Email Print
28.10.2016.

NACRT ZAKONA O ZDRAVSTVENOJ ZAŠTITI I ZDRAVSTVENOM OSIGURANJU VOJNIH OSIGURANIKA - Tekst propisa


NACRT ZAKONA O ZDRAVSTVENOJ ZAŠTITI I ZDRAVSTVENOM OSIGURANJU VOJNIH OSIGURANIKA

Deo prvi

UVODNE ODREDBE

I. PREDMET ZAKONA I DEFINICIJE

1. Predmet

Član 1.

Ovim zakonom uređuju se sistem zdravstvene zaštite u Ministarstvu odbrane i Vojsci Srbije, organizacija vojne zdravstvene službe, prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja korisnika prava, način ostvarivanja zdravstvene zaštite i zdravstvenog osiguranja korisnika prava, organizacija i finansiranje obaveznog zdravstvenog osiguranja korisnika prava, nadležnost, delokrug i organizacija Fonda za socijalno osiguranje vojnih osiguranika, nadzor nad sprovođenjem ovog zakona, kao i druga pitanja od značaja za sistem zdravstvene zaštite u Ministarstvu odbrane i Vojsci Srbije i zdravstvenog osiguranja korisnika prava.

2. Definicije

Član 2.

Izrazi koji se koriste u ovom zakonu imaju sledeće značenje:

1) vojni osiguranik je profesionalno vojno lice,lice koje je po osnovuprofesionalne vojne službe ostvarilo pravo na penziju u skladu sa propisima kojima je uređeno penzijsko i invalidsko osiguranje i porodični penzioner (u daljem tekstu: korisnik vojne penzije), vojni službenik, vojni nameštenik, vojni službenik i vojni nameštenik koji ostvari pravo na penziju nakon stupanja na snagu ovog zakona i lice koje ostvari pravo na porodičnu penziju po tom osnovu nakon stupanja na snagu ovog zakona;
2) osigurano lice je član porodice vojnog osiguranika,ukoliko osiguranje neostvaruje po drugom osnovu;
3) drugi osiguranik je vojnik na služenju vojnog roka,lice u rezervnom sastavu dok senalazi na vojnoj dužnosti u Vojsci Srbije, učenik i kadet vojnoškolske ustanove i lice na drugom stručnom osposobljavanju za oficire i podoficire;
4) korisnik prava je vojni osiguranik,osigurano lice i drugi osiguranik;
5) Fond za socijalno osiguranje vojnih osiguranika je organizacija sa statusomorganizacije za obavezno socijalno osiguranje u kojem se ostvaruju prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja i obezbeđuju sredstva za zdravstveno osiguranje i materijalno obezbeđenje korisnika prava u skladu sa ovim zakonom;
6) vojna zdravstvena služba je zdravstvena služba u Ministarstvu odbrane i VojsciSrbije koja obavlja zdravstvenu delatnost kao logističku podršku Vojske Srbije u miru i u ratu i pruža zdravstvenu zaštitu korisnicima prava i drugim licima u skladu sa zakonom;
7) vojna zdravstvena ustanova je zdravstvena ustanova osnovana u skladu sa zakonomkojim se uređuje oblast odbrane, a za obavljanje zdravstvene delatnosti;
8) stručno-medicinski organ je medicinski organ koji učestvuje u postupkuostvarivanja prava u skladu sa ovlašćenjima propisanim ovim zakonom;
9) civilne zdravstvene ustanove su zdravstvene ustanove i privatna praksa kojeobavljaju zdravstvenu delatnost na teritoriji Republike Srbije, u skladu sa zakonom kojim se uređuje oblast zdravstvena zaštita;
10) zdravstvena zaštita je organizovana i sveobuhvatna delatnost sa osnovnim ciljemda se ostvari najviši nivo očuvanja zdravlja korisnika prava obuhvaćenih ovim zakonom i drugih lica pod uslovima određenim zakonom, u miru i u ratu;
11) zdravstveno osiguranje je obavezno zdravstveno osiguranje kojim se korisnicimaprava obezbeđuju prava utvrđena ovim zakonom;
12) zdravstvena delatnost je delatnost kojom se obezbeđuje zdravstvena zaštitakorisnika prava i drugih lica, a koja obuhvata sprovođenje mera i aktivnosti zdravstvene zaštite koje se, u skladu sa zdravstvenom doktrinom i uz upotrebu zdravstvenih tehnologija, koriste za očuvanje i unapređenje zdravlja ljudi.

Pojmovi upotrebljeni u ovom zakonu u gramatičkom muškom rodu, podrazumevaju prirodni muški i ženski rod lica na koje se odnose.

II. ZDRAVSTVENA ZAŠTITA

Član 3.

Zdravstvena zaštita, u smislu ovog zakona, obuhvata sprovođenje mera za očuvanje i unapređenje zdravlja, sprečavanje, suzbijanje i rano otkrivanje bolesti, povreda i drugih poremećaja zdravlja i blagovremeno i efikasno lečenje i rehabilitaciju.

Mere i aktivnosti zdravstvene zaštite moraju biti zasnovane na naučnim dokazima, odnosno moraju biti bezbedne, sigurne i efikasne, i u skladu sa načelima profesionalne etike.

Član 4.

Poslovi zdravstvene zaštite koji se odnose na zaštitu ljudi od zaraznih bolesti koje se mogu preneti sa životinja na ljude (zoonoze), na bezbednost hrane i na preventivnu zdravstvenu zaštitu vrše se u saradnji sa organima koji vrše poslove veterinarske zaštite u Ministarstvu odbrane i Vojsci Srbije, u skladu sa zakonom.

1. Zdravstvena delatnost u Ministarstvu odbrane i Vojsci Srbije

Član 5.

Zdravstvenu delatnost u Ministarstvu odbrane i Vojsci Srbije obavlja vojna zdravstvena služba.

2. Vojna zdravstvena služba

Član 6.

Vojna zdravstvena služba osniva se radi sprovođenja i obezbeđivanja zdravstvene zaštite u skladu sa ovim zakonom.

Ministar odbrane propisuje posebne uslove za osnivanje vojnih zdravstvenih ustanova i obavljanje zdravstvene delatnosti koji se odnose na neposredno izvršavanje zadataka logističke podrške Vojske Srbije u miru i u ratu.

3. Finansiranje zdravstvene zaštite u Ministarstvu odbrane i Vojsci Srbije

Član 7.

Sredstva za sprovođenje zdravstvene zaštite, prava iz zdravstvenog osiguranja, kao i za rad i razvoj vojne zdravstvene službe, obezbeđuju se u skladu sa zakonom.

III. ZDRAVSTVENO OSIGURANjE

Član 8.

Zdravstveno osiguranje u smislu ovog zakona jeste obavezno zdravstveno osiguranje kojim se korisnicima prava obezbeđuju prava utvrđena ovim zakonom.

Sredstva za ostvarivanje prava iz stava 1. ovog člana obezbeđuju se uplatom doprinosa za zdravstveno osiguranje vojnih osiguranika, doprinosa za zdravstveno osiguranje lica iz člana 2. stav 1. tačka 3) ovog zakona, kao i iz drugih izvora, u skladu sa zakonom.

Deo drugi

ZDRAVSTVENA ZAŠTITA VOJNIH OSIGURANIKA

I. DRUŠTVENA BRIGA ZA ZDRAVLjE U MINISTARSTVU ODBRANE I

VOJSCI SRBIJE

Član 9.

Društvena briga za zdravlje u Ministarstvu odbrane i Vojsci Srbije ostvaruje se skladu sa zakonom kojim se uređuje oblast zdravstvene zaštite u Republici Srbiji.

II. NAČELA ZDRAVSTVENE ZAŠTITE U MINISTARSTVU ODBRANE I

VOJSCI SRBIJE

Član 10.

Zdravstvena zaštita u Ministarstvu odbrane i Vojsci Srbije ostvaruje se na načelima na kojima se ostvaruje zdravstvena zaštita u Republici Srbiji, propisanim zakonom kojim je uređena oblast zdravstvene zaštite.

III. LjUDSKA PRAVA I VREDNOSTI U ZDRAVSTVENOJ ZAŠTITI U

MINISTARSTVU ODBRANE I VOJSCI SRBIJE, PRAVA I DUŽNOSTI

PACIJENATA I OBAVEŠTAVANjE JAVNOSTI

Član 11.

Ljudska prava i vrednosti u zdravstvenoj zaštiti u Ministarstvu odbrane i Vojsci Srbije, prava i dužnosti pacijenata, kao i obaveštavanje javnosti ostvaruju se u skladu sa zakonom kojim je uređena oblast zdravstvene zaštite u Republici Srbiji i zakonom kojim su na poseban način uređena prava i obaveze pacijenata.

IV. OBAVEZNO UPUĆIVANjE U PSIHIJATRIJSKU USTANOVU

Član 12.

Obavezno upućivanje u psihijatrijsku ustanovu, odnosno na bolničko lečenje u psihijatrijskoj klinici ili psihijatrijskom odeljenju stacionarne vojne zdravstvene ustanove vrši se u skladu sa odredbama zakona kojim je uređena oblast zdravstvene zaštite u Republici Srbiji i zakonom kojim je na poseban način uređena zaštita lica sa mentalnim smetnjama.

V. VOJNA ZDRAVSTVENA SLUŽBA

Član 13.

Vojnu zdravstvenu službu čine:

1) zdravstvena odeljenja – ambulante u sastavu jedinica i ustanova Ministarstva odbrane i Vojske Srbije i sanitetske jedinice i ustanove Vojske Srbije (u daljem tekstu: sanitetske jedinice i ustanove);
2) vojne zdravstvene ustanove organizaciono i funkcionalno vezane za Ministarstvo odbrane ( u daljem tekstu: vojne zdravstvene ustanove);
3) zdravstveni radnici i zdravstveni saradnici koji zdravstvenu delatnost obavljaju u vojnim zdravstvenim ustanovama i sanitetskim jedinicama i ustanovama.

Sanitetske jedinice i ustanove propisuju se aktom o organizaciji i formaciji Vojske Srbije.

U sastavu sanitetskih jedinica i ustanova posebno se mogu formirati centri, zavodi i instituti ili kao posebne sanitetske jedinice i ustanove (u daljem tekstu: posebno formirani centar, zavod i institut), i to kao centar za preventivno-medicinsku zaštitu, vazduhoplovnomedicinski institut i drugi, u skladu sa posebnim potrebama pojedinih grupacija korisnika prava.

Član 14.

Zdravstvena zaštita korisnika prava ostvaruje se u vojnim zdravstvenim ustanovama.

Zdravstvenu zaštitu korisnici prava mogu ostvarivati i u zdravstvenim ustanovama iz Plana mreže zdravstvenih ustanova Republike Srbije, kao i u drugim civilnim zdravstvenim ustanovama i privatnoj praksi na osnovu zaključenih ugovora, a na teret sredstava Ministarstva odbrane i Fonda.

Vojne zdravstvene ustanove u skladu sa ovim zakonom pružaju zdravstvenu zaštitu korisnicima prava, osiguranicima Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje i osiguranicima drugih organizacija zdravstvenog osiguranja, u skladu sa zaključenim ugovorima, kao i drugim građanima i strancima, u skladu sa zakonom kojim je uređena oblast zdravstvene zaštite u Republici Srbiji i u skladu sa propisima kojima je uređen dopunski rad u vojnim zdravstvenim ustanovama.

VI. VRSTE I USLOVI ZA OSNIVANjE I PRESTANAK RADA VOJNIH

ZDRAVSTVENIH USTANOVA

Član 15.

Vojne zdravstvene ustanove svojim aktom osniva ministar odbrane u skladu sa zakonom.

Vojne zdravstvene ustanove osnivaju se sredstvima u državnoj svojini.

Vojna zdravstvena ustanova može obavljati zdravstvenu delatnost ako ispunjava uslove za obavljanje zdravstvene delatnosti u Republici Srbiji i posebne uslove iz člana 6. stav 2. ovog zakona.

Ministar odbrane rešenjem utvrđuje da vojna zdravstvena ustanova ispunjava uslove za obavljanje zdravstvene delatnosti.

O ukidanju, spajanju i podeli vojnih zdravstvenih ustanova odlučuje ministar odbrane.

Član 16.

Vojna zdravstvena ustanova može se osnovati kao:

1) zdravstveno odeljenje ─ambulanta;
2) apoteka;
3) vojnomedicinski centar;
4) zavod;
5) centralna apoteka – skladište;
6) vojna bolnica;
7) institut;
8) centar vojnomedicinskih ustanova;
9) Vojnomedicinska akademija.

VII. PROCENA ZDRAVSTVENIH TEHNOLOGIJA

Član 17.

U sprovođenju zdravstvene zaštite, vojna zdravstvena služba primenjuje naučno dokazane, proverene i bezbedne zdravstvene tehnologije u prevenciji, dijagnostici, lečenju i rehabilitaciji, u skladu sa propisima kojima je uređena oblast zdravstvene zaštite u Republici Srbiji.

VIII. ZABRANA OGLAŠAVANjA ODNOSNO REKLAMIRANjA

Član 18.

Zabrana oglašavanja, odnosno reklamiranja propisana zakonom kojim je uređena oblast zdravstvene zaštite u Republici Srbiji odnosi se i na vojne zdravstvene ustanove.

Dozvoljeno je oglašavanje naziva vojne zdravstvene ustanove, sedišta, zdravstvene delatnosti, kao i radnog vremena.

IX. OBELEŽAVANjE VOJNE ZDRAVSTVENE USTANOVE

Član 19.

Vojne zdravstvene ustanove dužne su da istaknu naziv ustanove, radno vreme i sedište u skladu sa aktom ministra odbrane kojim se propisuje način unutrašnjeg i spoljašnjeg obeležavanja vojne zdravstvene ustanove.

X. VOĐENjE ZDRAVSTVENE DOKUMENTACIJE I EVIDENCIJE

Član 20.

Vojne zdravstvene ustanove i sanitetske jedinice i ustanove koje obavljaju određene poslove zdravstvene delatnosti u skladu sa ovim zakonom dužne su da vode zdravstvenu dokumentaciju i evidenciju i da u propisanim rokovima dostavljaju individualne, zbirne i periodične izveštaje nadležnoj zdravstvenoj ustanovi u skladu sa odredbama zakona kojim je uređena oblast zdravstvene dokumentacije i evidencije u oblasti zdravstva.

XI. ZDRAVSTVENI INFORMACIONI SISTEM

Član 21.

Radi planiranja i efikasnog upravljanja sistemom zdravstvene zaštite, kao i prikupljanja i obrade podataka u vezi sa zdravstvenim stanjem lica i funkcionisanjem vojne zdravstvene službe, odnosno prikupljanja i obrade zdravstvenih informacija organizuje se i razvija zdravstveni informacioni sistem u Ministarstvu odbrane i Vojsci Srbije.

Program rada, razvoja, zaštite podataka i organizacije zdravstvenog informacionog sistema, kao i sadržaj zdravstvenih informacija iz stava 1. ovog člana donosi ministar odbrane.

XII. RASPORED RADA I RADNO VREME U VOJNOJ

ZDRAVSTVENOJ SLUŽBI

1. Raspored rada i radno vreme

Član 22.

Nedeljni raspored rada, početak i završetak radnog vremena u vojnoj zdravstvenoj ustanovi i sanitetskoj jedinici i ustanovi utvrđuje načelnik, odnosno upravnik vojne zdravstvene ustanove zavisno od vrste zdravstvene ustanove odnosno zadataka sanitetske jedinice i ustanove, kao i od vrste zdravstvene delatnosti koju obavlja, a u skladu sa potrebama i organizacijom rada drugih vojnih zdravstvenih ustanova i sanitetskih jedinica i ustanova na određenoj teritoriji.

U okviru utvrđenog nedeljnog rasporeda rada i radnog vremena vojna zdravstvena ustanova i sanitetska jedinica i ustanova pruža zdravstvenu zaštitu radom u jednoj smeni i u dve smene ili više smena.

2. Stručno dežurstvo u vojnoj zdravstvenoj službi

Član 23.

U vojnoj zdravstvenoj ustanovi i sanitetskoj jedinici i ustanovi može da se uvede stručno dežurstvo (u daljem tekstu: dežurstvo).

Za vreme trajanja dežurstva, zdravstveni radnik mora biti prisutan u vojnoj zdravstvenoj ustanovi i sanitetskoj jedinici i ustanovi.

Odluku o uvođenju i obimu dežurstva na nivou vojne zdravstvene ustanove, odnosno sanitetske jedinice i ustanove donosi načelnik, odnosno upravnik vojne zdravstvene ustanove, odnosno nadležni starešina jedinice Vojske Srbije u kojoj se nalazi sanitetska jedinica i ustanova.

Zdravstveni radnik za koga je odlukom iz stava 3. ovog člana uvedeno dežurstvo ima pravo na naknadu u skladu sa zakonom i propisima kojima se uređuju naknade profesionalnih pripadnika Vojske Srbije.

Pripravnost i rad po pozivu

Član 24.

Pod dežurstvom, u smislu ovog zakona, smatra se i pripravnost i rad po pozivu.

U vojnoj zdravstvenoj ustanovi i sanitetskoj jedinici i ustanovi može se organizovati pripravnost i rad po pozivu.

Pripravnost je poseban oblik rada kod kojeg zdravstveni radnik ne mora biti prisutan u vojnoj zdravstvenoj ustanovi odnosno sanitetskoj jedinici i ustanovi, ali mora biti stalno dostupan radi pružanja hitne medicinske pomoći u vojnoj zdravstvenoj ustanovi odnosno sanitetskoj jedinici i ustanovi.

Rad po pozivu je poseban oblik rada kod kojeg zdravstveni radnik ne mora biti prisutan u vojnoj zdravstvenoj ustanovi odnosno sanitetskoj jedinici i ustanovi, ali se mora odazvati na poziv radi pružanja zdravstvene zaštite.

Odluku o uvođenju i obimu pripravnosti i rada po pozivu donosi načelnik odnosno upravnik vojne zdravstvene ustanove odnosno nadležni starešina.

Zdravstveni radnici koji obavljaju poslove iz st. 3. i 4. ovog člana imaju pravo na naknadu u skladu sa zakonom i propisima kojima se uređuju naknade profesionalnih pripadnika Vojske Srbije.

XIII. DELATNOST I ORGANIZACIJA VOJNE ZDRAVSTVENE SLUŽBE

1. Zajedničke odredbe

Član 25.

Zdravstvena delatnost u Ministarstvu odbrane i Vojsci Srbije obavlja se na primarnom, sekundarnom i tercijarnom nivou.

Član 26.

Vojna zdravstvena služba dužna je da:

1) prati zdravstveno stanje korisnika prava u oblasti za koju je osnovana i da preduzima i predlaže mere za njegovo unapređivanje;
2) prati i sprovodi metode i postupke prevencije, dijagnostike, lečenja i rehabilitacije zasnovane na dokazima, a naročito utvrđene stručno-metodološke i doktrinarne protokole;
3) obezbeđuje uslove za stalno stručno usavršavanje lica na službi u vojnoj zdravstvenoj službi;
4) sprovodi programe zdravstvene zaštite;
5) sprovodi mere radi sprečavanja neželjenih komplikacija i posledica pri pružanju zdravstvene zaštite, kao i mere opšte sigurnosti za vreme boravka lica u vojnim zdravstvenim ustanovama i sanitetskim jedinicama i ustanovama i obezbeđuje stalnu kontrolu ovih mera;
6) organizuje i sprovodi mere stalnog unapređenja kvaliteta stručnog rada;
7) organizuje i sprovodi mere u slučaju elementarnih i drugih većih nepogoda i vanrednih prilika, kao i neposredne ratne opasnosti i ratnog stanja;
8) organizuje odnosno obezbeđuje mere za odlaganje, odnosno uništavanje medicinskog otpada u skladu sa zakonom;
9) obezbeđuje zdravstvenu podršku aktivnostima Ministarstva odbrane i Vojske Srbije, u zemlji i inostranstvu;
10) obavlja i druge poslove u skladu sa zakonom.

Član 27.

Vojne zdravstvene ustanove koje su organizovane kao vojne bolnice, vojnomedicinski centri, centar vojnomedicinskih ustanova, Vojnomedicinska akademija, kao i posebno formirani centri, zavodi i instituti, pored poslova iz člana

26. ovog zakona, dužne su da:

1) istražuju i otkrivaju uzroke, pojave i širenje oboljenja odnosno povreda, kao i način i mere za njihovo sprečavanje, suzbijanje, rano otkrivanje i efikasno i blagovremeno lečenje i rehabilitaciju;
2) vrše ispitivanje i predlažu uvođenje novih metoda prevencije, dijagnostike, lečenja i rehabilitacije;
3) učestvuju u utvrđivanju stručno-medicinskih i doktrinarnih stavova i pružaju stručno-metodološku pomoć u njihovom sprovođenju;
4) organizuju i sprovode praktičnu nastavu u toku školovanja i stručnog usavršavanja zdravstvenih radnika i zdravstvenih saradnika;
5) učestvuju u sprovođenju unutrašnje i spoljne provere kvaliteta stručnog rada u drugim vojnim zdravstvenim ustanovama i sanitetskim jedinicama i ustanovama;
6) organizuju i sprovode i druge mere, u skladu sa zakonom.

2. Referentne zdravstvene ustanove

Član 28.

Vojna zdravstvena ustanova, odnosno sanitetska jedinica i ustanova može biti utvrđena kao referentna zdravstvena ustanova za pojedine oblasti zdravstvene delatnosti pod uslovima i u postupku propisanim zakonom kojim je uređena oblast zdravstvene zaštite u Republici Srbiji.

Ministru nadležnom za poslove zdravlja ministar odbrane predlaže vojne zdravstvene ustanove, odnosno sanitetske jedinice i ustanove za uključivanje u mrežu referentnih zdravstvenih ustanova u Republici Srbiji, kao i za određivanje centra za kontrolu trovanja Republike Srbije i centra za određenu vrstu retkih bolesti.

3. Farmaceutska zdravstvena delatnost

Član 29.

Vojne zdravstvene ustanove, odnosno sanitetske jedinice i ustanove koje obavljaju zdravstvenu delatnost na primarnom, sekundarnom i tercijarnom nivou obavljaju i poslove farmaceutske zdravstvene delatnosti pod uslovima propisanim ovim zakonom.

Pod farmaceutskom zdravstvenom delatnošću, u smislu ovog zakona, podrazumeva se snabdevanje lekovima i određenim vrstama medicinskih sredstava za potrebe korisnika prava i vojnih zdravstvenih ustanova i sanitetskih jedinica i ustanova obezbeđivanjem racionalne farmakoterapije radi lečenja, poboljšanja i održavanja kvaliteta života pacijenata, koje diplomirani farmaceut, odnosno diplomirani farmaceut sa odgovarajućom specijalizacijom obavlja u saradnji sa drugim zdravstvenim radnicima, kao i kontinuirani proces poboljšanja upotrebe lekova i određenih vrsta medicinskih sredstava, odnosno praćenja neželjenih reakcija na lekove i medicinska sredstva.

Farmaceutska zdravstvena delatnost obavlja se u skladu sa ovim zakonom, zakonom kojim se uređuje oblast zdravstvene zaštite u Republici Srbiji, zakonom kojim se uređuje oblast lekova i medicinskih sredstava, odredbama ovog zakona kojima se uređuje vojno zdravstveno osiguranje, kao i u skladu sa Dobrom apotekarskom praksom.

Dobra apotekarska praksa utvrđuje se na način uređen zakonom kojim se uređuje zdravstvena zaštita u Republici Srbiji.

Član 30.

Farmaceutska zdravstvena delatnost obuhvata:

1) unapređivanje farmakoterapijskih mera i postupaka u racionalnoj upotrebi lekova i određenih vrsta medicinskih sredstava;
2) racionalizaciju troškova za sprovođenje utvrđenih terapijskih protokola lečenja;
3) praćenje neželjenih reakcija na lekove i medicinska sredstva, kao i izbegavanje ili smanjivanje tih reakcija;
4) izbegavanje interakcija terapijskog dupliranja primene lekova;
5) druge poslove farmaceutske zdravstvene delatnosti u skladu sa zakonom.

Farmaceutska zdravstvena delatnost obuhvata i izradu galenskih odnosno magistralnih lekova, u skladu sa zakonom.

Član 31.

Farmaceutska zdravstvena delatnost obavlja se u organizacionom delu stacionarne vojne zdravstvene ustanove (u daljem tekstu: bolnička apoteka) odnosno u organizacionom delu druge vojne zdravstvene ustanove i sanitetske jedinice i ustanove (u daljem tekstu: vojna apoteka) koji obezbeđuje snabdevanje lekovima i određenim vrstama medicinskih sredstava.

Farmaceutsku zdravstvenu delatnost obavlja diplomirani farmaceut odnosno diplomirani farmaceut sa odgovarajućom specijalizacijom (u daljem tekstu: farmaceut) i farmaceutski tehničar sa odgovarajućom školom zdravstvene struke.

У obavljanju farmaceutske zdravstvene delatnosti, farmaceutu je zabranjeno da:

1) vrši promet na malo lekova i medicinskih sredstava za koje nije izdata dozvola za stavljanje u promet lekova i medicinskih sredstava u skladu sa zakonom;
2) izda lek bez recepta, odnosno druge medicinske dokumentacije propisane u skladu sa zakonom, a čiji je režim izdavanja na recept;
3) vrši promet na malo lekova i medicinskih sredstava proizvedenih od pravnog lica koje nema dozvolu za proizvodnju, odnosno izradu lekova u ovlašćenoj apoteci, kao

и nabavljenih od pravnog lica koje nema dozvolu za promet na veliko lekova i medicinskih sredstava;
4) vrši promet na malo lekova i medicinskih sredstava koji nisu obeleženi u skladu sa zakonom;
5) vrši promet na malo lekova i medicinskih sredstava koji nemaju odgovarajuću dokumentaciju o kvalitetu;
6) vrši promet na malo lekova i medicinskih sredstava kojima je istekao rok upotrebe označen na pakovanju ili je utvrđena neispravnost u pogledu njihovog propisanog kvaliteta;
7) vrši promet na malo lekova i medicinskih sredstava putem interneta.

Promet na malo lekova i medicinskih sredstava, u smislu ovog zakona, obuhvata naručivanje, čuvanje, izdavanje na recept, odnosno na nalog gotovih lekova i medicinskih sredstava, odnosno izradu galenskih i magistralnih lekova.

Član 32.

U obavljanju farmaceutske zdravstvene delatnosti, farmaceutskom tehničaru zabranjeno je da:

1) obavlja farmaceutsku zdravstvenu delatnost bez prisustva farmaceuta;
2) izdaje lekove na recept, kao i lekove koji sadrže opojne droge, odnosno odgovarajuća medicinska sredstva;
3) samostalno izrađuje galenske, odnosno magistralne lekove.

4. Primarna, sekundarna i tercijarna zdravstvena delatnost

у vojnoj zdravstvenoj službi

Član 33.

Zdravstvena delatnost u vojnoj zdravstvenoj službi na primarnom nivou obuhvata:

1) zaštitu i unapređenje zdravlja, sprečavanje i rano otkrivanje bolesti, lečenje, rehabilitaciju bolesnih i povređenih;
2) preventivnu zdravstvenu zaštitu grupacija korisnika prava izloženih povećanom riziku obolevanja, u skladu sa posebnim programom preventivne zdravstvene zaštite;
3) zdravstveno vaspitanje i savetovanje za očuvanje i unapređenje zdravlja;
4) sprečavanje, rano otkrivanje i kontrolu malignih bolesti;
5) sprečavanje, otkrivanje i lečenje bolesti usta i zuba;
6) patronažne posete, lečenje i rehabilitaciju u kući;
7) hitnu medicinsku pomoć i sanitetski prevoz;
8) farmaceutsku zdravstvenu zaštitu;
9) zaštitu mentalnog zdravlja;
10) palijativno zbrinjavanje;
11) druge poslove utvrđene zakonom.

U obavljanju zdravstvene delatnosti u vojnoj zdravstvenoj službi na primarnom nivou vojne zdravstvene ustanove i sanitetske jedinice i ustanove ostvaruju saradnju sa drugim zdravstvenim, socijalnim, obrazovnim i drugim ustanovama i organizacijama za pripremanje i izvođenje programa za očuvanje i unapređenje zdravlja.

Član 34.

Specijalističko-konsultativna delatnost može se obavljati u vojnomedicinskom centru, centru vojnomedicinskih ustanova, vojnoj bolnici i Vojnomedicinskoj akademiji.

Vojna zdravstvena ustanova u kojoj se obavlja specijalističko-konsultativna delatnost mora imati odgovarajuću laboratorijsku i drugu dijagnostiku.

Član 35.

Preventivna zdravstvena zaštita na primarnom nivou obavlja se i u zavodu za preventivu medicinsku zaštitu i obuhvata:

1) epidemiološki nadzor u Vojsci Srbije;
2) sanitarni nadzor u Vojsci Srbije;
3) ispitivanje i suzbijanje epidemija u Vojsci Srbije;
4) evidenciju vodnih objekata, sanitarno-higijensku kontrolu i ispitivanje zdravstvene ispravnosti vode i hrane;
5) sanitarno-hemijske, toksikološko-hemijske, mikrobiološke i druge labora-torijske preglede;
6) ispitivanje uslova radne sredine u Vojsci Srbije;
7) periodične preglede lica koja rade na poslovima vodosnabdevanja, ishrane i na poslovima sa povećanim rizikom po zdravlje;
8) sprovođenje dezinfekcije, dezinsekcije i deratizacije u Vojsci Srbije;
9) sanitetsko-statističku delatnost;
10) sačinjavanje individualnih, zbirnih i periodičnih izveštaja i dostavljanje nadležnoj ustanovi;
11) intervencije u vanrednim prilikama.

Član 36.

Zdravstvena delatnost na sekundarnom nivou u vojnoj zdravstvenoj službi obuhvata sekundarni nivo preventivno-medicinske zaštite, specijalističko-konsultativnu i bolničku zdravstvenu delatnost.

Specijalističko-konsultativna delatnost na sekundarnom nivou u odnosu na zdravstvenu delatnost na primarnom nivou obuhvata složenije mere i postupke otkrivanja bolesti i povreda, kao i lečenja i rehabilitacije bolesnih i povređenih.

Bolnička zdravstvena delatnost obuhvata dijagnostiku, lečenje i rehabilitaciju, zdravstvenu negu i smeštaj u bolnicama, kao i farmaceutsku zdravstvenu delatnost u bolničkoj apoteci.

Član 37.

Zdravstvena delatnost na tercijarnom nivou u vojnoj zdravstvenoj službi obuhvata pružanje najsloženijih oblika zdravstvene zaštite i specijalističko-konsultativne i bolničke zdravstvene delatnosti, naučnoistraživačku i obrazovnu delatnost, u skladu sa zakonom kojim se uređuje naučnoistraživačka delatnost, odnosno delatnost obrazovanja, kao i farmaceutsku zdravstvenu delatnost u bolničkoj apoteci.

Član 38.

U vojnoj zdravstvenoj ustanovi može se obavljati praktična nastava učenika i studenata zdravstvene struke u skladu sa zakonom kojim je uređena oblast zdravstvene zaštite u Republici Srbiji.

5. Zdravstvena delatnost na primarnom nivou

Član 39.

Zdravstvena delatnost na primarnom nivou obavlja se u vojnomedicinskim centrima, centru vojnomedicinskih ustanova i sanitetskim jedinicama i ustanovama, odnosno u posebno organizovanim centrima, zavodima i institutima.

Vojnomedicinski centar

Član 40.

Vojnomedicinski centar je vojna zdravstvena ustanova u kojoj se obezbeđuje najmanje preventivna zdravstvena zaštita, hitna medicinska pomoć, opšta medicina, zdravstvena zaštita žena i dece, patronažna služba, kao i laboratorijska i druga dijagnostika.

У vojnomedicinskom centru obezbeđuje se i prevencija i lečenje u oblasti stomatološke zdravstvene zaštite i medicine rada, fizikalna medicina i rehabi-litacija.

У vojnomedicinskom centru obezbeđuje se sanitetski prevoz.

У vojnomedicinskom centru može se obavljati i farmaceutska zdravstvena delatnost u skladu sa ovim zakonom.

Član 41.

U vojnomedicinskom centru, zavisno od broja korisnika prava, kao i njihovih zdravstvenih potreba, udaljenosti najbliže vojne bolnice, odnosno postojanja drugih

vojnih zdravstvenih ustanova, može se obavljati i druga specijalističko-konsultativna delatnost koja nije u vezi sa bolničkim lečenjem.

Izuzetno, na područjima sa specifičnim potrebama pružanja zdravstvene zaštite korisnicima prava, u skladu sa potrebama i mogućnostima, u vojnomedicinskom centru može se organizovati stacionar za dijagnostiku i lečenje akutnih i hroničnih bolesti.

Član 42.

Radi obezbeđivanja dostupnosti zdravstvene zaštite, u vojnomedicinskom centru, centru vojnomedicinskih ustanova i sanitetskim jedinicama i ustanovama mogu se organizovati ambulante.

U ambulanti obavlja se delatnost najmanje na nivou opšte medicine.

Član 43.

Primarnu zdravstvenu zaštitu u vojno zdravstvenim ustanovama i sanitetskim jedinicama i ustanovama korisnici prava ostvaruju preko izabranog lekara.

Izabrani lekar je:

1) doktor medicine ili doktor medicine specijalista za oblast opšte medicine, odnosno specijalista medicine rada;
2) doktor medicine specijalista pedijatrije;
3) doktor medicine specijalista ginekologije;
4) doktor stomatologije ili doktor stomatologije specijalista za oblasti dečije i preventivne stomatologije.

Izabrani lekar obavlja zdravstvenu zaštitu u timu sa zdravstvenim radnikom odgovarajuće školske spreme zdravstvene struke.

Član 44.

Izabrani lekar:

1) organizuje i sprovodi mere na očuvanju i unapređenju zdravlja korisnika prava;
2) radi na otkrivanju i suzbijanju faktora rizika za nastanak bolesti odnosno na sprovođenju skrining programa prema posebnim programima donetim u skladu sa ovim zakonom;
3) vrši dijagnostiku i blagovremeno lečenje pacijenata;
4) ukazuje hitnu medicinsku pomoć;
5) upućuje pacijenta u odgovarajuću zdravstvenu ustanovu prema medicinskim indikacijama, odnosno kod lekara specijaliste i usklađuje mišljenja i predloge za nastavak lečenja pacijenta;
6) sprovodi kućno lečenje i palijativno zbrinjavanje, kao i lečenje bolesnika kojima nije neophodno bolničko lečenje;
7) propisuje lekove i medicinska sredstva;
8) sprovodi zdravstvenu zaštitu iz oblasti mentalnog zdravlja;
9) obavlja i druge poslove u skladu sa zakonom.

У postupku ostvarivanja zdravstvene zaštite, izabrani lekar upućuje pacijenta na sekundarni i tercijarni nivo.

Izabrani lekar vodi potpunu medicinsku dokumentaciju o zdravstvenom stanju pacijenta.

Zdravstvena zaštita preko izabranog lekara ostvaruje se u skladu sa odredbama ovog zakona kojima je uređena oblast vojnog zdravstvenog osiguranja.

Centar vojnomedicinskih ustanova

Član 45.

Centar vojnomedicinskih ustanova je vojno zdravstvena ustanova namenjena za neposredno izvršavanje zadataka sanitetskog obezbeđenja i zdravstvene zaštite korisnika prava na određenoj teritoriji.

Centar vojnomedicinskih ustanova formira se integracijom vojnomedicinskih ustanova sa mogućnošću integracije vojne bolnice, ustanove za medicinsku rehabilitaciju, kao i preventivno - medicinske ustanove, a izvršava zadatke svih struktura koji ga čine.

Centar vojnomedicinskih ustanova koji obavlja delatnost na nivou primarne, a delom i sekundarne zdravstvene zaštite sprovodi zdravstvenu zaštitu korisnika prava, odnosno zdravstvenu delatnost iz pojedinih oblasti zdravstvene zaštite.

Vojna apoteka

Član 46.

Vojna apoteka je organizovana u sastavu vojne zdravstvene ustanove koja obavlja delatnost centralne apoteke i skladišta ili u sastavu sanitetske jedinice i ustanove, a smeštena je u prostoru vojne zdravstvene ustanove primarne, sekundarne ili tercijarne zdravstvene zaštite, odnosno sanitetske jedinice i ustanove.

У vojnoj apoteci obavlja se farmaceutska zdravstvena delatnost, koja obuhvata:

1) promociju zdravlja, odnosno zdravstveno vaspitanje i savetovanje za očuvanje i unapređenje zdravlja pravilnom upotrebom lekova i određenih vrsta medicinskih sredstava;
2) izdavanje lekova i određenih vrsta medicinskih sredstava, odnosno promet na malo galenskih lekova i medicinskih sredstava, a na osnovu planova za nabavku lekova

и medicinskih sredstava za redovne i vanredne potrebe;
3) praćenje savremenih stručnih i naučnih dostignuća u oblasti farmakoterapije

и pružanje informacija o lekovima i određenim vrstama medicinskih sredstava građanima, zdravstvenim radnicima, drugim zdravstvenim ustanovama i privatnoj praksi, kao i drugim zainteresovanim subjektima;
4) davanje saveta pacijentima za pravilnu upotrebu lekova i određenih vrsta medicinskih sredstava, odnosno uputstava za njihovu pravilnu upotrebu;
5) izradu magistralnih lekova;
6) druge poslove u skladu sa zakonom.

Član 47.

Vojna apoteka iz člana 46. ovog zakona u svom sastavu može imati i galensku laboratoriju za izradu galenskih lekova (u daljem tekstu: ovlašćena apoteka), u skladu sa propisima kojima se uređuje oblast lekova i medicinskih sredstava.

Galenski lek izrađen u ovlašćenoj apoteci može se izdavati korisnicima prava u toj apoteci, kao i u drugoj apoteci koja u svom sastavu nema galensku laboratoriju.

Vojna apoteka može organizovati ogranke vojne apoteke ili jedinice za izdavanje gotovih lekova.

Centar, zavod i institut u sastavu Vojske Srbije

Član 48.

Ministar odbrane, na predlog načelnika Generalštaba Vojske Srbije, može formirati posebne sanitetske jedinice i ustanove koje obavljaju preventivnu, odnosno primarnu zdravstvenu delatnost za potrebe jedinica i ustanova Vojske Srbije.

6. Zdravstvena delatnost na sekundarnom nivou

Vojna bolnica

Član 49.

Vojna bolnica je vojna zdravstvena ustanova koja obavlja zdravstvenu delatnost na sekundarnom nivou.

Vojna bolnica obavlja zdravstvenu delatnost, po pravilu, kao nastavak dijagnostike, lečenja i rehabilitacije u vojnomedicinskom centru, odnosno kada su zbog složenosti i težine oboljenja potrebni posebni uslovi u pogledu kadrova, opreme, smeštaja i lekova.

Vojna bolnica je dužna da sarađuje sa vojnomedicinskim centrom i pruža mu stručnu pomoć u sprovođenju mera primarne zdravstvene zaštite.

Stacionarna i specijalističko-konsultativna delatnost vojne bolnice čine jedinstvenu funkcionalnu i organizacionu celinu.

Vojna bolnica organizuje svoj rad tako da se najveći broj bolesnika ispituje i leči u polikliničkoj službi, a stacionarno lečenje pruža se obolelim i povređenim licima samo kada je to neophodno.

Vojna bolnica mora imati, odnosno organizovati posebne organizacione jedinice za produženu bolničku negu (gerijatrija), palijativno zbrinjavanje obolelih u terminalnoj fazi bolesti, kao i za lečenje obolelih u toku dnevnog rada (dnevna bolnica).

Član 50.

Vojna bolnica pruža zdravstvenu zaštitu licima svih uzrasta obolelim od raznih vrsta bolesti.

Vojna bolnica mora imati organizovane službe najmanje za:

1) prijem i zbrinjavanje hitnih stanja;
2) obavljanje specijalističko-konsultativne i stacionarne zdravstvene delatnosti iz interne medicine, pedijatrije, ginekologije i akušerstva i opšte hirurgije;
3) laboratorijsku, rendgen i drugu dijagnostiku u skladu sa svojom delatnošću;
4) anesteziologiju sa reanimacijom;
5) ambulantu za rehabilitaciju;
6) farmaceutsku zdravstvenu delatnost preko bolničke vojne apoteke.

Vojna bolnica mora obezbediti samostalno ili preko druge vojne zdravstvene ustanove, odnosno sanitetske jedinice i ustanove:

1) sanitetski prevoz za upućivanje na tercijarni nivo;
2) snabdevanje krvlju i krvnim produktima;
3) službu za patološku anatomiju.

Vojna bolnica može obavljati i specijalističko-konsultativnu delatnost iz drugih grana medicine.

7. Zdravstvena delatnost na tercijarnom nivou Vojnomedicinska akademija

Član 51.

Vojnomedicinska akademija je vojna zdravstvena, obrazovna i naučna ustanova koja objedinjuje delatnost tri klinike ili više klinika, tako da čini funkcionalnu celinu organizovanu i osposobljenu da može uspešno obavljati poslove i zadatke koji se odnose na:

1) obavljanje visokospecijalizovane specijalističko-konsultativne i stacio-narne zdravstvene delatnosti;
2) obrazovno-nastavnu delatnost;
3) naučnoistraživačku delatnost.

Vojnomedicinska akademija obavlja specijalizovanu polikliničku i bolničku zdravstvenu delatnost iz više grana medicine, odnosno oblasti zdravstvene zaštite.

Vojnomedicinska akademija obavlja i delatnost vojne bolnice, ukoliko u njenom sedištu ne postoji vojna bolnica.

Vojnomedicinska akademija organizuje i sprovodi poslediplomske specijalističke i doktorske studije, obavlja stručno usavršavanje profesionalnih oficira i drugih lica sa visokim obrazovanjem i organizuje osnovna, primenjena i klinička istraživanja značajna za podizanje kvaliteta lečenja, nastave i naučnog

usavršavanja, osposobljavanje naučnog i nastavnog kadra iz oblasti medicine, farmacije, stomatologije, biohemije, molekularne biologije, veterine, fizičke hemije i psihologije prvenstveno od značaja za odbranu zemlje.

U Vojnomedicinskoj akademiji obavlja se pripravnički staž, specijalistički staž iz specijalizacija i užih specijalizacija i organizuje polaganje ispita iz specijalizacija, užih specijalizacija i stručnog ispita.

Program specijalističkog staža, programe i način polaganja ispita iz specijalizacije, odnosno uže specijalizacije sprovodi se u skladu sa propisima kojima se uređuje oblast zdravstvene zaštite u Republici Srbiji.

8. Zdravstvena delatnost koja se obavlja na više nivoa

Član 52.

Sektor za preventivnu medicinu Vojnomedicinske akademije preko svojih organizacionih jedinica obavlja zdravstvenu delatnost na više nivoa u oblasti preventivne medicine.

Član 53.

Vazduhoplovno ─ medicinski institut obavlja zdravstvenu delatnost na primarnom, sekundarnom i tercijarnom nivou u oblasti vazduhoplovne medicine.

Vazduhoplovno ─ medicinski institut, pored poslova iz stava 1. ovog člana, dužan je da:

1) prati zdravstveno stanje letača i padobranaca;
2) vrši obavezne periodične sistematske preglede u vezi sa obezbeđivanjem licence za obavljanje poslova letača i padobranaca i ocenjuje zdravstvenu sposobnost za obavljanje tih poslova;
3) obavlja poslove medicinske ekspertize i probnih ispitivanja ispravnosti letačke i padobranske opreme;
4) učestvuje u analizi i sprečavanju medicinskih uzroka avio i padobranskih udesa

и katastrofa;
5) sprovodi naučne projekte i stručno usavršavanje zdravstvenih radnika i saradnika u oblasti vazduhoplovne medicine.

XIV. ORGANI I UNUTRAŠNjA ORGANIZACIJA VOJNE ZDRAVSTVENE

USTANOVE

1. Organi vojne zdravstvene ustanove

Član 54.

Organi vojne zdravstvene ustanove su: načelnik vojne zdravstvene ustanove tercijarnog nivoa i upravnik odnosno komandant vojne zdravstvene ustanove sekundarnog i primarnog nivoa.

Vojna zdravstvena ustanova može imati i zamenika načelnika odnosno zamenika upravnika, u skladu sa aktom o organizaciji i formaciji vojne zdravstvene ustanove.

Načelnik, upravnik odnosno komandant vojne zdravstvene ustanove

Član 55.

Načelnik, upravnik odnosno komandant vojne zdravstvene ustanove organizuje rad i rukovodi procesom rada u vojnoj zdravstvenoj ustanovi i odgovoran je za zakonitost rada vojne zdravstvene ustanove.

Načelnik, upravnik odnosno komandant vojne zdravstvene ustanove, kao i zamenik načelnika odnosno upravnika postavlja se na dužnost u skladu sa zakonom kojim se uređuje Vojska Srbije i za svoj rad odgovara na način uređen tim zakonom.

Uslovi za postavljenje na formacijsko odnosno radno mesto načelnika, upravnika odnosno komandanta vojne zdravstvene ustanove propisani su aktom o organizaciji i formaciji jedinica i ustanova Vojske Srbije.

2. Statut vojne zdravstvene ustanove

Član 56.

Vojna zdravstvena ustanova ima statut kojim se uređuju: delatnost, unutrašnja organizacija, upravljanje, poslovanje i druga pitanja od značaja za rad ustanove.

Statut vojne zdravstvene ustanove donosi načelnik, upravnik odnosno komandant vojne zdravstvene ustanove, uz prethodnu saglasnost ministra odbrane.

3. Unutrašnja organizacija vojne zdravstvene ustanove

Član 57.

U vojnoj zdravstvenoj ustanovi obrazuju se organizacione jedinice zavisno od vrste delatnosti, broja zaposlenih i drugih propisanih uslova.

Organizaciona jedinica koja je deo vojne zdravstvene ustanove može nositi naziv koji je ovim zakonom i zakonom kojim je uređena oblast zdravstvene zaštite u Republici Srbiji predviđen za vrstu zdravstvene ustanove, ako ta organizaciona jedinica ispunjava uslove utvrđene tim zakonom za tu vrstu zdravstvene ustanove.

Unutrašnja organizacija vojnih zdravstvenih ustanova propisuje se aktom o organizaciji i formaciji vojnih jedinica i ustanova.

4. Stručni organi vojne zdravstvene ustanove

Član 58.

Stručni organi u vojnoj zdravstvenoj ustanovi jesu:

1) kolegijum načelnika, upravnika odnosno komandanta vojne zdravstvene ustanove;
2) stručni savet;
3) stručni kolegijum;
4) etički odbor;
5) komisija za unapređenje kvaliteta rada.

Statutom vojne zdravstvene ustanove mogu se ustanoviti i drugi stručni organi vojne zdravstvene ustanove.

Kolegijum načelnika, upravnika odnosno komandanta vojne zdravstvene ustanove

Član 59.

Kolegijum načelnika, upravnika odnosno komandanta vojne zdravstvene ustanove je stručno telo koje čine rukovodioci organizacionih delova vojne zdravstvene ustanove, a koje razmatra pitanja funkcionisanja vojne zdravstvene ustanove.

Sastav i rad kolegijuma načelnika, upravnika odnosno komandanta vojne zdravstvene ustanove uređuje se statutom vojne zdravstvene ustanove.

Stručni savet

Član 60.

Stručni savet jeste savetodavno telo vojne zdravstvene ustanove.

Članovi stručnog saveta su zdravstveni radnici sa visokom školskom spremom koje imenuje načelnik, upravnik odnosno komandant vojne zdravstvene ustanove.

Načelnik, upravnik odnosno komandant vojne zdravstvene ustanove ne može biti član stručnog saveta.

Stručni savet sastaje se najmanje jednom u 30 dana.

Zadaci i način rada stručnog saveta uređuju se statutom vojne zdravstvene ustanove.

Stručni kolegijum

Član 61.

Stručni kolegijum je stručno telo koje se radi razmatranja i usvajanja stručnih i doktrinarnih stavova obrazuje u vojnim zdravstvenim ustanovama koje u svom sastavu imaju klinike i institute kao svoje organizacione jedinice odnosno u vojnim zdravstvenim ustanovama koje u svom sastavu imaju veći broj organizacionih jedinica.

Sastav i rad stručnog kolegijuma uređuje se statutom vojne zdravstvene ustanove.

Etički odbor

Član 62.

Etički odbor jeste stručno telo koje prati pružanje i sprovođenje zdravstvene zaštite na načelima profesionalne etike.

Načelnik vojne zdravstvene ustanove imenuje etički odbor u skladu sa zakonom kojim se uređuje oblast zdravstvene zaštite u Republici Srbiji.

Broj članova etičkog odbora uređuje se statutom vojne zdravstvene ustanove.

Zadaci etičkog odbora vojne zdravstvene ustanove propisani su zakonom kojim se uređje oblast zdravstvene zaštite u Republici Srbiji.

Komisija za unapređenje kvaliteta rada

Član 63.

Komisija za unapređenje kvaliteta rada jeste stručno telo koje se stara o stalnom unapređenju kvaliteta zdravstvene zaštite koja se sprovodi u vojnoj zdravstvenoj ustanovi.

Komisija za unapređenje kvaliteta rada donosi godišnji program provere kvaliteta stručnog rada u vojnoj zdravstvenoj ustanovi.

Broj članova, sastav i način rada komisije za unapređenje kvaliteta rada uređuju se statutom vojne zdravstvene ustanove.

XV ZDRAVSTVENI SAVET VOJNE ZDRAVSTVENE SLUŽBE

Član 64.

O razvoju i kvalitetu zdravstvene zaštite u Ministarstvu odbrane, Vojsci Srbije, organizaciji vojne zdravstvene službe i sistemu vojnog zdravstvenog osiguranja stara se Ministarstvo odbrane i Vojska Srbije.

Zdravstveni savet vojne zdravstvene službe (u daljem tekstu: Zdravstveni savet) savetodavno je telo kojim predsedava načelnik organizacione jedinice Ministarstva odbrane nadležne za vojno zdravstvo.

Sastav i članove Zdravstvenog saveta određuje ministar odbrane.

Član 65.

Nadležnost Stručnog saveta jeste da:

1) prati razvoj zdravstvene zaštite i zdravstvenog osiguranja u Ministarstvu odbrane i Vojsci Srbije i njihovo usklađivanje sa evropskim i međunarodnim standardima;
2) predlaže mere za očuvanje i unapređenje zdravstvenog stanja i jačanje zdravstvenog potencijala korisnika prava;
3) predlaže mere za ravnomerno ostvarivanje zdravstvene zaštite svih korisnika prava, kao i mere za unapređenje zdravstvene zaštite ugroženih populacija;
4) predlaže mere za funkcionisanje vojne zdravstvene službe i vojnog zdravstvenog osiguranja zasnovanog na principima održivosti i efikasnosti;
5) vrši postupak procene kvaliteta programa kontinuirane edukacije zdravstvenih radnika i zdravstvenih saradnika, u skladu sa zakonom kojim je uređena oblast zdravstvene zaštite u Republici Srbiji;
6) daje mišljenje na predlog plana razvoja kadrova u vojnom zdravstvu;
7) daje mišljenje i sarađuje sa nadležnim organima i drugim stručnim telima u predlaganju mera racionalne upisne politike na medicinski fakultet Vojnomedicinske akademije i škole zdravstvene struke;
8) daje inicijativu i predlaže mere radi sprovođenja reforme u oblasti zdravstvene zaštite u Ministarstvu odbrane i Vojsci Srbije i vojnog zdravstvenog osiguranja;
9) razmatra i druga pitanja iz oblasti zdravstvene zaštite i zdravstvenog osiguranja i pruža stručnu pomoć državnim organima, organizacijama i ustanovama u realizaciji zadataka koji se odnose na društvenu brigu o zdravlju;
10) obavlja i druge poslove u skladu sa zakonom.

XVI STICANjE SREDSTAVA ZA RAD VOJNIH ZDRAVSTVENIH USTANOVA

Član 66.

Sredstva za rad vojne zdravstvene ustanove obezbeđuju se na način propisan zakonom kojim se uređuje budžetski sistem u Republici Srbiji.

Član 67.

Vojne zdravstvene ustanove mogu sticati sredstva za rad od :

1) organizacije zdravstvenog osiguranja, odnosno Fonda za socijalno osiguranje vojnih osiguranika (u daljem tekstu: Fond);
2) budžeta;
3) prodaje usluga i proizvoda koji su u neposrednoj vezi sa zdravstvenom delatnošću vojne zdravstvene ustanove;
4) obavljanja naučnoistraživačke i obrazovne delatnosti;
5) legata;
6) poklona;
7) zaveštanja.

XVII. ZDRAVSTVENI RADNICI I ZDRAVSTVENI SARADNICI

1. Zajedničke odredbe

Član 68.

Na zdravstvene radnike i zdravstvene saradnike koji neposredno kao profesiju obavljaju zdravstvenu delatnost u vojnim zdravstvenim ustanovama primenjuje se zakon kojim je uređena oblast zdravstvene zaštite u Republici Srbiji u delu koji se odnosi na uslove za obavljanje zdravstvene delatnosti, članstvo u komorama, uslove za samostalno pružanje zdravstvene zaštite, sticanje i gubljenje licence i druge zajedničke odredbe tog zakona koje se odnose na zdravstvene radnike i zdravstvene saradnike, odredbe koje se odnose na pripravnički staž, volontersko obavljanje pripravničkog staža i stručni ispit zdravstvenih radnika i zdravstvenih saradnika.

Na zdravstvene radnike i zdravstvene saradnike iz stava 1. ovog člana primenjuju se odredbe zakona kojim je uređena oblast zdravstvene zaštite u Republici Srbiji u delu koji se odnosi na stručno usavršavanje zdravstvenih radnika i zdravstvenih saradnika, specijalizacije i uže specijalizacije, kontinuiranu edukaciju, priznavanje strane školske isprave (nostrifikacija diplome), dobijanje naziva primarijusa i izdavanje, obnavljanje i oduzimanje odobrenja za samostalan rad.

2. Plan stručnog usavršavanja

Član 69.

Vojna zdravstvena ustanova odnosno sanitetska jedinica i ustanova dužna je da zdravstvenom radniku i zdravstvenom saradniku obezbedi stručno usavršavanje, u skladu sa ovim zakonom, a prema planu stručnog usavršavanja zdravstvenih radnika i zdravstvenih saradnika u vojnoj zdravstvenoj ustanovi odnosno sanitetskoj jedinici i ustanovi.

Plan stručnog usavršavanja iz stava 1. ovog člana donosi se na osnovu plana razvoja kadrova u vojnom zdravstvu koji donosi ministar odbrane, na predlog organizacione jedinice Ministarstva odbrane nadležne za vojno zdravstvo.

Plan razvoja kadrova u vojnom zdravstvu iz stava 2. ovog člana sadrži:

1) program stručnog usavršavanja zdravstvenih radnika i zdravstvenih saradnika;
2) broj specijalizacija i užih specijalizacija koje se odobravaju na godišnjem

nivou;
3) kriterijume i bliže uslove za odobravanje specijalizacija i užih speci-jalizacija;
4) druga pitanja od značaja za stručno usavršavanje zdravstvenih radnika i zdravstvenih saradnika u skladu sa ovim zakonom.

3. Dopunski rad zdravstvenih radnika

Član 70.

Zdravstveni radnik i zdravstveni saradnik na službi u vojnoj zdravstvenoj ustanovi odnosno sanitetskoj jedinici i ustanovi, kao i drugo lice na službi u vojnoj zdravstvenoj ustanovi (u daljem tekstu: drugo zaposleno lice) koje čini tim sa zdravstvenim radnikom u obavljanju zdravstvene delatnosti u skladu sa ovim zakonom, može obavljati dopunski rad u vojnoj zdravstvenoj ustanovi, drugoj zdravstvenoj ustanovi odnosno privatnoj praksi van redovnog radnog vremena, u skladu sa zakonom.

Dopunski rad iz stava 1. ovog člana može se obavljati u vojnoj zdravstvenoj ustanovi u kojoj se zdravstveni radnik, zdravstveni saradnik odnosno drugo zaposleno lice nalazi u radnom odnosu sa punim radnim vremenom ili u drugoj zdravstvenoj ustanovi, odnosno kod drugog poslodavca, samo pod uslovom da rad zdravstvenog radnika, zdravstvenog saradnika, odnosno drugog zaposlenog lica van redovnog radnog vremena za koji se zaključuje ugovor o dopunskom radu ne utiče na organizaciju rada pojedinačnih delova vojne zdravstvene ustanove ili vojne zdravstvene ustanove u celini.

Radi obavljanja dopunskog rada iz st. 1. i 2. ovog člana, zdravstveni radnik, zdravstveni saradnik odnosno drugo zaposleno lice zaključuje ugovor o dopunskom radu sa vojnom zdravstvenom ustanovom ili drugom zdravstvenom ustanovom odnosno sa poslodavcem kod kojeg obavlja dopunski rad.

Zdravstveni radnik, zdravstveni saradnik odnosno drugo zaposleno lice može zaključiti ugovor o dopunskom radu najviše do jedne trećine punog radnog vremena.

Član 71.

Organizovanje i obavljanje dopunskog rada zdravstvenih radnika, zdravstvenih saradnika odnosno drugih zaposlenih lica na službi u Ministarstvu odbrane i Vojsci Srbije propisuje ministar odbrane.

Zdravstveni radnik, zdravstveni saradnik odnosno drugo zaposleno lice koje obavlja poslove po osnovu ugovora o dopunskom radu u skladu sa ovim zakonom ostvaruje prava iz obaveznog socijalnog osiguranja u skladu sa zakonom.

XVIII. KVALITET ZDRAVSTVENE ZAŠTITE, PROVERA KVALITETA

STRUČNOG RADA I AKREDITACIJA

1. Kvalitet zdravstvene zaštite

Član 72.

Kvalitet zdravstvene zaštite, procenjivanje kvaliteta zdravstvene zaštite i postupak provere kvaliteta stručnog rada sprovodi se na način propisan zakonom kojim se uređuje oblast zdravstvene zaštite u Republici Srbiji.

2. Provera kvaliteta stručnog rada

Član 73.

Pod proverom kvaliteta stručnog rada, u smislu ovog zakona, podrazumeva se postupak provere kvaliteta stručnog rada vojnih zdravstvenih ustanova odnosno sanitetskih jedinica i ustanova, zdravstvenih radnika i zdravstvenih saradnika.

Član 74.

Provera kvaliteta stručnog rada vrši se kao unutrašnja provera kvaliteta stručnog rada i spoljna provera kvaliteta stručnog rada.

Unutrašnja provera kvaliteta stručnog rada

Član 75.

Unutrašnja provera kvaliteta stručnog rada sprovodi se u svakoj vojnoj zdravstvenoj ustanovi odnosno sanitetskoj jedinici i ustanovi, kao i nad radom zdravstvenih radnika i zdravstvenih saradnika.

Unutrašnja provera kvaliteta stručnog rada u vojnoj zdravstvenoj ustanovi odnosno sanitetskoj jedinici i ustanovi sprovodi se na osnovu godišnjeg programa provere kvaliteta stručnog rada koji utvrđuje komisija za unapređenje kvaliteta stručnog rada vojne zdravstvene ustanove odnosno sanitetske jedinice i ustanove, a načelnik odnosno upravnik vojne zdravstvene ustanove odnosno nadležni starešina sanitetske jedinice i ustanove može odrediti i vanrednu unutrašnju kontrolu stručnog rada.

Član 76.

Zdravstveni radnici i zdravstveni saradnici za kvalitet stručnog rada odgovaraju pretpostavljenom starešini organizacionog dela vojne zdravstvene ustanove odnosno sanitetske jedinice i ustanove u kojoj se nalaze na službi.

Pretpostavljeni starešina iz stava 1. ovog člana za kvalitet svog rada, kao i za kvalitet stručnog rada organizacijskog dela odnosno službe kojom rukovodi, odgovara načelniku odnosno upravniku vojne zdravstvene ustanove odnosno nadležnom starešini sanitetske jedinice i ustanove.

Spoljna provera kvaliteta stručnog rada

Član 77.

Spoljna provera kvaliteta stručnog rada može biti redovna i vanredna.

Redovnu i vanrednu spoljnu proveru kvaliteta stručnog rada organizuje i sprovodi ministarstvo nadležno za poslove zdravlja, u skladu sa zakonom kojim je uređena oblast zdravstvene zaštite u Republici Srbiji.

Vojna zdravstvena ustanova i zdravstveni radnik odnosno zdravstveni saradnik dužni su da sarađuju sa stručnim licima i da im dostave podatke i drugu

dokumentaciju potrebnu za sprovođenje redovne i vanredne spoljne provere kvaliteta stručnog rada.

3. Akreditacija

Član 78.

Akreditacija vojnih zdravstvenih ustanova sprovodi se na način propisan zakonom kojim je uređena oblast zdravstvene zaštite u Republici Srbiji.

Deo treći

ZDRAVSTVENO OSIGURANjE VOJNIH OSIGURANIKA

I. Obezbeđivanje i sprovođenje zdravstvenog osiguranja vojnih osiguranika

Član 79.

Zdravstveno osiguranje vojnih osiguranika obavezno je zdravstveno osiguranje kojim se korisnicima prava obuhvaćenim ovim osiguranjem obezbeđuje zdravstvena zaštita i druga prava u skladu sa zakonom.

Član 80.

Zdravstveno osiguranje vojnih osiguranika obezbeđuje se i sprovodi u Fondu.

Član 81.

Prava iz zdravstvenog osiguranja vojnih osiguranika ne mogu se prenositi na druga lica niti se mogu nasleđivati.

Novčana naknada koja je dospela za isplatu, a ostala je neisplaćena usled smrti lica obuhvaćenog zdravstvenim osiguranjem vojnih osiguranika može se nasleđivati.

Član 82.

Sredstva za ostvarivanje prava iz zdravstvenog osiguranja vojnih osiguranika obezbeđuju se uplatom doprinosa za obavezno zdravstveno osiguranje vojnih osiguranika (u daljem tekstu: doprinos), kao i iz drugih izvora, u skladu sa zakonom.

Član 83.

Zdravstveno osiguranje vojnih osiguranika obuhvata osiguranje za slučaj povrede na radu ili profesionalne bolesti i osiguranje za slučaj bolesti i povrede van rada.

I. NAČELA ZDRAVSTVENOG OSIGURANjA VOJNIH OSIGURANIKA

Član 84.

U organizovanju i sprovođenju zdravstvenog osiguranja vojnih osiguranika primenjuju se načela zdravstvenog osiguranja u skladu sa zakonom kojim je uređena oblast zdravstvenog osiguranja u Republici Srbiji.

II. KORISNICI PRAVA NA ZDRAVSTVENO OSIGURANjE

Član 85.

Prava iz zdravstvenog osiguranja vojnih osiguranika, u skladu sa ovim zakonom i propisima donetim za sprovođenje ovog zakona obezbeđuju se vojnim osiguranicima i osiguranim licima.

Prava iz vojnog zdravstvenog osiguranja obezbeđuju se i drugim osiguranim licima, koja su osigurana za određene slučajeve u skladu sa ovim zakonom.

1. Osigurana lica

Član 86.

Prava iz vojnog zdravstvenog osiguranja utvrđena ovim zakonom obezbeđuju se i članovima porodice vojnih osiguranika, ukoliko obavezno zdravstveno osiguranje ne ostvaruju po drugom osnovu.

Članovima porodice, u smislu ovog zakona, smatraju se:

1) članovi uže porodice (supružnik, vanbračni partner, deca rođena u braku ili van braka, usvojena i pastorčad);
2) članovi šire porodice (roditelji, očuh, maćeha, usvojitelj, deda, baba, unučad, braća i sestre koje osiguranik izdržava, u smislu propisa koji uređuju oblast porodične zaštite i propisa koji uređuju oblast socijalne zaštite).

Član 87.

Supružnik ili vanbračni partner osiguranika ima prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja dok je sa osiguranikom u braku ili u vanbračnoj zajednici u skladu sa porodičnim propisom.

Razvedeni supružnik osiguranika kome je sudskom odlukom utvrđeno pravo na izdržavanje ima prava iz vojnog zdravstvenog osiguranja ako je u momentu razvoda bio stariji od 45 godina (žena) odnosno 55 godina (muškarac) ili bez obzira na godine života ako mu je u vreme razvoda braka utvrđen potpuni gubitak radne sposobnosti u smislu propisa o penzijskom i invalidskom osiguranju.

Član 88.

Dete vojnog osiguranika ima prava iz vojnog zdravstvenog osiguranja do navršenih 18 godina života odnosno do kraja propisanog srednjoškolskog odnosno visokoškolskog obrazovanja, a najkasnije do navršenih 26 godina života.

Dete iz stava 1. ovog člana koje je zbog bolesti prekinulo školovanje ima prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja i za vreme trajanja te bolesti, a ako nastavi školovanje ima prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja i posle starosne granice utvrđene u stavu 1. ovog člana, ali najduže onoliko vremena koliko je trajao prekid školovanja zbog bolesti. Opravdanost prekida školovanja zbog bolesti ceni lekarska komisija koja se obrazuje u skladu sa ovim zakonom.

Ako dete iz stava 1. ovog člana postane nesposobno za samostalan život i rad, u smislu propisa o penzijskom i invalidskom osiguranju pre nego što isteknu rokovi za školovanje, ima prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja i za vreme dok ta nesposobnost traje.

Dete iz stava 1. ovog člana koje postane nesposobno za samostalan život i rad, u smislu propisa o penzijskom i invalidskom osiguranju i posle uzrasta utvrđenog u stavu 1. ovog člana, ima prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja dok ta nesposobnost traje ako ga osiguranik izdržava zbog toga što nema sopstvenih prihoda za izdržavanje.

Član 89.

Roditelji, braća, sestre, očuh, maćeha i usvojitelj koje osiguranik izdržava u skladu sa porodičnim propisom, zbog toga što nemaju dovoljno sredstava za izdržavanje imaju prava iz vojnog zdravstvenog osiguranja ako su navršili 65 godina života, ili ako su mlađi ali su nesposobni za privređivanje, a ta nesposobnost odgovara potpunom gubitku radne sposobnosti u smislu propisa o penzijskom i invalidskom osiguranju.

Deda i baba osiguranika imaju prava iz vojnog zdravstvenog osiguranja pod uslovima iz stava 1. ovog člana.

2. Drugi osiguranici

Član 90.

Drugi osiguranici imaju pravo na zdravstvenu zaštitu u obimu utvrđenom ovim zakonom i opštim aktima donetim u izvršenju ovog zakona za:

1) sve oblike preventivne medicinske zaštite;
2) lekarske preglede, lečenje i druge vrste medicinske pomoći;
3) lekarske preglede i druge vrste medicinske pomoći radi praćenja i proveravanja zdravstvenog stanja;
4) davanje lekova, pomoćnog materijala koji služi za upotrebu leka i sanitetskog materijala potrebnog za lečenje;
5) prevenciju, negu i lečenje oboljenja zuba i usta;
6) zubnotehničku pomoć i zubnoprotetička sredstva;
7) ortopedska pomagala.

Član 91.

Drugi osiguranici po otpuštanju iz Vojske Srbije imaju pravo na zdravstvenu zaštitu za povrede ili oboljenja koja su dobili za vreme službe u Vojsci Srbije koja su neposredna posledica vršenja vojne službe, ako to pravo ne ostvaruju po drugom osnovu.

Lica iz stava 1. ovog člana kod kojih se pojavi oboljenje po otpuštanju iz Vojske Srbije imaju pravo na zdravstvenu zaštitu ako u roku od dva meseca od dana otpuštanja iz Vojske Srbije prijave to oboljenje organizacionoj jedinici Ministarstva odbrane nadležnoj za vojnu obavezu prema mestu prebivališta i ako nadležna vojnolekarska komisija utvrdi da je oboljenje nastalo za vreme službe u Vojsci Srbije.

Nadležna vojnolekarska komisija iz stava 2. ovog člana za vojnike na služenju vojnog roka, za slušaoce škola za rezervne oficire i lica u rezervnom sastavu je niža vojnolekarska komisija, a za studente, kadete i učenike vojnih škola je viša vojnolekarska komisija.

Član 92.

Drugi osiguranici koji zbog pogoršanja oboljenja koje su imali pre stupanja u Vojsku Srbije budu otpušteni iz Vojske Srbije imaju pravo na vojnu zdravstvenu zaštitu za to oboljenje do izlečenja, odnosno do stabilizacije oboljenja, a najduže do 12 meseci od dana otpuštanja iz Vojske Srbije ako je pogoršanje oboljenja posledica vršenja vojne službe i ako pravo na zdravstvenu zaštitu ne ostvaruju po drugom osnovu.

III. PRAVA IZ VOJNOG ZDRAVSTVENOG OSIGURANjA

Član 93.

Prava iz vojnog zdravstvenog osiguranja jesu:

1) pravo na zdravstvenu zaštitu;
2) pravo na naknadu plate za vreme privremene sprečenosti za rad osiguranika (u daljem tekstu: naknada plate);
3) pravo na naknadu troškova prevoza u vezi sa korišćenjem zdravstvene zaštite (u daljem tekstu: naknada troškova prevoza);
4) ostala prava korisnika vojne penzije u slučaju smrti;
5) pravo na jednokratnu novčanu pomoć.

1. Pravo na zdravstvenu zaštitu

Član 94.

Zdravstvena zaštita vojnih osiguranika i osiguranih lica koja se ovim zakonom obezbeđuje obuhvata:

1) lekarske preglede i druge vrste medicinske pomoći radi praćenja i proveravanja zdravstvenog stanja i utvrđivanja zdravstvene sposobnosti za rad na određenom radnom mestu;
2) preduzimanje stručnih medicinskih mera za unapređivanje zdravstvenog stanja odnosno sprečavanja oboljenja (vakcinacije i druge imunizacije, hemioprofilaksa, saniranje kliconoštva, dezinfekcija i druge zaštitne mere u stanu kada su medicinski indikovane usled pojave zaraznih bolesti i dr.);
3) lekarske preglede, lečenje bolesnika i druge vrste medicinske pomoći (u zdravstvenim i drugim specijalizovanim ustanovama i u stanu bolesnika i dr.);
4) pregledi i lečenje u vezi sa planiranjem porodice, trudnoće, dijagnostika i lečenje steriliteta;
5) sprovođenje mera radi otkrivanja i sprečavanja oboljenja od profesionalnih bolesti i sprečavanja nesreća na poslu;
6) medicinsku rehabilitaciju u stacioniranoj zdravstvenoj ustanovi i u drugoj specijalizovanoj ustanovi za medicinsku rehabilitaciju;
7) prevenciju, negu i lečenje bolesti zuba i usta;
8) davanje lekova i pomoćnog materijala koji služi za upotrebu leka i sanitetskog materijala potrebnog za lečenje;
9) zubnotehničku pomoć i zubnoprotetička sredstva;
10) davanje proteza, ortopedskih i drugih pomagala, pomoćnih i sanitarnih

sprava.

Upravni odbor Fonda opštim aktom bliže uređuje način ostvarivanja prava iz stava 1. ovog člana.

Učešće korisnika prava u troškovima zdravstvene zaštite

Član 95.

Pri korišćenju zdravstvene zaštite može se predvideti učešće korisnika prava u troškovima zdravstvene zaštite (participacija).

Iznos učešća korisnika prava u troškovima zdravstvene zaštite i oslobađanje od učešća propisuje Fond opštim aktom na koji saglasnost daje Vlada.

Vojna zdravstvena služba dužna je da korisniku prava izda potvrdu za naplaćeno učešće korisnika prava u troškovima zdravstvene zaštite.

Sredstva ostvarena učešćem korisnika prava u troškovima zdravstvene zaštite predstavljaju prihod Fonda.

Ostvarivanje zdravstvene zaštite

Član 96.

Korisnici prava ostvaruju zdravstvenu zaštitu u vojnim zdravstvenim ustanovama i sanitetskim jedinicama i ustanovama Vojske Srbije, a mogu je ostvarivati i u drugim zdravstvenim ustanovama:

1) ako u mestu službovanja odnosno stanovanja nema vojne zdravstvene ustanove;
2) ako vojna zdravstvena ustanova ne može da pruži potreban oblik zdravstvene zaštite;
3) u hitnim slučajevima radi otklanjanja neposredne opasnosti za život i zdravlje;
4) u slučajevima utvrđenim ugovorom sa nadležnim fondom.

Zdravstvena zaštita iz stava 1. ovog člana, osim u hitnim slučajevima, ostvaruje se po uputu nadležnog lekara vojne ili civilne zdravstvene ustanove u ustanovama iz Plana mreže zdravstvenih ustanova Republike Srbije i drugim zdravstvenim ustanovama sa kojima postoji zaključen ugovor.

У hitnim slučajevima zdravstvena zaštita korisnika prava ostvaruje se bez uputa

у najbližu vojnu ili civilnu zdravstvenu ustanovu u skladu sa zakonom.

Upravni odbor Fonda opštim aktom bliže uređuje način i postupak ostvarivanja prava iz zdravstvenog osiguranja vojnih osiguranika.

Naknada troškova zdravstvenim ustanovama za pruženu zdravstvenu zaštitu

Član 97.

Troškove civilnim zdravstvenim ustanovama i privatnoj praksi za pružene zdravstvene usluge, izdate lekove i pomagala korisnicima prava nadoknađuje Fond.

Troškove vojno zdravstvenih ustanova za pružene zdravstvene usluge civilnim osiguranicima nadoknađuje Republički fond za zdravstveno osiguranje.

Naknada troškova za pružene zdravstvene usluge iz st. 1. i 2. ovog člana uređuje se ugovorom zaključenim između Fonda i Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje.

Korišćenje zdravstvene zaštite u inostranstvu

Član 98.

Profesionalnom pripadniku Vojske Srbije koji se nalazi na službi, stručnom usavršavanju ili školovanju u inostranstvu obezbeđuje se zdravstvena zaštita koja se po ovom zakonu obezbeđuje vojnom osiguraniku u Republici Srbiji, ukoliko odredbama međunarodnih sporazuma o socijalnom osiguranju nije drugačije određeno.

Zdravstvena zaštita iz stava 1. ovog člana obezbeđuje se i članovima uže porodice osiguranika dok s njim borave u inostranstvu:

1) ako je osiguranik na službi u inostranstvu duže od šest meseci, zdravstvena zaštita obezbeđuje se u obimu u kojem se obezbeđuje i osiguraniku od koga oni izvode svoje pravo na zdravstveno osiguranje i za sve vreme za koje se zdravstvena zaštita obezbeđuje osiguraniku;
2) ako je osiguranik na službi u inostranstvu do šest meseci, obezbeđuje se samo neophodna zdravstvena zaštita.

Neophodna zdravstvena zaštita, u smislu ovog zakona, obuhvata zdravstvenu zaštitu koja je odgovarajuća odnosno potrebna za dijagnostiku odnosno lečenje bolesti ili povreda korisnika prava, koja je u skladu sa standardima dobre medicinske prakse u zemlji i koja nije pružena, na zahtev korisnika prava ili zdravstvenog radnika, radi stavljanja korisnika prava u povoljniji položaj u odnosu na druge korisnike prava odnosno radi sticanja posebnih koristi za zdravstvenu ustanovu ili zdravstvenog radnika.

Član 99.

Korisnik prava za vreme privatnog boravka u inostranstvu (turističko putovanje i dr.) ima pravo na korišćenje zdravstvene zaštite na teret sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja samo u slučaju hitne medicinske pomoći kako bi se otklonila neposredna opasnost po život i zdravlje.

Pravo na korišćenje zdravstvene zaštite u inostranstvu za vreme privatnog boravka na teret sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja ima korisnik prava ako je pre odlaska u inostranstvo dobilo potvrdu o korišćenju zdravstvene zaštite u inostranstvu (u daljem tekstu: potvrda).

Uslove, rok važenja i postupak izdavanja potvrde propisuje Fond, u skladu sa međunarodnim sporazumom o socijalnom osiguranju.

Potvrda se izdaje na obrascu na kojem je odštampano i detaljno objašnjenje o načinu, postupku i uslovima za korišćenje zdravstvene zaštite u inostranstvu.

Obrazac potvrde propisuje Fond.

Član 100.

Korisnik prava koji je boravilo u zemlji sa kojom Republika Srbija ima potpisan sporazum o socijalnom osiguranju bez prethodno izdate potvrde o korišćenju zdravstvene zaštite, nema pravo na naknadu troškova koji su nastali korišćenjem hitne medicinske pomoći za vreme boravka u inostranstvu.

Član 101.

Ukoliko korisnik prava za vreme boravka u zemlji sa kojom Republika Srbija nema potpisan sporazum o socijalnom osiguranju koristi hitnu medicinsku pomoć u stacionarnoj zdravstvenoj ustanovi, može je koristiti u inostranstvu samo onoliko vremena koliko je potrebno da se osposobi za zdravstveno bezbedan povratak u zemlju.

Opravdanost bolničkog lečenja iz stava 1. ovog člana ceni nadležna vojnolekarska komisija.

Član 102.

Za vreme boravka u inostranstvu, korisnik prava može koristiti zdravstvenu zaštitu iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja samo u zdravstvenim ustanovama koje su u sistemu javnog zdravlja strane države.

Član 103.

Korisnik prava ostvaruje u inostranstvu pravo na nabavku lekova, medicinsko-tehničkih pomagala i implantata koji su neophodni u slučaju hitne medicinske pomoći u skladu sa međunarodnim sporazumom, a lica koja koriste zdravstvenu zaštitu u zemlji sa kojom Republika Srbija nema potpisan sporazum o socijalnom osiguranju to pravo ostvaruju na način propisan za korisnike prava u Republici Srbiji, po prethodno dobijenom odobrenju Fonda, na osnovu nalaza, ocene i mišljenja nadležne vojnolekarske komisije.

Pravo iz stava 1. ovog člana ostvaruje se na osnovu priložene medicinske dokumentacije koju zahteva lekarska komisija, kao i predračuna i specifikacije troškova.

Član 104.

Iz sredstava vojnog zdravstvenog osiguranja nadoknađuju se troškovi za ostvarivanje prava na zdravstvenu zaštitu u zemlji sa kojom Republika Srbija nema potpisan sporazum o socijalnom osiguranju najviše do iznosa troškova za korišćenje tih prava u Republici Srbiji, pod uslovima propisanim ovim zakonom, a na osnovu nalaza, ocene i mišljenja nadležne vojnolekarske komisije.

Za lica iz člana 98. ovog zakona Fond refundira troškove za ostvarivanje prava na zdravstvenu zaštitu u inostranstvu u punom iznosu.

Upućivanje na lečenje u inostranstvo

Član 105.

Vojni osiguranici i osigurana lica mogu se u slučaju potrebe uputiti na lečenje

у inostranstvo ako su obolela od bolesti koja se ne može lečiti u Republici Srbiji, a

у zemlji u koju se upućuju postoji mogućnost lečenja odnosno medicinskog ispitivanja i utvrđivanja takve bolesti.

Ministar odbrane donosi opšti akt kojim bliže uređuje uslove, način i postupak, kao i vrste oboljenja, stanja ili povreda za koje se može odobriti lečenje u inostranstvu, kao i nabavku lekova u inostranstvu.

Vlada daje saglasnost na akt iz stava 2. ovog člana.

2. Pravo na naknadu plate za vreme privremene sprečenosti za rad

Član 106.

Naknada plate za vreme privremene sprečenosti za rad pripada vojnim osiguranicima, ako je zdravstveno stanje osiguranika, odnosno člana njegove uže porodice takvo da je osiguranik sprečen za rad iz razloga propisanih ovim zakonom, bez obzira na isplatioca naknade plate, i to ako je:

1) privremeno sprečen za rad usled bolesti ili povrede van rada;
2) privremeno sprečen za rad usled profesionalne bolesti ili povrede na radu;
3) privremeno sprečen za rad zbog bolesti ili komplikacija u vezi sa održavanjem trudnoće;
4) privremeno sprečen za rad zbog propisane mere obavezne izolacije kao kliconoše ili zbog pojave zaraznih bolesti u njegovoj okolini;
5) privremeno sprečen za rad zbog nege bolesnog člana uže porodice, pod uslovima utvrđenim ovim zakonom;
6) privremeno sprečeni za rad zbog dobrovoljnog davanja organa i tkiva, izuzev dobrovoljnog davanja krvi;
7) privremeno sprečen za rad jer je određen za pratioca bolesnog osiguranog lica upućenog na lečenje ili lekarski pregled u drugo mesto, odnosno dok boravi kao pratilac u stacionarnoj zdravstvenoj ustanovi, u skladu sa opštim aktima Fonda.

Dužinu privremene sprečenosti za rad ocenjuje stručno-medicinski organ, u skladu sa ovim zakonom.

Član 107.

Naknada plate za vreme privremene sprečenosti za rad u slučajevima iz člana 106. ovog zakona pripada od prvog dana sprečenosti za rad pa sve dok ta sprečenost traje.

Privremena sprečenost za rad traje dok nadležni lekar, odnosno vojna lekarska komisija ne utvrdi da je uspostavljena radna sposobnost odnosno sposobnost za profesionalnu vojnu službu ili dok se rešenjem nadležnog organa ne utvrdi da postoji invalidnost u smislu ovog zakona.

Član 108.

Osiguraniku iz člana 106. stav 1. tačka 5) ovog zakona pripada naknada plate zbog nege obolelog člana uže porodice mlađeg od sedam godina života ili starijeg člana uže porodice koji je teško telesno ili duševno ometen u razvoju, kao i u drugim slučajevima čiju opravdanost ceni izabrani lekar, u svakom pojedinačnom slučaju bolesti najduže do 15 dana za člana uže porodice mlađeg od sedam godina, a

ako je oboleli, odnosno povređeni član uže porodice stariji od sedam godina života, najduže do sedam dana.

Izuzetno od stava 1. ovog člana, kada postoje opravdani razlozi koji se odnose na zdravstveno stanje člana uže porodice, niža vojnolekarska komisija može produžiti trajanje privremene sprečenosti za rad zbog nege člana uže porodice, najduže do 30 dana za negu deteta mlađeg od sedam godina života ili starijeg člana uže porodice koji je teško telesno ili duševno ometen u razvoju, kao i u drugim slučajevima, odnosno do 14 dana za negu člana uže porodice koji je stariji od sedam godina života.

U slučaju teškog oštećenja zdravstvenog stanja deteta do navršenih 18 godina života zbog teškog oštećenja moždanih struktura, maligne bolesti, ili drugog teškog pogoršanja zdravstvenog stanja deteta, kao i u drugim slučajevima, viša vojnolekarska komisija može, na predlog zdravstvene ustanove koja obavlja zdravstvenu delatnost na tercijernom nivou u kojoj se dete leči, kao i uputa izabranog lekara, produžiti pravo na naknadu plate zbog nege člana uže porodice do

120 dana.

Naknada plate zbog nege deteta pripada osiguraniku ako su oba roditelja zaposlena, ako dete ima samo jednog roditelja ili ako jedan od roditelja nije zaposlen, ali je iz zdravstvenih razloga nesposoban da neguje obolelo dete.

Član 109.

Kada nadležna vojnolekarska komisija u toku lečenja osiguranika koji prima naknadu plate utvrdi da je njegovo zdravstveno stanje poboljšano i da bi rad bio koristan za brže uspostavljanje pune radne sposobnosti odnosno sposobnosti za profesionalnu vojnu službu, može odrediti da za određeno vreme radi sa skraćenim radnim vremenom na odgovarajućem radnom mestu.

Vojnom osiguraniku iz stava 1. ovog člana koji za vreme privremene sprečenosti za rad radi sa skraćenim radnim vremenom, pored dela plate ostvarene za rad sa skraćenim radnim vremenom, pripada i deo naknade plate koji odgovara srazmeri vremena provedenog van rada prema punom radnom vremenu.

Član 110.

Povredom na radu i profesionalnom bolešću smatraju se povrede i bolesti utvrđene propisom o osnovnim pravima iz penzijskog i invalidskog osiguranja i ovim zakonom.

Član 111 .

Osiguraniku ne pripada naknada plate, odnosno obustavlja mu se isplata naknade plate za vreme privremene sprečenosti za rad:

1) ako je namerno prouzrokovao nesposobnost za rad;
2) ako je nesposobnost za rad prouzrokovana akutnim pijanstvom ili upotrebom psihotropnih supstanci;
3) ako je namerno sprečavao ozdravljenje, odnosno osposobljavanje za rad;
4) ako se bez opravdanog razloga ne podvrgne lečenju, osim ako za lečenje nije potreban pristanak predviđen zakonom;
5) ako se bez opravdanog razloga ne javi izabranom lekaru za ocenu privremene sprečenosti za rad ili se ne odazove na poziv lekarske komisije, u roku od tri dana od dana nastanka privremene sprečenosti za rad, odnosno od dana dobijanja poziva za izlazak na lekarsku komisiju, odnosno od prestanka okolnosti koje su ga u tome sprečavale;
6) ako se za vreme privremene sprečenosti za rad bavi privrednom ili drugom aktivnošću kojom ostvaruje prihode;
7) ako bez dozvole stručno-medicinskog organa otputuje iz mesta prebivališta, odnosno boravišta ili ako izabrani lekar, odnosno organ nadležan za kontrolu ostvarivanja prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja, utvrdi da ne postupa po uputstvu za lečenje;
8) ako prima naknadu plate po drugim propisima;
9) ako zloupotrebi pravo na korišćenje odsustvovanja sa rada zbog privremene sprečenosti za rad na neki drugi način.

Osiguraniku ne pripada naknada plate od dana kada su utvrđene okolnosti iz stava 1. ovog člana, za sve vreme dok traju te okolnosti ili njihove posledice.

Naknada plate ne pripada licima na izdržavanju kazne zatvora i licima prema kojima se sprovodi mera bezbednosti obaveznog psihijatrijskog lečenja i čuvanja u zdravstvenoj ustanovi i obaveznog lečenja alkoholičara i narkomana u zdravstvenoj ustanovi.

Ako se činjenice iz stava 1. ovog člana utvrde posle započinjanja sa korišćenjem prava na naknadu plate, odnosno posle ostvarivanja prava na naknadu plate, isplata naknade se obustavlja, odnosno isplatilac naknade ima pravo na povraćaj isplaćenih sredstava.

Povezivanje privremene sprečenosti za rad Član 112.

У slučaju da je vojni osiguranik privremeno sprečen za rad iz jednog od razloga iz člana 106. ovog zakona, a zatim bez prekida (naredni dan) bude sprečen za rad iz drugog razloga privremene sprečenosti za rad iz člana 106. ovog zakona, dani privremene sprečenosti za rad osiguranika ne povezuju se u pogledu osnova, visine i isplatioca naknade plate.

У slučaju da je vojni osiguranik privremeno sprečen za rad zbog jedne bolesti ili povrede, a narednog dana (bez prekida), odnosno najduže u roku od šest dana od

poslednjeg dana prethodne sprečenosti za rad, bude sprečen za rad zbog iste ili druge bolesti ili povrede, dani sprečenosti za rad povezuju se u pogledu osnova, visine i isplatioca naknade plate.

У slučaju da je vojni osiguranik privremeno sprečen za rad zbog iste ili dve različite bolesti ili povrede, sa prekidom između sprečenosti za rad koji je duži od šest dana od poslednjeg dana prethodne sprečenosti za rad, dani sprečenosti za rad ne povezuju se u pogledu osnova, visine i isplatioca naknade plate.

У slučaju iz stava 2. ovog člana izabrani lekar dužan je da vojnog osiguranika uputi na vojnolekarsku komisiju po isteku 30. dana ukupne sprečenosti za rad.

У slučaju iz stava 3. ovog člana izabrani lekar dužan je da vojnog osiguranika uputi na vojnolekarsku komisiju ako je osiguranik bio sprečen za rad u ukupnom trajanju od 30 dana u periodu od 45 dana od dana prve sprečenosti za rad.

Obavezno upućivanje vojnog osiguranika na ocenu radne sposobnosti pred nadležnim penzijsko-invalidskim organom

Član 113.

Komandant bataljona, njemu ravan starešina i starešina višeg ranga -izabrani lekar, odnosno vojnolekarska komisija, bez obzira na dužinu trajanja i uzrok privremene sprečenosti za rad vojnog osiguranika, dužna je da vojnog osiguranika bez odlaganja uputi nadležnom organu za ocenu radne sposobnosti, odnosno sposobnosti za profesionalnu vojnu službu, ako oceni da se ne očekuje poboljšanje zdravstvenog stanja osiguranika koje bi mu omogućilo vraćanje radne sposobnosti odnosno sposobnosti za profesionalnu vojnu službu.

U slučaju dužeg trajanja sprečenosti za rad prouzrokovane bolešću ili povredom, a najkasnije po isteku šest meseci neprekidne sprečenosti za rad, odnosno ako je osiguranik u poslednjih 24 meseci bio sprečen za rad 12 meseci sa prekidima, izabrani lekar, odnosno vojnolekarska komisija, dužna je da vojnog osiguranika sa potrebnom medicinskom dokumentacijom uputi nadležnom organu radi utvrđivanja gubitka radne sposobnosti odnosno gubitka sposobnosti za profesionalnu vojnu službu.

Član 114.

Kada je osiguranik u toku privremene sprečenosti za rad upućen nadležnom organu iz člana 113. ovog zakona, ima pravo na naknadu plate iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja najduže 60 dana od dana podnošenja zahteva za pokretanje postupka pred nadležnom organizacijom za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje.

Organizacija nadležna za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje dužna je da u roku iz stava 1. ovog člana, za osiguranike koji su upućeni na utvrđivanje gubitka radne sposobnosti odnosno gubitka sposobnosti za profesionalnu vojnu službu u

skladu sa članom 113. ovog zakona, utvrdi da li postoji ili ne postoji potpuni gubitak radne sposobnosti odnosno gubitak sposobnosti za profesionalnu vojnu službu, u skladu sa propisima o penzijskom i invalidskom osiguranju.

Ako organizacija nadležna za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje ne donese rešenje iz stava 2. ovog člana u roku od 60 dana od dana podnošenja zahteva za pokretanje postupka u skladu sa članom 113. ovog zakona, vojni osiguranik, počev od 61-og dana ima pravo na naknadu plate koju obezbeđuje nadležna organizacija za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje iz svojih sredstava.

Potraživanje isplaćene naknade plate od nadležne organizacije za penzijsko i invalidsko osiguranje dospeva isplatom naknade plate osiguraniku, a povraćaj isplaćene naknade vrši se prema odredbama zakona kojim se uređuju obligacioni odnosi.

Član 115.

Za sve vreme trajanja privremene sprečenosti za rad, vojnom osiguraniku koji je upućen nadležnom organu, u skladu sa ovim zakonom, bez obzira na isplatioca naknade plate, privremenu sprečenost za rad na svakih 30 dana sprečenosti za rad ceni vojnolekarska komisija, po predlogu izabranog lekara, na način i po postupku koji je uređen ovim zakonom i propisima donetim za sprovođenje ovog zakona, a do dana dobijanja rešenja iz člana 114. stav 2. ovog zakona.

Osnov za obračun naknade plate

Član 116.

Osnov za obračun naknade plate za vojne osiguranike (u daljem tekstu: osnov za naknadu plate), bez obzira da li se naknada plate isplaćuje na teret poslodavca ili na teret sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja, čini plata koju bi vojni osiguranik, da nije nastupila privremena sprečenost za rad, ostvario u mesecu za koji se vrši isplata naknade plate.

U platu iz stava 1. ovog člana uračunava se i uvećanje plate za svaku navršenu godinu rada u radnom odnosu (minuli rad).

Član 117.

Osnov za obračun naknade plate ne može biti viši od najviše mesečne osnovice na koju se plaća doprinos, u skladu sa zakonom kojim se uređuju doprinosi za obavezno socijalno osiguranje.

Visina naknade plate

Član 118.

Visina naknada plate vojnih osiguranika - vojnih službenika i nameštenika koja se obezbeđuje iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja, kao i iz sredstava

poslodavca u slučajevima iz člana 106. st. 1. tač. 1), 4), 5) i 7) ovog zakona iznosi 65 % od osnova za naknadu plate.

Visina naknade plate vojnih osiguranika - profesionalnih vojnih lica koja se obezbeđuje iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja, kao i sredstava poslodavaca u slučajevima iz člana 106. st. 1. tač. 1), 4), 5) i 7) ovog zakona iznosi 95 % od osnova za naknadu plate.

Visina naknade plate vojnih osiguranika koja se obezbeđuje iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja, kao i iz sredstava poslodavca, u slučajevima iz člana 106. stav 1. tač. 2) i 6) ovog zakona iznosi 100% od osnova za naknadu plate.

У slučaju privremene sprečenosti za rad zbog bolesti ili komplikacije u vezi sa održavanjem trudnoće, za prvih 30 dana privremene sprečenosti za rad koju isplaćuje poslodavac iz svojih sredstava, visina naknade plate obezbeđuje se u iznosu od 100% od osnova za naknadu plate.

У slučaju privremene sprečenosti za rad zbog bolesti ili komplikacije u vezi sa održavanjem trudnoće, počev od 31. dana privremene sprečenosti za rad, visina naknade plate obezbeđuje se u iznosu od 100% od osnova za naknadu plate, s tim što se iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja obezbeđuje iznos od 65% od osnova za naknadu plate, kao i iznos od 35% od osnova za naknadu plate iz sredstava budžeta Republike.

Sredstva u iznosu od 35% od osnova za naknadu plate, iz stava 6. ovog člana, prenose se Fondu koji u ime i za račun budžeta Republike Srbije uplaćuje sredstva na račun osiguranice iz stava 4. ovog člana.

Član 119.

Visina naknade plate koja se obezbeđuje iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja ne može biti niža od minimalne plate utvrđene u skladu sa propisima o radu za mesec za koji se vrši obračun naknade plate.

Član 120.

Naknada plate vojnih osiguranika za vreme porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i odsustva sa rada radi posebne nege deteta ostvaruje se u skladu sa zakonom kojim se uređuje finansijska podrška porodici sa decom.

Naknada plate u posebnim slučajevima

Član 121.

Kada stručno-medicinski organ u toku lečenja vojnog osiguranika koji prima naknadu plate utvrdi da je njegovo zdravstveno stanje poboljšano i da bi rad za osiguranika bio koristan za brže uspostavljanje pune radne sposobnosti, može

odrediti da zaposleni određeno vreme radi sa skraćenim radnim vremenom, a najmanje četiri časa dnevno.

Rad sa skraćenim radnim vremenom iz stava 1. ovog člana može trajati najduže tri meseca neprekidno ili sa prekidima u toku 12 meseci od dana početka rada sa skraćenim radnim vremenom.

Ministarstvo odbrane obezbediće ostvarivanje rada sa skraćenim radnim vremenom u skladu sa st. 1. i 2. ovog člana.

Član 122.

Vojnom osiguraniku koji za vreme privremene sprečenosti za rad radi sa skraćenim radnim vremenom, u skladu sa članom 121. ovog zakona, naknada plate pripada srazmerno vremenu provedenom na radu prema punom radnom vremenu.

Obezbeđivanje isplate naknade plate

Član 123.

Naknadu plate za slučajeve privremene sprečenosti za rad iz člana 106. ovog zakona za prvih 30 dana sprečenosti za rad obezbeđuje Ministarstvo odbrane iz svojih sredstava, a od 31. dana naknadu zarade obezbeđuje Fond.

Izuzetno od stava 1. ovog člana, naknada plate obezbeđuje se osiguraniku iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja od prvog dana sprečenosti za rad zbog dobrovoljnog davanja tkiva i organa, kao i osiguraniku majci, odnosno ocu, usvojitelju ili drugom osiguraniku koji se stara o detetu, za vreme privremene sprečenosti za rad zbog nege bolesnog deteta mlađeg od tri godine.

Izuzetno od stava 1. ovog člana, naknadu plate u slučaju privremene sprečenosti za rad vojnog osiguranika zbog povrede na radu ili profesionalne bolesti, obezbeđuje Fond iz svojih sredstava, od prvog dana privremene sprečenosti za rad, za sve vreme trajanja privremene sprečenosti za rad osiguranika.

Za vojnog osiguranika kome je prestala služba u Ministarstvu odbrane i Vojsci Srbije u toku korišćenja prava na naknadu plate zbog povrede na radu ili profesionalne bolesti, isplatu naknade plate obezbeđuje Fond, od dana prestanka službe vojnog osiguranika.

Član 124.

Ministarstvo odbrane isplaćuje i naknadu plate vojnim osiguranicima koja se obezbeđuje iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja, u skladu sa ovim zakonom.

Ministarstvo odbrane vrši obračun naknade plate iz stava 1. ovog člana u skladu sa ovim zakonom i dostavlja Fondu zahtev za prenos sredstava na poseban račun Ministarstva odbrane.

Prenos sredstava iz stava 2. ovog člana Fond je dužan da izvrši u roku od 30 dana od dana prijema zahteva.

Sredstva iz stava 3. ovog člana koja ne isplati osiguraniku u roku od 30 dana od dana njihovog prijema Ministarstvo odbrane je dužno da vrati Fondu

Sredstva iz stava 4. ovog člana ne mogu biti predmet izvršenja, osim za svrhu iz stava 1. ovog člana.

Ministarstvo odbrane može iz svojih sredstava isplatiti naknadu plate i kada se ta naknada obezbeđuje iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja, s tim da je Fond dužan da isplaćene iznose nadoknadi u roku od 30 dana od dana predaje zahteva Fondu.

3. Pravo na naknadu putnih troškova u vezi sa korišćenjem zdravstvene zaštite

Član 125.

Naknada troškova prevoza pripada vojnom osiguraniku i osiguranom licu ako je:

1) od izabranog lekara, vojnolekarske komisije, vojne zdravstvene ustanove ili druge zdravstvene ustanove pozvan ili upućen u drugo mesto u vezi sa ostvarivanjem prava iz zdravstvenog osiguranja određenih ovim zakonom;
2) iz mesta u kojem je na službi odnosno iz mesta boravka u kojem nema lekara morao da putuje do najbližeg lekara ili zdravstvene ustanove u drugom mestu radi lekarskog pregleda ili lečenja;
Naknada troškova smeštaja pripada licu iz stava 1. ovog člana ako zbog ostvarivanja prava iz zdravstvenog osiguranja mora da prenoći u drugom mestu.

Naknade iz st. 1. i 2. ovog člana isplaćuje Fond prema propisu o naknadi putnih i drugih troškova koji donosi Upravni odbor Fonda.

Član 126.

Naknada troškova prevoza pripada licu iz člana 125. ovog zakona i za pratioca ako je po oceni izabranog lekara, vojnolekarske komisije, vojne zdravstvene ustanove ili druge zdravstvene ustanove tom licu potreban pratilac za vreme putovanja i boravka u tom mestu.

4. Ostala prava u slučaju smrti Pravo na naknadu pogrebnih troškova i posmrtnu pomoć

Član 127.

U slučaju smrti člana uže porodice, korisniku vojne penzije pripada naknada pogrebnih troškova.

Naknadu pogrebnih troškova isplaćuje Fond u iznosu koju utvrdi Upravni odbor Fonda.

Član 128.

U slučaju smrti korisnika vojne penzije, članovima njegove porodice i supružniku, a ostalim članovima ako ih je vojni osiguranik do svoje smrti izdržavao, pripada posmrtna pomoć u jednokratnom iznosu penzije koja mu je pripadala za poslednji mesec pre njegove smrti.

Ako ima više članova porodice koji imaju pravo na posmrtnu pomoć, iznos iz stava 1. ovog člana deli se na jednake delove između tih članova porodice.

Posmrtnu pomoć isplaćuje Fond.

5. Pravo na jednokratnu novčanu pomoć

Član 129.

Vojni osiguranik - profesionalni pripadnik Vojske Srbije koji za vreme službe ili u vezi sa službom u Vojsci Srbije bez svoje krivice zadobije ranu, povredu ili ozledu, pa zbog toga nastupi oštećenje njegovog organizma od najmanje 20% ima pravo na jednokratnu novčanu pomoć čija se visina određuje prema stepenu telesnog oštećenja. Stepen telesnog oštećenja utvrđuje se prema republičkim propisima kojima se uređuju prava vojnih invalida.

Pod uslovima iz stava 1. ovog člana, jednokratna novčana pomoć pripada i vojnom osiguraniku kada nastupi oštećenje njegovog organizma od najmanje 20% usled bolesti koja je nastala ili se pogoršala kao neposredna posledica službe u Vojsci Srbije.

Nehat se neće smatrati krivicom u smislu stava 1. ovog člana.

Ako vojni osiguranik pogine ili umre od zadobijene rane, povrede ili ozlede pod uslovima iz st. 1. i 2. ovog člana, jednokratna novčana pomoć pripada njegovoj porodici.

Jednokratna novčana pomoć pripada i porodici vojnika, učenika i kadeta vojnoškolskih ustanova i lica na drugom stručnom osposobljavanju za oficire i podoficire, slušaoca škola za rezervne oficire i lica u rezervnom sastavu koji usled bolesti umre za vreme služenja vojnog roka odnosno školovanja.

Pod uslovima iz st. 1, 4. i 5. ovog člana, jednokratna novčana pomoć pripada i licu, odnosno porodici lica kada nastupi oštećenje njegovog organizma, odnosno kada izgubi život za vreme odlaska na službu u Vojsku Srbije ili za vreme povratka sa te službe.

Član 130.

Pod službom u Vojsci Srbije, u smislu člana 129. ovog zakona, smatra se vršenje vojničkih i drugih dužnosti u smislu propisa kojima se uređuje Vojska Srbije.

Pod vršenjem dužnosti u vezi sa službom, u smislu člana 129. ovog zakona, podrazumeva se:

1) odlazak od mesta stanovanja do mesta vršenja službe, odnosno povratak od mesta vršenja slube do mesta stanovanja;
2) odlazak vojnika, učenika i kadeta vojnih škola, slušaoca škola za rezervne oficire i lica u rezervnom sastavu na odsustvo i povratak sa odsustva;
3) boravak vojnika, učenika i kadeta vojnoškolskih ustanova, slušaoca škola za rezervne oficire i lica u rezervnom sastavu u vojnoj zgradi, krugu kasarne, logoru, aerodromu, poligonu, brodu ili drugom plovnom sredstvu rečne flotile ili na drugom mestu na kojem je bio po pravilima službe ili po naređenju, odnosno odobrenju nadležnog starešine, kao i na odobrenom izlasku iz vojne jedinice odnosno vojne ustanove u slobodno vreme, osim na odsustvu.

Član 131.

Pravo na jednokratnu novčanu pomoć imaju članovi porodice vojnog osiguranika,

и to:

1) supružnik;
2) deca rođena u braku, van braka ili usvojena, ako nisu starija od 18 godina odnosno 26 godina ako se nalaze na školovanju, osim dece koja su u radnom odnosu, a bez obzira na godine života ako su trajno i potpuno nesposobna za rad;
3) roditelji odnosno usvojilac i njegov supružnik;
4) očuh i maćeha;
5) braća i sestre ako nisu stariji od 18 godina odnosno 26 godina ako se nalaze na redovnom školovanju, osim braće i sestara koji su u radnom odnosu, a bez obzira na godine života ako su trajno i potpuno nesposobni za rad;
6) deda i baba.

Decom, u smislu stava 1. tačka 2) ovog člana, smatraju se i pastorčad, unučad i deca bez roditelja koju je profesionalni pripadnik Vojske Srbije izdržavao, ako ispunjavaju uslove u pogledu godina života dece određene u tački 2) ovog člana.

Roditelji, usvojilac i njegov supružnik, očuh i maćeha i braća i sestre imaju pravo na jednokratnu novčanu pomoć ako poginuli odnosno umrli profesionalni pripadnik Vojske Srbije nema supružnika ni dece ili ako supružnik i deca nemaju pravo na tu pomoć. Izuzetno, roditelji koje je poginuli, odnosno umrli profesionalni pripadnik Vojske Srbije izdržavao imaju pravo na jednokratnu novčanu pomoć kada je to lice imalo samo supružnika.

Deda i baba imaju pravo na jednokratnu novčanu pomoć ako poginuli odnosno umrli profesionalni pripadnik Vojske Srbije nema srodnika iz stava 1. ovog člana ili ako ti srodnici nemaju pravo na jednokratnu novčanu pomoć.

Ako više lica ima pravo na jednokratnu novčanu pomoć, ukupan iznos pomoći koji im pripada deli se na jednake delove.

Jednokratnu novčanu pomoć isplaćuje Ministarstvo odbrane.

Član 132.

Stepen telesnog oštećenja na osnovu kojeg se ostvaruje pravo na jednokratnu novčanu pomoć iz člana 129. ovog zakona dokazuje se pravnosnažnim rešenjem o priznanju svojstva mirnodopskog vojnog invalida ili nalazom vojnolekarske komisije.

U slučaju smrti profesionalnog pripadnika Vojske Srbije, postupak za dodeljivanje jednokratne novčane pomoći pokreće se po službenoj dužnosti.

Kada se postupak za dodeljivanje jednokratne novčane pomoći pokreće na zahtev, ta pomoć može se ostvariti ako se zahtev podnese u roku od tri godine od dana zadobijanja rane, povrede ili ozlede odnosno nastupanja oboljenja ili pogoršanja oboljenja koje je izazvalo oštećenje organizma.

Rešenje o pravu na jednokratnu novčanu pomoć donosi starešina na položaju komandanta brigade i višem položaju.

Član 133.

Supružnik profesionalnog pripadnika Vojske Srbije koji pogine ili umre od zadobijene rane, povrede ili ozlede, odnosno bolesti pod uslovima iz člana 129. st. 1. i 2. ovog zakona koji nema pravo na porodičnu penziju, upućuje se na njegov zahtev na osposobljavanje radi sticanja stručne spreme ako u času smrti profesionalnog pripadnika Vojske Srbije nema stručnu spremu i nije u radnom odnosu. Osposobljavanje radi sticanja stručne spreme može trajati najduže četiri godine.

Deca pripadnika Vojske Srbije iz člana 131. stav 1. tačka 2) ovog zakona koje pogine ili umre od zadobijene rane, povrede ili ozlede odnosno bolesti pod uslovima iz člana 129. st. 1. i 2. ovog zakona, koja su na redovnom školovanju, osim dece koja su u radnom odnosu a koju je profesionalni pripadnik Vojske Srbije do svoje smrti izdržavao, imaju pravo na mesečnu novčanu naknadu za vreme školovanja i druge naknade u vezi sa školovanjem ako ne ostvaruju stipendiju po drugom osnovu.

Zahtev iz stava 1. ovog člana može se podneti u roku od dve godine od dana smrti profesionalnog pripadnika Vojske Srbije.

Član 134.

Postupak za ostvarivanje prava na jednokratnu novčanu pomoć i određivanje iznosa za lica koja, u smislu ovog zakona, imaju pravo na jednokratnu novčanu pomoć i osposobljavanje supružnika i novčanu naknadu za vreme školovanja i druge naknade u vezi sa školovanjem propisuje Vlada, na predlog ministra odbrane.

Pravo na jednokratnu novčanu pomoć, pravo na naknadu za osposobljavanje bračnog druga i pravo na naknadu za školovanje dece pripada i drugim osiguranicima u smislu ovog zakona.

Član 135.

Porodici drugog osiguranika koji pogine ili umre za vreme službe u Vojsci Srbije ili umre u zdravstvenoj ustanovi u koju je za vreme službe u Vojsci Srbije upućen i zadržan na lečenju i po prestanku službe, pripada naknada pogrebnih troškova. Ako je drugog osiguranika sahranilo drugo lice, naknada pogrebnih troškova pripada tom licu.

Naknada pogrebnih troškova iz stava 1. ovog člana pripada u iznosu koji utvrdi ministar odbrane.

Član 136.

Prava iz čl. 129. do 135. ovog zakona ostvaruju se na teret Ministarstva odbrane.

Član 137.

Pravo na ostvarivanje novčane naknade i drugih primanja iz vojnog zdravstvenog osiguranja zastareva u roku od tri godine od dana dospelosti prava.

Član 138.

Način i postupak ostvarivanja prava na naknade i pomoći propisuje ministar odbrane.

IV. UTVRĐIVANjE SVOJSTVA KORISNIKA PRAVA I OSTVARIVANjE

PRAVA IZ VOJNOG ZDRAVSTVENOG OSIGURANjA

1. Utvrđivanje svojstva korisnika prava

Član 139.

Svojstvo korisnika prava utvrđuje Fond.

Svojstvo korisnika prava utvrđuje se samo po jednom osnovu.

Svojstvo korisnika prava prestaje danom prestanka osnova po kojem je to svojstvo priznato.

Prijava podataka koji se unose u matičnu evidenciju, u skladu sa ovim zakonom, dostavlja se u roku od tri dana od dana početka zaposlenja.

Član 140.

Licu kome je priznato svojstvo korisnika prava Fond izdaje propisanu ispravu o zdravstvenom osiguranju (u daljem tekstu: isprava o osiguranju) kojom se dokazuje svojstvo vojnog osiguranika odnosno osiguranog lica.

Troškove izdavanja isprave o osiguranju snosi korisnik prava za sebe i članove svoje porodice.

Visinu troškova iz stava 2. ovog člana propisuje Fond.

Sredstva ostvarena naplatom troškova iz stava 3. ovog člana predstavljaju prihod Fonda.

Fond propisuje sadržaj i oblik isprave o osiguranju.

Vlada daje saglasnost na akt iz stava 3. ovog člana.

Ispravu o osiguranju tehnički izrađuje i štampa Narodna banka Srbije – Zavod za izradu novčanica i kovanog novca.

2. Matična evidencija o vojnim osiguranicima i osiguranim licima i korišćenju prava iz zdravstvenog osiguranja vojnih osiguranika

Član 141.

Svojstvo korisnika prava u obaveznom zdravstvenom osiguranju utvrđuje se na osnovu podataka koji se vode u matičnoj evidenciji o vojnim osiguranicima i osiguranim licima i korišćenju prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja (u daljem tekstu: matična evidencija) koju jedinstveno ustrojava i organizuje Fond.

Član 142.

U matičnoj evidenciji vode se podaci o vojnim osiguranicima odnosno osiguranim licima, obveznicima plaćanja doprinosa i korišćenju prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja.

Matična evidencija vodi se po propisanim jedinstvenim metodološkim principima.

Podaci se unose u matičnu evidenciju prema propisanom jedinstvenom kodeksu šifara.

Podaci se unose u matičnu evidenciju na osnovu prijava podnesenih na propisanim obrascima koje se mogu dostavljati i putem sredstava za elektronsku obradu podataka.

U slučaju da su prijave na osiguranje, prijave promene u osiguranju i odjave sa osiguranja dostavljene putem sredstava za elektronsku obradu podataka, podnosilac prijave odnosno odjave dužan je da ih na zahtev Fonda podnese na propisanom obrascu.

Jedinstvene metodološke principe za vođenje matične evidencije, jedinstveni kodeks šifara i obrasce prijave na osiguranje, prijave promene u osiguranju i odjave sa osiguranja, kao i druga pitanja od značaja za vođenje matične evidencije uređuje Vlada.

Član 143.

Matična evidencija ustrojava se unošenjem podataka o korisniku prava, na osnovu podataka iz prijave na osiguranje, kao i na osnovu drugih podataka u skladu sa ovim zakonom.

Član 144.

U matičnu evidenciju unose se podaci o:

1) vojnim osiguranicima;
2) osiguranim licima;
3) drugim osiguranicima;
4) obveznicima plaćanja doprinosa za obavezno zdravstveno osiguranje;
5) korišćenju prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja.

Podaci iz tačke 5) ovog člana predstavljaju službenu tajnu i vode se odvojeno od drugih podataka, a te podatke može unositi odnosno njima rukovati za to posebno ovlašćeno službeno lice Fonda.

Član 145.

U matičnu evidenciju unose se sledeći podaci o vojnim osiguranicima:

1) prezime i ime;
2) jedinstveni matični broj građana i poreski identifikacioni broj;
3) pol;
4) dan, mesec i godina rođenja;
5) zanimanje;
6) školska sprema;
7) osnov osiguranja;
8) datum sticanja odnosno prestanka svojstva osiguranika i promene u toku osiguranja;
9) staž zdravstvenog osiguranja;
10) obveznik plaćanja doprinosa;
11) visina uplate doprinosa;
12) plate, naknade plate i druga primanja i naknade koje služe za utvrđivanje osnovice osiguranja na koju se obračunava i plaća doprinos;
13) visina uplaćenog doprinosa;
14) adresa prebivališta;
15) naziv poslodavca, registarski broj poslodavca, šifra delatnosti i adresa sedišta poslodavca;
16) državljanstvo.

Za osigurana lica, pored podataka o vojnom osiguraniku iz stava 1. ovog člana, unose se i sledeći podaci:

1) prezime i ime;
2) jedinstveni matični broj građana;
3) pol;
4) dan, mesec i godina rođenja;
5) srodstvo sa vojnim osiguranikom;
6) adresa prebivališta;
7) zanimanje;
8) državljanstvo.

U matičnu evidenciju unose se i podaci o povredi na radu, odnosno profesionalnoj bolesti vojnih osiguranika.

Član 146.

У matičnu evidenciju unose se i podaci propisani zakonom kojim se uređuje evidencija u oblasti zdravstva a koji se odnose na korisnike prava.

У matičnu evidenciju unose se i podaci o korišćenju prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja, a naročito o:

1) vrsti prava iz zdravstvenog osiguranja koja se obezbeđuju vojnom osiguraniku i osiguranom licu;
2) pruženim zdravstvenim uslugama;
3) novčanim naknadama;
4) medicinsko-tehničkim pomagalima i implantatima;
5) lekovima izdatim na recept;
6) godišnjem iznosu plaćenih participacija;
7) izabranom lekaru osiguranog lica;
8) ostvarivanju prava pred lekarskim komisijama;
9) ostvarivanju prava u vezi sa profesionalnom bolešću ili povredom na radu vojnog osiguranika.

Fond može opštim aktom propisati i druge podatke koji se vode u matičnoj evidenciji a koji se odnose na ostvarivanje prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja, kao i posebne obrasce za vođenje evidencije o ostvarivanju prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja (račune i drugu specifičnu dokumentaciju, a koja nije propisana zakonom kojim se uređuju evidencije u oblasti zdravstva).

U matičnu evidenciju unose se i podaci o davaocu zdravstvenih usluga sa kojim je Fond zaključio ugovor o pružanju zdravstvene zaštite vojnim osiguranicima i osiguranim licima iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja.

Akt iz stava 3. ovog člana objavljuje se u „Službenom vojnom listu”.

Član 147.

Fond ima pravo da po službenoj dužnosti pribavi podatke iz čl . 145. i 146. ovog zakona koji se vode kod drugih nadležnih državnih organa i organizacija o korisnicima prava.

Član 148.

U prijave podataka za matičnu evidenciju podaci se unose samo na osnovu javnih isprava i evidencija propisanih zakonom i propisima donetim za sprovođenje zakona.

Član 149.

Za tačnost podataka unesenih u prijave podataka za matičnu evidenciju odgovoran je podnosilac prijave.

Fond je dužan da proveri tačnost podataka unesenih u prijave podataka za matičnu evidenciju, da zahteva dokaze i vrši uvid u evidencije i dokumentaciju na kojima se zasnivaju podaci uneseni u prijave, kao i da, po potrebi, pribavi podatke.

Podnosilac prijave dužan je da korisniku prava daje obaveštenja odnosno podatke od značaja za utvrđivanje činjenica važnih za sticanje i ostvarivanje prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja, kao i da matičnoj filijali pruži dokaze i omogući uvid u evidenciju i dokumentaciju.

Član 150.

Svojstvo korisnika prava za koja je podneta prijava na osiguranje utvrđuje se uvođenjem u matičnu evidenciju i potvrdom prijema na obrascu prijave na osiguranje.

Prilikom prijema prijave na osiguranje vrši se provera podataka sadržanih u prijavi i zahtevaju dokazi na kojima se ti podaci zasnivaju.

Odredbe st. 1. i 2. ovog člana primenjuju se i prilikom prijema odjave sa osiguranja odnosno prijave promene u osiguranju.

Podnosilac prijave je dužan da licu za koje je podneo prijavu na osiguranje, prijavu promene u osiguranju odnosno odjavu osiguranja preda overenu fotokopiju potvrde o prijemu te prijave, odjave odnosno promene, u roku od osam dana od dana njenog izdavanja.

Ako se na osnovu podnesene prijave na osiguranje utvrdi da nisu ispunjeni uslovi za priznavanje svojstva osiguranika, podnosiocu prijave izdaje se pismeno rešenje.

Član 151.

Svojstvo osiguranika, visinu plate, naknada i ostalih primanja koja služe za utvrđivanje osnovice osiguranja na koju se obračunava i plaća doprinos Fond utvrđuje na osnovu prijave podataka iz člana 144. ovog zakona.

Član 152.

Ako prilikom provere podataka Fond utvrdi da prijava u pogledu staža osiguranja , plate, naknade plate, osnovice osiguranja na koju se obračunava i plaća doprinos, ugovorene naknade i visine uplaćenih doprinosa nije pravilno popunjena ili da podaci nisu uneseni u skladu sa propisima o obaveznom zdravstvenom osiguranju, podnosiocu prijave naložiće da ih ispravi u roku koji ne može biti duži od 30 dana.

Član 153.

Fond je dužan da osiguranom licu na lični zahtev izda uverenje o podacima unetim u matičnu evidenciju.

Uverenje iz stava 1. ovog člana ima svojstvo javne isprave.

Član 154.

Podaci uneti u matičnu evidenciju na način utvrđen ovim zakonom mogu se naknadno menjati u sledećim slučajevima:

1) ako nadležni organ naknadno u propisanom postupku utvrdi promenu podataka;
2) ako su podaci o osiguraniku, stažu zdravstvenog osiguranja, platama, naknadama plate, ugovorenim naknadama, osnovicama osiguranja i stopi odnosno visini uplaćenih doprinosa, kao i drugi podaci koji se vode u matičnoj evidenciji uneti u matičnu evidenciju na osnovu lažnih isprava;
3) ako se naknadno proverom podataka ili na drugi način utvrdi da su u matičnu evidenciju uneti netačni ili nepotpuni podaci.

Promena podataka unetih u matičnu evidenciju vrši se na osnovu odgovarajuće prijave promene podataka, po postupku utvrđenom ovim zakonom.

Član 155.

Prijava podataka koji se unose u matičnu evidenciju, u skladu sa ovim zakonom, dostavlja se u roku od osam dana od dana početka poslovanja odnosno zaposlenja odnosno zaključenja ugovora, ili po drugom osnovu po kojem se stiče svojstvo osiguranika.

Prijava podataka o stažu zdravstvenog osiguranja, plati, naknadi plate, osnovici osiguranja odnosno ugovorenoj naknadi koji služe za uplatu doprinosa dostavlja se po izvršenoj isplati.

Prijava promene podataka dostavlja se u roku od osam dana od dana utvrđene promene odnosno od dana prijema pravnosnažnog rešenja kojim je utvrđena promena podataka.

Podaci se unose u matičnu evidenciju u roku od 60 dana od dana prijema, a najkasnije do kraja tekuće godine za prethodnu godinu.

Član 156.

Prijava podataka za vođenje matične evidencije čuva se najmanje deset godina od dana poslednjeg unošenja podataka u evidenciju.

Umesto originalnih prijava podataka mogu se čuvati prijave podataka snimljene na mikrofilmovima odnosno sredstvima za elektronsku obradu podataka.

Član 157.

Uništavanje originalnih prijava na osnovu kojih su podaci uneti u matičnu evidenciju vrši komisija koju obrazuje Fond.

Član 158.

Podaci koji se vode u matičnoj evidenciji koriste se samo za potrebe obaveznog zdravstvenog osiguranja, ako ovim zakonom nije drugačije određeno.

Podaci iz matične evidencije koji se odnose na pojedino osigurano lice odnosno na korišćenje prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja jesu lični podaci i predstavljaju službenu tajnu odnosno ne mogu se iznositi i objavljivati u javnosti.

Podaci sadržani u matičnoj evidenciji mogu se koristiti za statistička istraživanja u skladu sa zakonom.

Zaštita podataka iz matične evidencije obezbeđuje se u skladu sa zakonom kojim se uređuje tajnost podataka i zakonom kojim se uređuje zaštita podataka o ličnosti.

3. Učešće stručno-medicinskih organa u postupku ostvarivanja prava na zdravstvenu zaštitu

Član 159.

U određivanju vrste, obima i sadržaja, načina i postupka ostvarivanja prava na zdravstvenu zaštitu korisnika prava, ocenjivanju privremene sprečenosti za rad vojnih osiguranika, ocenjivanju zdravstvene sposobnosti za vršenje vojne službe i školovanje, kao i u ostvarivanju prava na naknadu putnih troškova kao stručno-medicinski organi u postupku učestvuju:

1) izabrani lekar;
2) vojnolekarske komisije:

1. Niža vojnolekarska komisija,

2. Viša vojnolekarska komisija,

3. Glavna vojnolekarska komisija.

3) vojnolekarske komisije za letače i padobrance:

1. Vojnolekarska komisija za letače i padobrance,

2. Viša vojnolekarska komisija za letače i padobrance.

Stručno-medicinski organi rade na osnovu ovlašćenja iz ovog zakona i opštih akata donetih za sprovođenje ovog zakona.

3.1. Izabrani lekar

Član 160.

Izabrani lekar:

1) određuje vrstu i dužinu kućnog lečenja i prati sprovođenje kućnog lečenja;
2) upućuje korisnika prava na ocenu radne sposobnosti odnosno sposobnosti za profesionalnu vojnu službu u skladu sa važećim zakonom;
3) utvrđuje dužinu privremene sprečenosti za rad zbog bolesti i povrede vojnog osiguranika do 30 dana sprečenosti za rad i predlaže nižoj i višoj vojnolekarskoj komisiji produženje privremene sprečenosti za rad, a nakon konsultacije na nadležnim lekarom specijalistom, osim ako ovim zakonom nije drugačije određeno;
4) utvrđuje potrebu da korisnik prava ima pratioca za vreme putovanja;
5) utvrđuje potrebu odsustvovanja vojnog osiguranika sa posla radi nege člana uže porodice;
6) daje mišljenje o tome da li je vojni osiguranik namerno prouzrokovao nesposobnost za rad odnosno da li je ozdravljenje namerno sprečio;
7) daje nalaz i mišljenje o zdravstvenom stanju korisnika prava na osnovu čega se izdaje potvrda o zdravstvenom stanju korisnika prava radi korišćenja zdravstvene zaštite u inostranstvu;
8) vrši druge poslove u vezi sa ostvarivanjem prava iz zdravstvenog osiguranja.

Pored poslova iz stava 1. ovog člana, izabrani lekar utvrđuje starost trudnoće radi ostvarivanja prava na odsustvovanje sa rada zbog trudnoće i porođaja, daje mišljenje o zdravstvenom stanju deteta radi ostvarivanja prava vojnog osiguranika na odsustvovanje sa rada zbog neophodne posebne nege deteta u skladu sa zakonom i utvrđuje privremenu sprečenost za rad vojnog osiguranika.

3.2. Vojnolekarske komisije

Niža vojnolekarska komisija Član 161.

Niža vojnolekarska komisija:

1) za kadete - učenike vojnoškolskih ustanova:

a) daje ocenu o potrebi korišćenja kućnog lečenja radi oporavka na predlog izabranog lekara, najviše do dva meseca po osnovu iste bolesti,

b) daje ocenu o privremenoj sprečenosti za terenske, sportske i druge aktivnosti ili pohađanje nastave do dva meseca,

v) daje ocenu o potrebi dijetalne ishrane u trajanju do šest meseci;
2) za vojnike na služenju vojnog roka i vojnike upućene na kurs za rezervne oficire,

a) daje ocenu zdravstvene sposobnosti za vojnu službu; b) daje ocenu o potrebi korišćenja kućnog lečenja radi oporavka najviše do 21 dan;
3) za profesionalna vojna lica i vojne službenike i vojne nameštenike:

a) daje ocenu o potrebi oslobađanja od obavljanja dužnosti organa unutrašnje službe u trajanju do šest meseci;
b) daje ocenu u vezi sa trajanjem privremene sprečenosti za rad po predlogu izabranog lekara počev od 31 do 180 dana , odnosno privremene sprečenosti za rad zbog nege člana uže porodice najviše do 30 dana (ako je uži član porodice mlađi od sedam godina života), odnosno do 14 dana (ako je uži član porodice stariji od sedam godina života).

4) daje ocenu po prigovoru na ocenu izabranog lekara, odnosno na činjenično stanje koji je taj lekar utvrdio;
5) daje ocenu o zdravstvenoj sposobnosti za vojnu službu lica u rezervnom sastavu;
6) daje ocenu o potrebi lečenja na teret sredstava vojnozdravstvenog osiguranja vojnika na služenju vojnog roka, slušaoca škole rezervnih oficira, vojnika u rezervnom sastavu kod kojih je došlo do pojave oboljenja odnosno povreda u toku služenja vojnog roka ili pogoršanja postojeće bolesti;
7) vrši druge poslove u vezi sa ostvarivanjem prava iz zdravstvenog osiguranja.

Viša vojnolekarska komisija

Član 162.

Viša vojnolekarska komisija:

1) daje ocenu o zdravstvenoj sposobnosti kandidata za kadete - učenike vojnoškolskih ustanova i kandidata za vojne stipendiste;
2) daje ocenu o zdravstvenoj sposobnosti kadeta - učenika odnosno stipendiste u toku školovanja, i u poslednjoj godini školovanja, pre proizvođenja kadeta u prvi oficirski čin;
3) za profesionalna vojna lica:

(a) daje ocenu sposobnosti za profesionalnu vojnu službu (u slučaju kada je predlog ocene sposoban i ograničeno sposoban),

(b) daje predlog u vezi sa ocenom sposobnosti za profesionalnu vojnu službu i upućuje na dalju nadležnost u Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje (u slučajevima kada je predlog ocene nesposoban za profesionalnu vojnu službu),

(v) daje ocenu o potrebi oslobađanja od obavljanja dužnosti organa unutrašnje službe u trajanju preko šest meseci do dve godine ili trajno, navodeći dužnosti kojih se oslobađa,

(g) daje ocenu o zdravstvenoj sposobnosti za školovanje – usavršavanje u zemlji i inostranstvu,

(d) odobrava privremenu sprečenost za rad profesionalnim vojnim licima preko 180 dana,

(đ) odobrava privremenu sprečenost za rad profesionalnim vojnim licima radi nege deteta do navršenih 18 godina života zbog teškog oštećenja moždanih struktura, maligne bolesti ili drugog teškog pogoršanja zdravstvenog stanja deteta, na predlog zdravstvene ustanove koja obavlja zdravstvenu delatnost na tercijarnom nivou u kojoj se dete leči,

(e) daje ocenu o zdravstvenoj sposobnosti za prevođenje u drugi rod odnosno

službu,

4) daje ocenu o zdravstvenoj sposobnosti vojnog službenika i nameštenika, kao i profesionalnog vojnog lica, vojnog službenika i nameštenika – kandidata za školovanje odnosno usavršavanje (u zemlji i inostranstvu), kandidata za upućivanje u multinacionalne operacije i kandidata za druge dužnosti u profesionalnoj selekciji kadra u Ministarstvu odbrane i Vojsci Srbije;
5) daje ocenu o zdravstvenim stanju vojnih osiguranika i osiguranih lica koje je od uticaja pri odlučivanju o rešavanju stambenog pitanja;
6) daje ocenu o stepenu telesnog oštećenja profesionalnih pripadnika Vojske Srbije u vezi sa ostvarivanjem prava na jednokratnu novčanu pomoć;
7) daje ocenu u vezi sa produženjem prava na korišćenje vojno zdravstvenog osiguranja profesionalnih pripadnika Vojske Srbije nakon isteka propisanih starosnih granica a prema medicinskim indikacijama;
8) daje ocenu po prigovoru na ocenu koju je dala niža vojnolekarska komisija u prvom stepenu;
9) daje ocenu o zdravstvenoj sposobnosti za rad u inostranstvu;
10) daje ocenu o zdravstvenoj sposobnosti za rad u specijalnim jedinicama;
11) daje ocenu o zdravstvenoj sposobnosti kandidata za prijem u profesionalnu vojnu službu;
12) daje ocenu o zdravstvenoj sposobnosti kandidata za prijem u aktivnu rezervu;
13) daje ocenu zdravstvene sposobnosti profesionalnih vojnika za obnavljanje ugovora o radu;
14) ispituje, na zahtev za reviziju, pravilnost ocene koju je dala niža vojnolekarska komisija i daje svoju ocenu, osim ako je ocena niže vojnolekarske komisije data povodom prigovora na ocenu izabranog lekara, odnosno povodom žalbe na rešenje regrutne komisije ili zahteva za reviziju ocene koju je dala regrutna komisija;
15) prati, kontroliše i daje uputstva za rad nižih vojnolekarskih komisija;
16) vrši druge poslove u vezi sa ostvarivanjem prava iz zdravstvenog osiguranja.

Glavna vojnolekarska komisija

Član 163.

Glavna vojnolekarska komisija:

1) daje ocenu o prigovoru na ocenu koju je dala viša vojnolekarska komisija u prvom stepenu;
2) daje stručno mišljenje na zahtev drugostepenog organa veštačenja Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje, u vezi sa postojanjem potpune nesposobnosti za profesionalnu vojnu službu profesionalnog vojnog lica (u okviru žalbenog postupka);
3) ispituje, na zahtev za reviziju, pravilnost ocene koju je dala viša vojnolekarska komisija i daje svoju ocenu, osim ako je ocena više vojnolekarske komisije data povodom prigovora na ocenu niže vojnolekarske komisije, odnosno povodom zahteva za reviziju ocene koju je dala niža vojnolekarska komisija;

4)

daje

ocenu

u

postupku

ostvarivanja

prava

iz

zdravstvenog osiguranja na zahtev nadležnih organa Ministarstva odbrane i Fonda;

5)

Glavna vojnolekarska komisija prati, kontroliše i daje stručna uputstva za

rad

viših vojnolekarskih komisija.

Sastav, organizacija i način rada vojnolekarskih komisija

Član 164.

Sastav, organizacija i način rada vojnolekarskih komisija bliže se uređuju opštim aktom koji donosi ministar odbrane.

3.3. Vojnolekarske komisije za letače i padobrance

Vojnolekarska komisija za letače i padobrance

Član 165.

Vojnolekarska komisija za letače i padobrance obavlja sledeće poslove:

1) daje ocenu i mišljenje o sposobnosti za letačku službu za vojne letače i kadete Vojne akademije – smer avijacija;
2) daje ocenu i mišljenje o sposobnosti za izvođenje padobranskih skokova za padobrance Vojske Srbije;
3) daje ocenu i mišljenje o potrebi bolovanja i lečenja i zabrani letenja odnosno izvođenja padobranskih skokova uz obavljanje ostalih dužnosti za vojne letače i padobrance Vojske Srbije;
4) daje ocenu i mišljenje o potrebi bolovanja i lečenja i zabrani letenja odnosno izvođenja padobranskih skokova tokom školovanja za kadete Vojne akademije – smer avijacija;
5) daje ocenu i mišljenje o zdravstvenoj sposobnosti kandidata za školovanje u Vojnoj akademiji – smera avijacija;
6) daje ocenu i mišljenje o zdravstvenoj sposobnosti kandidata za navigatore, navigatore – operatore i specijaliste letače;
7) daje ocenu i mišljenje o zdravstvenoj sposobnosti kandidata za padobransku službu;
8) daje ocenu i mišljenje za vojne letače, padobrance i kadete Vojne akademije – smer avijacija o zdravstvenoj sposobnosti kandidata za školovanje u zemlji i inostranstvu, kao i mišljenje o potrebi bolovanja i lečenja za lica dok su na školovanju;
9) daje ocenu i mišljenje o zdravstvenoj sposobnosti za letače i padobrance koji se upućuju u multinacionalne operacije, kao i ocenu sposobnosti po povratku iz multinacionalnih operacija;
10) vodi medicinsku dokumentaciju za lica koja podležu oceni sposobnosti u skladu sa zakonom;
11) ukazuje stručnu pomoć lekarima vazduhoplovnih, padobranskih i drugih jedinica i ustanova u sprovođenju ocena i mišljenja koje su dale vojnolekarske komisije za vojne letače i padobrance.

Viša vojnolekarska komisija za letače i padobrance

Član 166.

Viša vojnolekarska komisija za letače i padobrance odlučuje po prigovoru na nalaz, ocenu i mišljenje Vojnolekarske komisije za letače i padobrance, odnosno po zahtevu za reviziju ocene sposobnosti.

Sastav, organizacija i način rada vojnolekarskih komisija za letače i padobrance

Član 167.

Sastav, organizacija i način rada vojnolekarskih komisija za letače i padobrance bliže se uređuju opštim aktom koji donosi ministar odbrane.

4. Prigovor u postupku ostvarivanja prava na zdravstvenu zaštitu

Član 168

Ako korisnik prava nije zadovoljan ocenom koju je dao izabrani lekar može izjaviti prigovor Nižoj vojnolekarskoj komisiji.

Prigovor se podnosi usmeno ili pismeno, u roku od 48 časova od saopštavanja ocene izabranog lekara lekaru protiv čije ocene je prigovor izjavljen ili neposredno komisiji.

Izabrani lekar kome je usmeno izjavljen prigovor ako ne preinači svoju ocenu dužan je da o tome sačini zabelešku koju potpisuje i osigurano lice.

Izabrani lekar kome je izjavljen prigovor dužan je da predmet odmah dostavi nadležnoj lekarskoj komisiji.

Član 169.

Niža vojnolekarska komisija dužna je da hitno uzme u postupak prigovor radi donošenja ocene.

Ako je prigovor izjavljen protiv ocene o privremenoj sprečenosti za rad vojnog osiguranika, komisija je dužna da vojnog osiguranika odmah pozove na pregled. U ostalim slučajevima, komisija odmah poziva na pregled korisnika prava ako smatra da je to potrebno za davanje ocene. Ako komisija smatra da je potrebna dopuna medicinske obrade bez odlaganja odrediće potrebna medicinska ispitivanja po kojima je izabrani lekar dužan da postupi.

Ocena o zdravstvenom stanju korisnika prava i ocena o privremenoj sprečenosti za rad moraju biti potpune, obrazložene i u skladu sa dokumentacijom koja služi kao osnov za davanje ocene.

Ocena koju Niža vojnolekarska komisija da povodom izjavljenog prigovora na ocenu izabranog lekara iz stava 1. ovog člana, konačna je.

O oceni komisije pismeno se obaveštavaju korisnik prava, izabrani lekar i jedinica odnosno ustanova u kojoj je lice na službi.

Član 170.

Protiv ocene Niže vojnolekarske komisije kada je ona doneta bez prethodne ocene izabranog lekara korisnik prava koji je nezadovoljan ocenom komisije može izjaviti prigovor Višoj vojnolekarskoj komisiji, u roku od tri dana od dana saopštenja ocene Niže vojnolekarske komisije.

Prigovor na ocenu Niže vojnolekarske komisije podnosi se pismeno Nižoj vojnolekarskoj komisiji protiv čije se ocene izjavljuje prigovor. Niža vojnolekarska komisija dužna je da prigovor zajedno sa predmetom hitno dostavi Višoj vojnolekarskoj komisiji.

Član 171.

Viša vojnolekarska komisija dužna je da hitno uzme u postupak prigovor na ocenu radi davanja svoje ocene.

Ako je prigovor izjavljen protiv ocene o privremenoj sprečenosti za rad, komisija je dužna da vojnog osiguranika odmah pozove na pregled. U ostalim slučajevima komisija daje svoju ocenu na osnovu medicinske dokumentacije, a može, ako nađe za potrebno, pozvati korisnika prava na pregled. Ako komisija smatra da je potrebno dopuniti medicinsku obradu, odrediće bez odlaganja potrebna medicinska ispitivanja.

Ocena koju je dala nadležna vojnolekarska komisija povodom izjavljenog prigovora na ocenu Niže odnosno Više vojnolekarske komisije, konačna je.

O oceni nadležne vojnolekarske komisije pismeno se obaveštava korisnik prava, Niža odnosno Viša vojnolekarska komisija protiv čije ocene je izjavljen prigovor i jedinica odnosno ustanova u kojoj je lice na službi.

Član 172.

Blagovremeno podnet prigovor na ocenu izabranog lekara i Niže vojnolekarske komisije odlaže postupanje po toj oceni.

Prigovor na ocenu i mišljenje Vojnolekarske komisije za letače i padobrance i zahtev za reviziju ocene

Član 173.

Pravo prigovora na ocenu i mišljenje Vojnolekarske komisije za letače i padobrance imaju sva lica koja ova komisija ocenjuje, osim kandidata za školovanje za kadete Vojne akademije – smer avijacija, kandidata za navigatore, navigatore-operatore i specijaliste-letače i kandidate za padobrance.

Lice koje nije zadovoljno ocenom Vojnolekarske komisije za letače i padobrance podnosi pismeni prigovor u roku od osam dana od dana uručenja ocene. Prigovor se podnosi Vojnolekarskoj komisiji za letače i padobrance preko vojne jedinice ili vojne ustanove koja je lice uputila na ocenu sposobnosti.

Predmet prigovora može da bude ocena sposobnosti u celini ili ograničenje sposobnosti za vršenje letačke službe.

Član 174.

Ako Vojnolekarska komisija za letače i padobrance ne uvaži prigovor, predmet, zajedno sa prigovorom, dostavlja na rešavanje Višoj vojnolekarskoj komisiji za letače i padobrance najkasnije u roku od osam dana od dana prijema prigovora.

Viša vojnolekarska komisija za letače i padobrance dužna je da podneti prigovor uzme u postupak i da svoju ocenu i mišljenje donese u roku od 30 dana od dana prijema prigovora.

Svoju ocenu i mišljenje Viša vojnolekarska komisija za letače i padobrance dostavlja licu koje je izjavilo prigovor, Vojnolekarskoj komisiji za letače i padobrance na čiju je ocenu dat prigovor i vojnoj jedinici ili vojnoj ustanovi preko koje je lice uložilo prigovor.

Član 175.

Zahtev za reviziju ocene koju je dala Vojnolekarska komisija za letače i padobrance može pokrenuti starešina na položaju komandanta brigade ili starešina više vojne jedinice ili vojne ustanove u kojoj se ocenjeno lice nalazi na dužnosti.

Zahtev za reviziju ocene podnosi se Višoj vojnolekarskoj komisiji za letače i padobrance, u roku od 15 dana od dana dostavljanja ocene i mišljenja, preko Vojnolekarske komisije za letače i padobrance.

Viša vojnolekarska komisija za letače i padobrance razmatra ocenu i zahtev za reviziju i daje svoju ocenu i mišljenje u roku od 30 dana od dana prijema zahteva za reviziju ocene sposobnosti.

Mišljenje i ocena sposobnosti Više vojnolekarske komisije za letače i padobrance su konačni.

Član 176.

Vojni letači i padobranci iz sastava Vojske Srbije koje vojnolekarske komisije ocene nesposobnim za vršenje letačke odnosno padobranske dužnosti, podležu oceni sposobnosti za profesionalnu vojnu službu kod nadležne vojnolekarske komisije.

Obnova postupka ocene o privremenoj sprečenosti za rad

Član 177.

Nadležni starešina može zahtevati da se vojni osiguranik čiju je privremenu sprečenost za rad ocenio izabrani lekar odnosno Niža vojnolekarska komisija, podvrgne ponovnom pregledu koji vrši Niža vojnolekarska komisija, odnosno Viša vojnolekarska komisija, radi ponovnog ocenjivanja njegove privremene sprečenosti za

rad. Ponovni pregled ne može se zahtevati ako se vojni osiguranik nalazi na stacionarnom lečenju, osim u slučaju lečenja u dnevnoj bolnici.

Inicijativu da se vojni osiguranik podvrgne ponovnom pregledu iz stava 1. ovog člana može dati i izabrani lekar odnosno Niža vojnolekarska komisija.

Ponovni pregled može se zahtevati u roku od 30 dana od dana izvršene ocene stručno-medicinskog organa u postupku.

Vojni osiguranik dužan je da se javi Nižoj vojnolekarskoj komisiji odnosno Višoj vojnolekarskoj komisiji radi pregleda u roku koji ona odredi. Ako se vojni osiguranik bez opravdanog razloga ne odazove pozivu na pregled obustavlja mu se isplaćivanje naknade plate i ne pripada mu naknada sve dok se ne odazove pozivu.

7. Veštačenje u postupku ostvarivanja prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja

Član 178.

Fond po službenoj dužnosti ili na zahtev nadležnog starešine može tražiti veštačenje u vezi sa ostvarivanjem svih prava korisnika prava iz obaveznog zdrav-stvenog osiguranja, uključujući i veštačenje o zdravstvenom stanju korisnika prava.

Veštačenje u slučaju iz stava 1. ovog člana vrši Niža vojnolekarska komisija ako je ocenu dao izabrani lekar, Viša vojnolekarska komisija ako je ocenu dala Niža vojnolekarska komisija i Glavna vojnolekarska komisija ako je ocenu dala Viša vojnolekarska komisija.

Veštačenje se može zahtevati u roku od jedne godine od dana ostvarivanja prava iz zdravstvenog osiguranja o kojem je odlučivao odgovarajući stručno-medicinski organ u postupku.

Član 179.

Na osnovu sprovedenog postupka veštačenja u vezi sa ostvarivanjem određenih prava iz zdravstvenog osiguranja, Fond može osporiti pravo na korišćenje tih prava, odnosno može tražiti naknadu štete od korisnika prava ili drugog odgovornog lica, u skladu sa postupkom naknade štete koji je propisan ovim zakonom.

8. Zaštita prava vojnih osiguranika, osiguranih lica i drugih osiguranika

Član 180.

O pravima iz vojnog zdravstvenog osiguranja odlučuje Fond na osnovu dostav-ljenih dokaza bez donošenja rešenja, osim kada je donošenje rešenja utvrđeno ovim zakonom odnosno opštim aktom Fonda ili kada donošenje rešenja zahteva korisnik prava, odnosno poslodavac.

U postupku ostvarivanja prava utvrđenih ovim zakonom primenjuju se odredbe zakona kojim se uređuje opšti upravni postupak, ako ovim zakonom nije drugačije određeno.

Član 181.

Korisnik prava koji smatra da je o njegovom pravu iz vojnog zdravstvenog osiguranja doneta odluka u suprotnosti sa ovim zakonom i propisima donetim za sprovođenje ovog zakona, ima pravo da pokrene postupak zaštite prava pred nadležnim organom.

Zaštitu prava može tražiti i nadležni starešina u skladu sa ovim zakonom.

О pravima iz vojnog zdravstvenog osiguranja utvrđenim ovim zakonom u prvom stepenu rešava direktor Fonda, a u drugom stepenu komisija Fonda koju imenuje Upravni odbor Fonda.

О pravu na korišćenje zdravstvene zaštite u inostranstvu i o upućivanju na lečenje u inostranstvo u prvom stepenu rešava direktor Fonda, a u drugom stepenu komisija Fonda koju imenuje Upravni odbor Fonda.

Direktor Fonda ovlašćenja iz st. 3. i 4. ovog člana može preneti na rukovodioce organizacionih jedinica Fonda.

Član 182.

Protiv konačnog akta Fonda kojim je odlučeno o pravu iz vojnog zdravstvenog osiguranja može se pokrenuti upravni spor.

8. Naknada štete

Član 183.

Korisnik prava kome je iz sredstava vojnog zdravstvenog osiguranja izvršena isplata naknade na koju nije imao pravo dužan je da Fondu vrati primljeni iznos:

1) ako je isplata izvršena na osnovu netačnih podataka za koje je znao ili je morao znati da su netačni, ili je na drugi protivpravan način ostvario pravo na naknadu na koju nije imao pravo, ili je ostvario naknadu u većem obimu od pripadajuće;
2) ako je ostvario neko primanje usled toga što nije prijavio nastale promene koje utiču na gubitak ili obim nekog prava, a znao je ili je morao znati za te promene;
3) ako je primio novčane isplate u iznosu većem od onoga koji mu je određen rešenjem.

Rokovi zastarelosti potraživanja iz stava 1. tač. 1) do 3) ovog člana počinju da teku od dana kada je u upravnom postupku postalo konačno rešenje kojim je utvrđeno da isplaćeno primanje ne pripada ili pripada u manjem obimu odnosno od dana kada je izvršena poslednja nepravilna isplata.

Član 184.

Fond ima pravo da zahteva naknadu štete od lica koje je namerno ili krajnjom nepažnjom prouzrokovalo bolest, povredu ili smrt osiguranog lica.

9. Finansiranje

Član 185.

Sredstva za ostvarivanje zdravstvene zaštite i drugih prava iz vojnog zdravstvenog osiguranja po ovom zakonu obezbeđuju se iz doprinosa za obavezno zdravstveno osiguranje vojnih osiguranika, kao i iz drugih prihoda u skladu sa zakonom.

Doprinos za obavezno zdravstveno osiguranje vojnih osiguranika- profesionalnih pripadnika Vojske Srbije obračunava se po stopi na osnovicu koja služi za obračunavanje doprinosa za zaposlena lica u Republici Srbiji, a za zdravstveno osiguranje korisnika vojne penzije doprinos se obračunava po stopi na neto penzije.

Doprinos za obavezno zdravstveno osiguranje drugih osiguranika uplaćuje Ministarstvo odbrane na osnovicu i po stopi za obavezno zdravstveno osiguranje lica za koje se sredstva za uplatu doprinosa obezbeđuju u budžetu Republike Srbije , a koja su propisana zakonom kojim se uređuju doprinosi za obavezno socijalno osiguranje.

V. ORGANIZACIJA ZDRAVSTVENOG OSIGURANjA

Član 186.

Obezbeđivanje i sprovođenje obaveznog zdravstvenog osiguranja korisnika prava obavlja Fond sa sedištem u Beogradu.

Član 187.

Fond je pravno lice sa statusom organizacije za obavezno socijalno osiguranje u kojem se ostvaruju prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja korisnika prava i obezbeđuju sredstva za zdravstveno osiguranje i materijalno obezbeđenje korisnika prava u skladu sa ovim zakonom.

Fond je nosilac prava, obaveza i odgovornosti u pravnom prometu u odnosu na sredstva za finansiranje zdravstvenog osiguranja i materijalnog obezbeđenja kojima raspolaže.

Fond se upisuje u sudski registar.

Član 188.

Rad organa Fonda je javan.

Opšta akta Fonda donose se u postupku i na način propisan za donošenje opštih akata u Ministarstvu odbrane i objavljuju se u „Službenom vojnom listu”.

1. Delokrug Fonda

Član 189.

Pored poslova iz čl. 186. i 187. ovog zakona, Fond:

1) obezbeđuje namensko i ekonomično korišćenje sredstava zdravstvenog osiguranja

и materijalnog obezbeđenja;
2) organizuje i obezbeđuje efikasno i racionalno obavljanje poslova sprovođenja zdravstvenog osiguranja i materijalnog obezbeđenja i zakonito ostvarivanje prava;
3) vrši nabavku lekova, medicinskih potrošnih sredstava i opreme za potrebe vojnozdravstvenih ustanova i prati njihovo namensko korišćenje;
4) vrši statistička i druga istraživanja u oblasti zdravstvenog osiguranja korisnika prava;
5) uspostavlja i uređuje matičnu evidenciju i vrši kontrolu prijave i odjave na zdravstveno osiguranje, overava i poništava legitimaciju zdravstvenog osiguranja;
6) obavlja poslove u vezi sa naknadom štete pričinjene Fondu po osnovu zloupotreba u vezi sa korišćenjem prava iz zdravstvenog osiguranja i materijalnog obezbeđenja;
7) zaključuje ugovore sa civilnim zdravstvenim ustanovama i dobavljačima medicinsko-tehničkih pomagala, u skladu sa zakonom i obezbeđuje sredstva za izvršavanje tih ugovora;
8) vodi evidenciju i prati naplatu doprinosa i drugih prihoda Fonda;
9) obavlja poslove u vezi sa upravljanjem i raspolaganjem pokretnom i nepokretnom imovinom Fonda;
10) pruža stručnu pomoć korisnicima prava iz zdravstvenog osiguranja i materijalnog obezbeđenja;
11) obezbeđuje informisanje korisnika prava u vezi sa ostvarivanjem prava iz zdravstvenog osiguranja i materijalnog obezbeđenja;
12) ostvaruje stručnu, poslovnu i drugu saradnju i zaključuje ugovore i druge pravne poslove sa domaćim pravnim i fizičkim licima;
13) obezbeđuje finansijske i druge uslove za ostvarivanje prava na korišćenje zdravstvene zaštite u inostranstvu, odnosno na upućivanje vojnih osiguranika i osiguranih lica na lečenje u inostranstvo;
14) obezbeđuje medicinsku rehabilitaciju vojnih osiguranika i osiguranih lica;

15) obavlja i druge poslove utvrđene zakonom, statutom i drugim aktima Fonda.

Član 190.

Radi sprovođenja i unapređenja zdravstvenog osiguranja, Fond ostvaruje saradnju sa nadležnim ministarstvima, fondovima zdravstvenog osiguranja i pravnim i fizičkim licima.

2. Organizacija Fonda

Član 191.

Fondom upravljaju organi Fonda pod uslovima propisanim zakonom. Organi Fonda su: Upravni odbor, Nadzorni odbor i direktor.

Stručne, administrativne, finansijske i druge poslove za potrebe Fonda obavljaju profesionalni pripadnici Vojske Srbije koji ostvaruju sva prava iz radnog odnosa u skladu sa zakonom, a na teret sredstava Fonda.

Ministar odbrane može odrediti da određene stručne i upravne poslove iz oblasti socijalnog osiguranja vojnih osiguranika obavljaju vojne jedinice i ustanove.

Troškove za obavljanje poslova iz st. 3. i 4. ovog člana nadoknađuje Fond, na osnovu stvarnih troškova Ministarstva odbrane.

Upravni odbor

Član 192.

Upravni odbor:

1) donosi statut, poslovnik o radu i druge opšte akte, u skladu sa zakonom;
2) donosi opšti akt kojim utvrđuje indikacije za proteze, ortopedska i druga pomagala i sanitetska sredstva, rokove trajanja sanitetskih sredstava i pomagala i uslove za izradu odnosno nabavku tih sredstava i pomagala, kao i indikacije za korišćenje medicinske rehabilitacije;
3) donosi opšti akt kojim utvrđuje način ostvarivanja prava članova porodice vojnog osiguranika na posmrtnu pomoć;
4) donosi opšti akt kojim odlučuje o upotrebi, uslovima i načinu korišćenja sredstava za poboljšanje materijalnog položaja korisnika prava;
5) donosi plan i program rada Fonda, finansijski plan, plan nabavki i završni račun Fonda, uz prethodnu saglasnost Ministarstva odbrane;
6) odlučuje o otpisivanju potraživanja Fonda nastalih usled štete pričinjene sredstvima Fonda;
7) obrazuje stalne komisije za rešavanje u drugom stepenu o pravima iz zdravstvenog osiguranja, materijalnog obezbeđenja i druge komisije po potrebi za obavljanje poslova iz delokruga nadležnosti Fonda i uređuje njihova prava i obaveze;
8) odlučuje o poslovanju i drugim pitanjima od značaja za rad Fonda;
9) podnosi izveštaj o poslovanju Fonda Ministarstvu odbrane i Vladi, najkasnije do 31. maja tekuće godine za prethodnu godinu;
10) obavlja i druge poslove u skladu sa zakonom i statutom Fonda.

Statutom Fonda bliže se uređuju unutrašnja organizacija i način rada Fonda, javnost rada organa Fonda, poslovanje, zastupanje i predstavljanje Fonda i druga pitanja od značaja za rad organa i poslovanje Fonda.

Vlada, na predlog ministra odbrane, daje saglasnost na statut Fonda.

Član 193.

Upravni odbor ima sedam članova, uključujući predsednika i zamenika predsednika.

Predsednika, zamenika predsednika i članove Upravnog odbora imenuje Vlada na četiri godine, na predlog ministra odbrane.

Način rada, ovlašćenja i odgovornosti članova Upravnog odbora, kao i druga pitanja od značaja za njegov rad uređuju se statutom Fonda i poslovnikom o radu Upravnog odbora.

Nadzorni odbor

Član 194.

Nadzorni odbor:

1) vrši nadzor nad finansijskim poslovanjem Fonda;
2) vrši uvid u sprovođenje zakonskih obaveza Fonda;
3) vrši uvid u sprovođenje odluka Upravnog odbora;
4) obavlja i druge poslove u skladu sa statutom Fonda.

Nadzorni odbor najmanje jedanput godišnje podnosi izveštaj o radu Fonda Ministarstvu odbrane i Vladi.

Organi i zaposleni u Fondu dužni su da članovima Nadzornog odbora stave na uvid dokumentaciju i podatke i da pruže obaveštenja od značaja za vršenje nadzora.

Član 195.

Nadzorni odbor ima tri člana, uključujući predsednika i zamenika predsednika.

Predsednika, zamenika predsednika i člana Nadzornog odbora imenuje Vlada na četiri godine, na predlog ministra odbrane.

Način rada, ovlašćenja i odgovornosti članova Nadzornog odbora, kao i druga pitanja od značaja za njegov rad uređuju se statutom Fonda i poslovnikom o radu Nadzornog odbora.

Član 196.

Vlada, na predlog ministra odbrane, može razrešiti predsednika i zamenika predsednika Upravnog odbora i Nadzornog odbora, kao i Upravni odbor i Nadzorni odbor u celini i pre isteka vremena na koje su imenovani kada utvrdi da svoja prava i dužnosti ne obavljaju u skladu sa ovim zakonom i statutom Fonda.

Predsednik, zamenik predsednika i članovi Upravnog odbora i Nadzornog odbora mogu podneti ostavku i pre isteka vremena na koje su imenovani.

U slučaju ostavke ili razrešenja pojedinog člana Upravnog odbora ili Nadzornog odbora, novi član imenuje se do isteka mandata tom sazivu Upravnog odbora, odnosno Nadzornog odbora.

Direktor

Član 197.

Direktor:

1) predstavlja i zastupa Fond;
2) organizuje rad i poslovanje Fonda;
3) stara se o zakonitosti rada Fonda i odgovara za zakonitost rada;
4) stara se o pripremi opštih akata i drugih materijala o kojima odlučuje Upravni odbor;
5) organizuje izvršavanje odluka i zaključaka koje donose Upravni odbor i Nadzorni odbor;
6) predlaže Upravnom odboru plan i program rada Fonda, finansijski plan, plan nabavki i završni račun Fonda;
7) rešava o pravima u prvom stepenu iz zdravstvenog osiguranja i pravima korisnika penzije na materijalno obezbeđenje kada je posebnim propisima određeno da o tim pravima rešava Fond;
8) odlučuje o pravima iz radnog odnosa zaposlenih;
9) obavlja i druge poslove utvrđene zakonom i statutom Fonda.

Član 198.

Direktora i zamenika direktora imenuje ministar odbrane na četiri godine.

Član 199.

Članovi organa Fonda po isteku mandata nastavljaju da obavljaju tekuće i neodložne poslove, u skladu sa zakonom i statutom Fonda, do dana imenovanja novih članova u organe Fonda.

3. Način poslovanja Fonda

Član 200.

U Fondu se obezbeđuje ekonomično, racionalno i efikasno korišćenje sredstava za namene utvrđene ovim zakonom.

Finansijsko poslovanje

Član 201.

Prihod Fonda čine sredstva ostvarena:

1) od doprinosa za zdravstveno osiguranje vojnih osiguranika;
2) iz budžeta Republike Srbije;
3) iz prihoda ostvarenih izdavanjem i otkupom stanova Fonda i po osnovu ulaganja sredstava Fonda;
4) po osnovu naknade štete;
5) od uplata fondova zdravstvenog osiguranja za pružene usluge osiguranicima tih fondova u vojnozdravstvenim ustanovama;
6) od uplata za pružene usluge od strane vojnozdravstvene službe;
7) iz drugih izvora u skladu sa zakonom kojim se uređuje budžetski sistem.

Član 202.

Sredstva Fonda koriste se za:

1) ostvarivanje prava iz vojnog zdravstvenog osiguranja;
2) rad organa Fonda i komisija Fonda;
3) unapređenja sistema zdravstvene zaštite i nabavke medicinske opreme za potrebe vojne zdravstvene službe;
4) materijalno obezbeđenje vojnih osiguranika ─ korisnika penzije (stambeno zbri-njavanje, naknadu dela troškova za stanovanje i dr);
5) druge obaveze određene ovim zakonom, statutom i drugim propisima iz oblasti zdravstvenog osiguranja i za ostvarivanje drugih prava u skladu sa zakonom.

Medicinska oprema koju je Fond nabavio za potrebe vojne zdravstvene službe jeste sredstvo Fonda.

Naknada dela troškova za stanovanje isplaćuje se iz sredstava Ministarstva odbrane.

Član 203.

Finansijsko poslovanje Fonda obuhvata:

1) izradu finansijskog plana prihoda i rashoda;
2) ostvarivanje prihoda i izvršenje rashoda;
3) vođenje poslovnih knjiga;
4) sastavljanje završnog računa i bilansa.

Pripreme, dostavljanje i usvajanje finansijskog plana i završnog računa Fonda obavlja se u skladu sa zakonom kojim se uređuje budžetski sistem Republike Srbije.

4. Uređenje odnosa između Ministarstva odbrane i Fonda

Član 204.

Ministarstvo odbrane i Fond zaključuju ugovor kojim uređuju sledeća pitanja:

1) način i postupak naplate prihoda Fonda po osnovu pružanja zdravstvenih usluga od strane vojne zdravstvene službe licima koji nisu korisnici prava u smislu ovog zakona;
2) finansiranje troškova vojne zdravstvene službe za usluge pružene korisnicima prava i licima iz tačke 1) ovog člana;
3) nabavka medicinske opreme za potrebe vojne zdravstvene službe;
4) obavljanje stručnih, administrativnih, finansijskih i drugih poslova Fonda od strane profesionalnih pripadnika Vojske Srbije;
5) obavljanje stručnih i upravnih poslova iz oblasti socijalno osiguranja vojnih osiguranika od strane jedinica i ustanova Vojske Srbije;
6) druga pitanja u vezi sa sprovođenjem i unapređenjem zdravstvene zaštite i ostvarivanjem prava iz zdravstvenog osiguranja korisnika prava, kao i materijalnim obezbeđenjem vojnih osiguranika - korisnika penzije.

5. Nadzor nad radom Fonda

Član 205.

Ministarstvo odbrane vrši nadzor nad radom Fonda.

Ministarstvo odbrane u vršenju nadzora na radom Fonda ovlašćeno je da:

1) zahteva izveštaje i podatke o radu;
2) utvrdi stanje izvršavanja poslova, upozori na uočene nepravilnosti i odredi mere i rok za njihovo otklanjanje;
3) izdaje instrukcije;
4) naloži preduzimanje poslova koje smatra potrebnim;
5) pokrene postupak za utvrđivanje odgovornosti.

Izveštaj o radu sadrži prikaz izvršavanja poslova, preduzete mere, njihovo dejstvo, kao i druge podatke o radu.

Deo četvrti

NADZOR NAD SPROVOĐENjEM ZAKONA, KAZNENE ODREDBE

I PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE

I. NADZOR

Član 206.

Nadzor nad sprovođenjem ovog zakona vrši Ministarstvo odbrane.

II. KAZNENE ODREDBE

Član 207.

Odredbe zakona kojima se uređuju prava pacijenata u Republici Srbiji, a kojima su propisani prekršaji i kažnjavanje za prekršaje u celosti primenjuju se i na zdravstvenu zaštitu u smislu ovog zakona.

Član 208.

Odredbe zakona kojima se uređuje zdravstveno osiguranje u Republici Srbiji, a kojima su propisani prekršaji i kažnjavanje za prekršaje u celosti primenjuju se i na zdravstveno osiguranje u smislu ovog zakona.

III. PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE

Član 209.

Propisi za sprovođenje ovog zakona doneće se u roku od 12 meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona, ako ovim zakonom nije drugačije određeno.

Do donošenja propisa iz stava 1. ovog člana primenjivaće se propisi koji su važili do dana stupanja na snagu ovog zakona, u delu u kojem nisu u suprotnosti sa ovim zakonom.

Član 210.

Vojna zdravstvena služba uskladiće organizaciju i funkcionisanje sa odredbama ovog zakona, u roku od 12 meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Član 211.

Danom stupanja na snagu ovog zakona Fond nastavlja sa radom sa pravima i obavezama utvrđenim ovim zakonom.

Fond je dužan da uskladi svoju organizaciju i rad sa odredbama ovog zakona, u roku od 12 meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Član 212.

Vlada će imenovati Upravni odbor i Nadzorni odbor Fonda, u roku od 90 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Direktora i zamenika direktora Fonda imenovaće ministar odbrane, u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Član 213.

Upravni odbor Fonda doneće statut i poslovnik o radu Upravnog odbora, u roku od 60 dana od dana imenovanja članova Upravnog odbora.

Nadzorni odbor Fonda doneće poslovnik o radu Nadzornog odbora, u roku od 60 dana od dana imenovanja članova Nadzornog odbora.

Član 214.

Korisnici prava koji na dan stupanja na snagu ovog zakona koriste prava iz vojnog zdravstvenog osiguranja stečena po propisima koji su važili do dana stupanja na snagu ovog zakona od tog dana ta prava koriste po odredbama ovog zakona.

Član 215.

Žalbe podnete protiv rešenja donetih do stupanja na snagu ovog zakona rešavaće se prema propisima koji su važili do dana stupanja na snagu ovog zakona.

Član 216.

Fond će ustrojiti poslove matične evidencije, u roku od 12 meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Član 217.

Vojni službenici i vojni nameštenici na službi u Vojsci Srbije, danom stupanja na snagu ovog zakona postaju vojni osiguranici.

Fond za socijalno osiguranje vojnih osiguranika u roku od 30 dana od dana stupanja ovog zakona na snagu doneće akt kojim će urediti način i postupak prevođenja lica iz stava 1. ovog člana.

Član 218.

Danom stupanja na snagu ovog zakona prestaje da važi poglavlje XV – Zdravstveno osiguranje čl. 211. - 239. i čl . 273. - 278. Zakona o Vojsci Jugoslavije („Službeni list SRJ”, br. 67/93, 24/94, 43/94, 28/96, 22/99, 44/99, 74/99, 3/02, 37/02 i „Službeni list SCG”, br. 7/05 i 44/05), član 17. stav 1. tačka 2) Zakona o zdravstvenom osiguranju

(„Službeni glasnik RS”, br. 107/05, 109/05- ispravka, 57/11, 110/12- US, 119/12, 55/13, 99/14, 123/14, 126/14 – US, 106/15 i 10/16), Uredba o nadležnosti, delokrugu,

organizaciji i načinu poslovanja Fonda za socijalno osiguranje vojnih osiguranika („Službeni glasnik RS”, br. 102/11, 37/12, 107/12 i 119/13), Uredba o načinu ostvarivanja prava iz zdravstvenog osiguranja vojnih osiguranika i članova njihovih porodica („Službeni list SRJ”, broj 36/94) i član 41. Pravilnika o naknadi putnih i drugih troškova u Vojsci Srbije ( pov. br. 2979-8 od dana 26. marta 2008. godine, pov. br. 2979-40 od dana 14. maja 2008. godine i pov. br. 536-3 od dana 25. januara 2010. godine).

Član 219.

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”, a primenjuje se od 1. januara 2017. godine.


Ako Vam je ova vest privukla pažnju - podelite je:

Email Print