Email Print
24.10.2016.

NACRT ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O ŽIGOVIMA - Tekst propisa


NACRT ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O ŽIGOVIMA

Član 1.

U Zakonu žigovima ("Službeni glasnik RS", br. 104/09 i 10/13) u članu 1. posle stava 4. dodaje se novi stav 5. koji glasi:

"U smislu ovog zakona podaci o podnosiocu prijave žiga, nosiocu žiga, podnosiocu zahteva i podnosiocu predloga su podaci o ličnom imenu i adresi fizičkog lica, odnosno poslovnom imenu i sedištu pravnog lica."

Član 2.

U članu 4. stav 2. posle reči: "trodimenzionalnih oblika" dodaju se reči: "oblika robe ili njenog pakovanja".

Član 3.

U članu 5. stav 1. tačka 9. reči: "istu vrstu robe, odnosno usluga" zamenjuju se rečima: "istovetne robe, odnosno usluge."

U članu 5. stav 1. tačka 10. reči: "sličnu vrstu robe, odnosno usluga" zamenjuju se rečima: "slične robe, odnosno usluge."

U članu 5. stav 1. tačka 10. reči: "istovetnu ili sličnu vrstu robe, odnosno usluga" zamenjuju se rečima: "istovetne ili slične robe, odnosno usluge."

U članu 5. stav 1. tačka 11. reči: "istu ili sličnu vrstu robe, odnosno usluga" zamenjuju se rečima: "istovetne ili slične robe, odnosno usluge."

U članu 5. stav 1. posle tačke 15) dodaju se tačke 16), 17) i 18) i glase:

" 16) koji može da dovede do zabune sa ranijim žigom drugog lica zaštićenim u inostranstvu koji se koristio u inostranstvu u vreme podnošenja prijave i koji se i dalje koristi, pod uslovom da je, na datum podnošenja prijave, podnosilac postupao nesavesno;

17) koji je istovetan ranije zaštićenom znaku drugog lica za istovetne robe, odnosno usluge, a koji je istekao u periodu od šest meseci pre podnošenja prijave;

18) koji je istovetan ranije zaštićenom znaku drugog lica za slične robe, odnosno usluge ili sličan ranije zaštićenom znaku drugog lica za istovetne ili slične robe, odnosno usluge, a koji je istekao u periodu od šest meseci pre podnošenja prijave."

U članu 5. stav 4. menja se i glasi:

"U slučaju iz stava 1. tač. 10 -13. i tač. 16 -18. ovog člana znak se može zaštititi žigom uz izričitu pisanu saglasnost nosioca ranijeg prava. "

Član 4.

Član 8. menja se i glasi:

"Nadležni organ vodi Registar žigova.

Registar žigova sadrži naročito: broj prijave i datum podnošenja prijave; registarski broj žiga i datum upisa žiga u registar žigova; podatke o nosiocu žiga, odnosno podnosiocu prijave; izgled znaka i naznačenje roba i usluga na koje se znak odnosi; podatke o promenama koje se odnose na žig, odnosno prijavu (prenos prava, licenca, zaloga, franšiza i dr.).

Vlada bliže propisuje sadržinu registra iz stava 1. ovog člana.

Registar žigova se vodi u elektronskom obliku i dostupan je javnosti."

Član 5.

U članu 9. stav 1. briše se.

Član 6.

Član 15. briše se.

Član 7.

U članu 16. stav 4. reči: "Registar prijava" zamenjuju se rečima: "Registar žigova."

U članu 16. stav 8. reči: "Registar prijava" zamenjuju se rečima: "Registar žigova."

Član 8.

U članu 24. stav 2. reči: "Registru prijava" zamenjuju se rečima: "Registru žigova."

Član 9.

U članu 25. stav 4. reči: "Registar prijava" zamenjuju se rečima: "Registar žigova."

Član 10.

Posle člana 37. dodaje se član 37a koji glasi:

"Korišćenje međunarodno registrovanog žiga

Član 37a

Za potrebe dokazivanja korišćenja međunarodno registrovanog žiga u postupku oglašavanja žiga ništavim, postupku prestanka žiga zbog nekorišćenja i u postupku po tužbi zbog povrede prava, kao datum međunarodne registracije smatraće se datum na koji je istekao jednogodišnji rok koji počinje da teče od datuma obaveštenja (notifikacije) međunarodnog biroa o zahtevu za proširenje zaštite međunarodno registrovanog žiga za teritoriju Republike Srbije.

Ako istekom jednogodišnjeg roka iz stava 1. ovog člana postupak povodom zahteva za proširenje zaštite međunarodno registrovanog žiga na teritoriju Republike Srbije nije okončan, kao datum međunarodne registracije smatraće se datum izdavanja konačne odluke nadležnog organa upućene Međunarodnom birou o delimičnom ili potpunom odobravanju zaštite. "

Član 11.

U članu 38. stav 2. tačka 1. posle reči: "znak" briše se reč: "koji".

U članu 38. stav 2. tačka 2. menja se i glasi:

"znak koji je istovetan njegovom ranije zaštićenom znaku za sličnu robu, odnosno usluge ili sličan njegovom ranije zaštićenom znaku za istovetnu ili sličnu robu, odnosno usluge ako postoji verovatnoća da zbog te istovetnosti, odnosno sličnosti nastane zabuna u relevantnom delu javnosti, koja obuhvata i verovatnoću dovođenja u vezu tog znaka sa njegovim ranije zaštićenim znakom. "

Član 12.

U članu 41. stav 2. reči: "u skladu sa dobrim poslovnim običajima "zamenjuju se rečima: "u skladu sa ustaljenom i poštenom praksom u industrijskoj ili trgovačkoj delatnosti. "

Član 13.

U članu 52. posle stava 1. dodaje se novi stav 2. koji glasi:

" U slučaju da postoji više nosilaca istog žiga, odnosno više podnosilaca iste prijave žiga iz stava 1. ovog člana, za zaključivanje ugovora o licenci potreban je pristanak svih, ukoliko između njih nije drugačije ugovoreno. "

U članu 52. dosadašnji stavovi: 2, 3, 4, 5, 6 i 7. postaju stavovi: 3, 4, 5, 6, 7. i 8.

Član 14.

U Zakonu o žigovima u članu 60. stavovi 2 i 3. zamenjuju se stavovima 2, 3, 4, 5, 6 i 7, koji glase:

"Predlog za oglašavanje ništavim žiga na osnovu člana 5. stav 1. tač. 9), 10), 11), 12), 13), 16), 17) i 18) i člana 5. stav 6. ovog zakona može podneti samo nosilac ranijeg prava ili lice koje on ovlasti.

Kada je nosilac ranijeg prava trpeo, tokom pet uzastopnih godina pre podnošenja predloga, korišćenje kasnijeg žiga i bio svestan tog korišćenja, nema više pravo da na osnovu tog ranijeg prava podnese predlog za oglašavanje ništavim, osim ako je nosilac kasnijeg žiga prilikom podnošenja prijave bio nesavestan.

U slučaju iz stava 3. ovog člana, nosilac kasnijeg žiga nema pravo da se usprotivi korišćenju ranijeg prava, iako se nosilac ranijeg prava na to pravo više ne može pozivati protiv kasnijeg žiga.

Žig se ne može oglasiti ništavim na osnovu člana 5. stav 1. tač. 9), 10), 16), 17) i 18) ovog zakona ako raniji žig bez opravdanog razloga nije korišćen u Republici Srbiji za obeležavanje robe, odnosno usluga na koje se odnosi u periodu od pet godina pre podnošenja predloga za oglašavanje ništavim, izuzev ako je podnosilac prijave kasnijeg žiga bio nesavestan. U postupku po predlogu za oglašavanje žiga ništavim, nosilac ranijeg žiga ili njegov pravni sledbenik dužan je da dokaže da je žig korišćen.

Ako je ranije zaštićeni znak podnosioca predloga korišćen samo za deo robe, odnosno usluga za koje je registrovan, smatraće se u cilju primene stava 5. ovog člana da je registrovan samo za te robe, odnosno usluge."

Dosadašnji stav 4. postaje stav 8.

Član 15.

U članu 64. stav 2. broj: "3 " zamenjuje se brojem: "6"

Posle stava 2. dodaju se novi stavovi 3. i 4. koji glase:

"Korišćenjem žiga od strane nosioca žiga, u smislu stava 1. ovog člana i člana 60. stav 5. ovog zakona smatra se i korišćenje znaka zaštićenog žigom uz saglasnost nosioca žiga.

Korišćenjem žiga od strane nosioca žiga, u smislu stava 1. ovog člana i člana 60. stav 5. ovog zakona smatra se i korišćenje znaka zaštićenog žigom od strane lica ovlašćenog da koristi kolektivni žig ili žig garancije. "

Dosadašnji stavovi: 3, 4, 5, 6. postaju stavovi: 5, 6, 7. i 8.

Član 16.

U članu 65. reči: "istekom perioda od pet godina od dana kada je žig poslednji put korišćen, odnosno istekom perioda od pet godina od dana registrovanja žiga ako žig nije korišćen.", zamenjuju se rečima: "na dan podnošenja zahteva za prestanak žiga zbog nekorišćenja. "

Član 17.

U članu 73. stav 2. posle reči " povrede prava" dodaju se reči: "u obimu u kome je na osnovu ugovora stekao pravo na iskorišćavanje žiga, ".

U članu 73. stav 3. zamenjuje se novim stavom 3. koji glasi:

"Sud će, po tužbi iz stava 1. ovog člana odbiti tužbeni zahtev ukoliko, po prigovoru tuženog, utvrdi da žig tužioca nije korišćen u smislu člana 64. ovog zakona. "

U članu 73. dodaje se stav 4. koji glasi:

"Ukoliko se u slučaju iz stava 3. ovog člana utvrdi da je žig tužioca korišćen samo za deo robe, odnosno usluga za koje je registrovan, sud će prilikom odlučivanja uzeti u obzir samo onu robu, odnosno usluge za koje je tužilac dokazao korišćenje. "

Član 18.

Član 73a menja se i glasi:

"U slučaju povrede prava, tužilac tužbom može da zahteva naročito:

1) utvrđenje povrede prava ili postojanja ozbiljne pretnje da će pravo biti povređeno;

2) zabranu radnji kojima se vrši povreda ili radnji koje predstavljaju ozbiljnu pretnju da će pravo biti povređeno, kao i zabranu ponavljanja takvih ili sličnih radnji pod pretnjom novčane kazne;

3) naknadu štete;

4) objavljivanje presude o trošku tuženog;

5) oduzimanje, odnosno trajno isključenje iz prometa ili uništenje ili preinačenje, bez bilo kakve naknade, predmeta kojima je izvršena povreda;

6) zabranu otuđenja, oduzimanje, ili uništenje, bez bilo kakve naknade, materijala i predmeta koji su pretežno upotrebljeni u proizvodnji predmeta kojima je izvršena povreda prava.

Pri razmatranju tužbenih zahteva iz stava 1. tač. 5) i 6) ovog člana, sud uzima u obzir srazmeru između ozbiljnosti povrede prava i tužbenog zahteva, kao i interese trećih lica.

Ako je utvrđeno postojanje povrede prava, tužba se može podneti i protiv lica čije su usluge korišćene pri povredi prava (posrednik).

Oštećeni ima pravo na naknadu materijalne i nematerijalne štete.

Pri određivanju visine naknade štete iz stava 4. ovog člana, sud će uzeti u obzir sve okolnosti konkretnog slučaja, a posebno negativne ekonomske posledice koje trpi oštećeni, uključujući izgubljenu dobit, dobit koju je štetnik ostvario povredom prava.

Sud može umesto naknade štete iz stava 4. ovog člana, kada okolnosti slučaja to opravdavaju, da dosudi oštećenom paušalnu naknadu koja ne može biti niža od naknade koju bi primio za konkretni oblik korišćenja predmeta zaštite, da je to korišćenje bilo zakonito.

Kada povreda prava nije učinjena namerno ili krajnjom nepažnjom, sud može umesto naknade štete iz stava 4. ovog člana, da dosudi oštećenom naknadu u visini dobiti koju je štetnik ostvario povredom prava.

Sud će, u granicama tužbenog zahteva iz stava 1. tačka 4) ovog člana, odlučiti u kojem će sredstvu javnog informisanja biti objavljena presuda. Ako sud odluči da se objavi samo deo presude odrediće da se objavi izreka i prema potrebi onaj deo presude iz kog je vidljivo o kakvoj se povredi radi i ko je izvršio povredu. "

Član 19.

U članu 74. stav 1. reči: "a najdocnije u roku od pet godina od dana kad je povreda prvi put učinjena. ", zamenjuju se rečima: " a najkasnije u roku od pet godina od dana učinjene povrede ili od dana poslednje učinjene povrede kada se povreda vrši kontinuirano. "

Član 20.

Posle člana 74. dodaje se član 74a čiji naziv i tekst glasi:

"Pribavljanje dokaza

Član 74a

Ako se stranka u postupku koja je učinila verovatnim svoje tvrdnje poziva na dokaz koji se nalazi u posedu protivne stranke ili pod njenom kontrolom, sud će protivnoj stranci naložiti da dostavi pomenuti dokaz vodeći računa o poštovanju propisa o zaštiti poverljivih informacija.

Pod uslovima iz stava 1. ovog člana, u slučaju da je pravo povređeno prilikom obavljanja privredne delatnosti, sud će na predlog jedne stranke u postupku, naložiti protivnoj stranci da dostavi bankarske, finansijske i poslovne dokumente koji se nalaze u njenom posedu, ili pod njenom kontrolom, vodeći računa o poštovanju propisa o zaštiti poverljivih informacija. "

Član 21.

Član 75. menja se i glasi:

"Na predlog lica koje učini verovatnim da je njegovo pravo povređeno ili da će biti povređeno, sud može odrediti privremenu meru:

1. oduzimanja, odnosno isključenja iz prometa predmeta kojima se vrši povreda prava;

2. oduzimanja ili zabrane otuđenja materijala i predmeta koji su pretežno upotrebljeni u proizvodnji predmeta kojima se vrši povreda prava, odnosno pretežno namenjeni proizvodnji predmeta kojima se vrši povreda prava;

3. zabrane preduzimanja radnji kojima se vrši povreda prava ili koje predstavljaju ozbiljnu pretnju da će pravo biti povređeno.

Privremena mera se može, pod istim uslovima, odrediti i protiv svakog lica čije usluge je koristilo lice koje vređa pravo (posrednik).

Na predlog lica koje učini verovatnim da je njegovo pravo povređeno ili da će biti povređeno prilikom obavljanja privredne delatnosti i koje učini verovatnim postojanje okolnosti koje bi osujetile ili znatno ugrozile naknadu štete u slučaju povrede prava, sud može pored privremenih mera iz stava 1. odrediti i privremene mere:

1. zaplene pokretne i nepokretne imovine lica protiv koga se predlaže određivanje privremene mere;

2. zabrane isplate novčanih sredstava sa računa lica protiv koga se predlaže određivanje privremene mere.

Radi određivanja i sprovođenja privremene mere iz stava 3. ovog člana sud može naložiti dostavljanje bankarskih, finansijskih, poslovnih ili drugih bitnih dokumenata i podataka ili naložiti da se omogući pristup tim dokumentima i podacima.

Lice kome je izdata zabrana iz stava 1. tač. 2) i 3) i stava 3. tačka 2) ovog člana, kao i nalog iz stava 4. istog člana, a koje ne postupi po izrečenoj zabrani, odnosno nalogu, kazniće se u skladu sa odgovarajućim odredbama zakona kojim se uređuje postupak izvršenja i obezbeđenja. "

Član 22.

Posle člana 75. dodaju se članovi 75a-75b koji glase:

"Postupak za određivanje privremene mere

Član 75a

Sud može odrediti privremenu meru odmah po prijemu predloga za određivanje privremene mere i bez prethodnog izjašnjenja protivne stranke, a naročito ako postoji opasnost da zbog odlaganja predlagač pretrpi nenadoknadivu štetu.

Rešenje kojim je određena privremena mera, u slučaju iz stava 1. ovog člana, dostaviće se strankama u postupku bez odlaganja, a najkasnije po sprovođenju mere.

Kada je privremena mera određena pre pokretanja parničnog ili drugog postupka, tužba, odnosno predlog za pokretanje drugog postupka radi opravdanja mere mora se podneti u roku od 30 dana od dana donošenja rešenja o određivanju privremene mere.

Ukidanje privremene mere i naknada štete

Član 75b

Ako tužba ne bude podneta u roku iz člana 75a, odnosno ako ne bude pokrenut drugi postupak radi opravdanja privremene mere, sud će na predlog lica protiv koga je privremena mera određena obustaviti postupak i ukinuti sprovedene radnje.

Ako je privremena mera određena bez izjašnjenja protivne stranke, sud će u razumnom roku omogućiti toj stranci, na njen predlog, da se izjasni o privremenoj meri, nakon čega može obustaviti postupak i ukinuti sprovedene radnje ili izmeniti određenu meru.

Ako postupak bude obustavljen i sprovedene radnje budu ukinute u skladu sa ovim članom, ili ako sud utvrdi da povreda prava nije učinjena ili da nije postojala ozbiljna opasnost da će pravo biti povređeno, lice protiv koga je određena privremena mera ima pravo na naknadu štete koja joj je naneta privremenom merom.

Sud može usloviti određivanje privremene mere polaganjem odgovarajućeg novčanog iznosa kao sredstva obezbeđenja u slučaju nastanka štete iz stava 3. ovog člana. "

Član 23.

Član 76. menja se i glasi:

"Na predlog lica koje učini verovatnim da je njegovo pravo povređeno ili da će biti povređeno, sud može u toku, kao i pre pokretanja parničnog postupka odrediti obezbeđenje dokaza vodeći računa o poštovanju propisa o zaštiti poverljivih informacija.

Obezbeđenjem dokaza u smislu ovog zakona smatra se:

1) uzimanje detaljnog opisa proizvoda kojima se povređuje pravo, sa ili bez uzimanja uzorka tih proizvoda;

2) oduzimanje proizvoda ili dela proizvoda kojima se povređuje pravo, i ako je to opravdano, oduzimanje materijala i predmeta koji su pretežno upotrebljeni u proizvodnji ili stavljanju u promet predmeta kojima se vrši povreda prava, kao i oduzimanje dokumenata koji se odnose na navedeno. "

Član 24.

Posle člana 76. dodaju se članovi 76a-76b koji glase:

"Postupak za određivanje obezbeđenja dokaza

Član 76a

Sud može odrediti obezbeđenje dokaza odmah po prijemu predloga za obezbeđenje dokaza i bez izjašnjenja protivne stranke, a naročito ako postoji opasnost da zbog odlaganja predlagač pretrpi nenadoknadivu štetu ili da neki dokaz neće moći da se izvede ili da će njegovo kasnije izvođenje biti otežano.

Rešenje kojim je određeno obezbeđenje dokaza, u slučaju iz stava 1. ovog člana, dostaviće se strankama u postupku bez odlaganja, najkasnije po sprovođenju mere.

Kada je obezbeđenje dokaza određeno pre pokretanja parničnog postupka tužba zbog povrede prava se mora podneti u roku od 30 dana od dana donošenja rešenja o određivanju obezbeđenja dokaza.

Ukidanje obezbeđenja dokaza i naknada štete

Član 76b

Ako tužba ne bude podneta u roku iz člana 76a sud će na predlog protivne stranke obustaviti postupak i ukinuti sprovedene radnje.

Ako je obezbeđenje dokaza određeno bez izjašnjenja protivne stranke, sud će u razumnom roku omogućiti toj stranci, na njen predlog, da se izjasni o rešenju o obezbeđenju dokaza, nakon čega može obustaviti postupak i ukinuti sprovedene radnje ili izmeniti određeno obezbeđenje dokaza.

Ako postupak bude obustavljen i sprovedene radnje budu ukinute, ili ako sud utvrdi da povreda prava nije učinjena ili da nije postojala ozbiljna opasnost da će pravo biti povređeno, protivna stranka ima pravo na naknadu štete koja joj je naneta obezbeđenjem dokaza.

Sud može usloviti određivanje obezbeđenja dokaza polaganjem odgovarajućeg novčanog iznosa kao sredstva obezbeđenja u slučaju nastanka štete iz stava 3. ovog člana."

Član 25.

Član 77. briše se.

Član 26.

Član 78. briše se.

Član 27.

Član 79. menja se i glasi:

"Sud može, da naloži licu koje je izvršilo povredu prava da pruži informacije o poreklu i distributivnim kanalima robe, odnosno usluga kojima se vrši povreda prava, uključujući podatke o licima koja su učestvovala u povredi prava, kao i da preda dokumente koji su u vezi sa povredom prava.

Dostavljanje informacija iz stava 1. ovog člana sud može naložiti i drugom licu:

1) kod koga je pronađena roba prilikom obavljanja privredne delatnosti, a kojom se povređuje pravo;

2) koje koristi usluge pružene prilikom obavljanja privredne delatnosti, a kojima se povređuje pravo;

3) koje prilikom obavljanja privredne delatnosti pruža usluge koje se koriste u aktivnostima kojima se povređuje pravo;

4) koje je od strane lica iz tač. 1), 2) ili 3) ovog stava navedeno kao lice uključeno u proizvodnju ili distribuciju robe ili pružanje usluga kojima se povređuje pravo.

Pod informacijama iz stava 1. ovog člana smatraju se naročito:

1) podaci o proizvođačima, distributerima, dobavljačima i drugim licima koja su prethodno bila uključena u proizvodnju ili distribuciju robe ili pružanje usluga, kao i o prodavcima kojima je roba namenjena;

2) podaci o količinama proizvedene, isporučene ili naručene robe ili usluga, kao i o cenama takve robe ili usluga.

Ako lica iz st. 1. i 2. ovog člana iz neopravdanih razloga ne postupe po nalogu suda i ne dostave tražene informacije, odgovaraće za štetu koja na taj način nastane.

Odredbe ovog člana ne isključuju primenu odredaba drugih zakona koje se odnose na:

1) način korišćenja poverljivih podataka u građanskim i krivičnim postupcima;

2) odgovornost za zloupotrebu prava na dobijanje informacija;

3) pravo da se odbije davanje podataka iz razloga iz kojih se prema odredbama zakona kojim se uređuje parnični postupak može uskratiti svedočenje;

4) zaštitu poverljivosti izvora informacija, kao i obradu i zaštitu podataka o ličnosti. "

Samostalni članovi Zakona o izmenama i dopunama Zakona o žigovima

Član 28.

Od dana pristupanja Republike Srbije Evropskoj uniji, odredba člana 40. ovog zakona o iscrpljenju prava primenjivaće se i u slučaju da je nosilac žiga, odnosno lice koje je on ovlastio stavio u promet robu označenu žigom na teritoriju Evropske unije ili Evropskog ekonomskog prostora.

Član 29.

Postupci započeti do dana stupanja na snagu ovog zakona okončaće se po propisima po kojima su započeti.

Član 30.

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".

IZ OBRAZLOŽENJA

II RAZLOZI ZA DONOŠENJE ZAKONA

Rešenja iz predloženog Zakona o izmenama i dopunama Zakona o žigovima imaju za cilj da otklone izvesne uočene nedostatke terminološke prirode i da na taj način omoguće preciznije tumačenje i efikasniju primenu Zakona o žigovima. Izmene u delu kojim se uređuje građanskopravna zaštita imaju za cilj uspostavljanje efikasnijeg sistema zaštite žigova.

Određene izmene rezultat su primene pojedinih instituta važećeg Zakona o žigovima u praksi, kao i neophodnosti da se u tom smislu učine poboljšanja pojedinih odredbi.

Pored navedenog, određene izmene Zakona o žigovima nastale su u cilju usklađivanja sa Direktivom 2004/48/EZ Evropskog parlamenta i Saveta od 29.4.2004. godine o sprovođenju prava intelektualne svojine i sa Direktivom 2008/95/EZ Evropskog parlamenta i Saveta od 22.10.2008. godine o usklađivanju zakona država članica u oblasti žigova.

III OBJAŠNJENJE OSNOVNIH PRAVNIH REŠENJA

Član 1.

Ovom odredbom dodaje se nov stav 5. u članu 1. Zakona o žigovima. Novim stavom 5. se propisuje koji podaci se u smislu Zakona o žigovima smatraju podacima o podnosiocu prijave, nosiocu žiga, podnosiocu zahteva i podnosiocu predloga.

Navedena izmena je u skladu sa odredbom čl. 42. stav 2. Ustava Republike Srbije prema kome se zakonom uređuje prikupljanje, držanje, obrada i korišćenje podataka o ličnosti, sa članom 3. tačka 1) Zakona o zaštiti podataka ličnosti, prema kome je podatak o ličnosti svaka informacija koja se odnosi na fizičko lice, kao i sa članom 3. tačka 3) istog zakona prema kome se pod obradom podataka o ličnosti podrazumeva svaka radnja koja se preduzima u vezi sa datim podacima.

Član 2.

Ovom odredbom izmenjen je član 4. stav 2. Zakona o žigovima na taj način što je dodato da se znak pored reči, slogana, slova, brojeva, slika, crteža, rasporeda boja, trodimenzionalnih oblika, kombinacija tih znakova, muzičkih fraza prikazanih notnih pismom i sl, može sastojati i od oblika robe ili njenog pakovanja. Navedena izmena je posledica obaveze usklađivanja sa članom 2. Direktive 2008/95/EZ.

Član 3.

Ovim članom menjaju se odredbe člana 5. stav 1. tač. 9), 10) i 11) Zakona o žigovima na taj način što se termini: "ista, istovetna ili slična vrsta robe odnosno usluga" zamenjuju terminima: "ista, istovetna ili slična roba odnosno usluge". Navedene izmene imaju za cilj poboljšanje i preciziranje pomenutih formulacija u cilju njihove bolje primene.

U članu 5. stav 1. istog zakona dodata je nova tačka 16) kojom se predviđa zabrana zaštite žigom znaka koji može da dovede do zabune sa ranijim žigom koji je zaštićen i korišćen u inostranstvu, uz uslov da je prijavilac u vreme podnošenja prijave postupao nesavesno. Navedena izmena je izvršena je u cilju usklađivanja sa članom 4.4.g. Direktive 2008/95/EU.

U članu 5. stav 1. istog zakona dodate su nove tač. 17) i 18) kojima se predviđa zabrana zaštite žigom znaka koji je sličan odnosno istovetan ranije zaštićenom znaku drugog lica koji je istekao u vreme podnošenja prijave, ali u ograničenom vremenskom periodu od šest meseci. Navedena izmena je izvršena je

U cilju usklađivanja sa članom 4.4.d-f. Direktive 2008/95/EU.

Izmena stava 4. člana 5. istog zakona posledica je dodavanja novih tač. 16), 17) i 18). U skladu sa tim, mogućnost da se znak zaštiti žigom uz izričitu pisanu saglasnost nosioca ranijeg prava pored slučajeva iz stava 1. tač. 10)-13), predviđena je i u odnosu na slučajeve predviđene tač. 16), 17) i 18).

Član 4.

Ovim članom unose se izmene u član 8. Zakona o žigovima koje su posledica ukidanja Registra prijava žigova i obuhvatanja njegove sadržine jedinstvenim Registrom žigova koji se vodi u elektronskom obliku i koji je javno dostupna baza podataka.

Član 5.

Ovim članom briše se stav 1. člana 9. Zakona o žigovima, što je takođe posledica uvođenja jedinstvenog elektronskog Registra žigova.

Član 6.

Članom 6. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o žigovima briše se član 15. Zakona o žigovima koji propisuje sadržaj Registra prijava. Navedena izmena je u skladu sa izmenama članova 8. i 9. Zakona o žigovima, odnosno posledica je uvođenja jedinstvenog Registra žigova koji se vodi u elektronskom obliku.

Član 7.

Zamena reči "Registar prijava" rečima "Registar žigova" u članu 16. stavovi 4. i 8. Zakona o žigovima posledica je ukidanja Registra prijava žigova i obuhvatanja njegove sadržine jedinstvenim Registrom žigova koji se vodi u elektronskom obliku.

Član 8.

Članom 8. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o žigovima vrši se izmena u članu 24. stav 2. Zakona o žigovima tako što se reči "Registar prijava" zamenjuju rečima "Registar žigova", što je posledica ukidanja Registra prijava žigova i obuhvatanja njegove sadržine jedinstvenim Registrom žigova koji se vodi u elektronskom obliku.

Član 9.

Članom 9. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o žigovima, vrši se izmena u članu 25. stav 4. Zakona o žigovima na taj način što se reči "Registar prijava" zamenjuju rečima "Registar žigova", što je posledica ukidanja Registra prijava žigova i obuhvatanja njegove sadržine jedinstvenim Registrom žigova koji se vodi u elektronskom obliku.

Član 10.

Članom 10. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o žigovima formira se novi član 37a Zakona o žigovima pod naslovom "Korišćenje međunarodno registrovanog žiga" kojim se propisuje koji će se datum smatrati datumom međunarodne registracije žiga, a za potrebe dokazivanja korišćenja međunarodno registrovanog žiga u postupku za oglašavanje žiga ništavim, postupku prestanka žiga zbog nekorišćenja i u postupku po tužbi zbog povrede prava. Navedena izmena je izraz potrebe nastale u praksi da se izjednači računanje rokova relevantnih za dokazivanje korišćenja nacionalnih sa jedne, i međunarodnih žigova sa druge strane, imajući u vidu specifičnosti postupka međunarodnog registrovanja.

Član 11.

Članom 11. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o žigovima u članu 38. stav 1. Zakona o žigovima brisanjem reči: "koji" otklanja se tehnička greška.

U članu 38. stav 2. izmenjena je tačka 2. Zakona o žigovima na taj način što su reči: "istovetna ili slična vrsta roba odnosno usluga" zamenjene rečima: "istovetna ili slična roba odnosno usluge". Navedene izmene imaju za cilj poboljšanje i preciziranje pomenutih formulacija u cilju njihove bolje primene.

Član 12.

Članom 12. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o žigovima formulacija u članu 41. stav 2. Zakona o žigovima: "u skladu sa dobrim poslovnim običajima", zamenjuje se formulacijom: "u skladu sa ustaljenom i poštenom praksom u industrijskoj ili trgovačkoj delatnosti". Navedena izmena izvršena je u cilju usklađivanja sa članom 6.1.c. Direktive 2008/95/EZ.

Član 13.

Ovom odredbom menja se član 52. Zakona o žigovima na taj način što se dodaje nov stav 2. kojim se predviđa postojanje saglasnosti svih nosilaca prava u slučaju zaključivanja ugovora o licenci, ukoliko između njih nije drugačije ugovoreno. Navedena izmena izraz je potrebe preciziranja međusobnih odnosa suvlasnika žiga u slučaju zaključenja ugovora o licenci, a koji su u praksi izazvali dileme i različita tumačenja.

Član 14.

Članom 14. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o žigovima izmenjen je član 60. Zakona o žigovima. Izmenama ovog člana precizirane su odredbe koje se odnose na aktivnu legitimaciju za podnošenje predloga za oglašavanje ništavim žiga, unete su nove odredbe koje se odnose na ograničenje obima prava nosioca kasnije registrovanog žiga, kao i odredbe kojima se propisuje da će se u postupku po predlogu za oglašavanje ništavim žiga smatrati da je žig predlagača koji je korišćen samo za deo roba odnosno usluga, registrovan samo za te robe odnosno usluge. Navedene izmene su izvršene u cilju usklađivanja sa članom 9. 1-3. Direktive 2008/95/EZ.

Član 15.

Članom 15. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o žigovima menjaju se odredbe člana 64. Zakona o žigovima. Izmena u stavu 2. člana 64. se sastoji u pozivanju na član 60. stav 6. umesto pozivanja na član 60. stav 3. i posledica je izmena člana 60. istog zakona.

U članu 64. Zakona o žigovima, novim stavovima 3. i 4. unose se nove odredbe koje se odnose na korišćenje žiga u postupku za prestanak žiga zbog nekorišćenja. Navedene izmene su izvršene u cilju usklađivanja sa članom 10.2. Direktive 2008/95/EZ.

Član 16.

Članom 16. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o žigovima, izmenjen je član 65. Zakona o žigovima, izmenom datuma na koji žig prestaje da važi nakon okončanja postupka po zahtevu za prestanak zbog nekorišćenja. Predmetnom izmenom predviđa se da žig prestaje da važi na dan podnošenja zahteva za prestanak zbog nekorišćenja. Navedena izmena izvršena je u cilju efikasnije primene odredaba Zakona o žigovima kojima se propisuje prestanak žiga zbog nekorišćenja.

Član 17.

Članom 17. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o žigovima u članu 73. stav 2. posle reči "povrede prava" dodaju se reči: "u obimu u kome je na osnovu ugovora stekao pravo na iskorišćavanje žiga", čime se na precizniji način određuje aktivna legitimacija sticaoca licence žiga u postupku po tužbi zbog povrede prava.

Istim članom izmenjen je član 73. stav 3. Zakona o žigovima propisivanjem mogućnosti da sud odbije tužbeni zahtev ako po prigovoru tuženog, tokom postupka utvrdi da žig tužioca nije korišćen u smislu člana 64. istog zakona. Navedena izmena izvršena je u cilju preciziranja odredbe i samim tim efikasnije primene Zakona o žigovima.

U članu 73. dodaje se nov stav 4. kojim se predviđa da će u slučaju iz člana 73. stav 3. kada je žig tužioca korišćen samo sa deo roba odnosno usluga za koje je registrovan, sud prilikom donošenja odluke uzeti u obzir samo one robe odnosno usluge za koje je tužilac dokazao korišćenje. Navedene izmene su izvršene u cilju usklađivanja sa članom 11.4. Direktive 2008/95/EZ.

Član 18.

Članom 18. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o žigovima, vrši se izmena člana 73a Zakona o žigovima preciziranjem tužbenih zahteva koji se mogu podneti u slučaju povrede prava, uvodi se odgovornost lica čije su usluge korišćene pri povredi prava (posrednik), predviđeni su precizniji kriterijumi kojima se sud rukovodi prilikom određivanja visine naknade štete u slučaju povrede prava, kao i mogućnost da sud u granicama tužbenog zahteva donese odluku o objavi dela ili cele presude u određenom sredstvu javnog informisanja.

Navedene izmene rezultat su potrebe prakse za jasnijim formulacijama prilikom određivanja sadržine tužbenih zahteva, kao potrebe da se odrede precizniji kriterijumi koje sud treba da primeni prilikom određivanja visine naknade štete u slučaju povrede prava. Navedene izmene izvršene su i u cilju usklađivanja sa članovima 10, 11, 12, 13 i 14. Direktive 2004/48/ES o sprovođenju prava intelektualne svojine.

Član 19.

Ovom odredbom vrši se izmena u članu 74. stav 1. Zakona o žigovima. Zamenom reči: "a najdocnije u roku od pet godina od dana kad je povreda prvi put učinjena." rečima: "a najkasnije u roku od pet godina od dana učinjene povrede ili od dana poslednje učinjene povrede kada se povreda vrši kontinuirano". Navedena izmena ima za cilj potpuniju pravnu zaštitu nosioca prava odnosno tužioca u slučaju pokretanja postupka zbog povrede prava stvaranjem mogućnosti da se u slučaju kontinuirane povrede rok za podnošenje tužbe računa od dana poslednje učinjene povrede. Na taj način se rok za podnošenje tužbe u slučaju kontinuirane povrede prava produžava u odnosu na ranije zakonsko rešenje.

Član 20.

Članom 20. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o žigovima, formira se novi član 74a Zakona o žigovima pod naslovom "Pribavljanje dokaza" kojim se predviđa mogućnost da sud u postupku zbog povrede prava naloži dostavljanje dokaza koji se nalaze u posedu ili pod kontrolom tuženog, uključujući i bankarske, finansijske i poslovne dokumente, vodeći računa o poštovanju propisa o zaštiti poverljivih informacija. Navedena izmena izvršena je u cilju usklađivanja sa članom 6. Direktive 2004/48/ES o sprovođenju prava intelektualne svojine

Član 21.

Odredbom ovog člana menja se član 75. Zakona o žigovima na taj način što se na potpuniji i detaljniji način određuju vrste privremenih mera koje sud može da odredi, predviđa se dodatna mogućnost određivanja privremene mere i protiv lica čije su usluge korišćene od strane lica koje vređa pravo (posrednik). Takođe, uvode se i nove mere u slučaju postojanja okolnosti koje bi mogle ugroziti naknadu štete zbog povrede prava, predviđa se nova mogućnost da sud naloži dostavljanje bankarskih, finansijskih, poslovnih ili drugih bitnih dokumenata, sve pod pretnjom kazni, primenom odredaba zakona kojim se uređuje postupak izvršenja i obezbeđenja. Predmetne izmene posledica su usklađivanja sa članom 9. Direktive 2004/48/ES o sprovođenju prava intelektualne svojine.

Član 22.

Članom 22. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o žigovima, posle člana 75. Zakona o žigovima formirani su novi članovi 75a i 75b pod nazivom: "Postupak za određivanje privremene mere" i "Ukidanje privremene mere i naknada štete". Odredbama člana 75a na detaljan način propisuje se postupak za određivanje privremene mere, uslovi za izdavanje privremene mere, rokovi za dostavljanje rešenja o određivanju privremene mere i rok za pokretanje postupka radi opravdanja mere. Članom 75b propisuje se postupak za ukidanje privremene mere, mogućnost da lice protiv koga je određena privremena mera u predviđenim slučajevima dobije naknadu štete koja joj je naneta privremenom merom, kao i mogućnost suda da odredi polaganje sredstva obezbeđenja u slučaju nastanka štete. Uvedena je mogućnost da se protivna strana izjasni na privremenu meru u slučaju kada je privremena mera određena bez izjašnjenja te stranke. Ovim članovima preuzete su, grupisane i dopunjene odredbe iz ranijeg člana 75. Zakona o žigovima koje su se odnosile na postupak određivanja i prestanka privremene mere. Navedene izmene unete su u cilju usklađivanja sa članom 9. Direktive 2004/48/ES o sprovođenju prava intelektualne svojine.

Član 23.

Članom 23. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o žigovima menja se član 76. Zakona o žigovima tako što se na potpuniji i detaljniji način propisuju uslovi za određivanje mere obezbeđenja dokaza, kao i koje mere se smatraju merama za obezbeđenje dokaza. Navedene izmene unete su u cilju usklađivanja sa članom 7. Direktive 2004/48/ES o sprovođenju prava intelektualne svojine.

Član 24.

Članom 24. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o žigovima, posle člana 76. Zakona o žigovima formirani su novi članovi 76a i 76b pod nazivom: "Postupak za određivanje obezbeđenja dokaza" i "Ukidanje obezbeđenja dokaza i naknada štete". Odredbama člana 76a na detaljan način propisuje se postupak za određivanje obezbeđenja dokaza, uslovi za izdavanje te mere, rokovi za dostavljanje rešenja kojim je određeno obezbeđenje dokaza, rok za pokretanje postupka radi opravdanja obezbeđenja dokaza. Članom 75b propisuje se postupak za ukidanje obezbeđenja dokaza, mogućnost da lice protiv koga je određeno obezbeđenje dokaza u predviđenim slučajevima dobije naknadu štete koja mu je naneta obezbeđenjem dokaza, kao i mogućnost suda da odredi polaganje sredstva obezbeđenja u slučaju nastanka štete. Uvedena je mogućnost da se protivna strana izjasni na rešenje o obezbeđenju dokaza u slučaju kada je doneto bez izjašnjenja te stranke. Ovim članovima preuzete, grupisane i dopunjene odredbe iz ranijeg člana 76. Zakona o žigovima koje su se odnosile na postupak određivanja i prestanka mere obezbeđenje dokaza. Navedene izmene unete su u cilju usklađivanja sa članom 7. Direktive 2004/48/ES o sprovođenju prava intelektualne svojine.

Član 25.

Ovom odredbom brisan je član 77. Zakona o žigovima s obzirom da je sadržina tog člana preuzeta članovima 75. do 76b.

Član 26.

Ovom odredbom brisan je član 78. Zakona o žigovima, s obzirom da je polaganje sredstva obezbeđenja predviđeno izmenama članova kojima se propisuje privremena mera i obezbeđenje dokaza.

Član 27.

Članom 27. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o žigovima izmenjen je član 79. Zakona o žigovima na taj način što se na detaljniji način određuje lice kome sud može naložiti dostavljanje informacija u vezi sa povredom prava. Predviđa se da obaveza dostavljanja informacija ne isključuje primenu odredaba drugih zakona u određenim slučajevima. Navedenim izmenama vrši se usklađivanje sa članom 8. Direktive 2004/48/ES o sprovođenju prava intelektualne svojine.

Član 28.

Pristupanjem Republike Srbije Evropskoj uniji princip nacionalnog iscrpljenja prava iz člana 40. Zakona o žigovima biće zamenjen principom regionalnog iscrpljenja prava koji obuhvata teritoriju Evropske unije ili Evropskog ekonomskog prostora.

Član 29.

Odredbom člana 29. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o žigovima propisano je da će postupci započeti do dana stupanja na snagu ovog zakona biti okončani po propisima po kojima su započeti

Član 30.

Odredbom člana 30. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o žigovima propisano je stupanje na snagu ovog zakona.


Ako Vam je ova vest privukla pažnju - podelite je:

Email Print