Email Print
22.09.2016.

NACRT ZAKONA O FINANSIJSKOM OBEZBEĐENJU - Tekst propisa


NACRT ZAKONA O FINANSIJSKOM OBEZBEĐENJU

I. OSNOVNE ODREDBE

Predmet i cilj zakona

Član 1.

Ovim zakonom uređuju se uslovi i način posebnog obezbeđenja izvršavanja finansijskih obaveza, na osnovu ugovora o finansijskom obezbeđenju koji zaključuju učesnici na finansijskom tržištu.

Cilj ovog zakona je ostvarivanje i unapređenje pravne sigurnosti i efikasnosti u izvršavanju obaveza na finansijskom tržištu, radi očuvanja i jačanja stabilnosti finansijskog sistema.

Ugovor o finansijskom obezbeđenju

Član 2.

Ugovorom o finansijskom obezbeđenju obavezuje se davalac obezbeđenja da, radi obezbeđenja izvršenja svoje ili tuđe finansijske obaveze, prenese sredstvo obezbeđenja primaocu obezbeđenja ili da na sredstvu obezbeđenja ustanovi založno pravo u korist primaoca obezbeđenja, a primalac obezbeđenja se obavezuje da, u skladu s tim ugovorom, primljena ili ekvivalentna sredstva obezbeđenja vrati davaocu obezbeđenja po izvršenju finansijske obaveze, odnosno istovremeno sa izvršenjem finansijske obaveze.

Davalac obezbeđenja, na osnovu ugovora o finansijskom obezbeđenju kojim se prenosi sredstvo obezbeđenja, primaocu obezbeđenja:

1) prenosi pravo svojine na novčanim sredstvima ili finansijskim instrumentima koji su sredstvo obezbeđenja,

2) prenosi potraživanje koje je sredstvo obezbeđenja.

Ugovor iz stava 2. ovog člana uključuje i repo/reverzni repo ugovor o kupovini/prodaji finansijskih instrumenata.

Ako je na osnovu ugovora o finansijskom obezbeđenju preneto sredstvo obezbeđenja, primalac obezbeđenja, ako drukčije nije ugovoreno, ima pravo da koristi i raspolaže novčanim sredstvima i finansijskim instrumentima koji čine sredstvo obezbeđenja, uključujući pravo na njihovo otuđenje.

Ako je na osnovu ugovora o finansijskom obezbeđenju primalac obezbeđenja stekao založno pravo na sredstvu obezbeđenja, davalac obezbeđenja zadržava pravo svojine na tom sredstvu, odnosno ostaje imalac potraživanja koje je sredstvo obezbeđenja.

Ugovorom o finansijskom obezbeđenju mogu se utvrditi procedure za određivanje vrednosti sredstava obezbeđenja i/ili finansijske obaveze.

Ugovor o finansijskom obezbeđenju može biti poseban ugovor ili sastavni deo okvirnog ili drugog ugovora.

Ugovor o finansijskom obezbeđenju zaključuje se u pismenoj ili elektronskoj formi, odnosno na trajnom nosaču podataka koji omogućava čuvanje i reprodukovanje izvornih podataka u neizmenjenom obliku.

Subjekti ugovora o finansijskom obezbeđenju

Član 3.

Odredbe ovog zakona primenjuju se na ugovor o finansijskom obezbeđenju čije ugovorne strane, davalac obezbeđenja i primalac obezbeđenja, pripadaju jednoj od sledećih kategorija subjekata:

1) Republika Srbija, autonomna pokrajina, jedinica lokalne samouprave, kao i organi javne vlasti, uključujući javnopravna tela i organizacije u čijoj nadležnosti su poslovi u vezi sa upravljanjem javnim dugom i/ili vođenjem računa korisnika;

2) Narodna banka Srbije;

3) finansijska institucija sa sedištem u Republici Srbiji nad čijim poslovanjem vrši nadzor nadležni organ, uključujući banku, društvo za osiguranje, brokersko-dilersko društvo, društvo za upravljanje investicionim fondom, investicioni fond, društvo za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondom, instituciju elektronskog novca, platnu instituciju, javnog poštanskog operatora u vezi sa finansijskim uslugama koje pruža, društvo koje obavlja poslove faktoringa i društvo koje obavlja poslove davaoca finansijskog lizinga;

4) učesnik u platnom sistemu i sistemu za poravnanje hartija od vrednosti sa sedištem u Republici Srbiji, uključujući Centralni registar, depo i kliring hartija od vrednosti (u daljem tekstu: Centralni registar), centralnog tržišnog učesnika, agenta za poravnanje, klirinšku kuću i operatora ovog sistema, koji obavljaju poslove u skladu sa zakonom kojim se uređuju platne usluge, odnosno zakonom kojim se uređuje tržište kapitala;

5) Evropska unija, država članica Evropske unije (u daljem tekstu: država članica), treća država, kao i organi javne vlasti u tim državama, uključujući javnopravna tela i organizacije u čijoj nadležnosti su poslovi u vezi sa upravljanjem javnim dugom i/ili vođenjem računa korisnika, osim subjekata za čije obaveze jemči država, a koji ne pripadaju kategorijama subjekata iz tač. 6), 8), 9) i 10) ovog stava;

6) Evropska centralna banka i druge centralne banke;

7) Međunarodni monetarni fond, Banka za međunarodna poravnanja, Evropska investiciona banka i međunarodne razvojne banke kojima se, prema propisu Narodne banke Srbije kojim se uređuje adekvatnost kapitala banke, dodeljuje najniži ponder kreditnog rizika;

8) finansijska institucija u smislu propisa Evropske unije nad čijim poslovanjem vrši nadzor nadležni organ, uključujući kreditnu instituciju, investiciono društvo čija je delatnost pružanje jedne ili više investicionih usluga, finansijsku instituciju u smislu propisa Evropske unije kojima se uređuju kreditne institucije, instutuciju sa sedištem u državi članici koja obavlja poslove kreditne institucije a na koju se ne primenjuju propisi Evropske unije kojima se uređuju kreditne institucije, društvo za osiguranje, instituciju kolektivnog investiranja u prenosive hartije od vrednosti i društvo za upravljanje institucijama kolektivnog investiranja u prenosive hartije od vrednosti;

9) centralni tržišni učesnik, agent za poravnanje i klirinška kuća u smislu propisa Evropske unije kojima se uređuje konačnost poravnanja u platnim sistemima i sistemima za poravnanje hartija od vrednosti, uključujući instituciju koja obavlja srodne poslove na tržištu fjučersa, opcija i drugih finansijskih derivata u skladu s propisima države članice;

10) pravno lice koje kao zastupnik ili na drugi način deluje u ime i/ili za račun subjekata iz tač. 1) do 9) ovog stava ili imaoca dužničkih hartija od vrednosti ili drugih prenosivih sekjuritizovanih instrumenata duga izdatih od tih lica.

Jedna ugovorna strana u ugovoru o finansijskom obezbeđenju može biti i drugi subjekt koji nije obuhvaćen stavom 1. ovog člana i fizičko lice, ako taj ugovor zaključuje sa subjektom iz stava 1. ovog člana.

Država članica Evropske unije u smislu stava 1. tačka 6) ovog člana je država članica Evropske unije i država potpisnica Ugovora o Evropskom ekonomskom prostoru.

Treća država u smislu stava 1. tačka 5) ovog člana je strana država koja nije država članica Evropske unije, niti država potpisnica Ugovora o Evropskom ekonomskom prostoru.

Posebna pravila za fizičko lice

Član 4.

Fizičko lice može biti samo davalac obezbeđenja u smislu ovog zakona, i to obezbeđenja po osnovu koga primalac obezbeđenja stiče založno pravo.

Fizičko lice, u smislu ovog zakona, označava potrošača, preduzetnika, poljoprivrednika, fizičko lice koje obavlja delatnost slobodne profesije i bilo koje drugo fizičko lice bez obzira na to da li obavlja delatnost, odnosno da li zaključuje ugovor o finansijskom obezbeđenju u svrhe koje su namenjene njegovoj poslovnoj ili profesionalnoj delatnosti, osim ako ne pripada jednoj od kategorija subjekata iz člana 3. stav 1. ovog zakona.

Primalac obezbeđenja je dužan da, pre zaključenja ugovora o finansijskom obezbeđenju s fizičkim licem kao davaocem obezbeđenja, tom licu pruži informacije i objašnjenja koja se odnose na ugovor o finansijskom obezbeđenju, posebno o uslovima za realizaciju sredstava obezbeđenja, kao i da mu, nakon zaključenja tog ugovora, na njegov zahtev, u pismenoj formi ili na drugom trajnom nosaču podataka, dostavi informacije, podatke i instrukcije u vezi s tim uslovima i njihovim ugovornim odnosom.

Primalac obezbeđenja, po osnovu ugovora o finansijskom obezbeđenju s fizičkim licem kao davaocem obezbeđenja, može realizovati sredstvo obezbeđenja, odnosno namiriti potraživanje u skladu sa čl. 14. i 15. ovog zakona, najranije po isteku osam dana od dana upozorenja učinjenog davaocu obezbeđenja i dužniku, ako to nije isto lice.

Odredbe ovog zakona ne dovode u pitanje obaveze primaoca obezbeđenja prema davaocu obezbeđenja koje su utvrđene zakonom kojim se uređuje zaštita korisnika finansijskih usluga ili odredbama drugog zakona kojima se uređuje zaštita potrošača ili zaštita korisnika usluga koje pružaju finansijske institucije.

Finansijska obaveza

Član 5.

Finansijska obaveza je obaveza čije je izvršenje obezbeđeno ugovorom o finansijskom obezbeđenju, a po osnovu koje poverilac ima pravo na novčano namirenje i/ili pravo da mu se predaju, odnosno prenesu finansijski instrumenti.

Finansijska obaveza može biti sadašnja ili buduća, uslovna ili bezuslovna, stalna ili povremena, odrediva po vrsti i/ili klasi, kao i druga finansijska obaveza koja proizlazi iz ugovora, u skladu sa zakonom.

Finansijska obaveza može glasiti na dinare ili na stranu valutu.

II. SREDSTVA OBEZBEĐENJA

Vrste sredstava obezbeđenja

Član 6.

Sredstva obezbeđenja, u smislu ovog zakona, mogu biti:

1) novčana sredstva;

2) finansijski instrumenti;

3) kreditna potraživanja.

Prihodi i drugi prilivi koji proističu iz sredstava obezbeđenja, pripadaju primaocu obezbeđenja, osim ako ugovorom o finansijskom obezbeđenju drukčije nije utvrđeno.

Sticanje, odnosno prenos novčanih sredstava, finansijskih instrumenata i kreditnih potraživanja, koji su sredstva obezbeđenja u smislu ovog zakona, između rezidenta i/ili nerezidenta – subjekata iz člana 3. ovog zakona, kao i ustanovljavanje založnog prava na tim sredstvima, vrši se u skladu sa ograničenjima utvrđenim propisima kojima se uređuje devizno poslovanje.

Novčana sredstva

Član 7.

Novčana sredstva, kao sredstvo obezbeđenja, su dinarska ili devizna sredstva na depozitnom, platnom ili drugom određenom novčanom računu.

Novčana sredstva iz stava 1. ovog člana ne odnose se na gotov novac.

Finansijski instrumenti

Član 8.

Finansijski instrumenti, kao sredstvo obezbeđenja, su hartije od vrednosti, instrumenti tržišta novca i drugi finansijski instrumenti u smislu zakona kojim se uređuje tržište kapitala, koji su slobodno prenosivi, odnosno kojima se može trgovati.

Sredstva obezbeđenja iz stava 1. ovog člana ne mogu biti sopstvene akcije davaoca obezbeđenja.

Vrednost finansijskih instrumenata, kao sredstava obezbeđenja, utvrđuje se prema tržišnoj vrednosti finansijskih instrumenta, osim ako ugovorom o finansijskom obezbeđenju drukčije nije utvrđeno.

Kada su finansijski instrumenti sredstvo obezbeđenja u smislu ovog zakona, na ugovore o finansijskom obezbeđenju, a po pitanjima koja se odnose na vrstu i pravnu prirodu finansijskih instrumenata i prava iz tih instrumenata, zahteve u pogledu zaključivanja ugovora o finansijskom obezbeđenju i davanje finansijskih instrumenata kao sredstava obezbeđenja, utvrđivanje prava prema trećim licima u odnosu na finansijske instrumente i postupke namirenja potraživanja i netiranja po nastupanju uslova za realizaciju finansijskih instrumenata kao sredstava obezbeđenja, primenjuje se pravo države u kojoj se nalazi sedište ovlašćene institucije koja vodi registar ovih instrumenata, odnosno račun na kome su registrovani ti instrumenti.

Kreditna potraživanja

Član 9.

Kreditna potraživanja, kao sredstvo obezbeđenja, su novčana potraživanja iz ugovora o kreditu koji odobrava banka ili drugo lice koje, u skladu sa zakonom, može odobravati kredite.

Samo subjekti iz stava 1. ovog člana mogu kao sredstvo obezbeđenja ugovarati, prenositi i sticati kreditna potraživanja kod kojeg je dužnik fizičko lice, u skladu sa ograničenjima koja su utvrđena zakonom kojim se uređuje zaštita korisnika finansijskih usluga.

Banka može, kao sredstvo obezbeđenja, ugovarati i prenositi novčana potraživanja prema pravnom licu iz ugovora o kreditu, u skladu sa ograničenjima utvrđenim zakonom i propisima Narodne banke Srbije kojim se uređuje upravljanje rizicima u banci.

Kreditno potraživanje može biti sredstvo obezbeđenja ako su ispunjeni sledeći uslovi:

1) da je dužnik po kreditnom potraživanju dao saglasnost za prenos i obradu samo onih podataka koji su neophodni primaocu obezbeđenja radi realizacije tog sredstva obezbeđenja, a koji se u skladu sa zakonom smatraju bankarskom ili drugom tajnom,

2) da je dužnik po kreditnom potraživanju dao izjavu da neće izvršiti prebijanje svog potraživanja prema poveriocu s kreditnim potraživanjem poverioca koje je dato kao finansijsko obezbeđenje, dok traje to obezbeđenje.

Ekvivalentna sredstva obezbeđenja

Član 10.

Ekvivalentna sredstva obezbeđenja su:

1) kod novčanih sredstava – novčana sredstva u istom iznosu i istoj

valuti;

2) kod finansijskih instrumenata – finansijski instrumenti istog izdavaoca koji čine deo iste emisije ili klase finansijskog instrumenta, iste su nominalne vrednosti, iste valute i istih drugih osnovnih elemenata kao prvobitno data sredstva obezbeđenja, ili druga sredstva obezbeđenja ako je to utvrđeno ugovorom o finansijskom obezbeđenju.

Na ekvivalentna sredstva obezbeđenja, odnosno na ostvarivanje prava i izvršavanje obaveza po osnovu tih sredstava obezbeđenja, primenjuju se odredbe ugovora o finansijskom obezbeđenju koje se odnose na prvobitno data sredstva obezbeđenja.

III. DAVANJE, KORIŠĆENJE I PROMENA SREDSTAVA OBEZBEĐENJA

Davanje sredstava obezbeđenja

Član 11.

Odredbe ovog zakona primenjuju se samo na ugovore o finansijskom obezbeđenju kod kojih su primaocu obezbeđenja data sredstva obezbeđenja, odnosno kod kojih je primalac obezbeđenja, njegov zastupnik ili drugo lice koje deluje u ime i/ili za račun primaoca obezbeđenja, na osnovu prenetih sredstava obezbeđenja ili ustanovljenog založnog prava, stekao državinu ili kontrolu nad sredstvom obezbeđenja (u daljem tekstu: davanje sredstava obezbeđenja), a o tome se može obezbediti odgovarajući pismeni dokaz.

Primalac obezbeđenja stiče sredstvo obezbeđenja, odnosno založno pravo na sredstvu obezbeđenja u trenutku kada mu to sredstvo obezbeđenja bude dato u smislu ovog zakona.

Pismeni dokaz o davanju sredstva obezbeđenja smatra se odgovarajućim ako se na osnovu njega može jasno utvrditi da je sredstvo obezbeđenja dato u skladu sa ugovorom o finansijskom obezbeđenju.

Radi utvrđivanja da je sredstvo obezbeđenja dato, dovoljno je pružiti pismeni dokaz:

1) da su novčana sredstva odobrena i/ili evidentirana na određenom novčanom računu – ako se novčana sredstva daju kao sredstvo obezbeđenja,

2) da su finansijski instrumenti preneti na određeni račun finansijskih instrumenata, odnosno da je upisano založno pravo na finansijskom instrumentu u korist primaoca obezbeđenja – ako se finansijski instrumenti daju kao sredstvo obezbeđenja,

3) da je primaocu obezbeđenja, uz ugovor o finansijskom obezbeđenju, dostavljen spisak kreditnih potraživanja koji obavezno sadrži podatke o dužniku tog potraživanja, iznosu kreditnog potraživanja (glavnica, kamata i naknade) i datumu davanja izjava iz člana 9. stav 4. ovog zakona – ako se kreditna potraživanja daju kao sredstvo obezbeđenja.

Centralni registar propisuje bliže uslove i način evidentiranja prenosa finansijskih instrumenata, odnosno upisa založnog prava na finansijskom instrumentu, kao sredstava obezbeđenja po osnovu ugovora o finansijskom obezbeđenju.

Narodna banka Srbije može propisati bliže uslove i način evidentiranja prenosa novčanih sredstava i kreditnih potraživanja, kao sredstava obezbeđenja po osnovu ugovora o finansijskom obezbeđenju.

Pravo korišćenja i raspolaganja založenim sredstvima obezbeđenja

Član 12.

Ugovorom o finansijskom obezbeđenju može se utvrditi da primalac obezbeđenja ima pravo korišćenja i/ili raspolaganja sredstvom obezbeđenja na kome je upisano njegovo založno pravo (u daljem tekstu: založeno sredstvo obezbeđenja).

Obim i sadržina prava korišćenja i raspolaganja iz stava 1. ovog člana uređuju se ugovorom o finansijskom obezbeđenju, a ova prava mogu biti jednaka pravima koja bi primalac obezbeđenja imao kao da je vlasnik tog sredstva obezbeđenja.

Ako primalac obezbeđenja koristi, i/ili raspolaže založenim sredstvom obezbeđenja, dužan je da:

– najkasnije na dan dospeća finansijske obaveze vrati, odnosno prenese ista ili ekvivalentna sredstva obezbeđenja davaocu obezbeđenja, u skladu sa ugovorom o finansijskom obezbeđenju; i/ili

– na dan dospeća finansijske obaveze, ako je to utvrđeno ugovorom o finansijskom obezbeđenju, izvrši prebijanje vrednosti sredstava obezbeđenja s finansijskom obavezom, odnosno tu vrednost primeni na izvršenje finansijske obaveze.

Ako primalac obezbeđenja, u skladu sa st. 1. i 2. ovog člana, otuđi založeno sredstvo obezbeđenja, založno pravo primaoca obezbeđenja na tom sredstvu obezbeđenja prestaje da postoji, a treće lice stiče to sredstvo bez tereta.

Pravo korišćenja i raspolaganja sredstvom obezbeđenja iz ovog člana prestaje izvršenjem finansijske obaveze ili namirenjem iz sredstva obezbeđenja izvršenim u skladu sa čl. 15. i 16. ovog zakona ili netiranjem potraživanja i obaveza izvršenim u skladu sa članom 17. ovog zakona.

Primalac obezbeđenja je dužan da pri korišćenju i raspolaganju založenim sredstvom obezbeđenja postupa s povećanom pažnjom, prema pravilima struke i običajima (pažnja dobrog stručnjaka), uzimajući u obzir tržišne okolnosti.

Pravo korišćenja i raspolaganja založenim sredstvom obezbeđenja iz ovog člana ne odnosi se na kreditna potraživanja.

Promena sredstava obezbeđenja

Član 13.

Ugovorom o finansijskom obezbeđenju može se utvrditi:

1) obaveza davaoca obezbeđenja da pruži, tj. da dâ dodatna sredstva obezbeđenja, ako se smanji vrednost sredstava obezbeđenja u odnosu na finansijsku obavezu;

2) pravo davaoca obezbeđenja da povuče deo sredstva obezbeđenja, ako se poveća vrednost sredstava obezbeđenja u odnosu na finansijsku obavezu;

3) pravo davaoca obezbeđenja da zameni dato sredstvo obezbeđenja drugim sredstvom obezbeđenja najmanje iste vrednosti.

Ako u skladu sa stavom 1. tačka 3) ovog člana vrši zamenu sredstava obezbeđenja, davalac finansijskog obezbeđenja je dužan da pruži, tj. da dâ primaocu obezbeđenja nova sredstva obezbeđenja najkasnije do trenutka povlačenja, odnosno zamene ranije datih sredstava obezbeđenja.

Na nova, odnosno dodatna sredstva obezbeđenja, primenjuju se odredbe ugovora o finansijskom obezbeđenju koje se odnose na prvobitno data sredstva obezbeđenja.

Pravo davaoca obezbeđenja na povlačenje sredstava obezbeđenja odnosno zamenu datih sredstava obezbeđenja, ne utiče na prava primaoca obezbeđenja po osnovu sredstva obezbeđenja utvrđena ugovorom o finansijskom obezbeđenju.

IV. REALIZACIJA SREDSTAVA OBEZBEĐENJA

Uslovi za realizaciju sredstva obezbeđenja

Član 14.

Uslovi za realizaciju sredstva obezbeđenja su neizvršenje dospele finansijske obaveze ili drugi sličan događaj ili okolnost predviđeni ugovorom o finansijskom obezbeđenju, po čijem nastupanju:

1) primalac obezbeđenja stiče pravo da svoje potraživanje namiri vansudskim putem iz sredstva obezbeđenja u skladu sa čl. 15. i 16. ovog zakona; i/ili

2) vrši se netiranje potraživanja i obaveza između davaoca obezbeđenja i primaoca obezbeđenja u skladu sa članom 17. ovog zakona.

Realizacija sredstava obezbeđenja vrši se na način utvrđen ugovorom o finansijskom obezbeđenju, u skladu sa čl. 15. do 17. ovog zakona.

Realizacija sredstva obezbeđenja, ako drukčije nije utvrđeno ugovorom o finansijskom obezbeđenju, može se izvršiti:

1) bez dostavljanja prethodnog obaveštenja bilo davaocu obezbeđenja, bilo dužniku po finansijskoj obavezi (ako to nije isto lice kao i davalac obezbeđenja), o nameri realizacije sredstava obezbeđenja, osim u slučaju iz člana 4. stav 4. ovog zakona;

2) bez saglasnosti ili odluke suda, organa javne vlasti ili bilo kog drugog lica;

3) bez javne prodaje ili bilo kog drugog propisanog načina;

4) bez utvrđivanja posebnog roka koji mora proteći od nastupanja uslova za realizaciju sredstava obezbeđenja do te realizacije.

Na realizaciju sredstava obezbeđenja ne utiče pokretanje postupka stečaja, likvidacije ili primena mere reorganizacije nad davaocem ili primaocem obezbeđenja, niti bilo koja odluka ili saglasnost nadležnog organa u tom postupku može biti prethodni ili naknadni uslov za realizaciju sredstva obezbeđenja.

Namirenje potraživanja iz založenih sredstava obezbeđenja

Član 15.

Po nastupanju uslova za realizaciju sredstava obezbeđenja u skladu sa članom 14. ovog zakona, primalac obezbeđenja nema više obavezu da davaocu obezbeđenja vrati primljena ili ekvivalentna sredstva obezbeđenja, već svoje potraživanje može da namiri iz založenih sredstava obezbeđenja na sledeći način:

1) neposrednim namirenjem iz novčanih sredstava koja su sredstvo obezbeđenja, tako što vrednost novčanih sredstava prebije s finansijskom obavezom, odnosno tu vrednost primeni na izvršenje finansijske obaveze;

2) prodajom ili prisvajanjem, tj. zadržavanjem u svojinu finansijskog instrumenta koji je sredstvo obezbeđenja (primalac obezbeđenja stiče pravo svojine nad finansijskim instrumentom);

3) prodajom ili prisvajanjem, tj. zadržavanjem kreditnog potraživanja koje je sredstvo obezbeđenja (primalac obezbeđenja postaje imalac tog potraživanja).

Primalac obezbeđenja namiruje se prodajom založenog sredstva obezbeđenja tako što vrednost novčanih sredstava ostvarenih prodajom sredstva obezbeđenja prebije s finansijskom obavezom, odnosno tu vrednost primeni na izvršenje finansijske obaveze.

Primalac obezbeđenja namiruje se prisvajanjem založenog sredstva obezbeđenja – sticanjem prava svojine na finansijskom instrumentu, odnosno sticanjem kreditnog potraživanja, tako što vrednost prisvojenog sredstva obezbeđenja prebije s finansijskom obavezom, odnosno tu vrednost primeni na izvršenje finansijske obaveze.

Prisvajanje založenog sredstva obezbeđenja je moguće samo ako su primalac i davalac obezbeđenja izričito ugovorili to prisvajanje, kao i način utvrđivanja vrednosti sredstava obezbeđenja u tom slučaju.

Primalac obezbeđenja je dužan da eventualni višak vrednosti založenih sredstava obezbeđenja preostao nakon namirenja potraživanja bez odlaganja vrati davaocu obezbeđenja. U suprotnom, dužan je da davaocu obezbeđenja plati propisanu zateznu kamatu za period od dana namirenja do dana vraćanja viška vrednosti.

Primalac obezbeđenja je dužan da najkasnije narednog dana od dana namirenja potraživanja iz sredstava obezbeđenja dostavi obaveštenje davaocu obezbeđenja i dužniku po finansijskoj obavezi, ako to nije isto lice, o namirenju potraživanja, koje obavezno sadrži podatak o iznosu tog namirenja, kao i podatak o eventualnom višku vrednosti iz stava 5. ovog člana.

Primalac obezbeđenja je dužan da pri namirenju potraživanja, odnosno utvrđivanju vrednosti sredstva obezbeđenja i izračunavanju finansijske obaveze, postupa s pažnjom dobrog stručnjaka, uzimajući u obzir tržišne okolnosti.

Namirenje potraživanja iz stečenih sredstva obezbeđenja

Član 16.

Ako je primalac obezbeđenja stekao sredstvo obezbeđenja u skladu sa ugovorom o finansijskom obezbeđenju iz člana 2. stav 2. ovog zakona, po nastupanju uslova za realizaciju sredstava obezbeđenja u skladu sa članom 14. ovog zakona on nema više obavezu da davaocu obezbeđenja vrati primljena ili ekvivalentna sredstva obezbeđenja, već svoje potraživanje može da namiri iz stečenih sredstva obezbeđenja.

Na namirenje potraživanja primaoca obezbeđenja u slučaju stečenih sredstava obezbeđenja – shodno se primenjuju odredbe o namirenju iz založenih sredstava obezbeđenja iz člana 15. st. 3. do 7. ovog zakona.

Netiranje po osnovu prevremenog dospeća ili prestanka obaveza (eng. close-out netting)

Član 17.

Ugovorom o finansijskom obezbeđenju može se utvrditi da se, po nastupanju uslova za realizaciju sredstava obezbeđenja u skladu sa članom 14. ovog zakona:

1) međusobne obaveze po osnovu jednog ili više ugovora o finansijskom obezbeđenju smatraju dospelim i izražavaju kao novčane obaveze ili prestaju i zamenjuju se novim novčanim obavezama, u skladu s njihovom procenjenom tekućom vrednošću, odnosno vrednošću koja je utvrđena na način iz ugovora o finansijskom obezbeđenju, i/ili

2) vrši netiranje (prebijanje) međusobnih potraživanja i obaveza po osnovu jednog ili više ugovora o finansijskom obezbeđenju, tako da je ugovorna strana koja duguje drugoj ugovornoj strani veći iznos – dužna da plati razliku u iznosu potraživanja (neto iznos).

Utvrđivanje vrednosti sredstva obezbeđenja i izračunavanje finansijskih obaveza u slučaju iz stava 1. ovog člana vrši se s pažnjom dobrog stručnjaka, uzimajući u obzir tržišne okolnosti.

V. PRIMENA DRUGIH PROPISA NA UGOVOR O FINANSIJSKOM OBEZBEĐENJU

Zaštita ugovora o finansijskom obezbeđenju u slučaju stečaja, likvidacije i primene mera reorganizacije

Član 18.

Prava i obaveze iz ugovora o finansijskom obezbeđenju, uključujući davanje, sticanje, promenu i realizaciju sredstva obezbeđenja, izvršavaju se nesmetano bez obzira na pokretanje i nastavak postupka stečaja, likvidacije ili primene mera reorganizacije nad davaocem ili primaocem obezbeđenja.

Ne mogu se pobijati, niti utvrđivati ništavim odredbe ugovora o finansijskom obezbeđenju, kao ni davanje, sticanje i promena sredstva obezbeđenja u skladu s tim ugovorom, samo zbog toga što je ugovor o finansijskom obezbeđenju zaključen, ili je sredstvo obezbeđenja dato, stečeno ili promenjeno pre trenutka donošenja odgovarajuće odluke o pokretanju postupka stečaja ili likvidacije ili primene mera reorganizacije, odnosno preduzimanja pravne radnje u vezi sa tim postupkom ili u propisanom roku pre pokretanja postupka stečaja ili likvidacije ili primene mera reorganizacije nad davaocem ili primaocem obezbeđenja.

Ako je ugovor o finansijskom obezbeđenju zaključen, ili je sredstvo obezbeđenja dato, stečeno ili promenjeno na dan pokretanja postupka stečaja ili likvidacije ili primene mera reorganizacije, a nakon trenutka donošenja odgovarajuće odluke o pokretanju tog postupka ili primeni mera, ugovor o finansijskom obezbeđenju, kao i davanje, sticanje i promena sredstava obezbeđenja su pravno važeći i obavezujući ako primalac obezbeđenja dokaže da nije znao, niti je bio dužan da zna za pokretanje tog postupka ili primenu mera.

Na pobijanje pravnih poslova i radnji stečajnog dužnika koji je primalac ili davalac finansijskog obezbeđenja, primenjuju se odredbe zakona kojim se uređuje stečaj, osim ako su u suprotnosti s ovim zakonom.

Postupak stečaja ili likvidacije, u smislu ovog zakona, označava postupak stečaja ili likvidacije ili drugi postupak kolektivnog namirenja poverilaca, akcionara ili drugih članova društva iz imovine dužnika, bilo da je pokrenut dobrovoljno ili prinudno, a koji se sprovodi uz učešće sudskog ili drugog nadležnog organa.

Mere reorganizacije, u smislu ovog zakona, označavaju mere koje sudski ili drugi nadležni organ primenjuje radi očuvanja ili poboljšanja finansijskog stanja dužnika, ako te mere utiču na stečena prava trećih lica, posebno mere koje se odnose na zabranu ili ograničenje plaćanja, izvršenje obaveza ili smanjenje potraživanja.

Odnos prema drugim propisima

Član 19.

Sredstva obezbeđenja iz ovog zakona mogu se ugovarati bilo u skladu sa ovim zakonom bilo u skladu sa drugim zakonom kojim se uređuju sredstva obezbeđenja.

Na ugovor o finansijskom obezbeđenju iz ovog zakona primenjuju se odredbe zakona kojim se uređuju obligacioni odnosi i odredbe drugih propisa, osim ako su u suprotnosti sa odredbama ovog zakona.

Odredbe ovog zakona ne dovode u pitanje ovlašćenja Narodne banke Srbije u vezi s restrukturiranjem banke ili bankarske grupe koja su utvrđena zakonom kojim se uređuju banke, a na osnovu kojih se mogu utvrditi određena ograničenja koja se odnose na pravne posledice ugovora o finansijskom obezbeđenju, realizaciju sredstva obezbeđenja, netiranje po osnovu prevremenog dospeća ili prestanka obaveza ili bilo koji drugi način i uslove realizacije sredstva obezbeđenja.

VI. NADZOR

Nadzor nad primenom odredaba ovog zakona

Član 20.

Narodna banka Srbije vrši nadzor nad primenom odredaba ovog zakona kod subjekata nad čijim poslovanjem vrši kontrolu, odnosno nadzor prema posebnim zakonima, u skladu sa odredbama tih zakona kojima se uređuju kontrolna, odnosno nadzorna ovlašćenja Narodne banke Srbije.

Ako se primalac obezbeđenja nad kojim Narodna banka Srbije vrši kontrolu, odnosno nadzor u skladu sa odredbama posebnog zakona, ne pridržava odredaba ovog zakona, propisa, opštih uslova poslovanja ili dobrih poslovnih običaja koji se odnose na finansijsko obezbeđenje ili obaveza iz ugovora o finansijskom obezbeđenju – davalac obezbeđenja ili dužnik po kreditnom potraživanju, kada su ova lica fizička lica, imaju pravo na zaštitu svojih interesa u postupku ostvarivanja zaštite prava i interesa koji je uređen zakonom kojim se uređuje zaštita korisnika finansijskih usluga ili drugim posebnim zakonom, odnosno propisom Narodne banke Srbije.

Komisija za hartije od vrednosti vrši nadzor nad primenom odredaba ovog zakona kod subjekata nad čijim poslovanjem vrši nadzor prema posebnim zakonima, u skladu sa odredbama tih zakona kojima se uređuju nadzorna ovlašćenja ove komisije.

Ministarstvo nadležno za poslove finansija vrši nadzor kod subjekata koji nisu obuhvaćeni kontrolom, odnosno nadzorom iz st. 1. i 3. ovog člana.

Nadzorni organ iz st. 1, 3. i 4. ovog člana može bliže propisati uslove i način vršenja kontrole, odnosno nadzora nad sprovođenjem odredaba ovog zakona iz svoje nadležnosti.

VII. KAZNENE ODREDBE

Prekršaji

Član 21.

Novčanom kaznom od 100.000 do 2.000.000 dinara kazniće se za prekršaj pravno lice:

1) ako je zaključilo ugovor o finansijskom obezbeđenju kod kojeg nijedna ugovorna strana nije subjekt iz člana 3. stav 1. ovog zakona, u nameri da se na ovaj ugovor primenjuju odredbe ovog zakona (član 3);

2) ako, kao primalac obezbeđenja, postupi suprotno odredbama člana 4. st. 3. i 4. ovog zakona (član 4. st. 3. i 4);

3) ako je zaključilo ugovor o finansijskom obezbeđenju kod kojeg je kreditno potraživanje sredstvo obezbeđenja, a nisu ispunjeni uslovi iz člana 9. stav 4. ovog zakona (član 9. stav 4);

4) ako, kao primalac obezbeđenja, kod namirenja iz založenih sredstava obezbeđenja, postupi suprotno članu 15. st. 4. i 6. ovog zakona (član 15. stav 4. i 6);

5) ako, shodnom primenom člana 15. st. 4. i 6. ovog zakona, kao primalac obezbeđenja, pri namirenju potraživanja iz stečenih sredstava obezbeđenja ne postupi u skladu sa tim odredbama (član 16. stav 2).

Za radnje iz stava 1. ovog člana kazniće se i odgovorno lice u pravnom licu novčanom kaznom od 20.000 do 150.000 dinara.

Za radnje iz stava 1. ovog člana kazniće se i preduzetnik novčanom kaznom od 30.000 do 500.000 dinara.

VIII. ZAVRŠNE ODREDBE

Ugovori zaključeni pre početka primene ovog zakona

Član 22.

Na međusobna prava i obaveze subjekata iz člana 3. ovog zakona po osnovu ugovora kojim su ustanovljena sredstva obezbeđenja, a koji su zaključeni pre početka primene ovog zakona, primenjuju se propisi koji su važili pre početka primene ovog zakona.

Stupanje na snagu

Član 23.

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije", a primenjivaće se od 1. januara 2017. godine.


Ako Vam je ova vest privukla pažnju - podelite je:

Email Print