Prijavite se na mailing listu:


Informacije o izmenama, dopunama, važenju, prethodnim verzijama ili napomenama propisa, kao i o drugim dokumentima koji su relacijski povezani sa propisom možete saznati na linku OVDE.

Email Print

STATUT
ADVOKATSKE KOMORE BEOGRADA

("Sl. list grada Beograda", br. 93/2016 i "Sl. glasnik RS", br. 30/2017 - odluka US)

 

Deo prvi

OPŠTE ODREDBE

Član 1

Ovim statutom uređuju se: ciljevi, zadaci i poslovi Advokatske komore Beograda (u daljem tekstu: komora); unutrašnja organizacija i delokrug njenih organa; postupak izbora i opoziva organa komore; način vršenja javnih ovlašćenja i druga pitanja od značaja za organizaciju i rad komore.

Član 2

Komora je samostalna i nezavisna, profesionalna organizacija advokata, osnovana za teritoriju svih opština koje pripadaju području Višeg suda u Beogradu.

Član 3

Član komore je advokat koji je upisan u imenik komore i na njenom području ima sedište advokatske kancelarije.

Advokatski pripravnici imaju određena prava i dužnosti u skladu sa zakonom, Statutom Advokatske komore Srbije, ovim statutom i Kodeksom profesionalne etike advokata.

Član 4

Naziv komore je: Advokatska komora Beograda.

Sedište komore je u Beogradu, Dečanska 13.

Član 5

Komora ima svojstvo pravnog lica i za svoje obaveze odgovara svom svojom imovinom.

Sredstva za rad komora obezbeđuje na način propisan zakonom i ovim statutom.

Član 6

Komoru predstavlja i zastupa predsednik komore.

Član 7

Komora ima pečat sa tekstom naziva: Advokatska komora Beograda, ispisanim ćirilicom, po obodu, tekstom sedišta: Beograd, ispisanim ćirilicom, na sredini i rednim brojem pečata, ispisanim rimskim brojem, ispod teksta sedišta, na sredini.

Pečati disciplinskih organa, pored teksta iz odredbe stava 1. sadrže i reči: disciplinski tužilac, odnosno Disciplinski sud.

Pečat je okruglog oblika prečnika 3 cm.

Komora ima štambilj pravougaonog oblika dimenzija 5,5 cm x 2,5 cm.

Štambilj pored naziva i sedišta komore, sadrži i druge oznake: redni broj štambilja, prostor za delovodni broj, datum i broj priloga, ispisane ćirilicom.

Član 8

Komora ima amblem.

Amblem komore je kružnog oblika sa dva koncentrična kruga.

U prvom krugu je simbol pravde - devojka sa povezanim očima, koja sedi i u desnoj ruci drži mač, a u levoj terazije. U krugu se nalazi tekst ispisan latinicom: FIAT IUSTITIA.

U drugom krugu nalazi se tekst ispisan ćirilicom: ADVOKATSKA KOMORA BEOGRADA - BEOGRAD.

Amblem se obavezno koristi u pravnom saobraćaju.

U pravnom saobraćaju može da se koristi i figura "Pobednika" dimenzija 1,5 cm, x 1,00 cm, na sredini dna stranice memoranduma, kao znak pripadnosti gradu Beogradu.

Član 9

Komora obezbeđuje javnost svog rada, u skladu sa zakonom i opštim aktima komore.

Član 10

Komora je u sastavu Advokatske komore Srbije (u daljem tekstu: AKS)

Deo drugi

CILJEVI I ZADACI

Član 11

Ciljevi i zadaci komore su:

1. zaštita ustavnog položaja advokature, kao nezavisne i samostalne službe pružanja pravne pomoći fizičkim i pravnim licima,

2. unapređenje uslova za bavljenje advokaturom,

3. podizanje stručnih i etičkih kapaciteta advokature,

4. jačanje profesionalne odgovornosti advokata,

5. jačanje društvene odgovornosti i ugleda advokature,

6. obnavljanje advokature iz reda advokatskih pripravnika,

7. zaštita i poboljšanje materijalnog položaja advokata,

8. zaštita interesa advokata u odnosima sa državnim organima i organizacijama,

9. zaštita samostalnosti, nezavisnosti i dostojanstva ličnosti advokata u bavljenju advokaturom,

10. učešće u postupku donošenja zakona i drugih propisa u cilju obezbeđenja ustavnosti, zakonitosti i ujednačene primene prava,

11. zalaganje za vladavinu prava i preduzimanje mera za obezbeđenje ustavnosti, zakonitosti i nezavisnosti sudske vlasti, i

12. zalaganje za ostvarivanje i zaštitu ljudskih prava i sloboda u demokratskom društvu.

Deo treći

ORGANI KOMORE

Član 12

Komora obavlja poslove i zadatke određene zakonom, Statutom Advokatske komore Srbije i ovim statutom preko svojih organa.

Član 13

Organi komore su:

1. Skupština;

2. Upravni odbor;

3. predsednik;

4. potpredsednik;

5. Nadzorni odbor;

6. disciplinski tužilac i

7. Disciplinski sud.

1. Skupština

Član 14

Skupština komore je najviši organ komore.

Skupštinu čine svi advokati upisani u imenik komore.

Skupština radi u sednici koja se može održati ako joj prisustvuje više od 300 advokata.

Skupština radi u izbornoj sednici koja se može održati ako joj prisustvuje više od 350 advokata.

Skupština odlučuje većinom glasova prisutnih advokata.

Član 15

Ako sednici Skupštine ne prisustvuje potrebna većina iz člana 14. stav 3. ovog statuta, sednica će se ponovo održati najkasnije u roku od 30 dana.

Ako izbornoj sednici Skupštine ne prisustvuje potrebna većina iz člana 14. stav 4. ovog statuta, sednica se ponovo saziva najkasnije u roku od 10 dana, a mora se održati najkasnije u roku od 45 dana od prethodne sednice.

Član 16

Skupština komore:

1. donosi statut komore, poslovnik o svom radu i druga opšta akta;

2. stara se o ostvarivanju ciljeva komore;

3. razmatra opšte stanje u advokaturi i donosi zaključke o potrebnim merama koje organi komore treba da preduzmu;

4. odlučuje o statusnim pitanjima vezanim za komoru;

5. odlučuje o saglasnosti za osnivanje novih advokatskih komora na području komore;

6. odobrava završni račun i donosi plan prihoda i rashoda komore;

7. raspravlja o izveštajima o radu organa komore i o njima odlučuje;

8. bira Verifikacionu komisiju, od pet članova;

9. razmatra i preduzima potrebne mere radi poboljšanja društveno-ekonomskog položaja advokata i advokatskih pripravnika;

10. prati rad, razmatra izveštaje i donosi odluke kojima se nalaže otklanjanje nepravilnosti uočenih u radu organa komore;

11. bira i opoziva predsednika i potpredsednika komore, članove Upravnog odbora i Nadzornog odbora; Disciplinskog tužioca i njegove zamenike; predsednika Disciplinskog suda, njegovog zamenika i sudije Disciplinskog suda komore;

12. bira i opoziva predstavnike komore u Skupštini AKS i Upravnom odboru AKS;

13. predlaže svoje kandidate za članove stalnih i povremenih radnih tela AKS;

14. prati rad, razmatra izveštaje predstavnika komore u organima AKS i donosi odluke o njihovom radu;

15. formira svoje stalna i povremena radna tela;

16. donosi odluke o vrsti, oblicima i trajanju mera za zaštitu profesionalnih prava i interesa advokata i o njihovoj primeni;

17. raspravlja o svim pitanjima koja su od interesa za advokaturu i profesionalni i društveni položaj advokata i advokatskih pripravnika i o tome donosi odluke;

18. raspravlja o pitanjima u vezi sa unapređenjem pravnog i pravosudnog sistema i drugim pitanjima u vezi sa pružanjem pravne pomoći;

19. raspravlja o pitanjima od opšteg značaja za društvenu zajednicu i za zaštitu prava i sloboda građana i pravnih lica i o tome donosi zaključke i preporuke;

20. vrši i druge poslove koji su zakonom i ovim statutom stavljeni u njen isključivi delokrug.

Član 17

Skupština donosi odluke, preporuke i zaključke.

Odlukom se odlučuje o usvajanju: Statuta, poslovnika i drugih opštih akata i o drugim značajnim pitanjima iz nadležnosti Skupštine.

Preporukom se izražavaju stavovi i daju smernice za rad organima komore.

Zaključkom se odlučuje u svim ostalim slučajevima u kojima se ne donose odluke ili preporuke.

Član 18

Skupština zaseda najmanje jedanput godišnje.

Redovnu sednicu Skupštine komore saziva predsednik komore.

Vanrednu sednicu Skupštine komore saziva predsednik komore na inicijativu Upravnog odbora ili najmanje 10% advokata upisanih u Imenik komore.

Vanredna sednica će se održati najkasnije u roku od 30 dana od dana podnošenja inicijative.

Inicijativa iz stava 3. ovog člana dostavlja se u pisanoj formi, sa upisanim brojem advokatske legitimacije, lično potpisana i overena pečatom od strane svakog pojedinog advokata, sa obrazloženim predlogom dnevnog reda i materijalom koji se odnosi na predloženi dnevni red.

U slučaju da predsednik komore ne sazove sednicu u roku određenom u stavu 4. ovog člana, predlagač može sazvati sednicu Skupštine u daljem roku od 30 dana, uz administrativno-tehničku pomoć stručne Službe i održati sednicu o trošku komore.

Član 19

Sednicom Skupštine rukovodi predsednik komore.

Izuzetno u slučaju iz člana 18. stav 6, sednicom će predsedavati lice koje izabere Skupština.

Član 20

Način rada Skupštine, prava i dužnosti predsednika komore u vezi sa njenim radom bliže se uređuje Poslovnikom o radu Skupštine.

2. Upravni odbor

Član 21

Upravni odbor je izvršni organ Skupštine komore, koji vrši prava i dužnosti utvrđene Zakonom o advokaturi i ovim statutom.

Član 22

Upravni odbor ima 15 članova.

Upravni odbor ne može imati više od jednog člana iz ortačkih društava.

Skupština komore bira neposrednim i tajnim glasanjem na način utvrđen ovim statutom 13 članova Upravnog odbora.

Predsednik komore i potpredsednik, koje Skupština bira neposrednim i tajnim glasanjem, na način utvrđen ovim statutom, po svom položaju su članovi Upravnog odbora.

Radom Upravnog odbora rukovodi predsednik komore.

U slučaju sprečenosti predsednika i potpredsednika sednicama Upravnog odbora rukovodi član koga odredi Upravni odbor.

Član 23

Upravni odbor vrši sledeće poslove:

1. izvršava odluke i zaključke Skupštine;

2. utvrđuje predlog statuta i donosi druge opšte akte;

3. utvrđuje predlog plana prihoda rashoda i donosi završni račun komore i stara se o njihovom izvršenju;

4. utvrđuje visinu članarine i drugih naknada i doprinosa članova komore, odlučuje u okviru zakonom utvrđenih prava komore o upisu u Imenik advokata, Imenik advokatskih pripravnika i advokatskih pripravnika volontera; Imenik zajedničkih advokatskih kancelarija; upisnik A i upisnik B Imenika advokata i o prestanku vršenja advokatske delatnosti, odnosno svojstva advokatskog pripravnika, sem u slučajevima kada se rešenje o brisanju iz imenika donosi po sopstvenom zahtevu, usled smrti, odnosno kada se u postupku izvršenja disciplinske odluke donosi zaključak;

5. odobrava privremena odsustva i određuje privremenog zamenika advokatu ili preuzimatelja advokatske kancelarije umrlom advokatu ili advokatu koji je brisan iz Imenika advokata po drugom osnovu;

6. odlučuje u okviru zakonom utvrđenih prava komore o privremenoj zabrani vršenja advokatske delatnosti i o njenom prestanku;

7. prati rad advokata i advokatskih pripravnika i preduzima potrebne mere za pravilno vršenje advokature;

8. predlaže Skupštini komore donošenje odluka o vrsti, oblicima i trajanju mera za zaštitu profesionalnih prava i interesa advokata i o njihovoj primeni;

9. utvrđuje program obuke advokatskih pripravnika za vreme trajanja pripravničke vežbe;

10. imenuje predsednika i članove Izborne komisije, kao i njihove zamenike;

11. stara se o ugledu advokature i preduzima mere radi zaštite njenog ugleda;

12. prati materijalni položaj advokata i predlaže odgovarajuće mere;

13. zauzima stavove i daje mišljenja i predloge o opštim aktima i drugim pitanjima iz delokruga rada AKS koja se prethodno razmatraju od strane advokatskih komora;

14. ostvaruje saradnju sa organima pravosuđa i drugim državnim organima, fondovima i drugim organima i organizacijama;

15. donosi odluku o raspisivanju izbora i saziva izbornu sednicu Skupštine komore;

16. stara se o pripremama za izbor predstavnika komore u organe AKS;

17. bira sekretara Upravnog odbora iz reda njegovih članova;

18. donosi opšti akt o sistematizaciji radnih mesta;

19. odlučuje o zasnivanju i prestanku radnog odnosa zaposlenih u Stručnoj službi (u daljem tekstu: Služba), zaključuje ugovore o radu i anekse, donosi odluku o imenovanju rukovodioca Službe, i zaključuje kolektivni ugovor;

20. vrši nadzor nad radom Službe komore;

21. obrazuje komisiju za polaganje advokatskog ispita i druga stalna i povremena radna tela;

22. donosi poslovnik o svom radu;

23. obavlja i druge poslove koji zakonom, ovim statutom ili opštim aktom nisu stavljene u delokrug nekog drugog organa.

Član 24

Upravni odbor radi u sednicama kojima prisustvuje više od polovine članova, a odlučuje većinom glasova prisutnih članova.

Sednica Upravnog odbora održava se po potrebi, a mora se sazvati u roku od 10 dana od dana prijema pismenog i obrazloženog predloga, kad to zahteva najmanje pet članova Upravnog odbora, Nadzorni odbor, ili najmanje 50 advokata.

U hitnim slučajevima, sednice Upravnog odbora mogu da se održe telefonskim putem uz tonski zapis razgovora, ili putem elektronske pošte.

Sednica održana na način iz odredbe prethodnog stava verifikuje se na sledećoj sednici upravnog odbora, koja se drži na način iz stava 1. ovog člana.

3. Predsednik komore

Član 25

Predsednik komore:

1. predstavlja i zastupa komoru;

2. određuje iz reda članova Upravnog odbora lice koje ga može zamenjivati, u slučaju sprečenosti potpredsednika;

3. saziva sednice Skupštine i Upravnog odbora, predlaže dnevni red za te sednice i predsedava im;

4. potpisuje odluke i druge akte koje donosi Skupština i Upravni odbor;

5. potpisuje rešenja koja u upravnom postupku donosi Upravni odbor komore;

6. donosi rešenja o brisanju iz imenika advokata i imenika advokatskih pripravnika na njihov lični zahtev, ili kada se brisanje vrši usled smrti;

7. donosi zaključak o izvršenju konačne presude disciplinskog suda;

8. izvršava odluke Skupštine i Upravnog odbora;

9. obaveštava o svom radu Upravni odbor, a o svom radu i radu Upravnog odbora Skupštinu komore;

10. obavlja i druge poslove iz svog delokruga određenog zakonom, ovim statutom i drugim opštim aktima komore;

Predsednik komore za svoj rad odgovara Skupštini komore.

4. Potpredsednik

Član 26

Predsednika komore, u slučaju odsutnosti ili sprečenosti zamenjuje potpredsednik komore.

Potpredsednik komore pored poslova iz stava 1. ovog člana pomaže u radu predsedniku komore i vrši i druge poslove koje mu predsednik poveri.

Potpredsednik je ovlašćen da između dve sednice Upravnog odbora preduzima sve potrebne i neodložne radnje u cilju zaštite advokata u pojedinačnim situacijama kada je postupcima državnih organa i drugih subjekata ugrožena samostalnost, nezavisnost i lično dostojanstvo advokata, kao i u situacijama kada su advokati onemogućeni da se stručno, savesno i etički bave advokaturom.

Potpredsednik je dužan da preduzme radnje prema trećem licu, kojim će zaštititi pravni poredak, u slučaju kada je komori podneto obaveštenje od strane advokata da se u radnjama trećeg lica ugrožava ustavni položaj advokata i da se u radnjama trećeg lica uočava obeležje krivičnog dela nadripisarstvo ili slične zakonom kažnjive radnje.

O radnjama koje je bilo neophodno preduzeti u svakom konkretnom slučaju potpredsednik je dužan da podnese izveštaj Upravnom odboru na prvoj narednoj sednici, radi odluke o eventualnom preduzimanju i dodatnih mera.

Sekretar

Član 27

Sekretar komore pomaže predsedniku komore u izvršavanju poslova iz njegovog delokruga i stara se o urednoj i blagovremenoj pripremi sednica i sprovođenju odluka Upravnog odbora.

Član 28

Način rada Upravnog odbora, predsednika, potpredsednika komore i sekretara komore bliže se uređuju Poslovnikom o radu Upravnog odbora.

Član 29

Predstavnici komore u skupštini i Upravnom odboru AKS:

1. staraju se o ostvarivanju ciljeva komore u AKS;

2. razmatraju opšte stanje u advokaturi i donose zaključke o potrebnim merama koje treba da se preduzmu, saglasno interesima komore, utvrđenim aktima skupštine i upravnog odbora;

3. odlučuju o statusnim pitanjima vezanim za komoru, po prethodno pribavljenom, obavezujućem stavu skupštine i upravnog odbora komore;

4. zalažu se za donošenje odluka kojima se nalaže otklanjanje nepravilnosti uočenih u radu organa AKS;

5. obaveštavaju upravni odbor komore o svom radu u organima AKS, najmanje jedanput mesečno i

6. podnose skupštini komore izveštaje o svom radu u organima AKS, najmanje jedanput godišnje.

5. Nadzorni odbor

Član 30

Kontrolu raspolaganja sredstvima komore vrši Nadzorni odbor.

Nadzorni odbor ne može imati više od jednog člana iz ortačkih društava.

Član 31

Nadzorni odbor ima pet članova, koje biraju neposrednim i tajnim glasanjem advokati na izbornoj sednici Skupštine.

Član 32

Nadzorni odbor je samostalan i nezavisan organ komore.

Način rada Nadzornog odbora uređuje se poslovnikom, koji donosi Nadzorni odbor.

Deo četvrti

IZBORI I OPOZIV ORGANA

Član 33

Izbori organa komore vrše se na izbornoj sednici Skupštine komore.

Odluku o sazivanju i danu održavanja izborne sednice skupštine donosi Upravni odbor najkasnije 45 dana pre njenog održavanja.

Prilikom donošenja odluke o sazivanju izborne sednice Skupštine Upravni odbor obrazuje Izbornu komisiju od pet članova, od kojih jednog predsednika i četiri člana, kao i njihove zamenike.

Predsednik Izborne komisije, članovi Izborne komisije i zamenici predsednika odnosno članova Izborne komisije ne mogu predlagati kandidate u izbornom postupku niti biti kandidovani za bilo koju funkciju za koju se glasa na izbornoj sednici Skupštine.

O izbornoj sednici Skupštine obaveštavaju se svi advokati članovi komore, opštim pozivom preko veb sajta komore, preko oglasne table komore, oglasnih tabli komore u sudovima i sredstvima javnog informisanja, kao i zemaljskom i elektronskom poštom.

U obaveštenju iz prethodnog stava pozvaće se advokati da najkasnije 15 dana pre održavanja izborne sednice Skupštine pismeno podnesu Izbornoj komisiji, predloge kandidata za nosioce funkcija i članove organa komore, kao i za delegate i članove organa AKS.

U obaveštenju će se naznačiti koji se organi komore biraju i koliko je članova organa predviđeno za svaku listu.

a) Izborna prava

Član 34*

Pravo da bira i da bude biran ima svaki advokat upisan u imenik advokata.

Prava iz odredbe stava 1. ovog člana utvrđuju se u jedinstvenom biračkom spisku advokata.

Jedinstveni birački spisak advokata utvrđuje Izborna komisija, na osnovu podataka iz službene evidencije komore.

Član 35

Jedinstveni birački spisak objavljuje se na sajtu i oglasnoj tabli komore, najkasnije petnaest dana pre održavanja izbora.

Advokat koji se ne nalazi na jedinstvenom biračkom spisku ima pravo prigovora, u roku od tri radna dana od dana objavljivanja.

Prigovor iz odredbe prethodnog stava podnosi se izbornoj Skupštini.

Ukoliko je prigovor usvojen izborna Skupština naložiće Izbornoj komisiji da advokata odmah upiše u jedinstveni birački spisak.

b) Kandidovanje

Član 36

Pravo predlaganja kandidata ima svaki advokat iz jedinstvenog biračkog spiska.

Predlozi kandidata podnose se u pismenoj formi neposredno komori ili poštom preporučeno najkasnije 15 dana pre održavanja izbora.

Pismeni predlog kandidata mora sadržati potpis i pečat predlagača, imena i prezimena kandidata i njihove potpise i pečate kojima potvrđuju prihvatanje kandidature.

Član 37

Izborna komisija utvrđuje listu kandidata koja mora imati veći broj kandidata od broja članova organa za koji se vrši izbor.

Isti kandidat ne može biti istovremeno uvršćen u dve liste kandidata za člana organa komore.

Ukoliko je prigovor advokata iz odredbe člana 35. usvojen, a isti je predložen kao kandidat, izborna Skupština naložiće Izbornoj komisiji da advokata odmah upiše u listu kandidata, kao i na glasački listić.

Izborna komisija će listu kandidata utvrditi najkasnije sedam dana pre održavanja izborne sednice Skupštine.

Ukoliko nađe da neko od kandidata ne ispunjava uslove za stavljanje na listu kandidata, Izborna komisija će pismeno obavestiti predlagača i kandidata koji mogu u roku od tri dana da ulože prigovor Skupštini. Ukoliko je isti advokat kandidovan na više izbornih lista za člana nekog od organa komore, Izborna komisija će ga pozvati da se opredeli na kojoj će listi ostati.

Ako kandidat ne postupi po zahtevu Izborne komisije iz prethodnog stava Izborna komisija će ga odrediti na listu za koju je komori stigla prva kandidatura.

Jedinstveni birački spisak i lista kandidata se dostavlja na potvrdu Skupštini na izbornoj sednici.

U slučaju da neka lista ne sadrži dovoljan broj kandidata dopunsko kandidovanje izvršiće se na izbornoj sednici Skupštine.

Skupština će odlučiti o uloženim prigovorima protiv odluka Izborne komisije.

Skupština na izbornoj sednici potvrđuje jedinstveni birački spisak i liste kandidata koje joj podnosi Izborna komisija i na kojima mora biti veći broj kandidata od broja nosilaca funkcija i članova organa koji se biraju.

Član 38

Svaki kandidat može prisustvovati glasanju, prebrojavanju glasova i sednicama Izborne komisije ili imati svog predstavnika na izbornom mestu, prilikom prebrojavanja glasova i na sednicama Izborne komisije.

Više kandidata mogu odrediti zajedničke predstavnike koji imaju pravo da prisustvuju glasanju na izbornom mestu, prebrojavanju glasova i sednicama Izborne komisije.

Kandidati imaju pravo da odrede svoje predstavnike na izbornom mestu, za prebrojavanje glasova i u Izbornoj komisiji najkasnije sedam dana pre dana održavanja izbora, o čemu u pisanoj formi obaveštavaju Izbornu komisiju.

Predstavnici kandidata nemaju pravo brojanja glasova, niti odlučivanja u Glasačkom odboru i Izbornoj komisiji.

Predstavnici kandidata moraju biti advokati.

Član 39

Kandidat za člana organa komore i kandidat za delegata Skupštine AKS mogu biti samo advokati koji nisu disciplinski kažnjavani, niti su članovi organa političke stranke.

Za predsednika komore, potpredsednika, disciplinskog tužioca i predsednika Disciplinskog suda može se kandidovati samo advokat koji ima najmanje 15 godina staža u advokaturi.

Za članove Upravnog i Nadzornog odbora, zamenike disciplinskog tužioca, zamenika predsednika i sudije Disciplinskog suda može se kandidovati samo advokat koji ima najmanje sedam godina staža u advokaturi.

Član 40

Kandidati za predsednika komore dužni su da, predstave Skupštini program rada komore za naredni period.

Skupština odlučuje o:

- prigovorima na odluke izborne komisije,

- utvrđuje konačni birački spisak,

- utvrđuje konačne liste kandidata i

- bira verifikacionu komisiju.

v) Izbori

Član 41

Izbor članova organa i nosilaca funkcija komore vrši se neposredno, tajnim glasanjem, glasačkim listićima.

Glasati se može samo lično.

Izborna komisija rukovodi izbornim postupkom.

Svaki kandidat ima pravo da kao posmatrač prisustvuje glasanju i prebrojavanju glasova. Više kandidata mogu između sebe odrediti jednog zajedničkog posmatrača koji će u ime svih njih prisustvovati glasanju i prebrojavanju glasova.

Izborna komisija je odgovorna za red na izbornom mestu i čuvanje izbornog materijala. Izborna komisija je dužna da svakom biraču obezbedi tajnost glasanja, a svakom kandidatu mogućnost da prati sprovođenje izbora.

Prilikom distribucije glasačkih listića vrši se identifikacija advokata koji preuzima glasačke listiće na osnovu uvida u advokatsku legitimaciju, kao i evidencija advokata koji preuzima glasačke listiće tako što potpisuje birački spisak.

Član 42

Glasanje se vrši glasačkim listićima zaokruživanjem rednog broja ispred imena kandidata za koga se glasa.

Glasanje se može vršiti samo za kandidata koji je na listi. Nevažećim se smatra listić koji je popunjen tako da se ne može sa sigurnošću utvrditi za koga se glasalo, kao i onaj na kome je dopisano ime kandidata koji nije na listi.

Glasa se najviše za onaj broj članova organa i nosilaca funkcija koji se bira.

Pre otpočinjanja glasanja u providne kutije za glasanje se ubacuju kontrolni listići. Odmah po zaključenju glasanja pristupa se otvaranju glasačkih kutija isključivo od strane izborne komisije. Nakon konstatovanja da u kutijama za glasanje postoje kontrolni listići pristupa se prebrojavanju glasačkih listića. Kada se utvrdi broj glasačkih listića u kutiji pristupa se prebrojavanju glasova.

O prebrojavanju glasova sačinjava se zapisnik o rezultatima glasanja, koji sadrži: datum i trajanje prebrojavanja, imena lica koja su vršila prebrojavanje i koja su prisustvovala prebrojavanju, broj iskorišćenih i neiskorišćenih glasačkih listića, broj važećih i nevažećih listića za svaku listu, broj glasova koji je dobio svaki od kandidata za svaku listu kandidata, i potpise svih članova izborne komisije, odnosno njihovih zamenika koji su vršili prebrojavanje, kao i svih članova verifikacione komisije. Svaki potpisnik zadržava po jedan primerak potpisanog zapisnika. Predsednik izborne komisije dužan je da obezbedi čuvanje biračkog materijala u sedištu komore.

Član 43

Po završenom glasanju Izborna komisija odmah utvrđuje i objavljuje na veb sajtu komore rezultate glasanja.

O spornim pitanjima Izborna komisija odlučuje većinom glasova.

Izabrani su oni kandidati koji su dobili najveći broj glasova od svih kandidata sa pojedinog glasačkog listića.

Predlagač i kandidat koji smatra da je u izbornom postupku povređeno njegovo pravo može uložiti prigovor u roku od tri dana od dana objavljivanja rezultata glasanja na veb sajtu komore.

Prigovor se predaje komori neposredno ili poštom preporučeno i mora imati pečat i potpis podnosioca.

O podnetim prigovorima odlučuje Verifikaciona komisija u roku od tri dana od isteka roka za prigovore.

Ako ima više kandidata sa istim brojem glasova i to kandidata sa najmanjim brojem glasova između kojih treba izabrati člana organa komore, postupak glasanja se ponavlja za broj članova organa komore koji nije izabran.

Član 44

Ako je za članove Upravnog odbora izabrano više od jednog kandidata, koji su članovi ortačkih društava, izabranim će se smatrati kandidat sa najvećim brojem glasova.

Ako je za članove Nadzornog odbora izabrano više od jednog kandidata, koji su članovi ortačkih društava, izabranim će se smatrati kandidat sa najvećim brojem glasova.

Ako je za disciplinske tužioce izabrano više od jednog kandidata, koji su članovi ortačkih društava, izabranim će se smatrati kandidat sa najvećim brojem glasova.

Ako je za disciplinske sudije izabrano više od jednog kandidata, koji su članovi ortačkih društava, izabranim će se smatrati kandidat sa najvećim brojem glasova.

Član 45

Predsednik komore, potpredsednik komore, i članovi Upravnog odbora, predsednik i članovi Nadzornog odbora, disciplinski tužilac i njegovi zamenici, predsednik disciplinskog suda, njegov zamenik i sudije disciplinskog suda biraju se na vreme od četiri godine.

Ista lica iz stava 1. ovog člana mogu se po isteku mandata samo još jedanput uzastopno birati na iste funkcije.

Član organa stiče prava i dužnosti, danom potvrđivanja njegovog mandata od strane Verifikacione komisije.

U slučaju da izabrani kandidat za člana Upravnog odbora komore, člana Nadzornog odbora komore, zamenika disciplinskog tužioca komore, sudije Disciplinskog suda komore ili delegata Skupštine AKS iz komore, ne želi da se prihvati članstva u tom organu ili mu iz bilo kog razloga prestane funkcija člana tog organa, izabranim će se smatrati sledeći kandidat sa najvećim brojem glasova dobijenim na redovnim izborima za članove navedenih organa.

U slučaju da ne postoje uslovi za primenu odredbe člana 45. stav 4, održaće se dopunski izbori.

Član 46

Skupština komore po postupku utvrđenim ovim statutom za izbor članova organa komore bira predstavnike komore u Skupštinu i Upravni odbor AKS.

Osam kandidata sa najvećim brojem glasova za predstavnike u Skupštini AKS izabrani su za članove Upravnog odbora AKS.

U slučaju da izabrani kandidat za člana Upravnog odbora ne želi da se prihvati članstva u tom organu izabranim se smatra sledeći kandidat sa najvećim brojem glasova.

Skupština komore utvrđuje i kandidate za nosioce funkcija i članove drugih organa AKS.

Član 47

Nadzorni odbor prvu sednicu održava najkasnije u roku od 30 dana od dana izbora i bira iz reda svojih članova predsednika i zamenika predsednika odbora.

Član 48

Mandat članu organa ili nosiocu funkcije u komori prestaje i pre isteka vremena na koji je izabran kad izgubi svojstvo člana komore, ostavkom ili opozivom.

Postupak opoziva sprovodi se po odredbama zakona i ovog statuta.

U slučaju da se za vreme trajanja mandata smanji broj članova organa komore za jednu četvrtinu, sprovode se dopunski izbori, za popunu nedostajućeg broja članova odnosnog organa, a mandat novoizabranom članu organa komore ističe kad i mandat drugim članovima.

g) Opoziv

Član 49

Opoziv člana organa komore može se izvršiti ako:

1. ne izvršava zadatke koje mu poveri Skupština ili organ čiji je član,

2. ne ispunjava svoje obaveze,

3. odsustvuje neopravdano više od tri puta sa sednica u toku jedne godine.

Član 50

Opoziv člana organa komore mogu pokrenuti:

- Skupština;

- Upravni odbor;

- Nadzorni odbor i

- organ čiji se član opoziva.

O predlogu za opoziv odlučuje Skupština.

Odluka o prihvatanju, odnosno odbijanju predloga za opoziv donosi se većinom glasova prisutnih članova Skupštine.

O razlozima za odbijanje predloga obaveštava se organ koji je pitanje opoziva člana organa pokrenuo.

Član 51

Postupak za opoziv članova organa i nosilaca funkcija u komori sprovodi se shodnom primenom odredaba kojima je uređen postupak njihovog izbora utvrđenim ovim statutom, tajnim glasanjem.

Član 52

Za vršenje izbornih funkcija u organima komore i organima AKS, advokati ne primaju materijalnu naknadu, izuzev naknade putnih troškova, pod uslovima utvrđenim opštim aktom.

Deo peti

ODGOVORNOST ORGANA KOMORE

Član 53

Organi komore su dužni da se u vršenju svojih prava i dužnosti pridržavaju Ustava, zakona, Statuta komore, opštih akata, kolektivnog ugovora i ostalih ugovora i sporazuma koje je zaključila.

Član 54

Organi komore i nosioci funkcija u komori za svoj rad odgovaraju Skupštini komore, kao najvišem organu u komori.

Član 55

Kad Upravni odbor donese odluku koja nije doneta u upravnom postupku, dužan je da preispita tu odluku kad je na to upozoren od strane predsednika komore i Nadzornog odbora.

Nadzorni odbor može uputiti upozorenje iz stava 1. ovog člana kada su u pitanju odluke kojim Upravni odbor raspolaže sredstvima komore.

Inicijativa kojom se ukazuje na odluku Upravnog odbora iz stava 1. ovog člana može poteći i od advokata.

U slučaju da Upravni odbor ne izmeni odluku iz stava 1. ovog člana predsednik komore može zadržati takvu odluku od izvršenja do konačne odluke Skupštine, ali najduže do 30 dana.

Član 56

Upravni odbor i drugi organi komore u ostvarivanju odgovornosti prema Skupštini komore dužni su da najmanje jedanput godišnje podnose Skupštini komore izveštaj o svom radu.

Izveštaj se podnosi i po pojedinim pitanjima u sprovođenju odluka Skupštine na njen zahtev ili na inicijativu Upravnog odbora.

Član 57

Skupština komore na osnovu izveštaja iz člana 54. ovog statuta, po zaključenom razmatranju po pravilu, zauzima stav o radu Upravnog odbora i o drugim pitanjima koja su bila predmet razmatranja.

Skupština svojim zaključkom može da utvrdi obaveze i da smernice za dalji rad Upravnog odbora.

Član 58

U ostvarivanju odgovornosti organa komore, Skupština komore na predlog najmanje 100 advokata može, prilikom razmatranja godišnjeg izveštaja o radu, da pokrene pretres pitanja koja se odnose na rad organa komore.

Član 59

Pretres o radu organa komore završava se:

- davanjem ocene rada;

- davanjem smernica i utvrđivanjem obaveza;

- postavljanjem pitanja poverenja Upravnom odboru, i drugim organima u komori ili pojedinom članu tih organa i

- pokretanjem postupka opoziva, ukoliko se izglasa nepoverenje.

Član 60

Upravni i Nadzorni odbor mogu da postave pitanje poverenja u njihov rad, ako nisu u stanju da obezbede izvršavanje odluka, zaključaka i smernica Skupštine komore.

Pitanje poverenja u svoje ime postavlja predsednik komore i predsednik Nadzornog odbora.

Pitanje poverenja u ime Upravnog odbora postavlja predsednik komore po prethodnoj odluci Upravnog odbora.

Pitanje poverenja u ime Nadzornog odbora postavlja predsednik Nadzornog odbora po prethodnoj odluci Nadzornog odbora.

O pitanju poverenja izjašnjava se Skupština po održanom pretresu.

Član 61

Članovi organa, nosioci funkcija u komori i organi komore imaju pravo da podnesu ostavku na dužnost u pisanoj formi organu koji ih je izabrao.

Organ koji je izabrao člana organa, nosioca funkcije i organ koji je podneo ostavku, svojom odlukom konstatuje da je članu organa, nosiocu funkcije i organu prestala funkcija zbog podnete ostavke.

Članovi organa i nosioci funkcija u komori su dužni da ostanu na dužnosti do izbora novih članova organa i nosioca funkcija, ali ne duže od 45 dana.

Član 62

Pravo da podnese ostavku i da je obrazloži ima predsednik komore, potpredsednik komore i svi članovi organa komore.

Ostavka se podnosi Skupštini komore koja o njoj odlučuje.

Deo šesti

UPIS U IMENIK ADVOKATA

1. Upis u imenik advokata

Član 63

Pravo na bavljenje advokaturom stiče se donošenjem odluke o upisu u imenik advokata i polaganjem advokatske zakletve.

Postupak za ostvarivanje prava na bavljenje advokaturom pokreće se pismenim zahtevom kandidata za upis u imenik advokata podnetim Advokatskoj komori Beograda.

Uslovi za donošenje odluke o upisu u imenik advokata, ako Zakonom o advokaturi nije drugačije određeno, su:

1. diploma pravnog fakulteta stečena u Republici Srbiji ili diploma pravnog fakulteta stečena u stranoj državi i priznata u skladu sa propisima koji uređuju oblast visokog obrazovanja;

2. položen pravosudni i advokatski ispit u Republici Srbiji;

3. državljanstvo Republike Srbije;

4. opšta zdravstvena i potpuna poslovna sposobnost;

5. nepostojanje radnog odnosa;

6. neosuđivanost za krivično delo koje bi kandidata činilo nedostojnim poverenja za bavljenje advokaturom;

7. nepostojanje druge registrovane samostalne delatnosti ili statusa statutarnog zastupnika, direktora ili predsednika upravnog odbora u pravnom licu, člana ili predsednika izvršnog odbora banke, zastupnika državnog kapitala, stečajnog upravnika, prokuriste i lica koje ugovorom o radu ima utvrđenu zabranu konkurencije;

8. dostojnost za bavljenje advokaturom;

9. obezbeđen radni prostor pogodan za bavljenje advokaturom i ispunjenost tehničkih uslova, u skladu sa aktom AKS;

10. protek najmanje tri godine od donošenja konačne odluke o odbijanju zahteva za upis u imenik advokata bilo koje od advokatskih komora u sastavu AKS, ako je kandidat prethodno podnosio zahtev koji je odbijen.

Smatra se da nije dostojan poverenja za bavljenje advokaturom kandidat iz čijeg se života i rada, u skladu sa opšteprihvaćenim moralnim normama i kodeksom, može zaključiti da se neće savesno baviti advokaturom i čuvati njen ugled.

Ispunjenost uslova za upis u imenik advokata iz stava 1. tač. 6) i 8) ovog člana Advokatska komora Beograd ceni po slobodnoj oceni.

Član 64

Uz zahtev za upis kandidat je dužan da dostavi dokaze i podatke o ispunjavanju uslova propisanih Zakonom o advokaturi i to:

1. izvod iz matične knjige rođenih;

2. uverenje o državljanstvu Republike Srbije;

3. diplomu pravnog fakulteta ili uverenje o diplomiranju;

4. uverenje o položenom pravosudnom ispitu;

5. uverenje o položenom advokatskom ispitu;

6. uverenje suda da se protiv kandidata za upis ne vodi krivični postupak;

7. uverenje centra za socijalni rad da je kandidat poslovno sposoban;

8. lekarsko uverenje o opštoj zdravstvenoj sposobnosti;

9. kopiju lične karte;

10. potvrdu da je kandidat raskinuo radni odnos ili izjava da će raskinuti radni odnos;

11. izjavu da nema drugu registrovanu samostalnu delatnost ili status statutarnog zastupnika, direktora ili predsednika upravnog odbora u pravnom licu, člana ili predsednika izvršnog odbora banke, zastupnika državnog kapitala, stečajnog upravnika, prokuriste i lica koje ugovorom o radu ima utvrđenu zabranu konkurencije;

12. potvrdu prethodnog poslodavca da li je kandidat disciplinski odgovarao, a ako jeste kada i za koju povredu radne obaveze i koja je disciplinska mera izrečena;

13. dve fotografije.

Komora po službenoj dužnosti pribavlja dokaze o ispunjenosti uslova iz člana 6. stav 1. Zakona o advokaturi i to:

1. neosuđivanost kandidata za krivično delo koje bi ga činilo nedostojnim poverenja za bavljenje advokaturom;

2. dostojnost za bavljenje advokaturom;

3. protek najmanje tri godine od donošenja konačne odluke o odbijanju zahteva za upis u imenik advokata bilo koje od advokatskih komora u sastavu AKS, ako je kandidat prethodno podnosio zahtev koji je odbijen;

4. mišljenje advokatske komore u sastavu AKS na čijoj je teritoriji kandidat obavljao profesionalnu delatnost pre podnošenja zahteva za upis u imenik advokata.

Pravna lica, državni i pravosudni organi i organizacije dužni su da, u skladu sa Zakonom o advokaturi, na zahtev advokatske komore, daju o kandidatu tačne i potpune podatke, potrebne za ocenu da li ispunjava uslove iz člana 6. Zakona o advokaturi.

Član 65

Podneti zahtevi za upis u imenik advokata evidentiraju se na prvoj sednici Upravnog odbora komore i o tome se obaveštava članstvo preko veb sajta komore sa pozivom da stavi svoje eventualne obrazložene pismene primedbe ili predloge po podnetim zahtevima.

Rok za evidenciju počinje da teče od dana sednice Upravnog odbora na kojoj je zahtev evidentiran.

Po isteku roka za evidenciju koji ne može biti duži od 30 dana, Upravni odbor odlučuje o zahtevu kandidata za upis u imenik advokata, izuzev u slučaju postojanja prigovora na upis kandidata.

Organ koji odlučuje o upisu može prethodno obaviti razgovor sa kandidatom za upis i tražiti razjašnjenje određenih činjenica, a ukoliko ima primedaba po njegovom zahtevu, upoznaće kandidata sa sadržinom istih i dati mu mogućnost da se u roku od 8 dana o njima izjasni.

Podnosilac zahteva za upis u imenik advokata može prisustvovati sednici Upravnog odbora na kojoj se donosi odluka o njegovom zahtevu i davati, po odobrenju predsedavajućeg, potrebna usmena objašnjenja i predloge.

U postupku većanja i glasanja o zahtevu za upis isključena je javnost.

Član 66

Komora može odložiti donošenje odluke o zahtevu, do pravnosnažnog okončanja krivičnog postupka, ako je protiv kandidata optužnica za krivično delo koje bi ga činilo nedostojnim poverenja za bavljenje advokaturom, stupila na snagu.

Ako kandidat ispunjava uslove iz člana 6. stav 1. Zakona o advokaturi, advokatska komora donosi odluku o upisu u imenik advokata.

Advokatska komora odbiće zahtev za upis u imenik advokata kandidata koji ne ispunjava uslove propisane u članu 6. stav 1. Zakona o advokaturi.

O odluci iz stava 3. ovog člana, komora je dužna da bez odlaganja obavesti Advokatsku komoru Srbije i sve advokatske komore u njenom sastavu.

Član 67

Upravni odbor komore odlučuje o zahtevu za upis u Imenik advokata u roku koji ne može biti duži od 60 dana od podnošenja zahteva.

Ako Upravni odbor komore ne odluči o zahtevu za upis u roku od 60 dana, podnosilac zahteva može izjaviti žalbu Upravnom odboru AKS.

Upravni odbor komore će poništiti odluku o upisu u Imenik advokata ako se naknadno utvrdi da nisu postojali propisani uslovi za upis.

Protiv rešenja Upravnog odbora komore kojim se odbija zahtev za upis, ili poništava upis kandidata u imenik advokata komore, može se izjaviti žalba u roku od 15 dana od dana dostavljanja rešenja, Upravnom odboru AKS.

Žalba se podnosi komori dva primerka.

O žalbi odlučuje Upravni odbor AKS.

Protiv konačne odluke Upravnog odbora AKS može se pokrenuti upravni spor.

Član 68

Komora je dužna da u roku od 30 dana od donošenja odluke o upisu u Imenik advokata, omogući kandidatu polaganje advokatske zakletve, pod uslovom da je uplatio troškove upisa, a ako se radi o stranom državljaninu i pod uslovom da je podneo dokaz o zaključenom ugovoru o osiguranju od profesionalne odgovornosti u Republici Srbiji.

Advokatska zakletva polaže se pred predsednikom advokatske komore ili licem koje on ovlasti.

Advokatska zakletva glasi:

"Zaklinjem se da ću dužnost advokata obavljati savesno, da ću se u svom radu pridržavati Ustava, zakona i drugih propisa, statuta advokatske komore i Kodeksa profesionalne etike advokata i da ću svojim postupcima i ponašanjem čuvati ugled advokature."

Nakon usmeno položene zakletve, kandidat potpisuje svečanu izjavu sa tekstom zakletve.

Član 69

Kandidat koji je pre podnošenja zahteva za upis u imenik advokata bio u radnom odnosu, dužan je da pre polaganja zakletve dostavi dokaz o prestanku tog radnog odnosa, dokaz o zaključenom ugovoru o osiguranju od profesionalne odgovornosti i dokaz o uplati propisane upisnine.

Član 70

Komora, na dan položene advokatske zakletve, donosi rešenje o upisu u imenik advokata i izdaje advokatsku legitimaciju.

Advokatska legitimacija služi kao dokaz svojstva advokata.

Advokatska legitimacija sadrži ime i prezime advokata, jedinstveni matični broj građana (JMBG), njegovu fotografiju, redni broj i dan, mesec i godinu upisa u imenik advokata, kao i druge podatke od značaja za utvrđivanje svojstva advokata predviđene opštim aktom komore i AKS.

2. Upis u imenik zajedničkih advokatskih kancelarija

Član 71

Dva ili više advokata mogu ugovorom, kojim uređuju međusobne poslovne i imovinske odnose, osnovati zajedničku advokatsku kancelariju.

Ugovor iz stava 1. ovog člana i zahtev za upis u imenik zajedničkih advokatskih kancelarija ugovorne strane dužne su da dostave nadležnoj advokatskoj komori u roku od 15 dana od dana zaključenja ugovora.

Svi advokati iz zajedničke advokatske kancelarije moraju imati isto sedište kancelarije.

Zajednička advokatska kancelarija mora imati istaknutu tablu sa nazivom: "zajednička advokatska kancelarija" i imenom zajedničke advokatske kancelarije, u skladu sa ugovorom o osnivanju, Statutom AKS i ovim statutom.

Ime zajedničke advokatske kancelarije sadrži samo prezime jednog, više ili svih članova zajedničke advokatske kancelarije.

Komora, donosi rešenje o upisu u imenik zajedničkih advokatskih kancelarija.

Zajednička advokatska kancelarija nema svojstvo pravnog lica.

Zajednička advokatska kancelarija prestaje sporazumom ili ako u njoj ostane samo jedan advokat.

Član 72

O zahtevu za upis u Imenik zajedničkih advokatskih kancelarija odlučuje rešenjem u prvom stepenu Upravni odbor komore.

Član 73

U slučaju da potpisnik ugovora o osnivanju zajedničke advokatske kancelarije ima sedište kancelarije van sedišta zajedničke advokatske kancelarije, dužan je da uz zahtev za upisu u Imenik zajedničkih advokatskih kancelarija podnese zahtev za preseljenje sedišta advokatske kancelarije u sedište zajedničke advokatske kancelarije.

Član 74

Zajednička advokatska kancelarija ima pečat sa nazivom: "Zajednička advokatska kancelarija", sa imenom i adresom sedišta zajedničke advokatske kancelarije, a u skladu sa ugovorom o osnivanju, Statutom AKS i ovim statutom.

Advokat koji je član zajedničke advokatske kancelarije dužan je da, uz pečat iz stav 1. ovog člana, koristi i svoj pečat.

Zajednička advokatska kancelarija ima jedno sedište.

Član 75

Punomoćje za zastupanje stranaka daje se pojedinim, ili svim članovima zajedničke advokatske kancelarije.

Član 76

Za vreme trajanja privremenog prestanka prava na bavljenje advokaturom pojedinih članova zajedničke advokatske kancelarije, ne može se strankama davati na potpis punomoć sa njihovim imenima.

Član 77

Članovi kancelarije su dužni da obaveste Advokatsku komoru Beograda o prestanku rada i o statusnim i personalnim promenama u roku od 15 dana od dana kada je promena nastupila.

3. Upis u imenik advokata stranih državljana

Član 78

Advokat - strani državljanin može se upisati u upisnik A i upisnik B imenika advokata, ako se bavi advokaturom u matičnoj državi u skladu sa propisima te države i ako, u zavisnosti od vrste upisa, ispunjava uslove iz Zakona o advokaturi i ukoliko postoji reciprocitet o pravu upisa srpskih advokata u imenik advokata advokatske komore u državi čije državljanstvo ima advokat - strani državljanin.

O upisu advokata - stranog državljanina komora obaveštava Advokatsku komoru Srbije koja obaveštava nadležnu advokatsku komoru u njegovoj matičnoj državi.

Član 79

Advokat upisan u upisnik A i upisnik B imenika advokata stranih državljana nema pravo:

1. da bira i bude biran za člana organa i nosioca funkcija u Advokatskoj komori Beograda;

2. da zapošljava advokatske pripravnike radi obavljanja pripravničke vežbe, u skladu sa zakonom;

3. da bude imenovan za privremenog zastupnika, poreskog zastupnika ili branioca po službenoj dužnosti, da pruža besplatnu pravnu pomoć u skladu sa važećim propisima, da bude punomoćnik stranke koja je oslobođena od plaćanja sudskih troškova, niti da bude medijator.

4. Upis u imenik advokata stranih državljana - upisnik A

Član 80

Pružanje pravne pomoći advokata stranog državljanina, upisanog u upisnik A Imenika advokata stranih državljana, ograničeno je samo na davanje usmenih i pismenih pravnih saveta i mišljenja koji se odnose na primenu prava njegove matične države i međunarodnog prava.

Član 81

Za upis u upisnik A Imenika advokata stranih državljana kandidat mora ispunjavati uslove iz čl. 6. i 14. Zakona o advokaturi:

1. da je upisan u imenik advokata u matičnoj državi;

2. da ima opštu zdravstvenu i potpunu poslovnu sposobnost;

3. da ima znanje srpskog jezika;

4. da nije u radnom odnosu van advokature;

5. neosuđivanost za krivično delo koje bi kandidata činilo nedostojnim poverenja za bavljenje advokaturom;

6. nepostojanje druge registrovane samostalne delatnosti ili statusa statutarnog zastupnika, direktora ili predsednika upravnog odbora u pravnom licu, člana ili predsednika izvršnog odbora banke, zastupnika državnog kapitala, stečajnog upravnika, prokuriste i lica koje ugovorom o radu ima utvrđenu zabranu konkurencije;

7. dostojnost za bavljenje advokaturom;

8. obezbeđen radni prostor pogodan za bavljenje advokaturom i ispunjenost tehničkih uslova;

9. protek najmanje tri godine od donošenja konačne odluke o odbijanju zahteva za upis u imenik advokata bilo koje od advokatskih komora u sastavu AKS, ako je kandidat prethodno podnosio zahtev koji je odbijen;

10. da ima zaključen ugovor o osiguranju od profesionalne odgovornosti u Republici Srbiji.

Član 82

Uz zahtev za upis u upisnik A imenika advokata, advokat - strani državljanin je dužan da dostavi dokaze i podatke o ispunjavanju uslova propisanih Zakonom o advokaturi i to:

1. potvrdu advokatske komore čiji je član o tome da u matičnoj državi ima status advokata, u izvorniku i overenom prevodu na srpski jezik, ne stariju od tri meseca;

2. uverenje o državljanstvu države čiji je državljanin, u izvorniku i overenom prevodu na srpski jezik;

3. uverenje da se protiv kandidata za upis ne vodi krivični postupak u matičnoj državi i u Republici Srbiji;

4. uverenje da kandidat nije lišen poslovne sposobnosti u matičnoj državi;

5. lekarsko uverenje o opštoj zdravstvenoj sposobnosti u Republici Srbiji;

6. dokaz o znanju srpskog jezika;

7. kopiju putne isprave i original na uvid;

8. izjavu da nema zasnovan radni odnos van advokature;

9. izjavu da nema drugu registrovanu samostalnu delatnost ili status statutarnog zastupnika, direktora ili predsednika upravnog odbora u pravnom licu, člana ili predsednika izvršnog odbora banke, zastupnika državnog kapitala, stečajnog upravnika, prokuriste i lica koje ugovorom o radu ima utvrđenu zabranu konkurencije;

10. da ima obezbeđen radni prostor pogodan za bavljenje advokaturom i ispunjenost tehničkih uslova, u skladu sa aktom AKS;

11. da ima zaključen ugovor o osiguranju od profesionalne odgovornosti u Republici Srbiji;

12. dve fotografije.

Strani dokumenti se dostavljaju u izvorniku i overenom prevodu po propisima u Republici Srbiji.

Član 83

Komora po službenoj dužnosti pribavlja dokaze o:

1. neosuđivanosti kandidata za krivično delo koje kandidata čini nedostojnim poverenja za bavljenje advokaturom;

2. dostojnosti za bavljenje advokaturom od advokatske komore čiji je član;

3. poslovima koje advokat vrši pored advokatske delatnosti;

4. radu advokata u ortačkom advokatskom društvu i zajedničkoj advokatskoj kancelariji;

5. proteku najmanje tri godine od donošenja konačne odluke o odbijanju zahteva za upis u imenik advokata stranih državljana bilo koje od advokatskih komora u sastavu AKS, ako je kandidat prethodno podnosio zahtev koji je odbijen.

5. Upis u imenik advokata stranih državljana - upisnik B

Član 84

Pružanje pravne pomoći advokata stranog državljanina, upisanog u upisnik B Imenika advokata stranih državljana, izjednačeno je sa pružanjem pravne pomoći domaćeg advokata, uz uslov da u periodu od tri godine od dana upisa u upisnik B Imenika advokata stranih državljana, može postupati u Republici Srbiji samo zajedno sa domaćim advokatom.

Član 85

Za upis u upisnik B Imenika advokata stranih državljana kandidat mora ispunjavati uslove iz čl. 6. i 14. Zakona o advokaturi:

1. da je upisan u imenik advokata u matičnoj državi;

2. da ima opštu zdravstvenu i potpunu poslovnu sposobnost;

3. da ima znanje srpskog jezika;

4. nepostojanje radnog odnosa van advokature;

5. neosuđivanost za krivično delo koje bi kandidata činilo nedostojnim poverenja za bavljenje advokaturom;

6. nepostojanje druge registrovane samostalne delatnosti, stečajnog upravnika, prokuriste;

7. dostojnost za bavljenje advokaturom;

8. obezbeđen radni prostor pogodan za bavljenje advokaturom i ispunjenost tehničkih uslova;

9. protek najmanje tri godine od donošenja konačne odluke o odbijanju zahteva za upis u imenik advokata bilo koje od advokatskih komora u sastavu Advokatske komore Srbije, ako je kandidat prethodno podnosio zahtev koji je odbijen;

10. da ima zaključen ugovor o osiguranju od profesionalne odgovornosti u Republici Srbiji.

Član 86

Uz zahtev za upis u upisnik B Imenika advokata stranih državljana, advokat - strani državljanin je dužan da dostavi dokaze o ispunjenosti uslova za upis i to:

1. potvrdu advokatske komore čiji je član o tome da u matičnoj državi ima status advokata, u izvorniku i overenom prevodu na srpski jezik, ne starije od tri meseca;

2. uverenje o položenom pravosudnom i advokatskom ispitu u Republici Srbiji;

3. uverenje da kandidat nije lišen poslovne sposobnosti u matičnoj državi;

4. lekarsko uverenje o opštoj zdravstvenoj sposobnosti u Republici Srbije;

5. dokaz o znanju srpskog jezika;

6. kopiju putne isprave i original na uvid;

7. izjavu da nema zasnovan radni odnos van advokature;

8. izjavu da nema drugu registrovanu samostalnu delatnost ili status statutarnog zastupnika, direktora ili predsednika upravnog odbora u pravnom licu, člana ili predsednika izvršnog odbora banke, zastupnika državnog kapitala, stečajnog upravnika, prokuriste i lica koje ugovorom o radu ima utvrđenu zabranu konkurencije,

9. da ima obezbeđen radni prostor pogodan za bavljenje advokaturom i ispunjenost tehničkih uslova, u skladu sa aktom Advokatske komore Srbije;

10. da ima zaključen ugovor o osiguranju od profesionalne odgovornosti u Republici Srbiji;

11. dve fotografije.

Strani dokumenti se dostavljaju u izvorniku i overenom prevodu po propisima u Republici Srbiji.

Član 87

Advokatska komora Beograda po službenoj dužnosti pribavlja dokaze o ispunjenosti uslova propisanih Zakonom o advokaturi i ovim statutom i to o:

1. neosuđivanosti kandidata za krivično delo koje bi ga činilo nedostojnim poverenja za bavljenje advokaturom;

2. dostojnost za bavljenje advokaturom;

3. proteku najmanje tri godine od donošenja konačne odluke o odbijanju zahteva za upis u imenik advokata stranih državljana bilo koje od advokatskih komora u sastavu Advokatske komore Srbije, ako je kandidat prethodno podnosio zahtev koji je odbijen.

Advokat - strani državljanin upisan u imenik B imenika advokata, posle tri godine neprekidnog bavljenja advokaturom u Republici Srbiji, stiče pravo da podnese zahtev za upis u Imenik advokata koji se vodi za advokate državljane Republike Srbije, bez ispitivanja uslova za upis.

6. Upis u imenik advokatskih pripravnika

Član 88

Na advokatske pripravnike shodno se primenjuju odredbe čl. 53-62. Zakona o advokaturi.

U slučaju da status pripravnika prestaje van rokova iz odredbe člana 61. Zakona o advokaturi, obaveza je advokata kod koga je pripravnik na vežbi da o tome obavesti odmah komoru.

Deo sedmi

DISCIPLINSKI ORGANI I DISCIPLINSKI POSTUPAK

a) Disciplinski organi

Član 89

Disciplinski tužilac i Disciplinski sud su disciplinski organi komore koji imaju prava i dužnosti prvostepenih disciplinskih organa saglasno odredbama zakona i Statuta komore.

Disciplinski tužilac i Disciplinski sud su samostalni i nezavisni organi komore koji svoje odluke donose na osnovu Ustava, zakona, ovog statuta, Statuta AKS i Kodeksa profesionalne etike advokata.

Predsednik disciplinskog suda, sudije disciplinskog suda, disciplinski tužilac i zamenici disciplinskog tužioca biraju se na period od četiri godine.

Disciplinski organi o svom radu podnose izveštaje Skupštini komore najmanje jedanput godišnje.

Disciplinski tužilac

Član 90

Disciplinski tužilac odlučuje o pokretanju disciplinskog postupka, zastupa optužnicu pred prvostepenim Disciplinskim sudom i ulaže pravne lekove protiv njegovih odluka.

Disciplinski tužilac ima 10 zamenika koji u postupku, kada ga zamenjuju, imaju ista prava i dužnosti.

Disciplinski tužilac i njegovi zamenici u svom sastavu ne mogu da imaju više od od jednog člana iz ortačkih društava.

Disciplinski sud

Član 91

Disciplinski sud je samostalan i nezavisan organ komore koji odlučuje po optužnicama disciplinskog tužioca.

Radom Disciplinskog suda rukovodi predsednik suda, a u njegovoj odsutnosti zamenik predsednika koji ima ista prava i dužnosti, dok ga zamenjuje.

Predsednika Disciplinskog suda, zamenika predsednika i 22 sudija bira i opoziva Skupština komore.

Disciplinski sud u svom sastavu ne može da ima više od jednog člana iz ortačkih društava.

Član 92

Disciplinski sud sudi u veću sastavljenom od tri sudije.

b) Disciplinski postupak

Član 93

Disciplinski postupak pokreće disciplinski tužilac.

Prijavljeni advokat može podneti obrazloženi zahtev za izuzeće postupajućeg zamenika tužioca, disciplinskom tužiocu komore. O izuzeću disciplinskog tužioca komore odlučuje disciplinski tužilac AKS. Protiv odluka o zahtevu za izuzeće nije dozvoljena posebna žalba.

Disciplinski organi Advokatske komore Beograda postupaju prema pravilima disciplinskog postupka koja su propisana Statutom Advokatske komore Srbije i ovim Statutom, a svoje odluke donose na osnovu Ustava, zakona, Statuta Advokatske komore Srbije, ovog statuta, Kodeksa profesionalne etike advokata i drugih pozitivnih opštih akata i propisa.

Disciplinski organi su dužni da postupaju hitno, a naročito u slučajevima vođenja disciplinskog postupka u kojima je doneto rešenje o privremenoj zabrani bavljenja advokaturom.

Član 94

Disciplinski tužilac pokreće postupak po prijavi fizičkog ili pravnog lica, organa komore ili po sopstvenoj inicijativi.

Član 95

Ako oceni da iz prijave proizlaze osnovi sumnje o povredi dužnosti advokata, Disciplinski tužilac dostavlja prijavljenom advokatu prijavu sa prilozima podnetim uz prijavu i poziva ga da se u roku od osam dana izjasni o navodima prijave.

Član 96

Disciplinski tužilac može tražiti dodatna objašnjenja i dokaze od podnosioca prijave i drugih državnih organa, fizičkih i pravnih lica.

Član 97

Po prispeću izjašnjenja, ili ukoliko se prijavljeni advokat ne izjasni o navodima iz disciplinske prijave u ostavljenom roku, disciplinski tužilac će na osnovu raspoloživih dokaza podići optužnicu ili prijavu odbaciti.

Član 98

Ako disciplinski tužilac protiv prijavljenog advokata podigne optužnicu, istu dostavlja sa dokazima Disciplinskom sudu na dalji postupak.

Protiv podignute optužnice nije dozvoljen prigovor.

Ako disciplinski tužilac odbaci prijavu, podnosi lac prijave ne može preuzeti gonjenje pred Disciplinskim sudom, ali može u roku od osam dana od prijema obaveštenja o odbačaju prijave uložiti prigovor disciplinskom tužiocu AKS.

Po prijemu optužnice predsednik Disciplinskog suda određuje veće koje će odlučivati po podnetoj optužnici.

Član 99

Disciplinski postupak je pokrenut dostavljanjem optužnice disciplinskom sudu.

Veće Disciplinskog suda uz poziv za disciplinski pretres optuženom advokatu dostavlja optužnicu.

Dostavljanje optuženom obavlja se na adresu sedišta advokatske kancelarije.

U slučaju nemogućnosti ovakve dostave dostava će se ponoviti još jednom, a ako i ponovljena dostava ne uspe, sledeća će se izvršiti preko oglasne table Advokatske komore.

Protekom osmog dana od isticanja na oglasnoj tabli dostava se smatra urednom.

Ukoliko optuženi advokat angažuje branioca dostavljanje će se vršiti samo braniocu, u skladu sa ovim statutom.

Ukoliko optuženi advokat angažuje više branilaca pozivi se dostavljaju jednom od branilaca koji je angažovan u disciplinskom postupku.

Rokovi za žalbu računaju se od dana dostavljanja optuženom, a ako ima branioca od dana dostavljanja braniocu.

Član 100

Disciplinski pretres se može održati u odsutnosti uredno pozvanog optuženog advokata i njegovog branioca koji svoj izostanak nisu opravdali.

Član 101

Disciplinski pretres održava se u sedištu komore.

Član 102

O predlogu za spajanje ili razdvajanje postupka odlučuje predsednik Disciplinskog suda.

Član 103

U toku trajanja disciplinskog postupka može se podneti obrazloženi zahtev za izuzeće predsednika veća i članova veća.

O zahtevu za izuzeće predsednika i članova veća prvostepenog Disciplinskog suda odlučuje predsednik Disciplinskog suda Advokatske komore.

O zahtevu za izuzeće predsednika Disciplinskog suda odlučuje predsednik Disciplinskog suda AKS.

Protiv odluka o zahtevu za izuzeće nije dozvoljena posebna žalba.

Član 104

Ako u slučaju odlaganja glavnog pretresa dođe do promene sastava veća, izvedeni dokazi se neće ponoviti, osim ako veće drugačije ne odluči.

Član 105

Predsednik veća održava red tokom glavnog pretresa i ovlašćen je da udalji sa glavnog pretresa lice koje narušava red.

Član 106

Nakon sprovedenog disciplinskog pretresa, veće Disciplinskog suda donosi presudu, kojom se optuženi advokat:

1. oglašava krivim;

2. oslobađa od optužbe, ako se utvrdi da povreda koje je predmet optužbe ne predstavlja lakšu, odnosno težu povredu dužnosti advokata i ugleda advokature, ili ako postoje okolnosti koje isključuju disciplinsku odgovornost, ili ako nema dokaza da je optuženi advokat povredu izvršio;

3. kojom se optužba odbija ako disciplinski tužilac odustane od optužnice ili ako se utvrdi da je nastupila zastarelost disciplinskog gonjenja.

Član 107

U odluci kojom se okrivljeni advokat oglašava krivim, Veće Disciplinskog suda navodi:

1. povredu za koju se oglašava krivim i činjenice i okolnosti koje čine lakšu ili težu povredu dužnosti advokata i ugleda advokature;

2. disciplinsku meru koja je optuženom advokatu izrečena;

3. odluku o troškovima postupka.

Prilikom odmeravanja i izricanja disciplinske mere Disciplinski sud uzima u obzir stepen utvrđene odgovornosti, težinu posledica povrede dužnosti advokata i ugleda advokature, subjektivne i objektivne okolnosti pod kojima je povreda izvršena, nastalu štetu, pobude, raniju kažnjavanost za disciplinske prestupe i materijalne prilike učinioca.

Član 108

U disciplinskom postupku ne može se odlučivati o zahtevu za naknadu štete nastale izvršenjem disciplinske povrede.

Član 109

Pismeni otpravak presude dostavlja se optuženom advokatu, njegovom braniocu i disciplinskom tužiocu u roku od trideset dana od dana zaključenja disciplinskog pretresa.

Član 110

Protiv odluke Disciplinskog suda žalbu mogu izjaviti Disciplinskom sudu AKS, kao drugostepenom sudu, optuženi, njegov branilac i disciplinski tužilac u roku od petnaest dana od dana dostavljanja odluke.

Član 111

U disciplinskom postupku shodno se primenjuju odredbe Zakonika o krivičnom postupku, kao pravna pravila, ako ovim statutom nije drugačije određeno.

v) Izvršenje disciplinskih odluka

Član 112

Po pravnosnažnosti odluke kojom je izrečena opomena, novčana kazna ili mera brisanja iz Imenika advokata ili Imenika advokatskih pripravnika, predsednik Disciplinskog suda dostavlja odluku predsedniku komore radi sprovođenja izvršenja.

Deo osmi

JAVNOST RADA

Član 113

Rad komore i njenih organa je javan.

Javnost rada komore obezbeđuje se:

- redovnim obaveštavanjem advokata o svim pitanjima koja se razmatraju na sednicama organa komore preko veb sajta komore i pisanim putem;

- stvaranjem uslova da sredstva javnog informisanja mogu pratiti rad komore;

- slanjem informacija o značajnim događajima i pojavama u advokaturi;

- podnošenjem godišnjih izveštaja o radu organa komore;

- organizovanjem i sprovođenjem javnih rasprava o nacrtima opštih akata;

- objavljivanjem opštih akata komore u "Službenom listu Grada Beograda" i časopisu AKS i

- na drugi način koji odredi Skupština komore.

Svi organi komore dužni su da sve odluke opšteg karaktera koje donesu objave na veb sajtu komore u roku od sedam dana od dana donošenja.

Skupština i Nadzorni odbor najmanje dva puta, a Upravni odbor i predsednik komore najmanje četiri puta godišnje objavljuju na veb sajtu komore periodične informatore o svom radu i aktivnostima.

Na veb sajtu komore moraju biti objavljeni i dostupni svi važeći opšti akti komore. Kada opšti akt prestane da važi, arhivira se na posebnoj stranici veb sajta i ostaje javno dostupan uz jasnu naznaku da mu je prestala važnost.

Član 114

Obaveštenje javnosti o održavanju sednica organa komore vrši se preko veb-sajta komore, isticanjem na oglasnoj tabli komore, oglasnim tablama sudova ili objavljivanjem na drugi način (oglas u štampi, isticanjem plakata i dr.).

Član 115

Poslovi koji predstavljaju tajnu ili su od drugih organa i organizacija označeni kao tajni, ne mogu se saopštavati na način određen za ostale poslove.

Opštim aktom Skupštine određuje se koji poslovi predstavljaju tajnu, postupak utvrđivanja tajnosti podataka u pojedinačnim dokumentima, način njihovog čuvanja i saopštavanja.

Član 116

Advokatska komora Beograd ima biblioteku u kojoj prikuplja i čuva stručnu literaturu.

Način poslovanja biblioteke uređuje se opštim aktom koji donosi Upravni odbor Advokatske komore Beograda.

Deo deveti

OPŠTI AKTI

Član 117

Opštim aktom uređuju se u skladu sa zakonom ovim statutom prava i obaveze komore i njenih članova i druga pitanja koja se samostalno uređuju.

Opšti akti komore su: statut, pravilnici, kolektivni ugovor, odluke opšteg karaktera, poslovnici i programi.

Skupština donosi:

1. Statut;

2. Poslovnik o radu Skupštine;

3. Pravilnik o načinu raspolaganja sredstvima komore;

4. Pravilnik o priznanjima;

5. Pravilnik o načinu glasanja;

6. druga opšta akta za kojima se ukaže potreba.

Upravni odbor donosi:

1. Poslovnik o radu Upravnog odbora;

2. Pravilnik o organizaciji i sistematizaciji poslova;

3. Pravilnik o vođenju imenika advokata i advokatskih pripravnika;

4. Pravilnik o načinu korišćenja pečata i štambilja;

5. Pravilnik o potpornom fondu;

6. Pravilnik o advokatskom ispitu;

7. Pravilnik o zaštiti na radu i zaštiti od požara;

8. Pravilnik o izgledu advokatske legitimacije i

9. druga opšta akta za kojima se ukaže potreba.

Član 118

Inicijativu za donošenje ili izmenu Statuta ili drugog opšteg akta može podneti svaki advokat.

Zaključak o pokretanju postupka za donošenje ili izmenu Statuta ili drugog opšteg akta ili o odbijanju inicijative donosi Upravni odbor.

Upravni odbor obaveštava podnosioca inicijative o razlozima odbijanja u roku od 30 dana od dana donošenja zaključka.

Ukoliko inicijativu za donošenje ili izmenu Statuta ili drugog opšteg akta podnese najmanje 300 advokata, Upravni odbor je dužan da donese zaključak o pokretanju postupka za donošenje ili izmenu Statuta.

Član 119

Nacrt statuta ili drugog opšteg akta dostavlja se članovima komore radi razmatranja i davanja mišljenja, primedaba i predloga.

Javna rasprava o nacrtu traje najkraće 15, a najduže 60 dana.

Član 120

Upravni odbor utvrđuje predlog statuta ili drugog opšteg akta i iste objavljuje na veb sajtu komore i oglasnoj tabli u komori.

Upravni odbor je dužan da prilikom utvrđivanja predloga iz stava 1. ovog člana razmotri mišljenja, primedbe i predloge iz javne rasprave.

Skupština prilikom pretresa predloga opšteg akta postupa sa predlozima dostavljenim posle utvrđivanja predloga u proceduri određenoj za amandmane.

Član 121

Statut komore objavljuje se u "Službenom listu Grada Beograda", na veb-sajtu komore i oglasnoj tabli u komori, a drugi opšti akti na veb sajtu komore, u časopisu AKS ili isticanjem na oglasnoj tabli u komori.

Opšti akt stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja.

Izmene i dopune opšteg akta vrše se na način određen za njegovo donošenje.

Deo deseti

SARADNJA KOMORE SA DRUGIM ORGANIZACIJAMA, ORGANIMA I ADVOKATSKIM KOMORAMA

Član 122

Saradnja komore sa drugim pravnim subjektima ostvaruje se radi unapređenja njenog delovanja i ostvarivanja njene uloge u zaštiti ustavnosti i zakonitosti:

1. zaključivanjem ugovora o obuci pripravnika tih subjekata u advokaturi i advokatskih pripravnika u njima,

2. uključivanjem advokata u rad organa tih subjekata, a naročito stručnih udruženja i njihovih asocijacija u kojima svojom aktivnošću mogu da doprinesu razvoju pravnog sistema.

Član 123

Komora sarađuje sa sudovima, razmenom informacija, organizovanjem sastanaka i drugim aktivnostima, radi razmatranja i uređenja pitanja od posebnog interesa za advokaturu i zajedničkog interesa za ostvarivanje ustavnosti i zakonitosti, zaštitu i otklanjanje svih negativnih pojava u postupku primene zakona i drugih propisa u sudskim postupcima.

Komora sarađuje i sa javnim tužilaštvima, pravobranilaštvima i upravnim organima i organizacijama u skladu sa svojim opštim aktima, programom rada i tekućim potrebama.

Član 124

Komora sarađuje sa drugim advokatskim komorama i njihovim asocijacijama u zemlji i inostranstvu.

Komora prema Advokatskoj komori Srbije ima prava i dužnosti utvrđene zakonom, ovim statutom i Statutom AKS, kada ona postupa kao drugostepeni organ.

Izveštaje i podatke o svom radu i položaju advokature i drugim značajnim pitanjima, komora dostavlja na sopstvenu inicijativu, ili na zahtev AKS, u skladu sa njenim zakonskim ovlašćenjima.

Deo jedanaesti

OBLICI AKTIVNOSTI ADVOKATA I ADVOKATSKIH PRIPRAVNIKA

Član 125

U ostvarivanju prava i dužnosti komore pored rada i odlučivanja u organima komore advokati i advokatski pripravnici mogu organizovati sekcije i druge oblike aktivnosti radi: stručnog usavršavanja, posebne zainteresovanosti za određenu oblast prava, razmatranjem određenih tema i davanjem inicijativa nadležnim organima komore, ostvarivanjem stručne saradnje sa organima pravosuđa i uprave.

Član 126

Advokati i advokatski pripravnici obrazuju sekcije samoinicijativno i prijavljuju početak rada Upravnom odboru.

Upravni odbor prati rad sekcije i stara se o stvaranju uslova za njihov rad.

Način rada sekcije i postupanje sa njihovim inicijativama bliže se uređuje poslovnikom o radu Upravnog odbora.

Član 127

Advokatski pripravnici mogu osnovati svoju sekciju radi razmatranja pitanja od značaja za njihov status i stručno usavršavanje.

Inicijative sekcije advokatskih pripravnika razmatra Upravni odbor.

Član 128

Stručno usavršavanje i razmena iskustava vrši se kroz poseban vid aktivnosti radom Advokatske tribine i na drugi način

O radu Advokatske tribine stara se Upravni odbor, donošenjem odluka o njihovom održavanju.

Deo dvanaesti

SREDSTVA KOMORE

Član 129

Sredstva za rad komore obezbeđuju se prema stvarnim potrebama, a svake godine utvrđuju se planom prihoda i rashoda o čijem izvršenju se stara Upravni odbor.

Komora stiče sredstva od:

- članarine koju su dužni da plaćaju svi advokati i advokatski pripravnici dok su upisani u imenik advokata odnosno advokatskih pripravnika;

- troškove upisnine u Imenik advokata čiju visinu svojom odlukom utvrđuje Upravni odbor AK Srbije u skladu sa članom 65. Zakona o advokaturi;

- naknade za stečena dobra AK Beograda;

- naplaćene novčane kazne u disciplinskom postupku;

- prihodima od donacije;

- drugi izvori u skladu sa zakonom.

Naknadu za stečena dobra AK Beograda predstavlja: naknada za korišćenje poslovnog prostora, biblioteke, veb sajta, pretplate na stručne časopise, kao i na druge oblike svojine ili prava koja su svojim radom, članarinom ili samodoprinosom stekli članovi AK Beograda u prethodnom periodu.

Visinu naknade za usluge advokatske komore iz prethodnog stava utvrđuje Upravni odbor AK Beograda. Naknada za stečena dobra Advokatske komore Beograda naplaćuje prilikom upisa u Imenik advokata jednokratno i ne predstavlja troškove upisa u imenik advokata.

Član 130

Sredstvima komore raspolažu određeni organi komore u skladu sa zakonom i ovim statutom komora saglasno njenim opštim aktima obezbeđuje sredstva za rad AKS sa ostalim advokatskim komorama udruženim u Advokatsku komoru Srbije.

Sredstva komore se upotrebljavaju za:

- redovne aktivnosti komore;

- pribavljanje imovine i imovinskih prava;

- članarinu međunarodnim organizacijama i AKS;

- zarade zaposlenih u stručnoj službi;

- pomoć advokatima u skladu sa pravilima o potpornom fondu i u druge svrhe u skladu sa zakonom i Statutom.

Član 131

Materijalno-finansijsko poslovanje komore vodi se na način utvrđen zakonom, a novčana sredstva vode se na računu kod poslovne banke.

O stanju sredstava sastavljaju se, u skladu sa zakonom, periodični obračun i završni račun za svaku kalendarsku godinu.

Član 132

Upravni odbor određuje lica koja su, pored predsednika komore, ovlašćena za potpisivanje finansijskih dokumenata.

Predsednik komore može samostalno raspolagati finansijskim sredstvima, bez posebne odluke Upravnog odbora, do ukupne visine od 3.000,00 evra, u dinarskoj protivvrednosti, tokom jednog kalendarskog meseca.

Deo trinaesti

ADVOKATSKE LEGITIMACIJE

Član 133

Služba komore izdaće potvrde i uverenja advokatima koji su izmirili dospelu članarinu i premiju obaveznog osiguranja od profesionalne odgovornosti kao i advokatskim pripravnicima čiji su principali izvršili ovu obavezu.

Važnost advokatske legitimacije produžiće se za tekuću godinu odnosno zameniti advokatu koji je isplatio dospelu članarinu i premiju obaveznog osiguranja od profesionalne odgovornosti do dana podnošenja legitimacije na overu odnosno do dana podnošenja zahteva za zamenu.

Advokatska legitimacija neće se overiti niti zameniti advokatu koji se nalazi na privremenom odsustvu ili kome je izrečena mera privremene zabrane bavljenja advokaturom.

Legitimacija advokatskog pripravnika neće se overiti niti zameniti advokatskom pripravniku koji je na vežbi kod advokata koji se nalazi na privremenom odsustvu ili mu je izrečena mera privremene zabrane bavljenja advokaturom.

Rešenje o privremenom odsustvu uručiće se advokatu pošto komori preda advokatsku legitimaciju i legitimaciju advokatskog pripravnika koji je kod njega na vežbi.

Advokatska legitimacija će se vratiti advokatu po isteku privremenog odsustva.

Deo četrnaesti

STRUČNO-ADMINISTRATIVNI POSLOVI

Član 134

Stručno-administrativne i pomoćne poslove za potrebe komore obavlja Služba komore.

Član 135

Međusobna prava, obaveze i odgovornosti radnika Službe i komore uređuju pojedinačnim ugovorom o radu, saglasno zakonu, opštim aktima i kolektivnom ugovoru.

Član 136

Pravilnik o organizaciji i sistematizaciji poslova Službe donosi Upravni odbor komore.

Član 137

Radom Službe rukovodi rukovodilac Službe, koji za svoj rad odgovara predsedniku komore.

Oglas za izbor kandidata za upražnjeno radno mesto rukovodioca Službe raspisuje Upravni odbor.

Rukovodilac Službe pored opštih uslova mora ispunjavati i posebne uslove: pravni fakultet, položen pravosudni ispit, pet godina radnog iskustva i znanje jednog svetskog jezika.

Deo petnaesti

PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE

Član 138

Danom stupanja na snagu ovog statuta prestaje da važi Statut advokatske komore u Beogradu ("Službeni list Grada Beograda", br. 6/00, 11/01, 29/07, 34/07 i 3/11).

Član 139

Ovaj statut stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom listu Grada Beograda".