu izriče ministarstvo.

Savet za praćenje sistema besplatne pravne pomoći i besplatne pravne podrške

Član 58.

Radi praćenja i poboljšanja pružanja besplatne pravne pomoći i besplatne pravne podrške u Republici Srbiji, Vlada odlukom osniva Savet za praćenje sistema besplatne pravne pomoći i besplatne pravne podrške kao povremeno radno telo Vlade, saglasno zakonu kojim se uređuje Vlada.

Odlukom Vlade uređuje se zadatak i sastav Saveta za praćenje sistema besplatne pravne pomoći i besplatne pravne podrške, kao i druga pitanja značajna za njegov rad.

VIII. KAZNENE ODREDBE

Prekršaji

Član 59.

Novčanom kaznom od 50.000 do 500.000 dinara kazniće se pravno lice – pružalac ako:

1) pruža besplatnu pravnu pomoć ili besplatnu pravnu podršku suprotno članu 7;

2) pruža besplatnu pravnu pomoć ili besplatnu pravnu podršku bez upisa u Registar (član 17. stav 1);

3) ne prijavi promenu podataka upisanih u Registar (član 19);

4) traži ili prima naknadu za pružanje besplatne pravne pomoći ili besplatne pravne podrške od korisnika (član 21. stav 3.);

5) ne vodi evidenciju o pruženoj besplatnoj pravnoj pomoći ili besplatnoj pravnoj podršci (član 23. stav 1);

6) ne čuva poverljivost podataka do kojih je došao u toku pružanja besplatne pravne pomoći ili besplatne pravne podrške (član 24. stav 1);

7) ne vrati primljena novčana sredstva (član 44).

Za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se odgovorno lice u pravnom licu, odnosno jedinici lokalne samouprave novčanom kaznom od 5.000 do 100.000 dinara.

Za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se fizičko lice – pružalac, novčanom kaznom od 5.000 do 100.000 dinara.

Novčanom kaznom od 5.000 do 100.000 dinara kazniće se za prekršaj rukovodilac državnog organa ili organa javne vlasti, odnosno jedinice lokalne samouprave koji ne organizuje, odnosno ne obrazuje službu besplatne pravne podrške, odnosno službu pravne pomoći (član 27. st. 1. i 3.).

IX. PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE

Rok za donošenje podzakonskih akata

Član 60.

Propisi određeni ovim zakonom donose se u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Rok za organizovanje i obrazovanje službe besplatne pravne podrške i službe pravne pomoći

Član 61.

Državni organi, organi javne vlasti i jedinice lokalne samouprave iz člana 27. st. 1. i 3. ovog zakona organizuju pružanje besplatne pravne podrške, odnosno obrazuju službu pravne pomoći u roku od 12 meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Stupanje zakona na snagu i početak primene

Član 62.

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije", a primenjuje se od 1. januara 2018. godine, izuzev odredaba čl. 45. – 53. koje počinju da se primenjuju od dana pristupanja Republike Srbije Evropskoj uniji.


Ako Vam je ova vest privukla pažnju - podelite je:

Email Print