Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore

Prijavite se na mailing listu:


Informacije o izmenama, dopunama, važenju, prethodnim verzijama ili napomenama propisa, kao i o drugim dokumentima koji su relacijski povezani sa propisom možete saznati na linku OVDE.

Email Print

STATUT ADVOKATSKE KOMORE ŠAPCA

("Sl. list grada Šapca i opština: Bogatić, Vladimirci i Koceljeva", br. 30/2012, 2/2014 i 27/2015)

 

Prvi deo

OPŠTE ODREDBE

Član 1

Ovim Statutom uređuju se: zadaci i poslovi Advokatske komore Šapca (u daljem tekstu: AK Šapca) unutrašnja organizacija, izbor i delokrug njenih organa, način i vršenje javnih ovlašćenja, način ostvarivanja javnosti i odgovornosti u radu Komore i njenih organa, vrsta i sadržina opštih akata, nadležnosti i postupaka za njihovo donošenje i druga pitanja od značaja za organizaciju i rad AK Šapca.

Član 2

Član AK Šapca je advokat koji na njenom području ima sedište advokatske kancelarije.

Određena prava i dužnosti člana AK Šapca imaju advokatski pripravnici u skladu sa Zakonom o advokaturi (u daljem tekstu: "Zakon"), Statutom Advokatske komore Srbije i ovim Statutom.

Član 3

Advokatska komora Šapca je obavezna profesionalna, nezavisna i samostalna organizacija advokata osnovana za teritoriju nadležnosti Viših sudova u Valjevu i Šapcu, a koja obuhvata područja gradova Valjeva, Loznice i Šapca i opština Bogatić, Vladimirci, Koceljeva, Krupanj, Lajkovac, Ljig, Ljubovija, Mali Zvornik, Mionica, Osečina i Ub.

U AK Šapca mogu se organizovati odbori advokata.

Član 4

Naziv AK Šapca je: "Advokatska komora Šapca", napisan je na srpskom jeziku i ćiriličnim pismom. AK Šapca osnovana je 30.09.1972. godine. Sedište AK Šapca je u Šapcu, Ul. Jove Kursule br. 7.

Član 5

AK Šapca ima svojstvo pravnog lica.

Član 6

AK Šapca predstavlja i zastupa predsednik AK Šapca.

Član 7

AK Šapca ima pečat i štambilj.

Sadržina, oblik i upotreba pečata i štambilja uređuje se opštim aktom koji donosi Upravni odbor AK Šapca.

Član 8

AK Šapca ima svoj amblem.

Amblem AK Šapca je pravougaonik cara Dušana vertikalno postavljen sa izlomljenim linijama. U gornjem delu pravougaonika je lik cara Dušana, na beloj pozadini. Ispod je tekst: ADVOKATSKA KOMORA ŠAPCA ispisan belim ćiriličnim slovima na crnoj pozadini. Ispod teksta stoji 1972. godina, kao godina osnivanja Komore.

Član 9

Rad AK Šapca i njenih organa je javan.

Ovim statutom određuju se slučajevi i postupak isključenja javnosti u toku rada pojedinih organa AK Šapca u određenim fazama postupanja.

Član 10

AK Šapca ima sopstvena sredstva za rad koja obezbeđuje na način propisan zakonom, Statutom AK Srbije i ovim Statutom.

Za svoje obaveze AK Šapca odgovara svim svojim sredstvima.

Član 11

AK Šapca je u skladu sa zakonom u sastavu Advokatske komore Srbije.

Drugi deo

POSLOVI AK ŠAPCA

Član 12

AK Šapca, pored javnih ovlašćenja utvrđenih Zakonom o Advokaturi i Statutom AK Srbije, obavlja i druge poslove od opšteg interesa za advokaturu, kao samostalnu i nezavisnu profesiju i stara se o njenom razvoju, a naročito:

1. Predstavlja advokaturu, zastupa i štiti interese advokata pred državnim i drugim organima i organizacijama na teritoriji AK Šapca;

2. Obezbeđuje opšte uslove za pravilno vršenje advokature;

3. Stara se o podizanju stručnog i etičkog nivoa u obavljanju advokature i podizanju njenog ugleda u društvu;

4. Preduzima mere za razvoj advokature i njeno unapređenje;

5. Stara se o organizovanom kadrovskom obnavljanju advokature, naročito iz reda advokatskih pripravnika;

6. Organizuje stručni rad sa advokatskim pripravnicima;

7. Ostvaruje saradnju sa opštinama na svom području, organima pravosuđa i drugim subjektima na izgradnji pravnog sistema i razmatra pitanja od značaja za advokaturu;

8. Ostvaruje i unapređuje saradnju sa opštinama na svom području na sprovođenju projekta pružanja besplatne pravne pomoći u saradnji sa domaćim i stranim organizacijama i programima;

9. Organizuje i sprovodi advokatski ispit za svoju teritoriju;

10. Vodi evidenciju o položenom advokatskom ispitu na svojoj teritoriji;

11. Dostavlja podatke o položenom advokatskom ispitu Advokatskoj komori Srbije;

12. Obavlja i druge poslove od značaj za advokaturu.

Treći deo

ORGANI AK ŠAPCA

Član 13

AK Šapca obavlja poslove i zadatke određene zakonom, Statutom Advokatske komore Srbije i ovim Statutom preko svojih organa.

Član 14

Organi AK Šapca su:

1. skupština,

2. upravni odbor,

3. predsednik,

4. potpredsednik,

5. nadzorni odbor,

6. disciplinski tužilac,

7. disciplinski sud,

8. savet.

1. Skupština

Član 15

Skupština AK Šapca je najviši organ ove komore.

Skupštinu AK Šapca čine predstavnici koji se biraju od advokata po izbornim jedinicama.

Područje AK Šapca deli se na tri izborne jedinice:

- prvu izbornu jedinicu čini odbor advokata Valjeva, koji teritorijalno odgovara području Osnovnog suda u Valjevu, a obuhvata područje grada Valjeva i opština Lajkovac, Ljig, Mionica, Osečina i Ub.

- drugu izbornu jedinicu čini Odbor advokata Loznice, koji teritorijalno odgovara području Osnovnog suda u Loznici, a obuhvata područje grada Loznice i opština Krupanj, Ljubovija i Mali Zvornik.

- treću izbornu jedinicu čini Odbor advokata Šapca, koji teritorijalno odgovara području Osnovnog suda u Šapcu, a obuhvata područje grada Šapca i opština Bogatić, Vladimirci i Koceljeva.

Svaka izborna jedinica ima pravo na po jednog predstavnika na svakih 10(deset) advokata u Skupštini AK Šapca. Ako mesto u kome se nalazi sudska jedinica u okviru izborne jedinice ima manje od 10 (deset) advokata, onda ona, bez obzira na broj advokata ima pravo na jednog predstavnika u Skupštini AK Šapca.

Izborna lista koja se sačini na način iz prethodnog stava ovog člana je jedinstvena i sačinjavaju je svi kandidati za predstavnike Skupštine AK Šapca i za tu izbornu listu glasa se u celosti na izborima za Skupštinu AK Šapca.

Izborne jedinice u sastavu AK Šapca biraju svoje predstavnike po predstavničkom sistemu koji obezbeđuje približno ravnomernu zastupljenost advokata članova sa teritorije te izborne jedinice na izborima na kojima će se isključivo tajnim glasanjem birati predstavnici u Skupštinu AK Šapca.

Upravni odbor AK Šapca prilikom predlaganja raspisivanja izbora za predstavnike u Skupštinu AK Šapca svojom odlukom utvrđuje broj predstavnika za svaku izbornu jedinicu u Skupštini AK Šapca prema broju advokata na dan donošenja te odluke, u skladu sa odredbom stava četiri ovog člana, kao i konačan broj predstavnika za tu Skupštinu.

Postupak izbora, kriterijumi za kandidovanje i postupak opoziva predstavnika Skupštine AK Šapca utvrđuje se ovim Statutom.

Mandat predstavnika u Skupštini traje 4(četiri) godine i može se ponoviti uzastopno još jednom.

Predstavnici izbornih jedinica AK Šapca u Skupštini AK Šapca stiču prava i dužnosti predstavnika danom potvrđivanja mandata od strane Skupštine AK Šapca prethodnog saziva.

Do potvrđivanja mandata novih predstavnika u Skupštini AK Šapca traju prava i obaveze predstavnika iz prethodnog saziva.

Ukoliko predstavniku Skupštine AK Šapca prestane mandat pre isteka roka na koji je biran, Upravni odbor AK Šapca raspisuje dopunske izbore i o tome obaveštava onu izbornu jedinicu u njenom sastavu koja je dužna da predloži kandidate za predstavnika, osim ukoliko nisu ispunjeni uslovi za primenu odredbe člana 54. ovog Statuta, da će se izabranim smatrati sledeći kandidat sa najvećim brojem glasova dobijenim na redovnim izborima kojim mandat potvrđuje Skupština AK Šapca.

Na upražnjeno mesto predstavnika, izborna jedinica u sastavu AK Šapca kojoj to mesto pripada bira drugog predstavnika u skladu sa ovim Statutom i o tome obaveštava Skupštinu i Upravni odbor AK Šapca.

Mandat predstavnika Skupštine AK Šapca izabranog na dopunskim izborima ističe kada i mandati ostalih predstavnika tog saziva.

Skupština AK Šapca konstituisana je potvrđivanjem svih mandata.

Skupština radi u javnoj sednici, a sednica se može održati ako joj prisustvuje više od polovine ukupnog broja predstavnika. Ukoliko nema kvoruma za rad, predsedavajući je dužan da saopšti da ne postoje uslovi za održavanje Skupštine i da se Skupština ne može održati.

Ukoliko se broj prisutnih predstavnika smanji i bude manji od propisanog kvoruma, u toku zasedanja, predsedavajući je dužan da o tome odmah obavesti prisutne i zatvori zasedanje.

Skupština odlučuje većinom glasova prisutnih predstavnika.

Statut AK Šapca, njegove izmene i dopune Skupština donosi većinom glasova prisutnih predstavnika.

Član 16

Ako sednici Skupštine ne prisustvuje većina potrebna iz čl. 15. st. 16. ovog Statuta, sednica se ponovo saziva u roku koji odredi Upravni odbor.

Ako sednici izborne Skupštine ne prisustvuje potrebna većina iz čl. 15. st. 16. ovog Statuta, sednica se ponovo saziva najkasnije u roku od 10 dana, a mora se održati najkasnije 45 dana od prethodne sednice.

Član 17

Skupština AK Šapca:

1. Donosi Statut AK Šapca i odluke o izmenama i dopunama Statuta.

2. Donosi Poslovnik o svom radu i radnih tela koje obrazuje.

3. Donosi plan prihoda i rashoda i usvaja godišnji račun.

4. Odlučuje o formiranju posebnih fondova, njihovoj nameni i načinu raspolaganja sredstvima iz tih fondova.

5. Bira i opoziva predsednika i potpredsednika AK Šapca, članove Upravnog odbora, Nadzornog odbora, Disciplinskog tužioca i njegovog zamenika, Predsednika Disciplinskog suda i njegovog zamenika i sudije Disciplinskog suda.

6. Bira i opoziva predstavnike AK Šapca u Skupštini AK Srbije, člana Upravnog odbora Advokatske komore Srbije iz AK Šapca i predlaže kandidate za članove drugih organa u AK Srbije.

7. Prati opšte stanje u advokaturi i donosi zaključke o potrebnim merama koje organi AK Šapca treba da preduzmu.

8. Razmatra statusni i ekonomski položaj advokature, advokata i advokatskih pripravnika i preduzima potrebne mere.

9. Prati rad i razmatra izveštaje o radu organa AK Šapca.

10. Prati rad i razmatra izveštaj o radu predstavnika i članova AK Šapca u organima Advokatske komore Srbije.

11. Ostvaruje saradnju sa Advokatskom komorom Srbije, drugim advokatskim komorama i profesionalnim organizacijama.

12. Vrši druge poslove koji su Zakonom i Statutom stavljeni u njen delokrug.

Član 18

Skupština donosi odluke i zaključke.

Odlukom se usvajaju Statut, Poslovnici i drugi opšti akti i odlučuje o drugim značajnim pitanjima iz nadležnosti Skupštine.

Zaključkom se odlučuje u svim ostalim slučajevima u kojima se ne donose odluke.

Član 19

Skupština zaseda najmanje jednom godišnje.

Predsednik AK Šapca saziva sednicu Skupštine kao redovnu.

Predsednik AK Šapca saziva sednicu Skupštine i kao vanrednu ukoliko to zahtevaju okolnosti ili pitanja o kojima treba skupština da se izjasni.

Sednicu Skupštine saziva predsednik AK Šapca, po sopstvenoj inicijativi, na predlog Upravnog odbora, Nadzornog odbora ili najmanje 20 advokata.

Sednica će se održati najkasnije u roku od 30 dana od dana prijema predloga.

Predlog iz stava 3. ovog člana podnosi se u pismenoj formi, sa predlogom dnevnog reda i materijalom koji se odnosi na predloženi dnevni red.

U slučaju da predsednik AK Šapca ne sazove sednicu u roku određenom u stavu 3. ovog člana, predlagač može sazvati sednicu Skupštine u naknadnom roku od 30 dana. Poslove neophodne za sazivanje i organizovanje vanredne Skupštine AK Šapca obavlja - realizuje stručno-administrativna služba u sedištu AK Šapca, po nalogu predlagača. Nužne i neophodne troškove sazivanja Skupštine snosi AK Šapca, o čemu odluku donosi Upravni odbor AK Šapca na obrazloženi predlog predlagača.

Po prijemu predloga za sazivanje vanredne Skupštine, ne može se pokrenuti postupak za izmene i dopune Statuta AK Šapca, koji se odnosi na podnošenje predloga i sazivanje vanredne Skupštine, do sazivanja te Skupštine.

Član 20

Skupštinom predsedava presednik AK Šapca.

U slučaju odsustva ili sprečenosti predsednika, sednicom Skupštine predsedava potpredsednik.

Član 21

Način rada Skupštine, prava i dužnosti predsednika AK Šapca u vezi sa njenim radom bliže se uređuju Poslovnikom o radu Skupštine.

2. Upravni odbor

Član 22

Upravni odbor je izvršni organ Skupštine AK Šapca, koji vrši prava i dužnosti utvrđene zakonom, Statutom AK Srbije i ovim Statutom.

Član 23

Upravni odbor ima 11 članova.

Mandat člana Upravnog odbora AK Šapca traje 4 godine.

Skupština AK Šapca bira neposrednim i tajnim glasanjem na način utvrđen ovim Statutom 9 članova Upravnog odbora.

Predsednik i potpredsednik, po svom položaju su članovi Upravnog odbora.

Radom Upravnog odbora rukovodi predsednik AK Šapca.

Član 24

Upravni odbor vrši sledeće poslove:

1. Izvršava odluke i zaključke Skupštine;

2. Utvrđuje predlog Statuta i drugih opštih akata koje donosi Skupština;

3. Odlučuje o zaključenju ugovora i donosi druge opšte akte;

4. Predlaže Skupštini plan prihoda i rashoda, godišnji račun AK Šapca i stara se o njihovom izvršenju;

5. Utvrđuje visinu članarine i drugih doprinosa AK Šapca;

6. Odlučuje u okviru zakonom i Statutom AK Srbije utvrđenih prava AK Šapca o upisu u imenik advokata, imenik advokatskih pripravnika i o prestanku vršenja advokatske delatnosti, odnosno svojstva advokatskih pripravnika, sem u slučajevima kada se rešenje o brisanju iz imenika donosi po sopstvenom zahtevu ili usled smrti,

7. Odlučuje o sazivanju izborne sednice Skupštine AK Šapca;

8. Odobrava privremena odsustva i određuje privremenog zamenika advokatu ili preuzimatelja advokatske kancelarije umrlom advokatu ili advokatu koji je brisan iz imenika ili po drugom osnovu;

9. Odlučuje u okviru prava i ovlašćenja utvrđenih zakonom i Statutom AK Srbije o privremenoj zabrani vršenja advokatske delatnosti i o njenom prestanku;

10. Prati rad advokata i advokatskih pripravnika i preduzima potrebne mere za pravilno vršenje advokature;

11. Utvrđuje Program obuke advokatskih pripravnika za vreme trajanja pripravničke vežbe;

12. Imenuje predsednika, zamenika predsednika i 4 člana izborne komisije;

13. Stara se o ugledu advokature i preduzima mere radi zaštite njenog ugleda;

14. Prati položaj advokature u pravnom sistemu i predlaže odgovarajuće mere;

15. Prati rad pravosudnih, upravnih i drugih državnih organa na planu ostvarivanja ustavnosti i zakonitosti, preduzima mere za otklanjanje negativnih pojava u postupku primene zakona i drugih propisa u postupcima pred sudovima i drugim državnim organima i advokaturi, u skladu sa opštim aktima, programom rada i tekućim potrebama;

16. Zauzima stavove i daje mišljenja i predloge o opštim aktima i drugim pitanjima iz delokruga rada AK Srbije, koja se prethodno razmatraju od strane Advokatskih komora u sastavu AK Srbije;

17. Ostvaruje saradnju sa državnim organima, organima pravosuđa, fondovima i drugim organima i organizacijama gradova i opština na području AK Šapca i ostalim advokatskim komorama u sastavu AK Srbije;

18. Stara se o pripremama za izbor organa AK Šapca i predstavnika u organe AK Srbije;

19. Odlučuje o sistematizaciji radnih mesta i zaključivanju ugovora o radu zaposlenih AK Šapca i drugih ugovora;

20. Odlučuje o prestanku ugovora o radu zaposlenih AK Šapca;

21. Bira i opoziva verifikacionu komisiju;

22. Obrazuje stalna i povremena radna tela;

23. Donosi poslovnik o svom radu;

24. Donosi odluku o dodeli priznanja;

25. Izvršava konačne presude disciplinskog suda AK Šapca i AK Srbije;

26. Vrši sve poslove vezane za organizaciju i polaganje advokatskog ispita;

27. Određuje lica koja mogu raspolagati materijalnim sredstvima i granice njihovih ovlašćenja;

28. Obavlja i druge poslove koji su mu zakonom, Statutom AK Srbije, ovim Statutom ili opštim aktima stavljeni u nadležnost, ili koje mu poveri Skupština AK Šapca.

Član 25

Upravni odbor radi u sednicama kojima prisustvuje više od polovine članova, a odlučuje većinom glasova prisutnih članova.

Sednice Upravnog odbora AK Šapca održavaju se najmanje jednom mesečno i po pravilu naizmenično u Valjevu, Loznici i Šapcu.

Upravni odbor donosi odluke i zaključke.

2.1. Sekretar Upravnog Odbora

Član 26

Sekretara Upravnog odbora AK Šapca imenuje i opoziva predsednik AK Šapca iz reda članova Upravnog odbora.

Upravni odbor AK Šapca može pokrenuti postupak opoziva sekretara Upravnog odbora AK Šapca.

Mandat Sekretara Upravnog odbora traje 4 godine i može se ponoviti, dok je isti član Upravnog odbora.

Sekretar Upravnog odbora se stara o pripremi sednice i sprovođenju odluka Upravnog odbora.

3. Predsednik AK Šapca

Član 27

Predsednik AK Šapca:

1. Predstavlja i zastupa AK Šapca;

2. Saziva sednicu Skupštine i Upravnog odbora, predlaže dnevni red za te sednice i predsedava im;

3. Potpisuje odluke i druge akte koje donosi Skupština i Upravni odbor;

4. Potpisuje rešenja koja u upravnom postupku donosi Upravni odbor AK Šapca;

5. Donosi rešenja o brisanju iz imenika advokata i imenika advokatskih pripravnika na njihov lični zahtev, ili kada se brisanje vrši usled smrti;

6. Izvršava odluke Skupštine i Upravnog odbora;

7. Obaveštava o svom radu Upravni odbor, a o svom radu i radu Upravnog odbora Skupštinu AK Šapca;

8. Donosi odluke o raspolaganju sredstvima AK Šapca u skladu sa zakonom, Statutom AK Srbije, ovim Statutom, odlukama Upravnog odbora i Skupštine AK Šapca;

9. Obavlja i druge poslove određene zakonom, ovim Statutom i drugim opštim aktima AK Šapca.

Predsednik AK Šapca za svoj rad odgovara Skupštini AK Šapca.

4. Potpredsednik AK Šapca

Član 28

Predsednika AK Šapca u odsustvu zamenjuje potpredsednik AK Šapca.

Potpredsednik AK Šapca pored poslova iz stava 1. ovog člana pomaže u radu predsedniku AK Šapca i vrši i druge poslove koje mu predsednik i Upravni odbor povere.

5. Nadzorni odbor

Član 29

Kontrolu raspolaganja sredstvima AK Šapca vrši Nadzorni odbor.

Nadzorni odbor može angažovati eksternog revizora za vršenje pojedinih poslova kontrole iz svoje nadležnosti.

Član 30

Nadzorni odbor ima 3 člana, koji se biraju neposrednim i tajnim glasanjem na izbornoj sednici Skupštine.

Član Nadzornog odbora AK Srbije bira se na način i po postupku iz prethodnog stava.

Član 31

Nadzorni odbor je samostalan i nezavisan organ AK Šapca.

Način rada Nadzornog odbora uređuje se Poslovnikom, koji donosi Nadzorni odbor.

Disciplinski organi

Član 32

Disciplinski tužilac i Disciplinski sud su disciplinski organi AK Šapca koji imaju prava i dužnosti prvostepenih disciplinskih organa saglasno odredbama zakona, Statuta AK Srbije i ovog Statuta.

Disciplinski tužilac i Disciplinski sud su samostalni i nezavisni organi AK Šapca koji svoje odluke donose na osnovu zakona, Statuta AK Srbije, Kodeksa profesionalne etike advokata i ovog Statuta.

Disciplinski organi o svom radu podnose izveštaj Skupštini AK Šapca i drugostepenom disciplinskom organu.

6. Disciplinski tužilac

Član 33

Disciplinski tužilac odlučuje o pokretanju disciplinskog postupka, zastupa optužnicu pred prvostepenim Disciplinskim sudom i ulaže pravne lekove protiv odluka Disciplinskog suda.

Disciplinski tužilac ima jednog zamenika, koji se bira sa područja ostalih izbornih jedinica, a koji u postupku kada zamenjuje Disciplinskog tužioca ima ista prava i dužnosti kao i Disciplinski tužilac.

Disciplinskog tužioca i njegovog zamenika i člana disciplinskog tužilaštva AK Srbija bira i opoziva Skupština AK Šapca.

Disciplinski tužilac i njegov zamenik podređeni su Disciplinskom tužiocu AK Srbije i dužni su da postupaju po obaveznim uputstvima Disciplinskog tužioca AK Srbije.

7. Disciplinski sud

Član 34

Disciplinski sud je samostalan i nezavisan organ AK Šapca koji odlučuje po optužnicama Disciplinskog tužioca.

Skupština AK Šapca bira predsednika, zamenika predsednika i četiri sudije Disciplinskog suda i člana Disciplinskog suda AK Srbije.

Radom Disciplinskog suda rukovodi predsednik Suda, a u njegovoj odsutnosti zamenik predsednika, koji ima ista prava i dužnosti, dok ga zamenjuje.

Član 35

Disciplinski sud sudi u veću sastavljenom od troje sudija.

8. Savet

Član 36

AK Šapca ima Savet, kao svoj organ.

Savet daje mišljenja i predloge Skupštini i Upravnom odboru o pitanjima koja su od značaja za advokaturu.

Članovi saveta AK Šapca su: predsednik, potpredsednik, bivši članovi Upravnog odbora AK Srbije iz AK Šapca i bivši predsednici AK Šapca, uz njihovu saglasnost.

Predsednika Saveta AK Šapca biraju članovi saveta većinom glasova.

Radom saveta rukovodi predsednik saveta.

Član 37

Konferencija advokata AK Šapca je najširi oblik ličnog izjašnjavanja advokata o najznačajnijim pitanjima za advokaturu.

Konferenciju saziva Upravni odbor AK Šapca, predlaže dnevni red i određuje vreme i mesto održavanja Konferencije advokata AK Šapca.

Na dan održavanja Konferencije advokata AK Šapca, obavezno se saziva i Skupština AK Šapca.

Konferenciju advokata AK Šapca otvara i njome rukovodi predsednik AK Šapca kome u vođenju sednice pomaže radno predsedništvo, koji čine potpredsednik AK Šapca i sekretar Upravnog odbora AK Šapca.

Konferencija advokata AK Šapca donosi preporuke o kojima je Skupština AK Šapca dužna da se odmah izjasni po okončanju Konferencije advokata AK Šapca.

Četvrti deo

IZBORNI POSTUPAK, TRAJANJE MANDATA I PRESTANAK MANDATA

Član 38

Advokati koji su upisani u imenik advokata AK Šapca imaju pravo da biraju i budu birani za članove organa i nosioce funkcija u AK Šapca u skladu sa ovim Statutom.

Skupština AK Šapca bira članove organa i nosioca funkcija neposredno tajnim glasanjem na mandatni period od 4 (četiri) godine.

Članovi organa i nosioci funkcija u AK Šapca mogu biti članovi jednog organa i obavljati jednu istu funkciju najviše u dva mandata, osim predsednika i potpredsednika AK Šapca kojima se mandat ne može ponoviti.

Ukoliko se iz bilo kog razloga prekine mandat člana organa ili nosioca funkcija, pre isteka mandatnog perioda od četiri godine, mandat se računa kao iskorišćen ukoliko je član organa ili nosilac funkcije iskoristio više od polovine mandata.

Ukoliko je član organa ili nosilac funkcije iskoristio manje od polovine mandata, mandat mu se ne računa u iskorišćen mandat i ima pravo ponovnog kandidovanja za člana organa ili nosioca funkcije kao da mandat nije ni koristio.

Nakon konstituisanja Upravnog odbora AK Šapca, prestaje mandat Upravnom odboru prethodnog saziva.

1. Kandidacioni postupak

Član 39

Kandidacioni postupak sprovodi Izborna komisija.

Kandidovanje za članove organa AK Šapca vrši se po izbornim jedinicama.

Područje AK Šapca se deli na tri izborne jedinice:

- prvu izbornu jedinicu čini Odbor advokata Valjeva koji teritorijalno odgovaraju području Osnovnog suda u Valjevu. Prvu izbornu jedinicu čine područje grada Valjeva i opština Lajkovac, Ljig, Mionica, Osečina i Ub.

- drugu izbornu jedinicu čini Odbor advokata Loznice koji teritorijalno odgovara području Osnovnog suda u Loznici. Drugu izbornu jedinicu čini područje grada Loznice i opština Krupanj, Ljubovija i Mali Zvornik.

- treću izbornu jedinicu čini Odbor advokata Šapca koji teritorijalno odgovara području Osnovnog suda u Šapcu. Treću izbornu jedinicu čini područje grada Šapca i opština Bogatić, Vladimirci i Koceljeva.

Član 40

Za predsednika i potpredsednika AK Šapca mogu se kandidovati svi članovi AK Šapca koji ispunjavaju uslove predviđene ovim Statutom.

Na listi kandidata za izbor predsednika i potpredsednika AK Šapca mora biti najmanje dva kandidata.

Član 41

Kandidovanje za Upravni odbor AK Šapca vrši se na taj način što se sa područja prve izborne jedinice kandiduje najmanje 4 (četiri) kandidata a bira 3 (tri) člana, s područja druge izborne jedinice kandiduje najmanje 3 (tri) kandidata, a bira 2 (dva) člana, a sa područja treće izborne jedinice kandiduje najmanje 5 (pet) kandidata, a bira 4 (četiri) člana.

Član 42

Kandidovanje za predstavnike u Skupštini AK Srbije vrši se na taj način što se sa područja prve i treće izborne jedinice kandiduje najmanje po četiri kandidata, a bira po tri predstavnika, sa područja druge izborne jedinice se kandiduje najmanje dva kandidata, a bira jedan predstavnik.

Član 43

Za člana Upravnog odbora AK Srbije iz AK Šapca kandiduje se najmanje dva kandidata, a bira se jedan član i to samo iz one izborne jedinice iz koje u narednom mandatnom periodu nisu predsednik i potpredsednik AK Šapca.

Član 44

Za kandidaturu predsednika i potpredsednika AK Šapca potrebno je najmanje 20 potpisnika kandidature iz reda članova AK Šapca.

Član AK Šapca može svojim potpisom podržati kandidaturu samo jednog kandidata za predsednika i potpredsednika AK Šapca.

2. Izborni postupak

Član 45

Izbori organa AK Šapca vrši se na izbornoj sednici Skupštine AK Šapca.

Izborni postupak pokreće se donošenjem odluke Upravnog odbora AK Šapca o raspisivanju izbora.

Izbornu sednicu Skupštine saziva predsednik AK Šapca na osnovu odluke Upravnog odbora, najmanje 45 dana pre njenog održavanja.

Prilikom donošenja odluke o sazivanju izborne sednice Skupštine, Upravni odbor AK Šapca formira Izbornu komisiju od predsednika, zamenika predsednika, dva člana i dva zamenika člana.

Predsednik Izborne komisije, članovi Izborne komisije i zamenik predsednika odnosno zamenici članova Izborne komisije ne mogu predlagati kandidata u izbornom postupku niti biti kandidovani za bilo koju funkciju za koju se glasa na izbornoj sednici Skupštine.

O Izbornoj sednici obaveštavaju se svi advokati članovi, AK Šapca poštom, preko informativnih panoa i oglasnih tabli AK Šapca u sudovima, putem sredstava javnog informisanja kao i putem elektronske pošte.

U obaveštavanju iz prethodnog stava pozvaće se advokati da najkasnije 15 dana pre održavanja Izborne skupštine, podnesu pismene predloge kandidata za nosioce funkcija i članova organa AK Šapca, kao i za predstavnike i članove organa AK Srbije.

U obaveštenju će se naznačiti koji se organi AK Šapca biraju i koliko je članova organa predviđeno za svaku listu.

Član 46

Pravo predlaganja kandidata ima svaki član AK Šapca.

Predlozi kandidata podnose se u pismenoj formi neposredno AK Šapca ili poštom preporučeno.

Pismeni predlog kandidata mora sadržati potpis i pečat predlagača, imena i prezimena kandidata, njihove potpise i pečate kojima potvrđuju prihvatanje kandidature, kao i za koji organ AK Šapca se kandiduju.

Član 47

Izborna komisija utvrđuje listu kandidata koja mora imati veći broj kandidata od broja članova organa za koje se vrši izbor.

Lista kandidata sadrži:

- ime i prezime kandidata, označenje funkcije na koju se kandiduje,

- označenje sedišta advokatske kancelarije advokata,

- označenje ko je utvrdio listu kandidata.

Isti kandidat ne može biti istovremeno uvršćen u dve liste kandidata za člana organa AK Šapca.

Izborna komisija će listu kandidata utvrditi najkasnije 7 dana pre održavanja Izborne skupštine.

Ukoliko utvrdi da neko od kandidata ne ispunjava uslove za stavljanje na listu kandidata, Izborna komisija će pismeno obavestiti predlagača i kandidata koji mogu u roku od 3 dana da ulože prigovor Upravnom odboru AK Šapca.

Ukoliko je isti advokat kandidovan na više izbornih lista za funkcije AK Šapca, Izborna komisija će ga pozvati da se opredeli na kojoj će listi ostati.

Ako kandidat ne postupi po zahtevu Izborne komisije iz prethodnog stava, Izborna komisija će ga odrediti na listu za koju je AK Šapca stigla prva kandidatura.

Lista kandidata se dostavlja na potvrdu Upravnom odboru AK Šapca.

U slučaju da neka lista ne sadrži dovoljan broj kandidata, dopunsko kandidovanje izvršiće se na izbornoj sednici Skupštine, koja potvrđuje dopunsku listu kandidata, na koju svaki predstavnik ima pravo prigovora, pod uslovom da ga najavi na samoj sednici i zatraži pauzu od 15 minuta za njegovo pismeno i obrazloženo podnošenje. O tako podnetom prigovoru odlučuje izborna Skupština na samoj sednici.

Predlagač i kandidat imaju pravo prigovora na odluku Izborne komisije u roku od 48 sati od prijema odluke.

Upravni odbor će odlučiti o uloženim prigovorima protiv odluka Izborne komisije u roku od 48 sati od prijema prigovora.

Član 48

Kandidat za člana organa AK Šapca i za predstavnika u skupštini AK Srbije može biti samo advokat kome nije izrečena disciplinska mera 10 (deset) godina koje prethode kandidaturi, kao i advokat koji nije proglašen krivim za delo koje ga čini nedostojnim za bavljenje advokaturom.

Za predsednika AK Šapca, potpredsednika AK Šapca, predsednika, člana i zamenika člana Komisije za polaganje advokatskog ispita može se kandidovati samo advokat koji ima najmanje 15 godina staža u advokaturi, a za člana ostalih organa AK Šapca može se kandidovati samo advokat koji ima najmanje 5 godina staža u advokaturi.

Za predsednika AK Šapca i potpredsednika AK Šapca može se kandidovati samo advokat koji je pre kandidovanja najmanje jedan mandat radio u organima AK Šapca, koji nije član organa političke stanke i koji poznaje jedan strani jezik.

Član 49

Kandidati za predsednika i potpredsednika AK Šapca dužni su da podnesu Skupštini programa rada AK Šapca za naredni mandatni period.

Član 50

Izbor članova organa i nosilaca funkcija AK Šapca vrši se na izbornoj sednici Skupštine neposredno, tajnim glasanjem, glasačkim listićima.

Za liste kandidata koje je potvrdio Upravni odbor AK Šapca, sa dovoljnim brojem kandidata(najmanje jedan kandidat više od broja kandidata koji se biraju), glasački listići se štampaju pet dana pre dana održavanja izborne skupštine.

Za liste kandidata za koje se vrši dopunsko kandidovanje na samoj izbornoj sednici skupštine, posle odlučivanja o prigovorima podnetim na samoj izbornoj skupštini i potvrđivanja liste kandidata, nakon donošenja te odluke, štampa se dovoljan broj glasačkih listića.

Glasački listić sadrži datum održavanja izborne skupštine, naziv organa ili funkcije za koju se vrši izbor kandidata, redni broj koji se stavlja ispred prezimena i imena kandidata, prezime i ime kandidata sa naznakom izborne jedinice čiji je kandidat, broj kandidata koji se biraju iz svake izborne jedinice, napomenu o broju članova ili nosilaca funkcije za koju se glasa zaokruživanjem rednog broja ispred imena kandidata. Glasački listić mora biti overen pečatom AK Šapca.

Za potrebe sprovođenja izbora, pet dana pre održavanja Skupštine AK Šapca štampa se onoliko glasačkih listića koliko ima predstavnika Skupštine AK Šapca.

Izborna komisija na izbornoj sednici deli glasačke listiće uz obavezan potpis predstavnika AK Šapca koji je preuzeo glasački listić.

Glasati se može samo lično.

Glasanjem rukovodi Izborna komisija.

Član 51

Pre početka glasanja Izborna komisija AK Šapca proverava glasačke kutije u prisustvu prvog glasača i to stanje upisuje se u kontrolni listić koji potpisuju članovi biračkog odbora i prvi glasač. Tako potpisani kontrolni listić ubacuje se u glasačku kutiju, to čini prvi glasač nakon čega se ona pečati. Ovaj postupak se unosi u zapisnik o radu Izborne komisije AK Šapca.

Po otvaranju glasačke kutije, najpre se proverava da li se u kutiji nalazi kontrolni listić. Ako u glasačkoj kutiji nema kontrolnog listića, glasanje se za tu izbornu listu ponavlja.

Član 52

Glasanje se vrši glasačkim listićima, zaokruživanjem rednog broja ispred imena kandidata za koga se glasa.

Glasanje se može vršiti samo za kandidata koji je na listi.

Nevažećim se smatra listić koji nije popunjen na način propisan stavom 1. ovog člana ukoliko je zaokruženo više kandidata od broja koji se bira, na kome je dopisano ili menjano ime kandidata.

Izborni materijal čuva se do sledeće Izborne skupštine.

Član 53

Po završenom glasanju Izborna komisija utvrđuje rezultate glasanja, tako što utvrđuje tačan broj glasova koji je dobio svaki kandidat koji je učestvovao na izborima i saopštava ih Skupštini.

Prilikom saopštavanja rezultata glasanja nije potrebna većina sa održane Izborne skupštine.

Izabrani su oni kandidati koji su dobili najveći broj glasova.

Ako postoji jednaka podela glasova između dva ili više kandidata zbog koje se ne može izvršiti potpun izbor organa i nosilaca funkcija, izabranim se smatra onaj kandidat koji ima duži staž u advokaturi do dana kandidovanja.

Predlagač i kandidat koji smatra da je u izbornom postupku povređeno njegovo pravo može uložiti prigovor u roku od tri dana od dana saopštenja rezultata glasanja iz stava 1. i 2. ovog člana.

Prigovor se predaje AK Šapca neposredno ili poštom preporučeno i mora imati pečat i potpis podnosioca.

O podnetom prigovoru odlučuje Verifikaciona komisija u roku od tri dana od isteka roka za prigovor. Verifikacionu komisiju čine predsednik i dva člana. Verifikaciona komisija pregleda izborni materijal i izveštaj Izborne komisije o rezultatima izbora za članove organa i nosioce funkcija koji se vrše na izbornoj sednici Skupštine, podnosi Skupštini izveštaj i predlaže izbornoj Skupštini potvrdu njihovih mandata.

Član 54

U slučaju da izabrani kandidat ne želi da se prihvati članstva u organu u koji je izabran ili mu po bilo kom osnovu prestane funkcija člana tog organa pre isteka mandata, izabranim će se smatrati sledeći kandidat sa najvećim brojem glasova dobijenim na redovnim izborima za članove tih organa.

Član 55

Član organa i nosilac funkcije stiče prava i dužnosti, danom potvrđivanja njegovog mandata od strane Verifikacione komisije.

Član 56

Skupština AK Šapca, u postupku utvrđenim statutom AK Srbije, bira predstavnike AK Šapca u Skupštini i Upravnom odboru AK Srbije.

Izbore iz stava 1. ovog člana raspisuje Upravni odbor AK Srbije.

Skupština AK Šapca bira predstavnike za Skupštinu AK Srbije.

Skupština AK Šapca utvrđuje i kandidate za nosioce funkcija i članove drugih organa AK Srbije iz reda predstavnika AK Šapca.

Član 57

Izabrani organi AK Šapca održavaju prvu sednicu najkasnije u roku od 30 dana od dana izbora na kojoj biraju predsednika i zamenika predsednika iz reda svojih članova.

3. Prestanak mandata i opoziv

Član 58

Mandat članu organa ili nosiocu funkcije u AK Šapca prestaje i pre isteka vremena na koji je izabran kada izgubi svojstvo člana AK Šapca, ostavkom ili opozivom.

Postupak opoziva sprovodi se po odredbama Zakona o advokaturi i ovog Statuta.

Član 59

Opoziv člana organa AK Šapca može se izvršiti ako:

- ne izvršava zadatke koje mu poveri Skupština ili organ čiji je član,

- ne ispunjava svoje obaveze prema AK Šapca,

- odsustvuje neopravdano više od tri puta sa sednica organa čiji je član u toku jedne godine.

Član 60

Postupak za opoziv člana organa AK Šapca mogu pokrenuti:

- Skupština,

- Upravni odbor,

- Nadzorni odbor i

- organ čiji se član opoziva.

O predlogu za opoziv odlučuje Skupština AK Šapca.

Odluka o prihvatanju, odnosno odbijanju predloga za opoziv donosi se većinom glasova prisutnih predstavnika u Skupštini.

Postupak opoziva vrši se na isti način kako je izvršen izbor člana organa ili nosilaca funkcija.

Član 61

Za vršenje izbornih funkcija u organima AK Šapca i organima Advokatske komore Srbije, advokati ne primaju materijalnu naknadu, izuzev naknade putnih troškova pod uslovima utvrđenim ovim Statutom.

Predsednik, potpredsednik, članovi Upravnog odbora, članovi Komisije za polaganje advokatskog ispita, Nadzornog odbora, Izborne komisije i Verifikacione komisije AK Šapca, predstavnici AK Šapca u Skupštini Advokatske komore Srbije, član Upravnog odbora Advokatske komore Srbije iz redova advokata AK Šapca, članovi AK Šapca u svim organima AK Srbije, imaju pravo na naknadu putnih troškova saglasno članu 61. stav 4. Statuta AK Šapca (u daljem tekstu imaoci prava na naknadu putnih troškova).

Imaoci prava na naknadu putnih troškova ostvaruju to pravo na osnovu dokaza o prisustvu radu organa ili tela AK Šapca i AK Srbije.

Pravo na naknadu putnih troškova utvrđuje se u visini povratne karte u javnom prevozu ukoliko imaoci prava na naknadu putnih troškova za prevoz koriste sredstva javnog prevoza.

Ukoliko imaoci prava na naknadu putnih troškova za prevoz koriste sopstveni automobil, tada imaju pravo na naknadu putnih troškova u visini od 30% od osnovice za obračun koju čini dinarski iznos aritmetičke sredine cene evrodizela i cene najkvalitetnijeg benzina, po jednom pređenom kilometru.

Osnovicu za obračun iz prethodnog stava utvrđuje Upravni odbor AK Šapca svojom odlukom dva puta godišnje i to početkom januara i početkom jula svake godine, a po potrebi i češće, u slučaju znatnih promena cena goriva.

Peti deo

ODGOVORNOST AK ŠAPCA I NJENIH ORGANA

Član 62

AK Šapca je dužna da se u vršenju svojih prava i dužnosti pridržava Ustava, zakona, Statuta Advokatske komore Srbije, ovog Statuta i sporazuma koje je zaključila.

Član 63

Organi AK Šapca i nosioci funkcija u AK Šapca, za svoj rad odgovaraju Skupštini AK Šapca.

Član 64

Kad organ AK Šapca donese nezakonitu odluku, koja nije doneta u upravnom postupku, može da preispita tu odluku, kada je na to upozoren od strane drugih organa AK Šapca ili AK Srbije.

U slučaju da organ ne prihvati upozorenje iz stava 1. ovog stava i odluku ne uskladi sa propisima, predsednik AK Šapca može zadržati takvu odluku od izvršenja, do konačne odluke Skupštine.

Član 65

Organi AK Šapca u ostvarivanju odgovornosti prema AK Šapca dužni su da najmanje jedanput godišnje podnesu Skupštini AK Šapca izveštaj o svom radu.

Član 66

Skupština AK Šapca na osnovu izveštaja iz člana 65. ovog Statuta, po zaključenom razmatranju, može zauzimati stav o radu Upravnog odbora, kao i o drugim pitanjima koja su bila predmet razmatranja.

Skupština svojim zaključkom može da utvrdi obaveze za dalji rad Upravnog odbora.

Član 67

Skupština AK Šapca prilikom razmatranja godišnjeg izveštaja o radu organa AK Šapca daje ocene rada, utvrđuje obaveza, postavlja pitanje poverenja celokupnog Upravnog odbora, svakog pojedinog člana Upravnog odbora AK Šapca ili nosilaca funkcija AK Šapca.

Član 68

Upravni odbor može da postavi pitanje poverenja, ako nije u stanju da obezbedi izvršavanje odluka i zaključaka Skupštine AK Šapca.

Pitanje poverenja u ime Upravnog odbora postavlja predsednik AK Šapca, po prethodno održanoj sednici Upravnog odbora.

O pitanju poverenja izjašnjava se Skupština AK Šapca.

Član 69

Pitanje poverenja Upravnom odboru AK Šapca može da postavi najmanje 20 advokata pismenim, obrazloženim predlogom sa potpisima i pečatima svakog predlagača.

Kada se na sednici Skupštine AK Šapca postavi pitanje poverenja Upravnom odboru i otvori pretres, odluka se donosi tajnim glasanjem, većinom glasova prisutnih u Skupštini.

Ako Skupština izglasa nepoverenje Upravnom odboru ili nosiocima funkcija, ista lica vrše dužnost do izbora novog organa AK Šapca, odnosno nosioca funkcija.

Član 70

Svaki vršilac funkcije ili član organa AK Šapca ima pravo da podnese obrazloženu ostavku, uz obavezu da do izbora novog člana organa, vrši funkciju ili učestvuje u radu organa na koju je ostavku podneo.

Ostavka se podnosi Skupštini AK Šapca koja o njoj odlučuje.

Šesti deo

JAVNOST RADA

Član 71

Rad AK Šapca i njenih organa je javan.

Javnost rada AK Šapca obezbeđuje se:

- redovnim obaveštavanjem advokata o svim pitanjima koja se razmatraju na sednicama organa AK Šapca, isticanjem preko oglasnih tabli i informativnih panoa u sudovima;

- stvaranjem uslova da sredstva javnog informisanja mogu pratiti rad AK Šapca;

- slanjem informacija o značajnim događajima i pojavama u advokaturi;

- podnošenjem godišnjeg izveštaja o radu organa AK Šapca;

- organizovanjem i sprovođenjem javnih rasprava o nacrtima opštih akata;

- objavljivanjem opštih akata AK Šapca u "Službenom listu Grada Šapca";

- objavljivanjem informacija na Website-u AK Šapca i

- na drugi način koji odredi Skupština AK Šapca.

Član 72

Poslovi koji predstavljaju državnu, vojnu, službenu ili poslovnu tajnu ili su od organa AK Šapca ili drugih organa označeni kao državna tajna poverljivo, strogo poverljivo ili interno, ne mogu se saopštavati na način određen u članu 71. ovog Statuta.

Sedmi deo

VRŠENJE JAVNIH OVLAŠĆENJA

1. Javna ovlašćenja

Član 73

AK Šapca ima sledeća javna ovlašćenja:

1) Odlučivanje o zahtevima za upis u imenik advokata, imenik zajedničkih advokatskih kancelarija, Upisnik A i Upisnik B imenika advokata, imenik advokatskih pripravnika i imenik advokatskih pripravnika volontera;

2) Odlučivanje o zahtevima za privremeni prestanak prava na bavljenje advokaturom;

3) Odlučivanje o zahtevima za nastavak obavljanja advokature posle privremenog prestanka prava na bavljenje advokaturom;

4) Odlučivanje o privremenoj zabrani bavljenja advokaturom;

5) Određivanje privremenog zamenika i preuzimatelja advokatske kancelarije;

6) Odlučivanje o pokretanju i vođenju disciplinskog postupka protiv advokata i advokatskog pripravnika, o njihovoj disciplinskoj odgovornosti i izricanju disciplinskih mera;

7) Vođenje imenika iz tačke 1. ovog stava;

8) Izdavanje i produžavanje važenja advokatskih legitimacija i legitimacija advokatskih pripravnika;

9) Određivanje visine redovnih obaveza prema AK Šapca.

Član 74

AK Šapca u prvom stepenu preko svojih organa vrši javna ovlašćenja iz člana 73. ovog Statuta.

U vršenju javnih ovlašćenja iz člana 73. stava 1. tačke 1. do tačke 5. i od tačke 7. do tačke 9. ovog Statuta organi AK Šapca primenjuju odredbe zakona kojim se uređuje opšti upravni postupak, ako Zakonom o advokaturi, Statutom AK Srbije ili ovim Statutom nije drugačije propisano.

U vršenju javnih ovlašćenja iz stava 1. tačka 6. ovog člana analogno se primenjuju odredbe Zakonika o krivičnom postupku, ako Zakonom o advokaturi ili Statutom AK Šapca nije drugačije propisano.

Član 75

Imenici advokata, zajedničkih advokatskih kancelarija, Upisnik A i Upisnik B imenika advokata stranih državljana su javne knjige.

Izvodi iz ovih imenika i potvrde izdate na osnovu podataka iz ovih imenika su javne isprave.

2. Upis u imenik advokata

Član 76

Pravo na bavljenje advokaturom stiče se donošenjem odluke o upisu u imenik advokata i polaganjem advokatske zakletve.

Postupak za ostvarivanje prava na bavljenje advokaturom pokreće se pismenim zahtevom kandidata za upis u imenik advokata, podnetim Upravnom odboru AK Šapca.

Uz zahtev za upis u imenik advokata kandidat je dužan da dostavi dokaze i podatke o ispunjavanju uslova propisanih Zakonom o advokaturi, u originalu ili overenom prepisu i to:

1. Izvod iz matične knjige rođenih;

2. Uverenje o državljanstvu Republike Srbije;

3. Diplomu pravnog fakulteta ili uverenje o diplomiranju;

4. Uverenje o položenom pravosudnom ispitu;

5. Uverenje o položenom advokatskom ispitu;

6. Uverenje suda da se protiv kandidata za upis ne vodi krivični postupak;

7. Uverenje centra za socijalni rad da je kandidat poslovno sposoban;

8. Lekarsko uverenje o opštoj zdravstvenoj sposobnosti;

9. Kopiju lične karte;

10. Potvrdu da je kandidat raskinuo radni odnos ili izjava da će raskinuti radni odnos;

11. Izjavu da nema drugu registrovanu samostalnu delatnost ili status statutarnog zastupnika, direktora ili predsednika upravnog odbora u pravnom licu, člana ili predsednika izvršnog odbora banke, zastupnika državnog kapitala, stečajnog upravnika, prokuriste i lica koje ugovorom o radu ima utvrđenu zabranu konkurencije;

12. Potvrdu prethodnog poslodavca da li je kandidat disciplinski odgovarao, a ako jeste, kada i za koju povredu radne obaveze i koja je disciplinska mera izrečena;

13. Dve fotografije;

AK Šapca po službenoj dužnosti pribavlja dokaze o ispunjenosti uslova iz člana 6. stav 1. Zakona o advokaturi i to:

1. O neosuđivanosti kandidata za krivično delo koje bi ga činilo nedostojnim poverenja za bavljenje advokaturom;

2. O dostojnosti za bavljenje advokaturom;

3. O proteku najmanje tri godine od donošenja konačne odluke o odbijanju zahteva za upis u imenik advokata bilo koje od advokatskih komora u sastavu AK Srbije, ako je kandidat prethodno podnosio zahtev koji je odbijen;

4. Mišljenje advokatske komore u sastavu AK Srbije na čijoj je teritoriji kandidat obavljao profesionalnu delatnost pre podnošenja zahteva za upis u imenik advokata.

Pravna lica, državni i pravosudni organi i organizacije dužni su da, u skladu sa Zakonom o advokaturi, na zahtev AK Šapca, daju o kandidatu tačne i potpune podatke, potrebne za ocenu da li ispunjava uslove iz člana 6. Zakona o advokaturi.

Član 77

Podneti zahtevi za upis u imenik advokata evidentiraju se na prvoj sednici Upravnog odbora AK Šapca i o tome se obaveštava članstvo sa pozivom da stavi svoje eventualne obrazložene pismene primedbe ili predloge po podnetim zahtevima.

Rok za podnošenje pismenih primedbi i predloga počinje da teče od dana sednice Upravnog odbora na kojoj je zahtev evidentiran.

Po isteku roka za podnošenje pismenih primedbi i predloga koji ne može biti duži od 30 dana, Upravni odbor AK Šapca odlučuje o zahtevu kandidata za upis u imenik advokata, izuzev u slučaju postojanja prigovora na upis kandidata.

Organ koji odlučuje o upisu može prethodno obaviti razgovor sa kandidatom za upis i tražiti razjašnjenje određenih činjenica, a ukoliko ima primedaba po njegovom zahtevu, upoznaće kandidata sa sadržinom istih i dati mu mogućnost da se u roku od osam dana o njima izjasni.

Podnosilac zahteva za upis u imenik advokata, može prisustvovati sednici Upravnog odbora AK Šapca na kojoj se donosi odluka o njegovom zahtevu i davati, po odobrenju predsedavajućeg, potrebna usmena objašnjenja i predloge.

U postupku većanja i glasanja o zahtevu za upis isključena je javnost.

Član 78

AK Šapca može odložiti donošenje odluke o zahtevu, do pravnosnažnog okončanja krivičnog postupka, ako je protiv kandidata optužnica za krivično delo koje bi ga činilo nedostojnim poverenja za bavljenje advokaturom, stupila na snagu.

Ako kandidat ispunjava uslove iz člana 6. stav 1. Zakona o advokaturi, AK Šapca donosi odluku o upisu u imenik advokata.

AK Šapca odbiće zahtev za upis u imenik advokata kandidata koji ne ispunjava uslove propisane u članu 6. stav 1. Zakona o advokaturi.

O odluci iz stava 3. ovog člana AK Šapca dužna je da bez odlaganja obavesti AK Srbije i sve advokatske komore u njenom sastavu.

Član 79

Upravni odbor AK Šapca odlučuje o zahtevu za upis u Imenik advokata u roku koji ne može biti duži od 60 dana od podnošenja zahteva.

Ako Upravni odbor AK Šapca ne odluči o zahtevu za upis u roku od 60 dana, podnosilac zahteva može izjaviti žalbu Upravnom odboru AK Srbije.

Upravni odbor AK Šapca ili Upravni odbor AK Srbije će poništiti upis, ako se naknadno utvrdi da za upis nisu postojali propisani uslovi.

Protiv rešenja Upravnog odbora AK Šapca, kojim se odbija zahtev za upis ili poništava upis kandidata u imenik advokata AK Šapca može se izjaviti žalba u roku od 15 dana od dana dostavljanja rešenja Upravnom odboru AK Srbije.

Žalba se podnosi preko AK Šapca, u dva primerka.

O žalbi odlučuje Upravni odbor AK Srbije.

Protiv konačne odluke Upravnog odbora Advokatske komore Srbije, može se pokrenuti upravni spor.

Član 80

AK Šapca dužna je da u roku od 30 dana od donošenja odluke o upisu u imenik advokata, omogući kandidatu polaganje advokatske zakletve, pod uslovom da je uplatio troškove upisa, a ako se radi o stranom državljaninu i pod uslovom da je podneo dokaz o zaključenom ugovoru o osiguranju od profesionalne odgovornosti u Republici Srbiji.

Advokatska zakletva polaže se pred Predsednikom AK Šapca ili licem koje on ovlasti.

Advokatska zakletva glasi:

"Zaklinjem se da ću dužnost advokata obavljati savesno, da ću se u svom radu pridržavati Ustava, zakona i drugih propisa, Statuta advokatske komore i Kodeksa profesionalne etike advokata i da ću svojim postupcima i ponašanjem čuvati ugled advokature."

Nakon usmeno položene zakletve, kandidat potpisuje svečanu izjavu sa tekstom zakletve.

Član 81

Kandidat koji je pre podnošenja zahteva za upis u imenik advokata bio u radnom odnosu, dužan je da pre polaganja zakletve dostavi dokaz o prestanku tog radnog odnosa, dokaz o zaključenom ugovoru o osiguranju od profesionalne odgovornosti i dokaz o uplati propisane upisnine.

Član 82

AK Šapca, na dan položene advokatske zakletve, donosi rešenje o upisu u imenik advokata i izdaje advokatsku legitimaciju.

Advokatska legitimacija služi kao dokaz svojstva advokata.

Advokatska legitimacija sadrži ime i prezime advokata, lični broj ili jedinstveni matični broj građana (JMBG), njegovu fotografiju, redni broj i dan, mesec i godinu upisa u imenik advokata, kao i druge podatke od značaja za utvrđivanje svojstva advokata predviđene opštim aktom AK Srbije.

3. Upis u imenik zajedničkih advokatskih kancelarija

Član 83

Dva ili više advokata mogu ugovorom, kojim uređuju međusobne poslovne i imovinske odnose, osnovati zajedničku advokatsku kancelariju.

Ugovor iz stava 1. ovog člana i zahtev za upis u imenik zajedničkih advokatskih kancelarija, ugovorne strane dužne su da dostave AK Šapca u roku od 15 dana od dana zaključenja ugovora.

Svi advokati iz zajedničke advokatske kancelarije moraju imati isto sedište kancelarije.

Zajednička advokatska kancelarija mora imati istaknutu tablu sa nazivom: "zajednička advokatska kancelarija" i imenom zajedničke advokatske kancelarije, u skladu sa ugovorom o osnivanju i ovim Statutom.

Ime zajedničke advokatske kancelarije sadrži samo prezime jednog, više ili svih članova zajedničke advokatske kancelarije.

Zajednička advokatska kancelarija nema svojstvo pravnog lica.

Zajednička advokatska kancelarija prestaje sporazumom ili ako u njoj ostane samo jedan advokat.

Član 84

O zahtevu za upis u imenik zajedničkih advokatskih kancelarija odlučuje u prvom stepenu Upravni odbor AK Šapca.

Član 85

U slučaju da potpisnik ugovora o osnivanju zajedničke advokatske kancelarije ima sedište kancelarije van sedišta zajedničke advokatske kancelarije, dužan je da uz zahtev za upisu u imenik zajedničkih advokatskih kancelarija podnese zahtev za preseljenje sedišta advokatske kancelarije u sedište zajedničke advokatske kancelarije.

Član 86

Zajednička advokatska kancelarija ima pečat sa nazivom: "Zajednička advokatska kancelarija", imenom i adresom sedišta zajedničke advokatske kancelarije, a u skladu sa ugovorom o osnivanju i ovim statutom.

Advokat koji je član zajedničke advokatske kancelarije dužan je da, uz pečat iz stava 1. ovog člana, koristi i svoj pečat.

Zajednička advokatska kancelarija ima jedno sedište.

Član 87

Punomoćje za zastupanje stranaka daje se pojedinim, ili svim članovima zajedničke advokatske kancelarije.

Član 88

Za vreme trajanja suspenzije ili mirovanja prava i obaveze pojedinih članova zajedničke advokatske kancelarije, ne može se strankama davati na potpis punomoćje sa njihovim imenima.

Član 89

Članovi kancelarije su dužni da obaveste AK Šapca o prestanku rada, o statusnim i personalnim promenama u roku od osam dana od dana kada je promena nastupila.

4. Upis u imenik advokata stranih državljana

Član 90

Advokat - strani državljanin može se upisati u Upisnik A i Upisnik B imenika advokata, ako se bavi advokaturom u matičnoj državi u skladu sa propisima te države i ako, u zavisnosti od vrste upisa, ispunjava uslove iz Zakona o advokaturi.

O upisu advokata - stranog državljanina AK Srbije obaveštava nadležnu advokatsku komoru u njegovoj matičnoj državi.

Na rad advokata - stranih državljana primenjuju se odredbe ovog statuta koje se odnose na domaće advokate, statuta AK Srbije i Kodeksa profesionalne etike advokata, ako ovim Statutom nije drugačije propisano.

Član 91

Advokat upisan u Upisnik A i Upisnik B imenika advokata stranih državljana nema pravo:

1) da bira i bude biran za člana organa i nosioca funkcija u AK Srbije, niti u AK Šapca,

2) da zapošljava advokatske pripravnike radi obavljanja pripravničke vežbe, u skladu sa zakonom,

3) da bude imenovan za privremenog zastupnika, poreskog zastupnika ili branioca po službenoj dužnosti, da pruža besplatnu pravnu pomoć u skladu sa važećim propisima, da bude punomoćnik stranke koja je oslobođena od plaćanja sudskih troškova, niti da bude medijator.

4.1. Upis u imenik advokata stranih državljana - Upisnik A

Član 92

Pružanje pravne pomoći advokata stranog državljanina, upisanog u Upisnik A imenika advokata stranih državljana, ograničeno je samo na davanje usmenih i pismenih pravnih saveta i mišljenja, koji se odnose na primenu prava njegove matične države i međunarodnog prava.

Član 93

Za upis u Upisnik A imenika advokata stranih državljana kandidat mora ispunjavati uslove iz čl. 6. i 14. Zakona o advokaturi:

1) da je upisan u imenik advokata u matičnoj državi,

2) da ima opštu zdravstvenu i potpunu poslovnu sposobnost,

3) da nije u radnom odnosu van advokature,

4) da nije osuđivan za krivično delo koje bi kandidata činilo nedostojnim poverenja za bavljenje advokaturom,

5) nepostojanje druge registrovane samostalne delatnosti ili statusa statutarnog zastupnika, direktora ili predsednika upravnog odbora u pravnom licu, člana ili predsednika izvršnog odbora banke, zastupnika državnog kapitala, stečajnog upravnika, prokuriste i lica koje ugovorom o radu ima utvrđenu zabranu konkurencije,

6) dostojnost za bavljenje advokaturom,

7) obezbeđen radni prostor pogodan za bavljenje advokaturom i ispunjenost tehničkih uslova, u skladu sa aktom AK Srbije,

8) protek najmanje tri godine od donošenja konačne odluke o odbijanju zahteva za upis u imenik advokata bilo koje od advokatskih komora u sastavu Advokatske komore Srbije, ako je kandidat prethodno podnosio zahtev koji je odbijen,

9) da ima zaključen ugovor o osiguranju od profesionalne odgovornosti u Republici Srbiji.

Član 94

Uz zahtev za upis u Upisnik A imenika advokata, advokat - strani državljanin je dužan da dostavi dokaze i podatke o ispunjavanju uslova propisanih Zakonom o advokaturi i to:

1. potvrdu advokatske komore čiji je član o tome da u matičnoj državi ima status advokata, u izvorniku i overenom prevodu na srpski jezik, ne stariju od tri meseca,

2. uverenje o državljanstvu države čiji je državljanin, u izvorniku i overenom prevodu na srpski jezik,

3. uverenje da se protiv kandidata za upis ne vodi krivični postupak u matičnoj državi i u Republici Srbiji,

4. uverenje da kandidat nije lišen poslovne sposobnosti u matičnoj državi,

5. lekarsko uverenje o opštoj zdravstvenoj sposobnosti u Republici Srbiji,

6. overenu kopiju putne isprave ili kopiju putne isprave i original na uvid,

7. izjavu da nema zasnovan radni odnos van advokature,

8. izjavu da nema drugu registrovanu samostalnu delatnost ili status statutarnog zastupnika, direktora ili predsednika upravnog odbora u pravnom licu, člana ili predsednika izvršnog odbora banke, zastupnika državnog kapitala, stečajnog upravnika, prokuriste i lica koje ugovorom o radu ima utvrđenu zabranu konkurencije,

9. da ima obezbeđen radni prostor pogodan za bavljenje advokaturom i ispunjenost tehničkih uslova, u skladu sa aktom AK Srbije,

10. da ima zaključen ugovor o osiguranju od profesionalne odgovornosti u Republici Srbiji,

11. dve fotografije novijeg datuma.

Strani dokumenti se dostavljaju u izvorniku i overenom prevodu po propisima u Republici Srbiji.

Član 95

AK Šapca po službenoj dužnosti pribavlja dokaze o ispunjenosti uslova iz ovog Statuta i to:

1. neosuđivanosti kandidata za krivično delo koje kandidata čini nedostojnim poverenja za bavljenje advokaturom,

2. dostojnosti za bavljenje advokaturom od advokatske komore čiji je član,

3. proteku najmanje tri godine od donošenja konačne odluke o odbijanju zahteva za upis u imenik advokata stranih državljana bilo koje od advokatskih komora u sastavu AK Srbije, ako je kandidat prethodno podnosio zahtev koji je odbijen.

Član 96

Ispunjenost uslova za upis u imenik advokata stranih državljana - Upisnik A, u pogledu neosuđivanosti kandidata za krivična dela koja ga čine nedostojnim poverenja za bavljenje advokaturom i dostojnosti za bavljenje advokaturom, Upravni odbor AK Šapca ceni po slobodnoj oceni.

Član 97

Pre donošenja rešenja o upisu u imenik advokata stranih državljana - Upisnik A, kandidat je dužan da izvrši uplatu troškova upisa i dostavi dokaz o zaključenom ugovoru o osiguranju od profesionalne odgovornosti u Republici Srbiji.

Član 98

AK Šapca dužna je da u roku od 30 dana od dana donošenja odluke o upisu u imenik advokata stranih državljana - Upisnik A, omogući kandidatu advokatu stranom državljaninu polaganje advokatske zakletve.

Advokatska zakletva polaže se na srpskom ili maternjem jeziku kandidata pred predsednikom AK Šapca ili licem koje on ovlasti.

Advokatska zakletva glasi:

"Zaklinjem se da ću dužnost advokata obavljati savesno, da ću se u svom radu pridržavati Ustava, zakona i drugih propisa, statuta advokatske komore i Kodeksa profesionalne etike advokata i da ću svojim postupcima i ponašanjem čuvati ugled advokature."

Nakon usmeno položene zakletve kandidat potpisuje svečanu izjavu sa tekstom zakletve.

U slučaju da kandidat advokat strani državljanin polaže advokatsku zakletvu na maternjem jeziku, istu polaže u prisustvu ovlašćenog sudskog tumača.

Član 99

AK Šapca na dan položene advokatske zakletve, donosi rešenje o upisu u imenik advokata i izdaje advokatsku legitimaciju.

Advokatska legitimacija služi kao dokaz svojstva advokata.

Advokatska legitimacija sadrži ime i prezime advokata, njegov profesionalni naziv u matičnoj državi, lični broj ili jedinstveni matični broj građana (JMBG), broj putne isprave, njegovu fotografiju, redni broj i dan, mesec i godinu upisa u imenik advokata, podatke o upisniku u koji je upisan, kao i druge podatke od značaja za utvrđivanje svojstva advokata predviđene opštim aktom AK Srbije.

4.2. Upis u imenik advokata stranih državljana - Upisnik B

Član 100

Pružanje pravne pomoći advokata stranog državljanina, upisanog u Upisnik B imenika advokata stranih državljana, izjednačeno je sa pružanjem pravne pomoći domaćeg advokata, uz uslov da u periodu od tri godine od dana upisa u Upisnik B imenika advokata stranih državljana, može postupati u Republici Srbiji samo zajedno sa domaćim advokatom.

Član 101

Za upis u Upisnik B imenika advokata stranih državljana kandidat mora ispunjavati uslove iz čl. 6. i 14. Zakona o advokaturi:

1) da je upisan u imenik advokata u matičnoj državi,

2) da ima opštu zdravstvenu i potpunu poslovnu sposobnost,

3) da nije u radnom odnosu van advokature,

4) da nije osuđivan za krivično delo koje bi kandidata činilo nedostojnim poverenja za bavljenje advokaturom,

5) nepostojanje druge registrovane samostalne delatnosti ili statusa statutarnog zastupnika, direktora ili predsednika upravnog odbora u pravnom licu, člana ili predsednika izvršnog odbora banke, zastupnika državnog kapitala, stečajnog upravnika, prokuriste i lica koje ugovorom o radu ima utvrđenu zabranu konkurencije,

6) dostojnost za bavljenje advokaturom,

7) obezbeđen radni prostor pogodan za bavljenje advokaturom i ispunjenost tehničkih uslova, u skladu sa aktom AK Srbije,

8) protek najmanje tri godine od donošenja konačne odluke o odbijanju zahteva za upis u imenik advokata bilo koje od advokatskih komora u sastavu AK Srbije, ako je kandidat prethodno podnosio zahtev koji je odbijen,

9) da ima zaključen ugovor o osiguranju od profesionalne odgovornosti u Republici Srbiji.

Član 102

Uz zahtev za upis u Upisnik B Imenika advokata stranih državljana, advokat - strani državljanin je dužan da dostavi dokaze o ispunjenosti uslova za upis, i to:

1) potvrdu advokatske komore čiji je član o tome da u matičnoj državi ima status advokata, u izvorniku i overenom prevodu na srpski jezik, ne starije od tri meseca,

2) uverenje o položenom pravosudnom i advokatskom ispitu u Republici Srbiji,

3) uverenje da se protiv kandidata za upis ne vodi krivični postupak u matičnoj zemlji i u Republici Srbiji,

4) uverenje da kandidat nije lišen poslovne sposobnosti u matičnoj državi,

5) lekarsko uverenje o opštoj zdravstvenoj sposobnosti u Republici Srbiji,

6) overenu kopiju putne isprave ili kopiju putne isprave i original na uvid,

7) izjavu da nema zasnovan radni odnos van advokature,

8) izjavu da nema drugu registrovanu samostalnu delatnost ili status statutarnog zastupnika, direktora ili predsednika upravnog odbora u pravnom licu, člana ili predsednika izvršnog odbora banke, zastupnika državnog kapitala, stečajnog upravnika, prokuriste i lica koje ugovorom o radu ima utvrđenu zabranu konkurencije,

9) da ima obezbeđen radni prostor pogodan za bavljenje advokaturom i ispunjenost tehničkih uslova, u skladu sa aktom AK Srbije,

10) da ima zaključen ugovor o osiguranju od profesionalne odgovornosti u Republici Srbiji,

11) dve fotografije novijeg datuma.

Strani dokumenti se dostavljaju u izvorniku i overenom prevodu po propisima u Republici Srbiji.

Član 103

Advokatska komora po službenoj dužnosti pribavlja dokaze o ispunjenosti uslova propisanih Zakonom o advokaturi i ovim statutom, i to o:

1) neosuđivanosti kandidata za krivično delo koje bi ga činilo nedostojnim poverenja za bavljenje advokaturom,

2) dostojnosti za bavljenje advokaturom,

3) proteku najmanje tri godine od donošenja konačne odluke o odbijanju zahteva za upis u imenik advokata stranih državljana bilo koje od advokatskih komora u sastavu Advokatske komore Srbije, ako je kandidat prethodno podnosio zahtev koji je odbijen.

Član 104

Ispunjenost uslova za upis u imenik advokata stranih državljana - Upisnik B, u pogledu neosuđivanosti kandidata za krivična dela koja ga čine nedostojnim poverenja za bavljenje advokaturom i o dostojnosti za bavljenje advokaturom, Upravni odbor AK Šapca ceni po slobodnoj oceni.

Član 105

Pre donošenja rešenja o upisu u Imenik advokata stranih državljana - Upisnik B, kandidat je dužan da izvrši uplatu troškova upisa i dostavi dokaz o zaključenom ugovoru o osiguranju od profesionalne odgovornosti u Republici Srbiji.

Član 106

AK Šapca je dužna da u roku od 30 dana od donošenja odluke o upisu u imenik advokata, omogući kandidatu advokatu stranom državljaninu polaganje advokatske zakletve.

Advokatska zakletva polaže se na srpskom jeziku pred predsednikom AK Šapca ili licem koje on ovlasti.

Advokatska zakletva glasi:

"Zaklinjem se da ću dužnost advokata obavljati savesno, da ću se u svom radu pridržavati Ustava, zakona i drugih propisa, statuta advokatske komore i Kodeksa profesionalne etike advokata i da ću svojim postupcima i ponašanjem čuvati ugled advokature."

Nakon usmeno položene zakletve kandidat potpisuje svečanu izjavu sa tekstom zakletve.

Član 107

AK Šapca na dan položene advokatske zakletve, donosi rešenje o upisu u imenik advokata stranih državljana - Upisnik B i izdaje kandidatu advokatsku legitimaciju.

Advokatska legitimacija služi kao dokaz svojstva advokata.

Advokatska legitimacija sadrži ime i prezime advokata, njegov profesionalni naziv u matičnoj državi, lični broj ili jedinstveni matični broj građana (JMBG), broj putne isprave, njegovu fotografiju, redni broj i dan, mesec i godinu upisa u imenik advokata, podatke o upisniku u koji je upisan, kao i druge podatke od značaja za utvrđivanje svojstva advokata predviđene opštim aktom Advokatske komore Srbije.

Član 108

Advokat - strani državljanin upisan u upisnik B imenika advokata, posle tri godine neprekidnog bavljenja advokaturom u Republici Srbiji, stiče pravo da podnese zahtev za upis u imenik advokata koji se vodi za advokate državljane Republike Srbije, bez ispitivanja uslova za upis.

5. Upis u imenik advokatskih pripravnika

Član 109

Advokatski pripravnik može da započne obavljanje pripravničke vežbe ako je upisan u imenik advokatskih pripravnika i ako je položio zakletvu advokatskog pripravnika.

Član 110

Uslovi za donošenje odluke o upisu u imenik advokatskih pripravnika su:

1) diploma pravnog fakulteta stečena u Republici Srbiji ili diploma pravnog fakulteta stečena u stranoj državi i priznata u skladu sa propisima koji uređuju oblast visokog obrazovanja,

2) državljanstvo Republike Srbije,

3) opšta zdravstvena i potpuna poslovna sposobnost,

4) nepostojanje radnog odnosa,

5) neosuđivanost za krivično delo koje bi kandidata činilo nedostojnim poverenja za bavljenje advokaturom,

6) nepostojanje druge registrovane samostalne delatnosti ili statusa statutarnog zastupnika, ili direktora u pravnom licu, predsednika upravnog odbora u dobitnom pravnom licu, člana ili predsednika izvršnog odbora banke, zastupnika državnog kapitala, prokuriste i lica koje ugovorom o radu ima utvrđenu zabranu konkurencije,

7) nepostojanje položenog pravosudnog ispita ili radnog iskustva koje kandidatu daje pravo na polaganje pravosudnog ispita,

8) dostojnost za obavljanje advokatske službe,

9) zaključen ugovor o radu sa advokatom koji ima najmanje 3 godine advokatske prakse, sedište kancelarije na teritoriji AK Šapca i važeću advokatsku legitimaciju ili zaključen ugovor o radu sa društvom u kome iste uslove ispunjava advokat koji je označen da će biti zadužen za realizaciju plana i programa obuke advokatskog pripravnika, nadzirati njegov rad i stručno usavršavanje.

Član 111

Zahtev za upis u imenik advokatskih pripravnika podnosi se u pismenoj formi Upravnom odboru AK Šapca.

Uz zahtev za upis u imenik advokatskih pripravnika kandidat je dužan da priloži u originalu ili overenom prepisu:

1) uverenje o državljanstvu Republike Srbije,

2) diplomu pravnog fakulteta ili uverenje o diplomiranju,

3) uverenje suda da se protiv kandidata za upis ne vodi krivični postupak,

4) uverenje centra za socijalni rad da kandidat nije lišen poslovne sposobnosti,

5) lekarsko uverenje o opštoj zdravstvenoj sposobnosti,

6) kopiju lične karte,

7) ugovor o radu,

8) dve fotografije,

9) izvod iz matične knjige rođenih.

Uz zahtev kandidat daje podatke o eventualnom ranijem kretanju u službi prilažući kopiju radne knjižice i popunjava upitnik koji mu daje služba AK Šapca.

U imenik advokatskih pripravnika neće se upisati kandidat koji ispunjava uslove za polaganje pravosudnog ispita, ili uslove za upis u imenik advokata.

Za upis u imenik advokatskih pripravnika analogno se primenjuju odredbe ovog statuta kojima je regulisan postupak upisa u imenik advokata AK Šapca.

Član 112

AK Šapca po službenoj dužnosti pribavlja dokaze o ispunjenosti uslova iz Zakona o advokaturi i ovog statuta i to o:

1) neosuđivanosti kandidata za krivično delo koje bi ga činilo nedostojnim poverenja za bavljenje advokaturom,

2) dostojnosti za bavljenje advokaturom,

3) proteku najmanje tri godine od donošenja konačne odluke o odbijanju zahteva za upis u imenik advokatskih pripravnika bilo koje od advokatskih komora u sastavu AK Srbije, ako je kandidat prethodno podnosio zahtev koji je odbijen.

Član 113

AK Šapca je dužna da u roku od 30 dana od donošenja odluke o upisu u imenik advokatskih pripravnika omogući kandidatu za advokatskog pripravnika polaganje pripravničke zakletve.

Pripravnička zakletva polaže se pred predsednikom AK Šapca ili licem koje on ovlasti.

Pripravnička zakletva glasi:

"Zaklinjem se da ću dužnost advokatskog pripravnika obavljati savesno, da ću se u svom radu pridržavati stava, zakona i drugih propisa, statuta advokatske komore i kodeksa profesionalne etike advokata i da ću svojim postupcima i ponašanjem čuvati ugled advokature."

Član 114

Na dan položene pripravničke zakletve, AK Šapca donosi rešenje o upisu u imenik advokatskih pripravnika i izdaje pripravničku legitimaciju.

Na pripravničku legitimaciju shodno se primenjuju odredbe zakona o advokaturi, Statuta AK Srbije i ovog Statuta kojima je uređen izgled i sadržina advokatske legitimacije.

Član 115

Na upis u podlistak volontera koji se vodi u okviru imenika advokatskih pripravnika shodno se primenjuju odredbe ovog statuta o upisu u Imenik advokatskih pripravnika.

6. Privremeni prestanak i zabrana bavljenja advokaturom

6.1. Privremeni prestanak prava na bavljenje advokaturom

Član 116

Advokat ima pravo na privremeni prestanak prava na bavljenje advokaturom:

1) zbog stručnog usavršavanja ili drugih opravdanih razloga, dok traju razlozi,

2) za vreme privremene sprečenosti usled bolesti, porodiljskog odsustva, odsustva za negu deteta i drugih zdravstvenih razloga,

3) zbog izbora za narodnog poslanika, poslanika ili odbornika, u trajanju poslaničkog ili odborničkog mandata.

Advokat je dužan da najkasnije 30 dana pre početka korišćenja prava iz stava 1. tačka 1) ovog člana i u roku od 30 dana od nastanka privremene sprečenosti iz stava 1. tač. 2) i 3) ovog člana, dostavi AK Šapca obrazloženi zahtev sa odgovarajućim dokazom i podacima o početku i trajanju privremenog prestanka rada.

Član 117

Advokatu privremeno prestaje pravo na bavljenje advokaturom u slučaju izbora, imenovanja ili postavljenja na javnu funkciju, koja zahteva zasnivanje radnog odnosa u organu Republike Srbije, autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave.

Advokat je dužan da u roku od 30 dana od dana početka obavljanja javne funkcije iz stava 1. ovog člana, podnese AK Šapca zahtev za privremeni prestanak prava na bavljenje advokaturom.

Ako advokat ne postupi u skladu sa obavezom iz stava 2. ovog člana, AK Šapca će, po službenoj dužnosti, doneti rešenje o njegovom brisanju iz imenika advokata.

Ako advokat, u roku od 60 dana od dana prestanka javne funkcije iz stava 1. ovog člana, ne podnese zahtev da mu se odobri dalji nastavak bavljenja advokaturom, AK Šapca će doneti odluku o njegovom brisanju iz imenika advokata sa danom prestanka javne funkcije.

Član 118

U slučaju privremenog prestanka bavljenja advokaturom iz člana 39. Zakona o advokaturi, AK Šapca donosi rešenje o korišćenju prava na privremeni prestanak prava na bavljenje advokaturom, kojim određuje osnov, dužinu trajanja privremenog prestanka prava na bavljenje advokaturom i privremenog zamenika.

Privremeni zamenik iz stava 1. ovog člana, može biti samo advokat upisan u imenik advokata AK Šapca.

Za privremenog zamenika odrediće se advokat koga predloži privremeno zamenjivani advokat, ukoliko priloži pismenu saglasnost tog advokata, a ako takvog predloga ili saglasnosti nema, tada advokat koga odredi AK Šapca, vodeći računa o međusobnim odnosima privremeno zamenjivanog advokata i njegovog mogućeg zamenika, kao i o srodnosti oblasti prava kojima se oni u praksi bave.

Privremeni prestanak prava na bavljenje advokaturom počinje da teče najranije od dana podnetog zahteva.

Član 119

U periodu korišćenja prava na privremeni prestanak prava na bavljenje advokaturom, advokat koji to pravo koristi zadržava status advokata, plaća članarinu AK Šapca, a miruju mu prava i dužnosti advokata.

Advokat koji koristi prava na privremeni prestanak prava na bavljenje advokaturom, dužan je da deponuje advokatsku legitimaciju u službi AK Šapca.

AK Šapca dužna je da o korišćenju prava na privremeni prestanak prava na bavljenje advokaturom, obavesti sudove i nadležne državne organe.

6.2. Privremena zabrana bavljenja advokaturom

Član 120

Privremena zabrana bavljenja advokaturom može se odrediti samo pod uslovima propisanim Zakonom o advokaturi, Statutom AK Srbije i ovim statutom.

Advokatu će se privremeno zabraniti bavljenje advokaturom, ako je protiv njega:

1) određen pritvor,

2) pokrenut postupak za poništaj upisa u imenik advokata.

Advokatu se može privremeno zabraniti bavljenje advokaturom:

1) ako je protiv njega pokrenut krivični ili disciplinski postupak za delo koje ga čini nedostojnim za bavljenje advokaturom,

2) ako svojim postupcima otežava ili onemogućava vođenje disciplinskog postupka koji je protiv njega pokrenut,

3) ako se nakon podignute optužnice, protiv istog advokata podigne jedna ili više novih optužnica za težu povredu dužnosti advokata.

AK Šapca će rešenjem o određivanju privremene zabrane bavljenja advokaturom:

1) odlučiti o vremenu trajanja zabrane,

2) odrediti privremenog zamenika, vodeći računa o merilima iz člana 41. stav 3. Zakona o advokaturi.

Član 121

Ukoliko se privremena zabrana izriče zbog vođenja disciplinskog postupka, disciplinski organ pred kojim se postupak vodi dostaviće Upravnom odboru AK Šapca na uvid spise predmeta i dati eventualna razjašnjenja.

Ukoliko se privremena zabrana izriče zbog vođenja krivičnog postupka, od organa koji taj postupak vodi može se tražiti odobrenje za uvid u spise predmeta, kao i usmena ili pismena objašnjenja.

Organ koji je doneo konačnu odluku o privremenoj zabrani bavljenja advokaturom može istu ukinuti i pre okončanja disciplinskog ili krivičnog postupka, po zahtevu advokata, disciplinskog organa ili po sopstvenoj inicijativi, ukoliko nađe da su prestali razlozi zbog kojih je određena privremena zabrana.

Advokat protiv koga je pokrenut postupak radi privremene zabrane bavljenja advokaturom, može da na sopstveni pismeni zahtev prisustvuje sednici organa koji odlučuje o privremenoj zabrani i da se izjasni o okolnostima koje mu se stavljaju na teret.

Član 122

Advokat kome je izrečena privremena zabrana obavljanja advokatske delatnosti (suspenzija), ne može za to vreme obavljati advokatsku delatnost, niti bilo koje poslove (službenik i sl.) u advokatskoj kancelariji.

Član 123

O predlogu za određivanje privremene zabrane odlučuje Upravni odbor AK Šapca rešenjem na predlog disciplinskog tužioca, veća disciplinskog suda koje postupa u tom predmetu ili po sopstvenoj inicijativi, a nakon podizanja disciplinske optužnice.

Protiv rešenja Upravnog odbora AK Šapca o privremenoj zabrani obavljanja advokature, dozvoljena je žalba Upravnom odboru AK Srbije u roku od 15 dana od dana dostavljanja.

Žalba se podnosi AK Šapca u dva primerka.

Član 124

Žalba protiv rešenja o privremenoj zabrani bavljenja advokaturom ne zadržava njegovo izvršenje.

O privremenoj zabrani bavljenja advokaturom AK Šapca obaveštava sve sudove u Republici Srbiji, Advokatsku komoru Srbije i advokatske komore u sastavu Advokatske komore Srbije.

7. Disciplinska odgovornost i disciplinski postupak

Član 125

Advokati i advokatski pripravnici dužni su da se odgovorno, stručno i savesno bave advokaturom i čuvaju ugled advokature.

Za povrede dužnosti i za narušavanje ugleda advokature, advokati i advokatski pripravnici odgovaraju disciplinski, prema odredbama Zakona o advokaturi, Statuta AK Srbije, ovog Statuta i Kodeksa profesionalne etike advokata.

7.1. Disciplinski organi

Član 126

Disciplinski organi advokatske komore su Disciplinski tužilac i Disciplinski sud, koje bira skupština AK Šapca isključivo tajnim glasanjem.

Disciplinski organi su nezavisni u svom radu.

Disciplinski organi su dužni da postupaju hitno, a naročito u slučajevima vođenja disciplinskog postupka u kojima je doneto rešenje o privremenoj zabrani bavljenja advokaturom.

Disciplinski organi podnose pismeni izveštaj o svom radu Skupštini AK Šapca.

Član 127

Disciplinski tužilac je organ disciplinskog gonjenja.

Disciplinski tužilac ima jednog zamenika, koji u disciplinskom postupku ima ista prava i dužnosti kao i Disciplinski tužilac, a dužan je da postupa po njegovim obaveznim uputstvima.

Član 128

Disciplinski sud AK Šapca sastoji se od predsednika suda, zamenika predsednika i četiri sudije.

Radom Disciplinskog suda rukovodi predsednik suda, a u njegovoj odsutnosti zamenik predsednika suda.

Disciplinski sud sudi u veću koje čini troje sudija toga suda.

O pravnim lekovima protiv prvostepenih odluka disciplinskog suda AK Šapca odlučuje veće Disciplinskog suda Advokatske komore Srbije.

7.2. Disciplinski postupak

Član 129

Disciplinski postupak pokreće Disciplinski tužilac AK Šapca.

U slučaju preseljenja sedišta advokatske kancelarije ili advokatskog pripravnika, disciplinski postupak se nastavlja i okončaće se pred disciplinskim organima advokatske komore pred čijim je organima započet taj postupak.

Disciplinski postupak može se pokrenuti na osnovu prijave koju podnosi zainteresovano lice ili državni organ, na osnovu predloga organa AK Srbije, organa AK Šapca ili po službenoj dužnosti.

Disciplinska prijava ili predlog podnosi se Disciplinskom tužiocu AK Šapca pismeno u dva primerka sa odgovarajućim dokazima.

Član 130

O podnetoj prijavi Disciplinski tužilac obaveštava prijavljenog advokata uz dostavljanje prijave i priloženih dokaza sa pozivom da se izjasni o prijavi, u roku od osam dana od dana prijema.

Ukoliko se prijavljeni advokat ne izjasni o navodima iz disciplinske prijave u ostavljenom roku, Disciplinski tužilac će odlučiti o prijavi bez izjašnjenja na osnovu raspoloživih dokaza.

Disciplinski postupak se smatra pokrenutim, dostavljanjem disciplinske prijave prijavljenom advokatu na izjašnjenje.

Član 131

Prijavljeni advokat u disciplinskom postupku može se braniti sam, a može angažovati branioca.

Prijavljeni advokat može imati samo jednog branioca.

Branilac može biti samo advokat upisan u imenik advokata Advokatske komore Srbije.

Član 132

U toku disciplinskog postupka, Disciplinski tužilac može tražiti dodatna objašnjenja i dokaze od podnosioca prijave ili drugih državnih organa, fizičkih i pravnih lica.

U slučaju da se podnosilac prijave ne izjasni ili ne dostavi tražene podatke, u ostavljenom roku, Disciplinski tužilac će doneti odluku o disciplinskoj prijavi na osnovu raspoloživih dokaza.

Član 133

Po prispeću izjašnjenja prijavljenog advokata, odnosno dostave dodatnih objašnjenja i dokaza od podnosioca prijave, Disciplinski tužilac odlučuje rešenjem da li će podići optužnicu ili odbaciti prijavu.

Član 134

Ako Disciplinski tužilac odbaci prijavu, podnosilac prijave ne može preuzeti gonjenje pred Disciplinskim sudom AK Šapca, ali može u roku od osam dana od prijema rešenja o odbačaju prijave uložiti prigovor Disciplinskom tužiocu Advokatske komore Srbije.

Član 135

Podignutu optužnicu sa svim dokazima Disciplinski tužilac dostavlja Disciplinskom sudu AK Šapca.

Optužnica stupa na pravnu snagu kada predsednik disciplinskog veća zakaže pretres.

Član 136

Predsednik Disciplinskog suda u roku od osam dana od prijema disciplinske optužnice određuje tročlano veće koje će odlučivati po podnetoj optužnici.

Član 137

Disciplinsko veće, po pravilu, u roku od osam dana uz poziv za disciplinski pretres optuženom advokatu dostavlja optužnicu.

Protiv podignute optužnice optuženi advokat nema pravo na prigovor.

Član 138

Sva pismena prvostepenog i drugostepenog Disciplinskog tužioca i Disciplinskog suda dostavljaju se prijavljenom, odnosno optuženom advokatu preko sedišta advokatske kancelarije upisane u Imenik advokata, preporučenom poštom uz povratnicu.

U slučaju da dostava ne uspe, ista će se još jednom ponoviti, a ako i druga dostava ne uspe, sledeća će se izvršiti preko oglasne table AK Šapca.

Protekom osmog dana od dana isticanja na informativnom panou i oglasnoj tabli dostava se smatra uredno izvršenom.

Ukoliko prijavljeni, odnosno optuženi advokat angažuje branioca, sva pismena u disciplinskom postupku se dostavljaju i braniocu, po pravilima dostavljanja iz stava 1. ovog člana.

Rokovi za žalbu računaju se od dana dostavljanja optuženom, a ako ima branioca, od dana kada je izvršena prva dostava.

Član 139

Disciplinski pretres se može održati u odsutnosti uredno pozvanog optuženog advokata i njegovog branioca koji svoj izostanak nisu opravdali.

Član 140

Disciplinski pretresi održavaju se u sedištu AK Šapca.

Član 141

Nakon sprovedenog disciplinskog pretresa, veće Disciplinskog suda donosi presudu, kojom se optuženi advokat:

1) oglašava krivim,

2) oslobađa od optužbe, ako se utvrdi da povreda koja je predmet optužbe ne predstavlja lakšu, odnosno težu povredu dužnosti i ugleda advokature ili ako postoje okolnosti koje isključuju disciplinsku odgovornost ili ako nema dokaza da je optuženi advokat povredu izvršio ili se utvrdi da delo nije učinio,

3) kojom se optužba odbija ako Disciplinski tužilac odustane od optužnice ili ako se utvrdi da je nastupila zastarelost disciplinskog gonjenja.

Član 142

U presudi kojom se okrivljeni advokat oglašava krivim, veće Disciplinskog suda navodi:

1) povredu za koje se oglašava krivim, te činjenice i okolnosti koje čine lakšu ili težu povredu ugleda i dužnosti advokata;

2) disciplinsku meru koja je optuženom advokatu izrečena;

3) odluku o troškovima postupka.

Prilikom odmeravanja i izricanja disciplinske mere Disciplinski sud uzima u obzir stepen utvrđene odgovornosti, težinu posledica povrede dužnosti i ugleda advokature, subjektivne i objektivne okolnosti pod kojima je povreda izvršena, nastalu štetu, pobude, raniju kažnjavanost za disciplinske prestupe i materijalne prilike učinioca.

Član 143

Odlukom Disciplinskog suda odlučuje se i o troškovima postupka, koje je optuženi advokat dužan da plati u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude.

Troškovi disciplinskog postupa utvrđuje se u skladu sa merilima iz odluke Upravnog odbora Advokatske komore Srbije.

Član 144

U disciplinskom postupku ne može se odlučivati o zahtevu za naknadu štete nastale izvršenjem disciplinske povrede.

Član 145

Pismeni otpravak presude dostavlja se optuženom advokatu, njegovom braniocu i Disciplinskom tužiocu u roku od 30 dana od dana zaključenja disciplinskog pretresa.

7.3. Žalba protiv prvostepene presude

Član 146

Protiv presude Disciplinskog suda AK Šapca optuženi advokat, njegov branilac i Disciplinski tužilac mogu izjaviti žalbu u roku od osam dana kod postupaka lakše povrede dužnosti i ugleda advokata, odnosno u roku od 15 dana kod postupaka za teže povrede dužnosti i ugleda advokata od dana prijema odluke.

Rok za žalbu računa se od dana dostavljanja Disciplinskom tužiocu i optuženom. Ako optuženi ima branioca rok za žalbu za optuženog računa se od dana kada je izvršena prva dostava.

Primerak žalbe dostavlja se protivnoj stranci, koja može dati odgovor u roku od tri dana kod postupaka za lakše povede dužnosti i ugleda advokata, odnosno u roku od osam dana kod postupaka za teže povrede dužnosti i ugleda advokata.

Član 147

Pravosnažno izrečene disciplinske mere unose se u evidenciju disciplinskih mera, a primerak odluke se odlaže u dosije osuđenog advokata.

7.4. Spajanje i razdvajanje postupka

Član 148

Disciplinski tužilac posle podignute optužnice može staviti predlog za spajanje ili razdvajanje postupka.

Disciplinski tužilac predlog iz stava 1. ovog člana može podneti najkasnije osam dana pre zakazanog pretresa Disciplinskom sudu AK Šapca. O podnetom predlogu odlučuje predsednik prvostepenog Disciplinskog suda.

Protiv odluke predsednika prvostepenog Disciplinskog suda podnosilac predloga nema pravo žalbe.

Član 149

U toku trajanja disciplinskog pretresa odluku o spajanju i razdvajanju disciplinskog postupka donosi Veće Disciplinskog suda AK Šapca.

7.5. Izuzeće

Član 150

U toku trajanja disciplinskog postupka može se podneti zahtev za izuzeće.

Zahtev za izuzeće mora biti obrazložen.

O zahtevu za izuzeće zamenika predsednika i sudija Disciplinskog suda odlučuje predsednik Disciplinskog suda AK Šapca.

O zahtevu za izuzeće predsednika Disciplinskog suda AK Šapca odlučuje predsednik Disciplinskog suda Advokatske komore Srbije.

Zahtev za izuzeće Disciplinskog tužioca i njegovog zamenika nije dozvoljen.

7.6. Tok postupka

Član 151

Disciplinski postupak je hitan.

Član 152

U slučaju odlaganja glavnog pretresa i u slučaju promene jednog ili više članova veća, izvedeni dokazi se neće ponovo izvoditi, već će se zapisnici o izvedenim dokazima pročitati, osim ako veće drugačije ne odluči.

Član 153

Predsednik veća održava red tokom glavnog pretresa i ovlašćen je da u slučaju narušavanja reda, udalji sa glavnog pretresa lice koje narušava red.

Član 154

Odredbe Zakonika o krivičnom postupku shodno se primenjuju na disciplinski postupak, na sve ono što nije uređeno Zakonom o advokaturi, Statutom AK Srbije i ovim Statutom.

7.7. Izvršenje disciplinskih odluka

Član 155

Predsednik Disciplinskog suda dostavlja disciplinsku presudu Upravnom odboru AK Šapca u roku od osam dana po konačnosti presude Disciplinskog suda AK Šapca, radi sprovođenja izvršenja.

Član 156

Konačnu presudu Disciplinskog suda kojom je izrečena disciplinska mera brisanja iz imenika advokata, izvršava Upravni odbor AK Šapca po hitnom postupku i po službenoj dužnosti.

Član 157

Upravni odbor AK Šapca, na prvoj sednici po prijemu konačne presude Disciplinskog suda, izvršava presudu Disciplinskog suda kojom je izrečena disciplinska mera brisanja iz imenika advokata, donošenjem rešenja o prestanku prava na bavljenje advokaturom u smislu odredbe člana 83. stav 1. tačka 4. Zakona o advokaturi.

Član 158

Upravni odbor AK Šapca će konačnu presudu Disciplinskog suda kojom je izrečena novčana kazna sa određenim rokom radi izvršenja - uplate izrečene novčane kazne i troškova postupka, po isteku roka za izvršenje obaveze, izvršiti podnošenjem predloga nadležnom sudu radi izvršenja - naplatom izrečene novčane kazne i dosuđenih troškova postupka.

Član 159

Protiv rešenja Upravnog odbora AK Šapca, kojom se utvrđuje prestanak prava na bavljenje advokaturom, donetim na osnovu konačne presude Disciplinskog suda AK Šapca odgovorni advokat ima pravo žalbe Upravnom odboru Advokatske komore Srbije u roku od tri dana i to ako:

- presuda Disciplinskog suda nije konačna,

- ako je nastupila apsolutna zastarelost izvršenja.

Član 160

Po pravnosnažnosti rešenja o brisanju iz imenika advokata, odnosno izrečenoj novčanoj kazni, izrečena disciplinska mera unosi se u dosije osuđenog advokata.

7.8. Povrede dužnosti i ugleda advokata

Član 161

Povrede dužnosti advokata mogu biti teže i lakše.

Član 162

Lakše povrede dužnosti i ugleda advokature su narušavanje dužnosti i ugleda advokature manjeg značaja.

Lakše povrede dužnosti advokata su:

1) ako lakše povredi zakonske obaveze prema advokatskom pripravniku;

2) ako lakše povredi Kodeks profesionalne etike advokata.

Član 163

Pod težom povredom dužnosti advokata i ugleda advokature smatra se narušavanje dužnosti i ugleda advokature propisanih zakonom, Statutom Advokatske komore Srbije, Statutom AK Šapca i Kodeksom profesionalne etike advokata.

Teže povrede dužnosti advokata su:

1) očigledno nesavestan rad u advokaturi;

2) pružanje pravne pomoći u slučajevima u kojima je advokat dužan da odbije pružanje pravne pomoći;

3) bavljenje poslovima koji su nespojivi sa ugledom i nezavisnošću advokature;

4) traženje naknade veće od naknade propisane tarifom;

5) odbijanje izdavanja stranci, na zahtev stranke, obračuna nagrade i naknade troškova za izvršene radnje i izdatke za troškove;

6) zastupanje kod sudova, državnih organa i drugih organizacija protivno zakonu, Statutu AK Srbije, ovom statutu i Kodeksu profesionalne etike advokata;

7) nesavesno zastupanje;

8) nevraćanje, na zahtev stranke, spisa i dokumenata;

9) neizvršenje i nepostupanje po odlukama organa komore;

10) nepostupanje po zahtevu organa komore;

11) ako uzastopno, neopravdano, izostane sa dve sednice organa advokatske komore u koji je izabran ili organa AK Srbije,

12) očigledno nedolično i uvredljivo ponašanje prema drugom advokatu, advokatskom pripravniku, protivnoj ili svojoj stranci, sudu, svedoku, veštaku, sudskom tumaču ili učesniku u postupku koji ima svojstvo službenog lica;

13) očigledno nedostojno ponašanje u javnim aktivnostima i u privatnom životu kada je dostupan uvidu i oceni javnosti, kojima se nanosi šteta ugledu advokature;

14) davanje netačnih podataka kojima se organi komore dovode u zabludu pri donošenju odluka;

15) nesavesno vršenje poslova privremenog zamenika, ili preuzimatelja advokatske kancelarije;

16) nesavesno vođenje poslova i neopravdan gubitak dokumentacije stranke;

17) neopravdano, van razumnog roka, zadržavanje novca naplaćenog za račun stranke;

18) kupovina na javnoj prodaji na kojoj zastupa stranku, stvari koje su izložene prodaji za svoj račun ili račun drugog lica;

19) povreda prava advokatskog pripravnika na praksi u advokatskoj kancelariji;

20) omogućavanje rada advokatskom pripravniku bez nadzora;

21) stavljanje pečata kancelarije na tuđe podneske;

22) neizvršavanje materijalnih obaveza prema komori;

23) davanje izjava u javnosti i istupanje u javnosti sračunato na reklamiranje i isticanje svoje ličnosti;

24) istovremeno zastupanje interesa dve stranke u postupku kada su im interesi suprotni;

25) zloupotreba poverenja stranke koju zastupa;

26) nelojalno preuzimanje stranke od drugih advokata;

27) bavljenje poslovima koji ne spadaju u poslove advokature, osim Zakonom o advokaturi dozvoljenih;

28) neopravdano odbijanje pružanja pravne pomoći;

29) zastupanje pred sudovima ili drugim organima koji vode postupak bez važeće advokatske legitimacije;

30) zastupanje pred nadležnim pravosudnim ili državnim organom pod dejstvom alkohola ili narkotika;

31) prekomerno ugovaranje nagrade ili naknade troškova protivno odredbama Tarife o nagradama i naknadi troškova za rad advokata ili traženje nagrade od stranke koju je dužan da zastupa besplatno;

32) odavanje poslovne tajne;

33) falsifikovanje zapisnika ili druge dokumentacije;

34) obavljanje advokature na neposredan ili posredan način za vreme privremenog odsustva ili privremene zabrane bavljenja advokaturom;

35) pribavljanje klijentele preko posrednika;

36) držanje filijale advokatske kancelarije;

37) neobaveštavanje AK Šapca o prekidu ili obustavi svog rada u roku od 30 dana od dana nastupanja promene;

38) ukoliko predsednik i potpredsednik AK Šapca ili bilo ko od članova Upravnog odbora AK Šapca, onemogući sazivanje skupštine AK Šapca;

39) ako članovi jednog organa onemogućavaju rad drugog organa;

40) teža povreda Kodeksa profesionalne etike advokata;

41) neprijavljivanje promene sedišta advokatske kancelarije;

42) ako advokat ili član advokatskog ortačkog društva se bavi advokaturom tokom privremene zabrane bavljenja ili privremenog prestanka prava na bavljenje advokaturom.

Član 164

Za lakše povrede dužnosti i ugleda advokature može se izreći opomena ili novčana kazna, a za teže povrede može se izreći novčana kazna ili mera brisanja iz imenika advokata, shodno članu 77. Zakona o advokaturi.

8. Nespojivi poslovi

Član 165

Advokat ne sme da se bavi poslovima koji su nespojivi sa ugledom i nezavisnošću advokature.

Advokat ne može imati drugu registrovanu samostalnu delatnost.

Advokat nema pravo da zasniva radni odnos, osim u advokatskom ortačkom društvu, da bude statutarni zastupnik, direktor ili predsednik upravnog odbora u pravnom licu, osim u sportskim, kulturnim i neprofitnim organizacijama pod uslovom da obavljanje te funkcije ne dovodi do sukoba interesa, član ili predsednik izvršnog odbora banke, zastupnik državnog kapitala, prokurista ili lice koje ima utvrđenu zabranu konkurencije.

Nespojivi poslovi sa ugledom i nezavisnošću advokature su i poslovi posredovanja u prometu roba i usluga, stečajnog upravnika, likvidacionog upravnika, sudskog veštaka, sudije, javnog tužioca, javnog pravobranioca, javnog beležnika, privatnog izvršitelja, ili poslovi u čijem obavljanju može doći do sukoba interesa.

9. Prestanak prava na bavljenje advokaturom

Član 166

Advokatu prestaje pravo na bavljenje advokaturom:

1) na lični zahtev, od dana koji je odredio u zahtevu, a u slučaju da u zahtevu za brisanje iz imenika advokata nije određen dan prestanka prava bavljenja advokaturom ili je određen dan koji prethodi danu podnošenja zahteva - od dana donošenja odluke o brisanju iz imenika advokata;

2) u slučaju smrti ili proglašenja za umrlog - danom smrti, odnosno proglašenja za umrlog;

3) u slučaju potpunog ili delimičnog lišenja poslovne sposobnosti - od dana pravnosnažnosti odluke nadležnog suda;

4) u slučaju izricanja disciplinske mere brisanja iz imenika advokata - od dana konačnosti odluke o brisanju iz imenika;

5) u slučaju izricanja mere bezbednosti zabrane bavljenja advokaturom u krivičnom postupku - od dana pravnosnažnosti presude nadležnog suda;

6) u slučaju osude za krivično delo koje ga čini nedostojnim za bavljenje advokaturom - od dana pravnosnažnosti presude nadležnog suda;

7) u slučaju osude za krivično delo na bezuslovnu kaznu zatvora u trajanju dužem od šest meseci - od dana stupanja na izdržavanje kazne, o čemu nadležnu advokatsku komoru obaveštava sud nadležan za izvršavanje krivičnih sankcija;

8) u slučaju da se ne bavi advokaturom neprekidno duže od šest meseci - od dana donošenja konačne odluke o brisanju iz imenika;

9) u slučaju zasnivanja radnog odnosa van advokature, upisa u registar preduzetnika, sticanja statusa statutarnog zastupnika, imenovanja za direktora ili predsednika upravnoga odbora u pravnom licu, osim u sportskim, kulturnim i neprofitnim organizacijama pod uslovom da obavljanje te funkcije ne dovodi do sukoba interesa, izbora ili imenovanja za člana ili predsednika izvršnog odbora banke, imenovanja za zastupnika državnog kapitala ili za prokuristu - od dana zasnivanja radnog odnosa, upisa u registar, imenovanja ili izbora;

10) u slučaju da ne zaključi ugovor o osiguranju od profesionalne odgovornosti - od dana donošenja konačne odluke o brisanju iz imenika;

11) u slučaju da advokatu upisanom u Upisnik A i Upisnik B imenika advokata, prestane svojstvo advokata ili mu bude zabranjen rad u matičnoj državi - od dana donošenja odluke nadležnog organa matične države.

Smatraće se da se advokat ne bavi advokaturom neprekidno duže od šest meseci, ako u tom roku nisu mogle da mu se dostave pismena na adresu sedišta advokatske kancelarije ili ako u tom roku ne izvršava materijalne obaveze prema AK Šapca, što se utvrđuje odlukom AK Šapca.

U slučaju prestanka prava na bavljenje advokaturom iz člana 83. Zakona o advokaturi, pre pokretanja postupka utvrđenja ispunjenosti uslova iz tog člana, nadležni organ AK Šapca dužan je da dostavi upozorenje advokatu o postojanju razloga za brisanje i ukaže na posledice.

Nakon konačnosti odluke o nastupanju uslova za brisanje iz imenika advokata, AK Šapca je dužna da u roku od 15 dana od dana nastupanja nekog od razloga za prestanak prava na bavljenje advokaturom iz stava 1. ovog člana, donese rešenje o brisanju iz imenika advokata, sprovede brisanje iz imenika advokata i imenuje preuzimatelja predmeta advokatske kancelarije.

Ako je advokat prestao da se bavi advokaturom na lični zahtev, ima pravo da sam predloži preuzimatelja svoje advokatske kancelarije.

Dostavljanje svih pismena sprovešće se u skladu sa odredbom ovog statuta o dostavljanju pismena u disciplinskom postupku.

Odredbe ovog člana shodno se primenjuju i na advokatske pripravnike.

Član 167

Rešenje o brisanju iz imenika advokata u slučajevima iz stava 1. tač. 1, 2. i 3. prethodnog člana, donosi predsednik AK Šapca.

U slučaju brisanja iz imenika advokata iz razloga propisanih članom 83. stav 1. tač. 4-11. Zakona o advokaturi rešenje o brisanju doneće predsednik AK Šapca, po konačnosti odluke Upravnog odbora AK Šapca da su ispunjeni uslovi za brisanje iz imenika advokata.

Protiv odluke Upravnog odbora AK Šapca o ispunjenosti uslova za brisanje iz imenika advokata iz stava 2. ovog člana, dozvoljena je žalba Upravnom odboru Advokatske komore Srbije u roku od 15 dana od dana prijema preko Upravnog odbora AK Šapca.

Protiv rešenja o brisanju iz imenika advokata iz stava 2. ovog člana, dozvoljena je posebna žalba Upravnom odboru Advokatske komore Srbije.

Član 168

Rešenje o brisanju advokatskog pripravnika i advokatskog pripravnika volontera iz odgovarajućeg imenika advokatskih pripravnika, donosi predsednik AK Šapca.

U slučaju brisanja iz imenika advokata zbog nebavljenja advokaturom duže od šest meseci, donosi se i rešenje o brisanju advokatskih pripravnika i advokatskih pripravnika volontera zaposlenih kod tog advokata.

Protiv rešenja o brisanju iz imenika advokatskih pripravnika i advokatskih pripravnika volontera, dozvoljena je žalba u roku od 15 dana od dana prijema Upravnom odboru AK Srbije.

Član 169

Po isteku dve godine od ispunjenog uslova za polaganje pravosudnog ispita, AK Šapca po službenoj dužnosti donosi rešenje o brisanju advokatskog pripravnika ili advokatskog pripravnika volontera iz odgovarajućeg imenika advokatskih pripravnika.

Osmi deo

PRAVA I DUŽNOSTI ADVOKATA

Član 170

Advokat je dužan:

1) da se stvarno i stalno bavi advokaturom;

2) da pravnu pomoć pruža stručno i savesno, u skladu sa Zakonom, Statutom AK Srbije, ovim Statutom i Kodeksom profesionalne etike advokata;

3) da čuva poslovnu tajnu;

4) da u profesionalnom radu i u privatnom životu koji je dostupan javnosti čuva ugled advokature.

Član 171

Advokat ima pravo da se advokaturom bavi na celoj teritoriji Republike Srbije.

Advokat ima pravo da se advokaturom bavi i na teritoriji strane države, u skladu sa potvrđenim međunarodnim ugovorima i propisima te države o pravu na rad stranih advokata.

Član 172

Advokat je dužan da stalno stiče i usavršava znanja i veštine potrebne za stručno, nezavisno, samostalno, delotvorno i etično obavljanje advokatske službe, u skladu sa programom stručnog usavršavanja koji donosi AK Srbije.

Advokat koji ima advokatskog pripravnika dužan je da mu obezbedi odgovarajuće uslove za rad i odluku u skladu sa svrhom pripravničke prakse, da sprovodi plan i program obuke i da nadzire njegov rad i stručno usavršavanje.

Član 173

Advokat slobodno odlučuje da li će prihvatiti prižanje pravne pomoći, osim u slučajevima predviđenim Zakonom o advokaturi, Statutom AK Srbije, ovim Statutom i Kodeksom profesionalne etike advokata.

Advokat ne može odbiti pružanje pravne pomoći ako ga kao zastupnika ili branioca u skladu sa zakonom postavi sud, drugi državni organ ili advokatska komora, osim ako postoje razlozi predviđeni Zakonom o advokaturi, Statutom AK Srbije, ovim Statutom i Kodeksom profesionalne etike advokata zbog kojih je dužan da odbije zastupanje.

Član 174

Advokat je dužan da odbije pružanje pravne pomoći:

1) ako je u istoj pravnoj stvari zastupao suprotnu stranku;

2) ako je bio advokatski pripravnik u advokatskoj kancelariji u kojoj se u istoj pravnoj stvari zastupa ili je zastupana suprotna stranka;

3) ako je član ili je bio član zajedničke advokatske kancelarije ili advokatskog ortačkog društva, u kojima se u istoj pravnoj stvari zastupa ili je zastupana suprotna stranka;

4) ako je u istoj pravnoj stvari postupao kao nosilac pravosudne funkcije ili službeno lice u državnom organu, organu teritorijalne autonomije ili organu jedinice lokalne samouprave;

5) ako su interesi stranke koja traži pravnu pomoć u suprotnosti sa njegovim interesima ili interesima njegovih bliskih srodnika, saradnika ili drugih stranaka, a što se propisuje statutom AK Srbije, ovim Statutom i Kodeksom profesionalne etike advokata;

6) ako postoje opravdani razlozi predviđeni Kodeksom profesionalne etike advokata;

7) u drugim slučajevima utvrđenim zakonom, Statutom AK Srbije, ovim Statutom i Kodeksom profesionalne etike advokata.

Član 175

Advokat je dužan da u skladu sa Zakonom o advokaturi, Statutom AK Srbije, ovim Statutom i Kodeksom profesionalne etike advokata, čuva kao profesionalnu tajnu i da se stara da to čine i lica zaposlena u njegovoj advokatskoj kancelariji, o svemu što mu je stranka ili njen ovlašćeni predstavnik poverio ili što je u predmetu u kome pruža pravnu pomoć na drugi način saznao ili pribavio, u pripremi, tokom i po prestanku zastupanja.

Obaveza čuvanja poslovne tajne nije vremenski ograničena.

Obaveza čuvanja poslovne tajne je garantovano ljudsko pravo stranke.

Način čuvanja advokatske tajne i postupanje u vezi sa poslovnom tajnom, bliže se uređuju Kodeksom profesionalne etike advokata.

Član 176

Advokata može zameniti advokatski pripravnik zaposlen u njegovoj kancelariji ili drugi advokat neposredno ili posredstvom svog advokatskog pripravnika, u skladu Zakonom o advokaturi, Zakonom o parničnom postupku, Zakonom o krivičnom postupku i drugim zakonima.

Za propuste advokatskog pripravnika odgovara advokat kod koga je advokatski pripravnik zaposlen.

Član 177

Advokat ima pravo na nagradu i naknadu troškova za svoj rad u skladu sa Tarifom, koju donosi Upravni odbor AK Srbije.

Obračun o nagradi i naknadi troškova advokata predstavlja verodostojnu ispravu u izvršnom postupku.

Član 178

Zabranjeno je reklamiranje advokata, zajedničke advokatske kancelarije i advokatskog ortačkog društva.

Zabrana reklamiranja i dopušteni način predstavljanja bliže se uređuju Kodeksom profesionalne etike Advokata.

Član 179

Advokat ima pravo da bira i da bude biran u organe AK Srbije i organe AK Šapca u skladu sa njihovim statutima.

Advokat ima pravo da, u skladu sa Statutom AK Srbije i ovim statutom, učestvuje u radu organa AK Srbije i AK Šapca u skladu sa njihovim statutima i drugim aktima AK Srbije i AK Šapca.

Advokati koji su izabrani za nosioce funkcija ili članove organa u AK Srbije i advokatskoj komori u sastavu AK Srbije, dužni su da se izjasne u roku od 15 dana, koju će funkciju vršiti u sledećem mandatnom periodu.

Član 180

Advokat je dužan da uredno plaća članarinu i ispunjava druge materijalne obaveze propisane odlukama organima AK Šapca.

Član 181

Advokat je dužan da stavi svoj potpis i pečat na svaku ispravu, podnesak i dopis koji je sastavio.

Član 182

Advokat je dužan da na zgradi na kojoj se nalazi advokatska kancelarija ima istaknutu tablu koja sadrži naziv "Advokat" i ime i prezime advokata.

Advokat - strani državljanin na tabli ističe naziv profesije i na jeziku matične države.

Član 183

Advokat ima pečat koji sadrži naziv "advokat", ime i prezime advokata i adresu sedišta advokatske kancelarije.

Član 184

Advokat može da ima samo jedno sedište kancelarije.

Advokat može pružati pravnu pomoć samo u svojoj kancelariji, osim kada zastupa na raspravama, pretresima, uviđajima, rekonstrukcijama, pregovorima ili na zaključenju pravnih poslova ili na drugim mestima kad za to priroda posla zahteva.

Izuzetno zbog posebnih okolnosti slučaja i prirode pravne pomoći, advokat može pružiti pravnu pomoć i u stanu ili poslovnoj prostoriji stranke.

Advokat je dužan da prijavi promenu sedišta svoje advokatske kancelarije sa teritorije AK Šapca u roku od 15 dana od dana promene sedišta.

U advokatskoj kancelariji, ne može da se obavlja bilo kakva druga delatnost osim poslova sudskog tumača.

Član 185

Advokatska kancelarija po svom izgledu i uređenju mora biti u skladu sa značajem i ugledom advokature i uslovima neophodnim za čuvanje poslovne tajne.

Razgovor sa strankom je poverljivog karaktera i njemu mogu prisustvovati advokat, stranka, advokatski pripravnik ili lice zaposleno u advokatskoj kancelariji i lice sa čijim se prisustvo saglasi stranka.

Advokat je dužan da spise vodi uredno i tačno, da ih čuva na način koji obezbeđuje poštovanje poslovne tajne.

Izgled advokatske table, izgled i oprema advokatske kancelarije, kao i neophodni tehnički uslovi za obavljanje advokatske službe biće uređeni posebnim pravilnikom.

Član 186

Po prestanku zastupanja advokat je dužan da, na zahtev stranke, istoj preda sve spise i isprave iz njenog predmeta.

Član 187

Advokat je dužan da čuva spise i isprave stranke u skladu sa Pravilnikom o čuvanju arhivske građe u advokatskim kancelarijama i advokatskim ortačkim društvima i Listom kategorija registratorskog materijala u advokatskim kancelarijama i advokatskim ortačkim društvima.

Deveti deo

PRAVA I DUŽNOSTI ADVOKATSKIH PRIPRAVNIKA

Član 188

Advokatski pripravnik ima pravo na odgovarajuće uslove rada i na obuku u skladu sa svrhom pripravničke vežbe i planom i programom pripravničke obuke koji donosi Advokatska komora Šapca.

Za vreme pripravničke vežbe advokatski pripravnik ima pravo na zaradu i ostala prava iz radnog odnosa, u skladu sa zakonom i ugovorom o radu.

Član 189

Advokatski pripravnik dužan je da radi po uputstvima i u okviru ovlašćenja dobijenih od advokata kod koga je na pripravničkoj vežbi, osim ako su ova suprotna Ustavu, zakonu, Statutu Advokatske komore Srbije, ovom Statutu i Kodeksu profesionalne etike advokata.

Pred državnim organom ili drugim licem, advokatski pripravnik može da zamenjuje samo advokata kod koga je na pripravničkoj vežbi, kako u slučaju kada taj advokat zastupa, tako i u slučaju kada taj advokat zamenjuje drugog advokata, u skladu sa zakonima.

Kada jedan advokat zamenjuje drugog advokata posredstvom svog pripravnika, advokatski pripravnik je dužan da, pod uslovima iz stava 1. ovog člana, postupa po nalozima zamenjivanog advokata.

Advokatski pripravnik ne može samostalno da se bavi poslovima advokature.

Na advokatskog pripravnika shodno se primenjuju odredbe Zakona o advokaturi, Statuta AK Srbije, ovog Statuta i Kodeksa profesionalne etike advokata o dužnostima i disciplinskoj odgovornosti advokata.

Član 190

Advokatskom pripravniku prestaje status pripravnika, ako ni posle dve godine od sticanja prava na polaganje pravosudnog ispita, ne položi pravosudni ispit, kao i na zahtev advokata principala ili pripravnika. Ukoliko pre isteka ugovora, prestane ugovorni odnos advokata principala i pripravnika, advokat principal dužan je da o tome obavesti AK Šapca.

Nakon položenog pravosudnog ispita pripravnički staž može trajati najduže još godinu dana, ali ne duže od roka iz stava 1. ovog člana.

Po isteku roka iz st. 1. i 2. ovog člana AK Šapca donosi rešenje o brisanju iz imenika advokatskih pripravnika, po službenoj dužnosti.

Član 191

Na advokatske pripravnike volontere shodno se primenjuju odredbe Zakona o advokaturi, Statuta AK Srbije, ovog Statuta i Kodeksa profesionalne etike advokata o advokatskim pripravnicima, kao i posebni propisi o volonterskom radu.

Za vreme pripravničkog staža, advokatski pripravnik volonter nema prava iz člana 59. stav 2. Zakona o advokaturi.

Deseti deo

OSIGURANJE OD PROFESIONALNE ODGOVORNOSTI

Član 192

Upravni odbor Advokatske komore Srbije za svaku godinu utvrđuje godišnju visinu minimalne sume za zaključenje ugovora o obaveznom osiguranju od profesionalne odgovornosti kod organizacije registrovane za ovu vrstu osiguranja, najkasnije do 30. oktobra tekuće godine za narednu godinu.

Član 193

AK Šapca može da zaključi ugovor o kolektivnom osiguranju od profesionalne odgovornosti za slučaj da AK Srbije ne zaključi takav ugovor, o čemu odlučuje Upravni odbor AK Šapca.

Advokati koji se opredele za zaključivanje ugovora o kolektivnom osiguranju od profesionalne odgovornosti dužni su da najkasnije do 31.12. tekuće godine za narednu godinu, dostave pismene izjave AK Srbije o saglasnosti i ovlašćenje da može u njihovo ime i za njihov račun da zaključi ugovor o kolektivnom osiguranju.

Ukoliko advokat ne dostavi izjavu i ovlašćenje iz prethodnog stava ovog člana u ostavljenom roku, smatraće se da se opredelio za zaključenje ugovora o individualnom obaveznom osiguranju od profesionalne odgovornosti i dužan je da najkasnije do 17.05. naredne godine dostavi dokaz o zaključenom ugovoru o obaveznom osiguranju od profesionalne odgovornosti prema minimalno propisanim uslovima iz odluke Upravnog odbora Advokatske komore Srbije.

Ugovor o kolektivnom osiguranju advokata zaključuje se na period od godinu dana i osigurani period počinje svakog 17.05., počev od 17.05.2012. kao dana početka primene odredbe člana 37. Zakona o advokaturi o obaveznom osiguranju advokata od profesionalne odgovornosti.

Ukoliko se advokat opredeli za zaključenje ugovora o kolektivnom osiguranju od profesionalne odgovornosti advokata, isti mora uplatiti na poslovni račun AK Šapca svake godine iznos godišnje premije osiguranja jednokratno, pre nego što Advokatska komora Šapca zaključi ugovor sa osiguravajućom kućom o kolektivnom osiguranju advokata.

U slučaju da advokat koji se opredelio za zaključenje ugovora o individualnom obaveznom osiguranju od profesionalne odgovornosti ne dostavi dokaz o tome do 17.05.2012, odnosno 17.05. svake naredne godine zaključio ugovor o osiguranju, tom advokatu prestaje pravo na bavljenje advokaturom.

Član 194

Ukoliko advokat ima neizmirene materijalne obaveze prema AK Šapca, ne može zaključiti ugovor o osiguranju od profesionalne odgovornosti preko kolektivne polise osiguranja.

Član 195

Advokat - strani državljanin koji upisan ili koji je podneo zahtev u upis u imenik advokata - stranih državljana Upisnik A ili Upisnik B mora zaključiti ugovor o osiguranju od profesionalne odgovornosti u Republici Srbiji, ukoliko polisa o osiguranju u matičnoj državi ne pokriva eventualne štete u obavljanju advokature na teritoriji Republike Srbije.

Dokaz o osiguranju od profesionalne odgovornosti advokat - strani državljanin mora dostavljati svake poslovne godine.

Advokat - strani državljanin ne može biti osiguran polisom o kolektivnom osiguranju advokata državljana Republike Srbije.

U slučaju da advokat - strani državljanin ne ispunjava obaveze u pogledu osiguranja od profesionalne odgovornosti advokata, na njega se primenjuju odredbe Zakona o advokaturi i ovog Statuta o prestanku prava na bavljenje advokaturom.

Jedanaesti deo

ADVOKATSKI ISPIT

Član 196

Polaganje advokatskog ispita je obavezno za sve kandidate pre podnošenja zahteva za upis u imenik advokata AK Šapca.

Advokatski ispit se sastoji iz provere znanja Zakona o advokaturi, Statuta AK Srbije, Statuta AK Šapca, Kodeksa profesionalne etike advokata, advokatske tarife, kao i poznavanje međunarodnih propisa koji se odnose na advokatsku profesiju.

Kandidat koji nije položio advokatski ispit stiče pravo na ponovno polaganje po proteku roka od 60 dana od neuspelog polaganja.

Član 197

Upravni odbor AK Šapca obrazuje Komisiju za polaganje advokatskog ispita i imenuje predsednika i članove Komisije.

Komisija za polaganje advokatskog ispita sastoji se od predsednika i 2 člana.

Predsednik i članovi Komisije imaju svoje zamenike.

Za predsednika i člana Komisije za polaganje advokatskog ispita može biti imenovan advokat koji ispunjava sledeće uslove:

1) najmanje 15 godina neprekidnog staža u advokaturi pre imenovanja,

2) da je pre imenovanja najmanje 1 mandat radio u organima Advokatske komore Srbije ili AK Šapca,

3) da mu nije izricana disciplinska mera 10 godina koje prethode imenovanju,

4) da nije krivično osuđivan za krivično delo koje bi ga činilo nedostojnim za bavljenje advokaturom,

5) da nije član organa političke stranke.

Član 198

Način rada i odlučivanja Komisije za polaganje advokatskog ispita uređuje se posebnim Pravilnikom koji donosi AK Šapca.

Član 199

Način polaganja advokatskog ispita, ocenjivanje kandidata i izgled uverenja o položenom advokatskom ispita uređuje se pravilnikom za polaganje advokatskog ispita Advokatske komore Srbije.

Kandidati advokatski ispit polažu pred ispitnom komisijom koja se sastoji od tri člana i koju imenuje predsednik Komisije za polaganje advokatskog ispita AK Šapca.

Uverenje o položenom advokatskom ispitu izdaje AK Šapca na osnovu izveštaja svoje Komisije za polaganje advokatskog ispita.

Uverenje o položenom advokatskom ispitu potpisuju predsednik Komisije za polaganje advokatskog ispita i predsednik AK Šapca pred čijom komisijom je kandidat ispit položio.

Član 200

Kandidati snose troškove polaganja advokatskog ispita.

Iz novčanih sredstava ostvarenih po st. 1. ovog člana obezbeđuju se sredstva za tehničku pripremu i organizovanje ispita, troškove ispitivača i izdavanje uverenja.

Dvanaesti deo

ADVOKATSKA LEGITIMACIJA I LEGITIMACIJA ADVOKATSKOG PRIPRAVNIKA

1. Advokatska legitimacija

Član 201

AK Šapca, na dan položene advokatske zakletve, donosi rešenje o upisu u imenik advokata i izdaje advokatsku legitimaciju.

Advokatska legitimacija overena za tekuću godinu služi kao dokaz svojstva advokata.

Advokatska legitimacija sadrži ime i prezime advokata, njegovu fotografiju, redni broj, dan, mesec i godinu upisa u imenik advokata, važnost advokatske legitimacije, kao i druge podatke od značaja za utvrđivanje svojstva advokata predviđene opštim aktom AK Šapca. Služba AK Šapca ne može izdavati potvrde i uverenja advokatima koji nisu izmirili dospele obaveze na ime članarine, kao ni advokatskim pripravnicima čiji principali nisu izmirili ovu obavezu.

Važnost advokatske legitimacije se neće produžiti za tekuću godinu, niti zameniti advokatu koji nije isplatio dospelu članarinu, do dana podnošenja legitimacije na overu odnosno podnošenja zahteva za zamenu.

Advokatska legitimacije se neće overiti, niti zameniti advokatu, koji se nalazi na privremenom odsustvu ili kome je izrečena mera zabrane bavljenja advokaturom.

Rešenje o privremenom odsustvu uručiće se advokatu pošto AK Šapca preda advokatsku legitimaciju i legitimaciju advokatskog pripravnika koji je kod njega na vežbi.

Advokatska legitimacije će se vratiti advokatu po isteku privremenog odsustva.

2. Legitimacija advokatskog pripravnika

Član 202

AK Šapca, na dan položene zakletve advokatskog pripravnika, donosi rešenje o upisu u imenik advokatskih pripravnika i izdaje legitimaciju advokatskog pripravnika.

Legitimacija advokatskog pripravnika sadrži ime i prezime advokatskog pripravnika, njegovu fotografiju, redni broj, dan, mesec i godinu upisa u imenik advokatskih pripravnika, važnost legitimacije advokatskog pripravnika, kao i druge podatke od značaja za utvrđivanje svojstva advokatskog pripravnika predviđene opštim aktom AK Šapca.

Legitimacija advokatskog pripravnika se neće overiti niti zameniti advokatskom pripravniku koji je na vežbi kod advokata koji se nalazi na privremenom odsustvu ili mu je izrečena mera privremene zabrane bavljenja advokaturom.

Trinaesti deo

SARADNJA AK ŠAPCA SA DRUGIM ORGANIZACIJAMA, ORGANIMA I ADVOKATSKIM KOMORAMA

Član 203

Saradnja AK Šapca sa drugim pravnim subjektima pored pružanja stručne pomoći, ostvaruje se i radi unapređenja njenog delovanja i ostvarivanja njene uloge i zaštite ustavnosti i zakonitosti u sledećem:

- zaključivanjem Ugovora o obuci pripravničkog kadra tih subjekata u advokaturi i advokatskih pripravnika u njima,

- uključivanjem advokata u rad organa tih subjekata, a naročito stručnih udruženja i njihovih asocijacija u kojima svojom aktivnošću mogu da doprinesu razvoju pravnog sistema.

Član 204

AK Šapca sarađuje sa sudovima opšte i posebne nadležnosti, javnim tužilaštvima pravobranilaštvima, upravnim organima i drugim organizacijama na svom području, razmenom informacija, organizovanjem zajedničkih sastanaka i drugim oblicima konsultacija radi razmatranja pitanja od zajedničkog interesa za ostvarivanje ustavnosti i zakonitosti i otklanjanja svih negativnih pojava u postupku primene zakona i drugih propisima u sudskim postupcima i advokaturi u skladu sa svojim opštim aktima, programima rada i tekućim potrebama.

Član 205

AK Šapca sarađuje sa drugim Advokatskim komorama u zemlji i inostranstvu.

AK Šapca prema Advokatskoj komori Srbije ima prava i dužnosti utvrđene Zakonom i Statutom Advokatske komore Srbije.

Izveštaje i podatke o svom radu i položaju advokature i drugim značajnim pitanjima, AK Šapca dostavlja na sopstvenu inicijativu ili na njen zahtev Advokatskoj komori Srbije.

Četrnaesti deo

OBLICI AKTIVNOSTI ADVOKATA I ADVOKATSKIH PRIPRAVNIKA

Član 206

U ostvarivanju prava i dužnosti AK Šapca pored rada i odlučivanja u organima AK Šapca, advokati i advokatski pripravnici mogu organizovati odbore i druge oblike rada: stručnog usavršavanja, posebne zainteresovanosti za određene oblasti prava i drugih aktivnosti, razmatranjem određenih tema i davanjem inicijativa nadležnim organima AK Šapca, ostvarivanjem saradnje sa organima pravosuđa i uprave na određenom području i dr.

Član 207

Advokati i advokatski pripravnici obrazuju sekcije samoinicijativno i prijavljuju početak rada Upravnom odboru AK Šapca.

Upravni odbor AK Šapca prati rad sekcije i stara se o ostvarivanju uslova za njihov rad.

Način rada sekcija i postupanja sa njihovim inicijativama bliže se uređuje Poslovnikom o radu Upravnog odbora.

Član 208

Advokatski pripravnici mogu osnovati svoju sekciju radi razmatranja pitanja od značaja za njihov status, stručno usavršavanje i drugo.

Inicijative sekcije advokatskih pripravnika razmatra Upravni odbor AK Šapca.

Član 209

Stručno usavršavanje i razmena iskustva vrši se kroz poseban vid aktivnosti radom Advokatske tribine AK Šapca.

O radu Advokatske tribine stara se Upravni odbor AK Šapca.

Petnaesti deo

MATERIJALNO I FINANSIJSKO POSLOVANJE ADVOKATSKE KOMORE

Materijalno poslovanje

Član 210

AK Šapca finansira se samostalno.

Sredstva AK Šapca su nepokretnosti, inventar i prihodi.

Član 211

Materijalno poslovanje AK Šapca vrši se na osnovu godišnjeg plana prihoda i rashoda koji utvrđuje Upravni odbor AK Šapca najkasnije do dana usvajanja godišnjeg računa AK Šapca za prethodnu poslovnu godinu.

Član 212

Izvori finansiranja AK Šapca su:

1) upisnina u imenik advokata AK Šapca, čiju visinu određuje Upravni odbor AK Srbije,

2) članarina i drugi doprinosi čiju visinu utvrđuju Upravni odbor AK Šapca,

3) iznosi naplaćenih novčanih kazni u disciplinskom postupku,

4) donacije,

5) prihod po osnovu premija osiguranja advokata u slučaju kolektivnog osiguranja advokata od profesionalne odgovornosti,

6) prihod od troškova polaganja advokatskog ispita,

7) prihod od kamata po osnovu oročavanja slobodnih novčanih sredstava AK Šapca

8) i drugi prihodi.

Član 213

Advokat je dužan da AK Šapca plaća članarinu i druge materijalne obaveze.

Odluka AK Šapca o visini dugovanja po osnovu članarine, visine troškova upisa i drugih redovnih materijalnih obaveza advokata prema AK Šapca, ima svojstvo verodostojne isprave u izvršnom postupku.

Član 214

AK Šapca raspolaže sredstvima u skladu sa Zakonom, Statutom AK Srbije i ovim Statutom.

AK Šapca može sredstva upotrebiti za:

1) svoje redovne aktivnosti;

2) osiguranje advokata od profesionalne odgovornosti;

3) pribavljanje imovine i imovinskih prava;

4) članarinu Advokatskoj komori Srbije;

5) zarade zaposlenih u stručnoj službi;

6) pomoć advokatima;

7) humanitarne svrhe,

8) druge svrhe u skladu sa zakonom i Statutom.

Član 215

Upravni odbora AK Šapca, po potrebi određuje lica koja su, pored predsednika AK Šapca, ovlašćena za potpisivanje finansijskih dokumenata.

Predsednik AK Šapca u okviru rashoda za potrebe AK Šapca, slobodno raspolaže sredstvima AK Šapca najviše do iznosa u dinarskoj protivvrednosti 500 evra mesečno, po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate.

Šesnaesti deo

OPŠTI AKTI

Član 216

Opšti akti AK Šapca su:

1) Statut AK Šapca,

2) Poslovnik o radu Skupštine AK Šapca,

3) Pravilnik o sistematizaciji radnih mesta i o radu za stručnu službu AK Šapca.

Član 217

Inicijativu za donošenje ili izmenu statuta ili drugog opšteg akta AK Šapca može podneti svaki advokat član AK Šapca. Upravni odbor AK Šapca odlučuje zaključkom o prihvatanju ili odbijanju inicijative za izmenu Statuta AK Šapca ili drugog opšteg akta AK Šapca i o razlozima za odbijanje, obaveštava podnosioca inicijative u roku od 30 dana od dana donošenja zaključka.

Član 218

Ukoliko Upravni odbor AK Šapca prihvati inicijativu za izmenu Statuta ili drugog opšteg akta AK Šapca, formiraće Komisiju koja će sačiniti nacrt statuta ili drugog opšteg akta.

Upravni odbor AK Šapca utvrđuje nacrt statuta ili drugog opšteg akta i dostavlja ga na javnu diskusiju advokatima članovima AK Šapca.

Javna rasprava o nacrtu iz stava 2. ovog člana traje 30 dana od dana donošenja odluke Upravnog odbora AK Šapca o utvrđivanju nacrta Statuta ili drugog opšteg akta AK Šapca.

Član 219

Nakon završetka javne rasprave, Upravni odbor AK Šapca utvrđuje predlog Statuta ili drugog opšteg akta i predlaže predsedniku AK Šapca da u roku određenim ovim Statutom sazove Skupštinu AK Šapca radi odlučivanja o predlogu za donošenje ili izmenu Statuta ili drugog opšteg akta AK Šapca.

Upravni odbor AK Šapca prilikom utvrđivanja predloga iz stava 1. ovog člana razmatra mišljenja, primedbe i predloge iz javne rasprave i daje razloge zbog čega nije usvojio određene primedbe i predloge.

Skupština AK Šapca prilikom pretresa predloga ili izmena Statuta AK Šapca, a Upravni odbor AK Šapca prilikom pretresa predloga drugog opšteg akta, postupa sa pismenim i obrazloženim primedbama i predlozima po proceduri propisanoj za amandmane, koji mogu biti dostavljeni najkasnije tri dana pre dana održavanja Skupštine.

Član 220

Skupština AK Šapca odluku o usvajanju predloga Statuta ili predloga izmena i dopuna Statuta AK Šapca donosi većinom prisutnih članova na Skupštini AK Šapca.

Upravni odbor AK Šapca odluku o usvajanju drugih opštih akata donosi većinom glasova prisutnih.

Član 221

Najmanje jedanput godišnje organi AK Šapca sastavljaju i podnose pismene izveštaje o svom radu Skupštini AK Šapca.

Član 222

Obaveštavanje članstva o održavanju sednica organa AK Šapca vrši se ličnom dostavom pismenim putem, isticanjem akta o sazivu na informativnom panou, oglasnoj tabli ili na drugi način.

Upravni odbor AK Šapca dužan je da na prigodan način redovno objavljuju izveštaje (zapisnike) sa svojih sednica, kao i da obaveštava o drugim bitnim aktivnostima koje su od interesa za profesiju.

Član 223

AK Šapca može da ima prezentaciju na Internetu.

Biblioteka

Član 224

AK Šapca ima biblioteku u kojoj prikuplja i čuva stručnu literaturu.

Sedamnaesti deo

PRAZNICI I PRIZNANJA

Član 225

"Dan Advokatske komore Šapca" je 30. septembar, kao dan osnivanja AK Šapca 1972. godine.

AK Šapca ima svoju slavu, "Sveti Justin Filozof", koja se proslavlja 14. juna.

Član 226

AK Šapca povodom dana AK Šapca dodeljuje priznanja.

Priznanja su:

- "Plaketa Advokatske komore Šapca" i

- "Povelja Advokatske komore Šapca".

U znak priznanja advokatima za postignute izuzetne rezultate u vršenju advokature, za njen razvoj kao i onima van advokature, koji su svojim ličnim doprinosom uticali na razvoj i napredak advokature dodeljuju se "Plaketa Advokatske komore Šapca".

"Povelja Advokatske komore Šapca", kao najviše priznanje AK Šapca dodeljuje se za zapažen dugogodišnji rad u advokaturi, u organima Advokatske komore Srbije i AK Šapca, kao i za uspešno obavljanje drugih društvenih poslova u okviru advokature, profesionalnih udruženja i organizacija.

Obrazloženi predlog za dodelu priznanja donosi Upravni odbor AK Šapca po sopstvenoj inicijativi ili na osnovu obrazloženog predloga člana AK Šapca.

Upravni odbor AK Šapca donosi odluku o dodeli priznanja AK Šapca, i vodi registar nosilaca priznanja AK Šapca.

Osamnaesti deo

STRUČNA SLUŽBA AK ŠAPCA

Član 227

Stručno administrativne i pomoćne poslove za potrebe AK Šapca obavlja sekretar komore i potreban broj izvršilaca-radnika.

Zbog obima i složenosti posla, po isteku radnog veka sadašnje službenice u sedištu AK Šapca, stručno administrativne poslove u sedištu AK Šapca obavljaće profesionalni sekretar AK Šapca, koji mora imati završen pravni fakultet i položen pravosudni ispit.

Zaposleni u službi imaju sva prava utvrđena pozitivnim propisima i odlukama organa AK Šapca.

Uslovi za zasnivanje radnog odnosu u stručno - administrativnoj službi AK Šapca bliže se uređuju Pravilnikom o sistematizaciji radnih mesta u AK Šapca.

Devetnaesti deo

PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE

Član 228

Na sve što nije regulisano ovim Statutom primenjivaće se odredbe Zakona o Advokaturi i Statuta AK Srbije.

Član 229

Prva skupština po ovom Statutu konstituisaće se tokom 2013. godine. Pravo glasa na izborima za predstavnike u Skupštini AK Šapca imaju svi članovi AK Šapca. Posle konstituisanja predstavničke Skupštine AK Šapca, pravo glasa u njoj imaju samo predstavnici u Skupštini AK Šapca.

Član 230

Na prvoj izbornoj Skupštini, nakon stupanja na snagu ovog Statuta, na način predviđen ovim Statutom, biće izabrani predsednik i potpredsednik Advokatske komore Šapca. Na svim narednim izbornim Skupštinama Advokatske komore Šapca koje se održavaju svake četvrte godine biće izvršen samo izbor potpredsednika AK Šapca.

Dotadašnji potpredsednik AK Šapca postaje predsednik AK Šapca.

Član 231

Stupanjem na snagu ovog Statuta, prestaje da važi Statut AK Šapca usvojen na Skupštini AK Šapca održanoj 30. septembra 2006. godine.

Član 232

Ovaj Statut stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom listu Grada Šapca", oglasnim tablama i informativnim panoima AK Šapca u Valjevu, Loznici i Šapcu.