Informacije o izmenama, dopunama, važenju, prethodnim verzijama ili napomenama propisa, kao i o drugim dokumentima koji su relacijski povezani sa propisom možete saznati na linku OVDE.

Email Print

ZAKON
O INVESTICIONIM FONDOVIMA

("Sl. glasnik RS", br. 46/2006, 51/2009, 31/2011 i 115/2014)

 

I OSNOVNE ODREDBE

Predmet uređivanja

Član 1

Ovim zakonom uređuje se:

1) organizovanje i upravljanje otvorenim investicionim fondovima (u daljem tekstu: otvoreni fond);

2) osnivanje i upravljanje zatvorenim investicionim fondovima (u daljem tekstu: zatvoreni fond);

3) osnivanje i upravljanje privatnim investicionim fondovima (u daljem tekstu: privatni fond);

4) osnivanje, delatnost i poslovanje društva za upravljanje investicionim fondovima (u daljem tekstu: društvo za upravljanje);

5) poslovi i dužnosti kastodi banke, u smislu ovog zakona;

6) nadležnost Komisije za hartije od vrednosti (u daljem tekstu: Komisija);

7) druga pitanja od značaja za oblast investicionih fondova.

Značenje pojedinih pojmova

Član 2

Pojedini pojmovi, u smislu ovog zakona, imaju sledeća značenja:

1) društvo za upravljanje - privredno društvo čija je osnovna delatnost upravljanje investicionim fondom, u skladu sa ovim zakonom;

2) investicioni fond - institucija kolektivnog investiranja u okviru koje se prikupljaju i ulažu novčana sredstva u različite vrste imovine sa ciljem ostvarenja prihoda i smanjenja rizika ulaganja;

3) kastodi banka - banka koja vodi račun investicionog fonda i obavlja druge kastodi usluge za račun investicionog fonda, a u pogledu sredstava investicionog fonda postupa samo po nalozima društva za upravljanje koji su u skladu sa zakonom i prospektom investicionog fonda;

4) član, odnosno akcionar investicionog fonda - fizičko ili pravno lice na čije ime su registrovane investicione jedinice, odnosno akcije investicionog fonda;

5) investiciona jedinica - srazmerni obračunski udeo u ukupnoj neto imovini investicionog fonda;

6) kvalifikovano učešće - posredno ili neposredno učešće u društvu za upravljanje koje predstavlja najmanje 10% kapitala, odnosno glasačkih prava ili koje omogućava ostvarenje značajnog uticaja na upravljanje društvom za upravljanje u kojem postoji takvo učešće. Za utvrđivanje glasačkih prava u smislu ove odredbe primenjuju se odredbe o značajnim učešćima zakona kojim se uređuje tržište kapitala;

7) prospekt - osnovni dokument investicionog fonda koji potencijalnim investitorima pruža potpune i jasne informacije za donošenje odluke o ulaganju;

7a) skraćeni prospekt - kratak dokument koji sadrži ključne informacije za investitore i koje su, kao takve, jasno naznačene u skraćenom prospektu. Ključne informacije za investitore moraju sadržati odgovarajuće informacije o najvažnijim karakteristikama fonda, kao što su vrste ulaganja i mogući rizici, a koje omogućavaju investitorima da donesu utemeljenu odluku o predloženom ulaganju;

8) član uprave je direktor ili član nadzornog odbora u smislu zakona kojim se uređuju privredna društva;

9) portfolio fonda čini imovina u koju investicioni fond ulaže u skladu sa odredbama ovog zakona.

Pojmovi: bliska povezanost, finansijski instrument, hartije od vrednosti, regulisano tržište, multilateralna trgovačka platforma (MTP), OTC tržište, kliring, saldiranje i insajderska informacija imaju značenje kako je određeno zakonom kojim se uređuje tržište kapitala.

Zabrana upotrebe pojma "investicioni fond"

Član 3

Pravno lice i preduzetnik ne mogu koristiti pojam "investicioni fond" niti pojam izveden iz tog pojma u svom poslovnom imenu ili nazivu, odnosno nazivu svog proizvoda ili usluge, osim ako te pojmove koriste na osnovu odredaba ovog zakona.

II DRUŠTVO ZA UPRAVLJANJE

Pravna forma

Član 4

Društvo za upravljanje osniva se isključivo kao dvodomno akcionarsko društvo koje nije javno društvo u smislu zakona kojim se uređuje tržište kapitala.

Na društva za upravljanje primenjuju se odredbe zakona kojim se uređuju privredna društva i odredbe zakona kojim se uređuje tržište kapitala, osim ako ovim zakonom nije drukčije određeno.

Društvo za upravljanje ne može biti ciljno društvo u smislu zakona kojim se uređuje preuzimanje akcionarskih društava.

Delatnost društva za upravljanje

Član 5

Društvo za upravljanje:

1) organizuje i upravlja otvorenim fondom;

2) osniva i upravlja zatvorenim fondom;

3) upravlja privatnim fondom;

4) obavlja i druge poslove u skladu sa zakonom kojim se uređuje tržište kapitala.

Kada društvo za upravljanje obavlja poslove upravljanja portfoliom za klijenta, u smislu zakona kojim se uređuje tržište kapitala, nije dozvoljeno ulaganje sredstava iz portfolia za kupovinu investicionih jedinica otvorenog fonda kojim to društvo upravlja, bez prethodne saglasnosti klijenta.

Društvo za upravljanje ne može obavljati drugu delatnost osim delatnosti navedenih u stavu 1. ovog člana.

Društvo za upravljanje upravlja investicionim fondom donošenjem investicionih odluka i vršenjem administrativnih i marketinških poslova i aktivnosti.

Društvo za upravljanje može poveriti obavljanje administrativnih i marketinških poslova i aktivnosti drugim licima pri čemu se odgovornost društva za upravljanje ne isključuje, a pod uslovom da:

1) obavesti Komisiju o poveravanju poslova;

2) obezbedi mere za kontinuiran nadzor nad tako poverenim poslovima;

3) u prospektu fonda se navedu poslovi i lica kojima se ovi poslovi poveravaju;

4) ispuni druge uslove propisane odgovarajućim aktom Komisije.

Društvo za upravljanje može da organizuje, osniva i upravlja sa više investicionih fondova.

Društvo za upravljanje je dužno da se u svom poslovanju pridržava odredaba zakona kojim se uređuje tržište kapitala, pravila sigurnog i dobrog poslovanja, korišćenja i saopštavanja insajderskih informacija.

Pravo glasa na osnovu akcija koje čine imovinu investicionog fonda ostvaruje društvo za upravljanje koje upravlja investicionim fondom.

Ograničenje poslovanja

Član 6

Društvo za upravljanje ne može imati učešće u kapitalu i upravljanju drugim pravnim licima, osim ukoliko je to propisano ovim zakonom.

Društvo za upravljanje može da stiče investicione jedinice, odnosno akcije investicionog fonda, i to najviše do 20% neto vrednosti imovine fonda.

Visina osnovnog kapitala

Član 7

Novčani deo osnovnog kapitala društva za upravljanje prilikom osnivanja iznosi najmanje 125.000 (stodvadesetpethiljada) evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan uplate.

Novčani deo osnovnog kapitala uplaćuje se na privremeni račun kod banke u celosti pre upisa društva za upravljanje u registar privrednih subjekata.

Društvo za upravljanje dužno je da u svom poslovanju obezbedi da novčani deo osnovnog kapitala društva uvek bude u visini koja nije manja od dinarske protivvrednosti 125.000 (stodvadesetpethiljada) evra.

U toku poslovanja društva za upravljanje novčani deo osnovnog kapitala se može držati i u hartijama od vrednosti sa rokom dospeća do jedne godine čiji je izdavalac Republika Srbija (u daljem tekstu: Republika) ili Narodna banka Srbije.

Kada adekvatna visina kapitala padne ispod iznosa propisanog stavom 3. ovog člana, Komisija nalaže društvu za upravljanje da u određenom roku otkloni odstupanja.

Komisija bliže propisuje način izračunavanja adekvatnosti kapitala društva za upravljanje, naročito u slučaju kada je došlo do značajne promene u poslovanju društva za upravljanje u prethodnoj godini, odnosno kada društvo za upravljanje posluje kraće od godinu dana, kao i način i rokove izveštavanja Komisije.

Organizaciona i tehnička osposobljenost

Član 8

Društvo za upravljanje je dužno da angažuje najmanje jednog portfolio menadžera zaposlenog na neodređeno vreme.

Uprava društva za upravljanje donosi odluke i druge pravne akte kojima se definiše investiciona politika i investicioni cilj investicionog fonda, a portfolio menadžer sprovodi navedenu politiku, odnosno cilj, donosi odgovarajuće odluke o pojedinačnim ulaganjima i za svoj rad odgovara upravi društva.

Društvo za upravljanje je dužno da ispuni minimalne uslove organizacione, kadrovske i tehničke osposobljenosti, koje propisuje Komisija.

Na izdavanje i oduzimanje dozvole za obavljanje poslova portfolio menadžera shodno se primenjuju odredbe zakona kojim se uređuje tržište kapitala.

Upotreba poslovnog imena

Član 9

U poslovnom imenu društva za upravljanje moraju biti sadržane reči "društvo za upravljanje investicionim fondom".

Pravno lice koje nije dobilo dozvolu za rad društva za upravljanje, ne može koristiti u pravnom prometu naziv "društvo za upravljanje investicionim fondom" ili drugi sličan naziv.

Zahtev za izdavanje dozvole za rad

Član 10

Lice koje namerava da osnuje društvo za upravljanje dužno je da podnese Komisiji zahtev za izdavanje dozvole za rad društva za upravljanje (u daljem tekstu: dozvola za rad).

Domaća i strana fizička i pravna lica mogu osnovati društvo za upravljanje. Jedno domaće i strano fizičko i pravno lice i sa njim blisko povezana lica ne može imati kvalifikovano učešće u više od jednog društva za upravljanje.

Domaće pravno lice sa većinskim državnim, odnosno društvenim kapitalom ili drugo sa njim blisko povezano lice, ne može biti osnivač društva za upravljanje.

Izuzetno od stava 3. ovog člana, banke i društva za osiguranje sa većinskim državnim, odnosno društvenim kapitalom mogu biti osnivači društva za upravljanje.

Lica iz stava 1. ovog člana koja, prilikom osnivanja ili u toku poslovanja društva za upravljanje, stiču kvalifikovano učešće moraju ispunjavati uslove iz člana 11. stav 1. tačka 4) ovog zakona.

Komisija donosi rešenje o izdavanju dozvole za rad i vodi Registar društava za upravljanje.

Uz zahtev za izdavanje dozvole za rad podnosi se:

1) osnivački akt društva za upravljanje;

2) dokaz o uplati osnovnog kapitala na privremeni račun kod banke;

3) dokaz o poreklu osnivačkog kapitala;

4) pravila poslovanja društva za upravljanje;

5) organizacioni dijagram društva za upravljanje;

6) spisak akcionara po prezimenu, imenu i adresi, odnosno izvod iz registra privrednih subjekata za pravna lica - akcionare društva za upravljanje, odnosno overeni prevod izvoda iz registra za strana pravna lica;

7) dokaz o organizacionoj, kadrovskoj i tehničkoj osposobljenosti;

8) spisak predloženih članova uprave.

Kada su osnivači društva za upravljanje banke, društva za osiguranje, druge finansijske institucije, odnosno lica kontrolisana od njih, pored dokumentacije iz stava 7. ovog člana podnosilac zahteva dužan je da Komisiji dostavi i izveštaj o bonitetu izdat od strane domaćeg, odnosno stranog organa nadležnog za kontrolu poslovanja banaka, društava za osiguranje i drugih finansijskih institucija.

Izdavanje dozvole za rad

Član 11

Komisija izdaje dozvolu za rad kada utvrdi valjanost zahteva iz člana 10. ovog zakona i kada proceni da:

1) je poreklo osnovnog kapitala jasno i nesumnjivo na osnovu priloženih dokaza;

2) su dokazi iz člana 10. stav 7. ovog zakona uverljivi;

3) struktura blisko povezanih lica nije takva da onemogućava efikasno vršenje nadzora nad poslovanjem;

4) se na osnovu dobijenih informacija može zaključiti da su lica koja poseduju kvalifikovano učešće podobna i pouzdana.

Komisija donosi rešenje o izdavanju dozvole za rad u roku od 30 dana od dana podnošenja zahteva, pošto utvrdi da su ispunjeni uslovi utvrđeni ovim zakonom i da će biti obezbeđena adekvatna zaštita interesa članova, odnosno akcionara investicionog fonda.

Kada Komisija odbije zahtev za izdavanje dozvole, dužna je da dostavi podnosiocu zahteva rešenje o odbijanju zahteva za izdavanje dozvole sa pisanim obrazloženjem.

Kada u društvu za upravljanje novo lice namerava da stekne kvalifikovano učešće dužno je da prethodno obavesti Komisiju koja vrši procenu iz stava 1. ovog člana i daje saglasnost.

Na sticanje kvalifikovanog učešća u društvu za upravljanje shodno se primenjuju odredbe zakona kojim se uređuje tržište kapitala.

Lice koje stekne kvalifikovano učešće suprotno odredbama ovog zakona, odnosno bez saglasnosti Komisije, gubi pravo glasa po osnovu tako stečenih akcija.

Bliže uslove za određivanje kriterijuma podobnosti i pouzdanosti lica koja stiču kvalifikovano učešće, odnosno članova uprave i direktora društva za upravljanje, utvrđuje Komisija.

Uprava društva za upravljanje

Član 12

Na organe društva za upravljanje shodno se primenjuju odredbe zakona kojim se uređuju privredna društva, ukoliko ovim zakonom nije drukčije određeno.

Za direktora i člana uprave društva za upravljanje može biti izabrano lice koje nije pravnosnažno osuđivano za krivična dela protiv radnih odnosa, privrede, imovine, pravosuđa, javnog reda i pravnog saobraćaja, službene dužnosti, mita i korupcije, kao ni za krivična dela i privredne prestupe utvrđene zakonima kojima se uređuje tržište kapitala, privatizacija, delatnost osiguranja, banaka i drugih finansijskih organizacija.

Direktor i član uprave društva za upravljanje ne može biti lice koje je:

1) član uprave ili zaposleni drugog društva za upravljanje;

2) član uprave ili zaposleni kastodi banke sa kojom je društvo za upravljanje zaključilo ugovor;

3) funkcioner, postavljeno, odnosno imenovano lice ili državni službenik;

4) blisko povezano lice sa licima iz tač. 1) i 2) ovog stava.

Članovi uprave društva za upravljanje moraju imati visoku školsku spremu, s tim da direktor i najmanje jedna polovina članova uprave moraju imati najmanje tri godine radnog iskustva stečenog u obavljanju poslova u vezi sa hartijama od vrednosti u skladu sa aktom Komisije.

Davanje saglasnosti na izbor člana uprave društva za upravljanje

Član 13

Komisija daje saglasnost na izbor predloženih članova uprave i direktora društva za upravljanje.

Komisija donosi rešenje o davanju saglasnosti na izbor predloženih članova uprave i direktora društva za upravljanje na osnovu dokaza da su ispunjeni uslovi utvrđeni u članu 12. ovog zakona i kada proceni da su predloženi članovi uprave i direktor podobni i pouzdani.

U slučaju kada Komisija donosi rešenje o izdavanju dozvole za rad društvu za upravljanje, istovremeno donosi i rešenje o davanju saglasnosti na izbor člana uprave društva za upravljanje.

Povlačenje saglasnosti na izbor člana uprave društva za upravljanje

Član 14

Komisija povlači saglasnost za izbor direktora, odnosno člana uprave društva za upravljanje kada utvrdi da je:

1) odluka doneta na osnovu neistinitih i netačnih podataka;

2) u međuvremenu prestao da ispunjava uslove iz člana 12. ovog zakona;

3) izvršio težu povredu odredaba ovog zakona, pravila poslovnog morala, savesnog poslovanja i pravila o upravljanju rizikom ili na drugi način teže ugrozio interese članova, odnosno akcionara investicionog fonda kojim upravlja to društvo za upravljanje;

4) pravnosnažnim rešenjem oglašen poslovno nesposobnim.

Od dana dostavljanja rešenja kojim mu je povučena saglasnost, direktor, odnosno član uprave ne može vršiti bilo kakvu funkciju u društvu za upravljanje.

Uprava društva za upravljanje je dužna da, najkasnije u roku od petnaest dana od dana dostavljanja rešenja iz stava 2. ovog člana, predloži nove članove uprave, odnosno direktora.

Poslovna tajna

Član 15

Direktor i članovi uprave društva za upravljanje, zaposlena lica društva za upravljanje i povezana lica tog društva dužna su da čuvaju kao poslovnu tajnu i ne mogu davati informacije o:

1) investicionom fondu ili društvu za upravljanje tim fondom koje bi mogle stvoriti pogrešnu predstavu o poslovanju društva, odnosno investicionog fonda;

2) budućim aktivnostima i poslovnim planovima društva za upravljanje, osim u slučajevima predviđenim zakonom;

3) stanju i prometu na računima investicionog fonda i njegovih članova;

4) drugim podacima koji su od značaja za poslovanje investicionog fonda, a koje su saznali u obavljanju poslova društva za upravljanje.

Izuzetno od stava 1. ovog člana, podaci se mogu saopštavati i stavljati na uvid trećim licima samo prilikom nadzora zakonitosti poslovanja, na osnovu naloga suda, nadležnog organa, ili na osnovu zakona.

Opšti akti društva za upravljanje

Član 16

Opšti akti društva za upravljanje su osnivački akt, pravila poslovanja i drugi opšti akti.

Pravila poslovanja

Član 17

Pravilima poslovanja društva za upravljanje uređuju se:

1) poslovi koje obavlja društvo za upravljanje, uslovi i način njihovog obavljanja;

2) međusobni odnosi društva za upravljanje i članova, odnosno akcionara investicionog fonda;

3) način i uslovi pod kojima članovi uprave i zaposleni u društvu za upravljanje mogu ulagati svoja sredstva u investicione fondove kojima upravlja društvo za upravljanje;

4) administrativne i računovodstvene procedure;

5) kontrolne i sigurnosne mere za obradu podataka i njihovo čuvanje;

6) sistem interne kontrole;

7) procedure za sprečavanje konflikta interesa i mere kojima se sprečava da društvo za upravljanje koristi imovinu investicionog fonda za sopstveni račun;

8) mere za sprečavanje zloupotrebe insajderskih informacija;

9) druga pitanja od značaja za poslovanje društva za upravljanje.

Bližu sadržinu pravila poslovanja uređuje Komisija.

Izmena opštih akata

Član 18

Društvo za upravljanje je dužno da obaveštava sve članove, odnosno akcionare investicionog fonda o izmenama pravila poslovanja i drugih opštih akata, najkasnije 15 dana pre početka njihove primene.

Komisija donosi rešenje o davanju saglasnosti na izmene pravila poslovanja i drugih opštih akata kada utvrdi da nisu u suprotnosti sa zakonom ili interesima članova, odnosno akcionara investicionog fonda, a najkasnije u roku od 15 dana od dana prijema zahteva.

Upis delatnosti u registar

Član 19

Društvo za upravljanje je dužno da, u roku od 30 dana od dana prijema rešenja o izdavanju dozvole za rad i rešenja o davanju saglasnosti na odluku o izboru direktora i članova uprave društva za upravljanje, podnese registracionu prijavu u skladu sa zakonom kojim se uređuje registracija privrednih subjekata.

Društvo za upravljanje je dužno da, u roku od osam dana od dana prijema rešenja o upisu u registar privrednih subjekata, dostavi Komisiji izvod iz upisa u registar.

Promena poslovnog imena i sedišta

Član 20

Društvo za upravljanje je dužno da pre podnošenja prijave za upis promenjenog poslovnog imena i sedišta u registar privrednih subjekata obavesti Komisiju o promeni koju vrši.

Vođenje poslovnih knjiga i sastavljanje finansijskih izveštaja

Član 21

Vođenje poslovnih knjiga, sastavljanje i revizija finansijskih izveštaja društva za upravljanje i investicionog fonda, vrše se u skladu sa zakonima kojima se uređuju računovodstvo i revizija i podzakonskim aktima Komisije.

Društvo za upravljanje je dužno da, u poslovnim knjigama i finansijskim izveštajima, odvojeno prikazuje podatke za svaki fond kojim upravlja.

Društvo za upravljanje je dužno da, odvojeno od svojih, vodi poslovne knjige i sastavlja finansijske izveštaje za investicioni fond kojim upravlja.

Društvo za upravljanje je dužno da čuva dokumentaciju i podatke zabeležene na elektronskim medijima koji se odnose na članove, odnosno akcionare investicionog fonda, u skladu sa zakonima kojima se uređuju računovodstvo i revizija.

Komisija uređuje sadržinu podataka u izveštaju o eksternoj reviziji, kontnom okviru i finansijskim izveštajima društva za upravljanje i investicionog fonda, listu društava za reviziju koja mogu obavljati reviziju iz stava 1. ovog člana, kao i kriterijume koje takvo društvo za reviziju mora ispunjavati.

Izveštavanje

Član 22

Društvo za upravljanje je dužno da javno objavi i Komisiji dostavi:

1) posebne godišnje finansijske izveštaje za društvo i za investicione fondove kojima ono upravlja, sa izveštajem eksternog revizora, do 30. aprila tekuće godine za prethodnu godinu;

2) polugodišnje izveštaje za svaki investicioni fond posebno do 31. avgusta tekuće godine, za prethodno polugodište.

Uz godišnji finansijski izveštaj iz stava 1. tačka 1) ovog člana javno se objavljuju i Komisiji dostavljaju podaci o:

1) imovini i obavezama, a naročito:

(1) prenosivim hartijama od vrednosti,

(2) stanju novčanih depozita,

(3) drugoj imovini,

(4) ukupnoj imovini,

(5) obavezama,

(6) vrednosti neto imovine investicionog fonda;

2) broju investicionih jedinica;

3) pojedinačnoj vrednosti investicionih jedinica sa stanjem na dan poslednjeg radnog dana u periodu za koji se izveštaj dostavlja, odnosno broju akcija;

4) strukturi portfolia investicionog fonda po vrstama prenosivih hartija od vrednosti sa opisom izmena u sastavu portfolia u navedenom periodu;

5) promenama vrednosti imovine investicionog fonda u navedenom periodu;

6) ukupnoj neto vrednosti imovine i neto vrednosti imovine po jedinici na kraju godine za poslednje tri godine poslovanja komparativno;

7) preuzetim obavezama prema vrsti transakcije u navedenom periodu u smislu člana 31. ovog zakona.

Polugodišnji izveštaj iz stava 1. tačka 2) ovog člana sadrži najmanje podatke iz stava 2. tač. 1) do 4) ovog člana.

Komisija bliže propisuje način javnog objavljivanja i sadržaj izveštaja iz ovog člana, a može propisati i obavezu dostavljanja drugih izveštaja i rokove za njihovo dostavljanje.

Društvo za upravljanje je dužno da na zahtev i bez naknade omogući članu fonda uvid u prospekt i poslednji godišnji i polugodišnji finansijski izveštaj.

Prospekt i skraćeni prospekt mogu biti dostavljeni članu fonda na trajnom mediju ili dostupni na internet stranici društva za upravljanje. Štampani primerak prospekta i skraćenog prospekta dostavlja se članu fonda na zahtev i bez naknade.

Godišnji i polugodišnji finansijski izveštaj dostupni su članu fonda na način naveden u prospektu i skraćenom prospektu. Štampani primerak godišnjeg i polugodišnjeg finansijskog izveštaja dostavlja se članu fonda na zahtev i bez naknade.

III INVESTICIONI FONDOVI

1. Zajedničke odredbe

Naziv i poslovno ime investicionog fonda

Član 23

Otvoreni fond ima naziv. Zatvoreni i privatni fond imaju poslovno ime. Naziv i poslovno ime ne mogu biti u suprotnosti sa odabranim investicionim ciljem investicionog fonda.

Naziv otvorenog fonda sadrži oznaku "otvoreni investicioni fond" ili skraćenicu "o.i.f." ili "oif".

Poslovno ime zatvorenog fonda sadrži oznaku "zatvoreni investicioni fond" ili skraćenicu "z.i.f." ili "zif".

Poslovno ime privatnog fonda sadrži oznaku "privatni investicioni fond" ili skraćenicu "p.i.f." ili "pif".

Ulaganje u investicione fondove

Član 24

Domaća i strana pravna i fizička lica mogu ulagati u investicione fondove, u skladu sa odredbama ovog zakona i zakona kojim se uređuje devizno poslovanje.

Dozvola za investicioni fond

Član 25

Društvo za upravljanje koje namerava da organizuje otvoreni, odnosno osnuje zatvoreni fond, dužno je da podnese Komisiji zahtev za izdavanje dozvole za organizovanje otvorenog, odnosno osnivanje zatvorenog fonda.

Komisija donosi rešenje po zahtevu iz stava 1. ovog člana u roku od 30 dana od dana podnošenja zahteva.

Uz zahtev za izdavanje dozvole iz stava 1. ovog člana podnosi se:

1) nacrt prospekta i skraćenog prospekta investicionog fonda;

2) nacrt osnivačkog akta zatvorenog fonda;

3) nacrt ugovora sa kastodi bankom;

4) spisak lica koja će obavljati poslove portfolio menadžera investicionog fonda koji se organizuje, odnosno osniva;

5) nacrt ugovora o upravljanju zatvorenim fondom.

Komisija može zahtevati drugu dokumentaciju i obaveštenja od značaja za rad investicionog fonda.

Ako Komisija utvrdi da je zahtev iz stava 1. ovog člana nepotpun ili nepravilan, ostavlja naknadni rok za dopunu ili otklanjanje nepravilnosti.

Kada Komisija odlučuje o zahtevu za izdavanje dozvole za rad društva za upravljanje, istovremeno odlučuje i o zahtevu iz stava 1. ovog člana, ukoliko su podneti istovremeno.

Dozvola za investicioni fond ne može se izdati bez pozitivno rešenog zahteva za izdavanje dozvole za rad društva za upravljanje.

Prilikom izdavanja dozvole za organizovanje otvorenog fonda i dozvole za osnivanje zatvorenog fonda Komisija daje saglasnost na sadržaj prospekta i skraćenog prospekta.

Investicioni fond se može osnovati na određeno ili neodređeno vreme.

Član 26

Komisija izdaje dozvolu iz člana 25. ovog zakona kada, uzimajući u obzir predložene investicione ciljeve, veličinu i druge bitne karakteristike investicionog fonda, utvrdi da društvo za upravljanje ispunjava uslove propisane ovim zakonom, kao i da će na adekvatan način biti zaštićeni interesi članova investicionog fonda.

Komisija izdaje rešenje o izdavanju dozvole ili odbijanju zahteva iz člana 25. ovog zakona sa pisanim obrazloženjem.

Organizovanje (osnivanje) investicionog fonda

Član 27

Investicioni fond smatra se organizovanim, odnosno osnovanim danom upisa u Registar investicionih fondova.

Komisija izdaje izvod o upisu u Registar investicionih fondova kada se ispune sledeći uslovi:

1) Komisija izda dozvolu za organizovanje otvorenog, odnosno dozvolu za osnivanje zatvorenog fonda;

2) društvo za upravljanje zaključi ugovor sa kastodi bankom;

3) društvo za upravljanje podnese dokaz o sakupljenim sredstvima u minimalnom iznosu iz člana 42. stav 3, odnosno člana 61. stav 2. ovog zakona na računu kod kastodi banke, kao i dokaz o poštovanju ograničenja sticanja investicionih jedinica iz člana 46. stav 3. ovog zakona;

4) organ, odnosno organizacija nadležna za vođenje privrednih registara izda izvod iz registra za zatvoreni fond.

2. Imovina investicionog fonda

Investicioni cilj i investiciona politika

Član 28

Vrste fonda, bliže uslove za svrstavanje po vrsti fonda, kao i mogućnost promene vrste fonda uređuje Komisija.

Investiciona politika investicionog fonda sadrži:

1) način sprovođenja investicionog cilja i način upravljanja rizicima;

2) najveći i najmanji deo sredstava investicionog fonda koji se može ulagati u pojedine hartije od vrednosti i nekretnine;

3) najveći deo sredstava koji se može držati na novčanom računu investicionog fonda;

4) način izmene investicione politike.

Ulaganje imovine investicionog fonda

Član 29

Imovina investicionog fonda može se ulagati u:

1) prenosive hartije od vrednosti i instrumente tržišta novca kojima se trguje, odnosno koji su uključeni u trgovanje na regulisanom tržištu, odnosno multilateralnoj trgovačkoj platformi (MTP) u Republici, državama članicama EU i na regulisanim tržištima drugih država;

2) jedinice otvorenih fondova u Republici, u državama članicama EU i drugim državama;

3) novčane depozite u bankama u Republici, u državama članicama EU i drugim državama, odnosno kreditnim institucijama u državama članicama EU i drugim državama;

4) instrumente tržišta novca, odnosno dužničke hartije od vrednosti koje izdaje Republika, Narodna banka Srbije, teritorijalna autonomija i jedinice lokalne samouprave u Republici i druga pravna lica uz garanciju Republike, u skladu sa zakonom kojim se uređuje javni dug, kao i instrumente tržišta novca, odnosno dužničke hartije od vrednosti koje izdaju međunarodne finansijske institucije, države članice EU i druge države;

5) izvedene finansijske instrumente kojima se trguje na regulisanom tržištu, odnosno MTP ili OTC tržištu, a koji su izvedeni iz ili se odnose na:

(1) finansijske instrumente iz tač. 1) do 4) ovog člana,

(2) finansijske indekse,

(3) strane valute i valutne kurseve,

(4) kamatne stope.

Ograničenje ulaganja imovine investicionog fonda

Član 30

Na ulaganja imovine iz člana 29. ovog zakona, primenjuju se sledeća ograničenja:

1) do 10% imovine investicionog fonda može se ulagati u prenosive hartije od vrednosti i instrumente tržišta novca jednog izdavaoca. Zbir pojedinačnih vrednosti ulaganja u prenosive hartije od vrednosti i instrumente tržišta novca jednog izdavaoca koja su veća od 5% imovine fonda ne sme biti veći od 40% vrednosti ukupne imovine fonda;

2) do 20% imovine investicionog fonda može se ulagati u novčane depozite u jednoj banci, odnosno kreditnoj instituciji;

3) do 10% imovine investicionog fonda može se ulagati u izvedene finansijske instrumente kojima se trguje na OTC tržištu kada je druga strana u transakciji banka, odnosno kreditna institucija, odnosno do 5% imovine investicionog fonda kada je druga strana u transakciji drugo pravno lice;

4) do 20% imovine investicionog fonda može se ulagati u jedan fond, pri čemu ukupna vrednost takvih ulaganja u investicione fondove koji nisu otvoreni fondovi ne sme biti veće od 30% imovine fonda.

Ukupna izloženost fonda prema jednom licu može da iznosi najviše do 20% imovine fonda.

Izuzetno od stava 1. tačka 1) ovog člana do 35% imovine investicionog fonda može se ulagati u prenosive hartije od vrednosti ili instrumente tržišta novca, koji su izdati ili garantovani od strane Republike, Narodne banke Srbije, jedinice lokalne samouprave, države članice EU, ostalih država ili međunarodnih organizacija kojima pripadaju države članice EU.

Imovina investicionog fonda ne može se ulagati u hartije od vrednosti i druge finansijske instrumente koje izdaje društvo za upravljanje.

Pod jednim izdavaocem, odnosno jednim licem u čiju se imovinu vrši ulaganje u smislu ovog člana smatra se i sa njim blisko povezano lice.

Društvo za upravljanje ne može zauzimati kratke pozicije imovinom otvorenog fonda, odnosno ne može da obavlja prodaju bez pokrića.

Nije dozvoljeno ulaganje imovine otvorenog fonda u plemenite metale ili depozitne potvrde koje se odnose na plemenite metale.

Komisija propisuje bliže uslove i način ulaganja u finansijske instrumente iz stava 1. ovog člana, a može propisati i dodatne kriterijume za ulaganje imovine investicionog fonda.

Upravljanje rizicima

Član 31

Društvo za upravljanje dužno je da uspostavi sistem upravljanja rizicima koji omogućava praćenje i merenje rizika pozicija i njihov doprinos ukupnom riziku portfolija, koji uključuje i tačnu i nezavisnu procenu vrednosti izvedenih finansijskih instrumenata kojima se trguje na OTC tržištu.

Ulaganje u izvedene finansijske instrumente dozvoljeno je isključivo radi smanjenja rizika i samo ukoliko investicioni fond ima dovoljno imovine da namiri obaveze koje iz izvedenog finansijskog instrumenta mogu proisteći.

Komisija može propisati bliže uslove i način identifikacije, merenja i procene rizika iz ovog člana, kao i upravljanje tim rizicima.

Član 32

Ograničenja ulaganja mogu biti prekoračena u prvih šest meseci od osnivanja investicionog fonda.

Imovina investicionog fonda mora se ulagati u skladu sa ograničenjima ulaganja predviđenih ovim zakonom i prospektom investicionog fonda.

U slučaju odstupanja od ograničenja ulaganja iz ovog zakona i prospekta investicionog fonda, a usled nastupanja okolnosti koje društvo za upravljanje nije moglo predvideti, odnosno na koje nije moglo uticati, društvo za upravljanje je dužno da odmah obavesti Komisiju i da u roku od tri meseca od dana odstupanja, uskladi strukturu imovine investicionog fonda sa ograničenjima ulaganja.

Komisija može produžiti rok iz stava 3. ovog člana u slučajevima poremećaja na tržištu, odnosno u drugim okolnostima, a na osnovu kriterijuma propisanih aktom Komisije.

U slučajevima odstupanja od ograničenja ulaganja van slučaja predviđenog odredbama ovog člana, Komisija, po saznanju takvih činjenica, odmah preduzima mere nadzora u skladu sa ovim zakonom.

Ograničenje raspolaganja imovinom investicionog fonda

Član 33

Imovina investicionog fonda se drži odvojeno od imovine društva za upravljanje i imovine kastodi banke.

Imovina investicionog fonda ne može biti predmet zaloge, ne može se uključiti u likvidacionu ili stečajnu masu društva za upravljanje niti kastodi banke niti može biti predmet prinudne naplate u cilju namirivanja potraživanja prema društvu za upravljanje, investicionom fondu i kastodi banci.

Imovina investicionog fonda ne sme biti upotrebljena za davanje ili garantovanje zajmova u korist trećih lica.

Društvo za upravljanje i sa njim blisko povezana lica ne mogu zaključivati ugovore sa investicionim fondom kojim upravlja to društvo, osim ukoliko je to propisano odredbama ovog zakona ili akta Komisije.

Utvrđivanje neto vrednosti imovine investicionog fonda

Član 34

Vrednost imovine investicionog fonda čini zbir vrednosti hartija od vrednosti iz portfolija fonda, nekretnina u vlasništvu fonda, depozita novčanih sredstava fonda kod banaka i druge imovine.

Vrednost imovine investicionog fonda se obračunava prema tržišnoj vrednosti.

Neto vrednost imovine investicionog fonda predstavlja vrednost imovine umanjenu za iznos obaveza.

Neto vrednost imovine investicionog fonda obračunava društvo za upravljanje i dostavlja ga kastodi banci kod koje se vodi račun investicionog fonda.

Kastodi banka vrši kontrolu i potvrđivanje obračunate neto vrednosti imovine investicionog fonda.

Način i učestalost obračunavanja tržišne vrednosti za pojedine kategorije imovine i obračunavanja neto vrednosti imovine investicionog fonda propisuje Komisija, u skladu sa međunarodno priznatim standardima.

Utvrđivanje prinosa investicionog fonda

Član 35

Društvo za upravljanje je dužno da objavljuje prinos investicionog fonda dva puta godišnje, zaključno na dan 30. juna, odnosno 31. decembra tekuće godine.

Prinos se izračunava za poslednjih 12 meseci do dana objavljivanja, odnosno kumulativno za period od pet godina i od početka poslovanja.

Prinos se izračunava kao neto prinos, odnosno nakon odbitka naknada i troškova.

Izuzetno od stava 1. ovog člana, prinos od ulaganja tokom cele prve godine poslovanja se ne objavljuje.

Prinos se objavljuje na internet stranici društva za upravljanje.

Komisija propisuje način izračunavanja prinosa investicionog fonda, uključujući načela zaokruživanja vrednosti.

3. Oglašavanje investicionog fonda

Prospekt investicionog fonda

Član 36

Investicioni fond ima prospekt i skraćeni prospekt, koje društvo za upravljanje sastavlja posebno za svaki investicioni fond kojim upravlja.

Prospekt mora sadržati sve informacije na osnovu kojih investitor može doneti utemeljenu odluku o predloženom ulaganju, a naročito o rizicima u vezi sa tim ulaganjem.

Prospekt sadrži jasno i razumljivo objašnjenje vrsta rizika fonda koje se prikazuje odvojeno od instrumenata u koje fond ulaže.

Prilikom pristupanja investicionom fondu, lice koje pristupa potpisuje izjavu kojom potvrđuje da u potpunosti razume prospekt, kao i vrste i način naplaćivanja naknada.

Skraćeni prospekt mora biti istinit, jasan i nedvosmislen i mora odgovarati sadržini prospekta.

Društvo za upravljanje javno objavljuje prospekt i ažurirani skraćeni prospekt za svaki investicioni fond kojim upravlja na svojoj internet stranici.

Sadržina prospekta

Član 37

Prospekt investicionog fonda sadrži:

1) podatke o investicionom fondu;

2) podatke o društvu za upravljanje;

3) poslovno ime i sedište kastodi banke;

4) podatke o naknadama i troškovima koji padaju na teret investicionog fonda;

5) datum izdavanja prospekta i poslednjeg ažuriranja podataka u prospektu.

Podaci o investicionom fondu su:

1) naziv investicionog fonda;

2) vrsta investicionog fonda;

3) datum organizovanja, odnosno osnivanja investicionog fonda i rok na koji se organizuje, odnosno osniva, ukoliko se organizuje, odnosno osniva na određeno vreme;

4) vreme i mesto gde se može izvršiti uvid u finansijske izveštaje investicionog fonda;

5) poreski tretman investicionog fonda, odnosno članova i akcionara investicionog fonda - poreske stope i osnovice i način njihovog obračunavanja;

6) opis odabranog investicionog cilja, investiciona politika i glavni rizici u vezi sa njom;

7) kriterijumi za obrazovanje i diversifikaciju portfolija hartija od vrednosti;

8) trenutna struktura imovine investicionog fonda, i to:

(1) procentualno učešće hartija od vrednosti prema vrsti hartija od vrednosti, nazivu i sedištu izdavaoca i nazivu i sedištu tržišta na kome se trguje tim hartijama, kada takve hartije od vrednosti čine više od 5% ukupne vrednosti imovine investicionog fonda,

(2) procentualno učešće novčanih depozita prema nazivu i sedištu banke kod koje su deponovana novčana sredstva, kada depoziti u toj banci čine više od 5% ukupne vrednosti imovine investicionog fonda,

(3) procentualno učešće nepokretnosti prema vrsti i mestu gde se nepokretnost nalazi;

9) neto prinos investicionog fonda u skladu sa članom 35. ovog zakona;

10) podaci o visini naknada i troškova:

(1) naknade za upravljanje društvu za upravljanje za prethodnu godinu, izraženu kao procenat vrednosti imovine investicionog fonda,

(2) iznos troškova kupovine i prodaje hartija od vrednosti, troškova kastodi banke i eksterne revizije na teret imovine investicionog fonda za prethodnu godinu, izraženu kao procenat vrednosti imovine investicionog fonda,

(3) pokazatelj ukupnih troškova koji se izračunava tako što se ukupan iznos naknade za upravljanje i troškova na teret imovine investicionog fonda podeli sa vrednošću imovine investicionog fonda;

11) vreme i mesto gde se investicione jedinice mogu kupovati i otkupljivati i način obračuna cene prilikom otkupa, odnosno broj i način upisa akcija zatvorenog fonda;

12) vreme i način raspodele prihoda, odnosno dobiti, ukoliko se raspodeljuju;

13) vreme i mesto gde se objavljuju podaci o vrednosti investicionih jedinica i način obračuna, odnosno neto vrednost imovine po akciji zatvorenog fonda i njena tržišna cena;

14) način obaveštavanja članova, odnosno akcionara investicionog fonda o promenama investicione politike;

15) način obaveštavanja članova investicionog fonda o promenama naknada;

16) osnovi za raspuštanje investicionog fonda i pojedinosti o raspuštanju, naročito u vezi sa pravima članova, odnosno akcionara investicionog fonda.

Podaci o društvu za upravljanje su:

1) poslovno ime, sedište i registracioni broj društva za upravljanje;

2) ime i ovlašćenja direktora i članova uprave društva za upravljanje;

3) imena i adrese akcionara koji poseduju kvalifikovano učešće;

4) visina osnovnog kapitala društva za upravljanje;

5) spisak i vrsta svih investicionih fondova, ukoliko društvo za upravljanje upravlja sa više investicionih fondova;

6) poslovno ime i sedište preduzeća za reviziju koje vrši eksternu reviziju finansijskih izveštaja društva za upravljanje i investicionog fonda;

7) vreme i mesto gde se može izvršiti uvid u opšte akte i finansijske izveštaje društva za upravljanje.

Bližu sadržinu i standardizovani format prospekta i skraćenog prospekta, kao i teksta kojim se investitori upozoravaju o glavnim rizicima ulaganja propisuje Komisija.

Član 38

Tekst prospekta i skraćenog prospekta ne sme sadržati netačne podatke, odnosno podatke koji mogu stvoriti pogrešnu predstavu u pogledu vrednosti imovine investicionog fonda, vrednosti investicionih jedinica i drugih činjenica vezanih za poslovanje investicionog fonda.

Za štetu prouzrokovanu prikupljanjem sredstava na osnovu prospekta i skraćenog prospekta koji sadrži podatke iz stava 1. ovog člana odgovara društvo za upravljanje koje upravlja investicionim fondom.

Za štetu prouzrokovanu prikupljanjem sredstava na osnovu prospekta i skraćenog prospekta koji sadrži podatke iz stava 1. ovog člana solidarno odgovaraju i druga lica koja su učestvovala u pripremi prospekta i skraćenog prospekta ako su znala, odnosno zbog prirode posla koji obavljaju, morala znati da podaci sadrže nedostatke.

Član 39

Kada nastupe značajnije promene usled kojih podaci u prospektu i skraćenom prospektu ne odgovaraju stvarnom stanju, društvo za upravljanje je dužno da, u roku od tri dana od dana nastanka takvih okolnosti, dostavi Komisiji, radi davanja odobrenja, izmenjeni prospekt investicionog fonda.

Komisija donosi rešenje u roku od 15 dana o odobrenju prospekta i skraćenog prospekta kada utvrdi da su ispunjeni uslovi utvrđeni zakonom i da prospekt pruža jasne informacije o rizicima u vezi sa ulaganjem imovine investicionog fonda.

Marketing

Član 40

Radi pozivanja na pristupanje investicionom fondu, društvo za upravljanje može neposredno ili preko posrednika javno oglašavati investicioni fond kojim upravlja, putem objavljivanja oglasa, javnih poziva i reklamnih materijala ili na drugi način.

Tekst oglasa, odnosno poziva ne sme sadržati netačne informacije, odnosno informacije koje mogu stvoriti pogrešnu predstavu o uslovima ulaganja i poslovanju investicionog fonda.

Oglašavanje upoređivanjem je dozvoljeno samo ukoliko je konkretno, objektivno, istinito i potpuno.

Pri upoređivanju sa ostalim investicionim fondovima, društvo za upravljanje mora da pruži jasnu sliku o investicionom fondu koji oglašava i ostalim investicionim fondovima.

Komisija zahteva povlačenje oglasa ukoliko smatra da sadrži netačne informacije, odnosno informacije koje mogu stvoriti pogrešnu predstavu u smislu stava 2. ovog člana.

Komisija bliže uređuje oglašavanje investicionih fondova i standardizovan tekst prilikom oglašavanja.

Posrednici

Član 41

Društvo za upravljanje može neposredno ili preko posrednika pružati prodajne usluge.

Prodajnim uslugama smatra se pružanje informacija o modalitetima i načinu ulaganja u investicioni fond, podela prospekta i posredovanje pri kupovini, odnosno prodaji investicionih jedinica.

Posrednici mogu biti banke i brokersko-dilerska društva, kao i ostala lica u skladu sa aktom Komisije.

Za postupke i štetu koju prilikom pružanja prodajnih usluga pričine posrednici, pored njih odgovara i društvo za upravljanje.

4. Otvoreni investicioni fond

Pojam

Član 42

Otvoreni investicioni fond je investicioni fond koji nema svojstvo pravnog lica, koji osniva društvo za upravljanje i čijom imovinom upravlja društvo za upravljanje u svoje ime, a za zajednički račun članova fonda, u skladu sa ovim zakonom.

Otvoreni fond se osniva sa jedinim ciljem da se zajednička sredstva koja su prikupljena od javnosti, ulažu u prenosive hartije od vrednosti ili u drugu finansijsku imovinu u skladu sa ovim zakonom, a na osnovu pravila disperzije rizika, kao i na principu otkupa investicionih jedinica na zahtev člana fonda iz imovine fonda.

Minimalna novčana sredstva za otpočinjanje poslovanja otvorenog fonda ne mogu biti manja od 200.000 (dvestahiljada) evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan uplate i moraju se uplatiti na račun kod kastodi banke u roku od tri meseca od dana upućivanja javnog poziva za kupovinu investicionih jedinica.

U slučaju da se ne prikupe novčana sredstva u iznosu i u roku iz stava 3. ovog člana, kastodi banka je dužna da u roku od osam dana izvrši povraćaj prikupljenih sredstva.

Imovina otvorenog fonda je u svojini članova fonda.

Ograničenje ulaganja imovine otvorenog fonda

Član 43

Imovina otvorenog fonda može se ulagati isključivo u skladu sa odredbama čl. 29, 30. i 31. ovog zakona.

Naknade

Član 44

U prospektu otvorenog fonda navode se sve naknade koje se naplaćuju od članova otvorenog fonda i iz imovine otvorenog fonda.

Društvo za upravljanje može naplaćivati naknadu za kupovinu i naknadu za otkup investicionih jedinica od članova otvorenog fonda.

Iz imovine otvorenog fonda mogu se naplaćivati:

1) naknada društvu za upravljanje za upravljanje imovinom fonda;

2) troškovi kupovine i prodaje hartija od vrednosti;

3) troškovi kastodi banke;

4) troškovi eksterne revizije;

5) drugi troškovi u skladu sa aktom Komisije.

Naknada društva za upravljanje i kastodi banke obračunavaju se i naplaćuju na način predviđen aktom Komisije.

Ostale troškove snosi društvo za upravljanje.

Komisija može detaljnije urediti vrste naknada i troškova, njihove maksimalne iznose, izveštavanje o naknadama i troškovima, kao i postupke za sprečavanje manipulacije naknadama, troškovima i tržišnim cenama.

Investiciona jedinica

Član 45

Utvrđivanje neto vrednosti imovine otvorenog fonda po investicionoj jedinici se vrši svakog radnog dana i objavljuje internet stranici društva za upravljanje.

Sticalac investicione jedinice ima sledeća prava:

1) pravo na srazmerni deo prihoda;

2) pravo na otkup;

3) pravo na srazmerni deo imovine otvorenog fonda u slučaju raspuštanja;

4) druga prava, u skladu sa ovim zakonom.

Investicione jedinice otvorenog fonda daju ista prava članovima fonda.

Investicione jedinice se ne mogu slobodno prenositi, osim po osnovu nasleđivanja i ugovora o poklonu.

Društvo za upravljanje vodi registar investicionih jedinica i evidentira svaku kupovinu i otkup investicionih jedinica.

Sticanje investicionih jedinica

Član 46

Sticanje investicionih jedinica može se vršiti isključivo kupovinom u novcu.

Cena investicione jedinice sastoji se od neto vrednosti imovine otvorenog fonda po investicionoj jedinici na dan uplate, uvećane za naknadu za kupovinu ukoliko je društvo za upravljanje naplaćuje.

Prilikom sticanja investicionih jedinica član otvorenog fonda ne može steći više od 20% neto vrednosti imovine otvorenog fonda.

Prilikom sticanja investicionih jedinica društvo za upravljanje izdaje potvrdu članu otvorenog fonda.

Prilikom pružanja prodajnih usluga, neposredno ili posredno, društvo za upravljanje obavezno je da dostavi skraćeni prospekt zainteresovanim licima bez naknade pre sticanja svojstva člana fonda.

Otkup investicionih jedinica

Član 47

Otvoreni fond je dužan da otkupi investicione jedinice na način predviđen prospektom, a najkasnije u roku od pet radnih dana od dana podnošenja zahteva člana fonda za otkup investicionih jedinica.

Otkupna cena investicione jedinice sastoji se od neto vrednosti imovine otvorenog fonda po investicionoj jedinici na dan podnošenja zahteva iz stava 1. ovog člana, umanjene za naknadu za otkup ukoliko je društvo za upravljanje naplaćuje u skladu sa prospektom fonda.

Privremeno obustavljanje otkupa investicionih jedinica

Član 48

Društvo za upravljanje može naložiti kastodi banci da privremeno obustavi kupovinu i otkup investicionih jedinica otvorenog fonda radi zaštite interesa članova fonda kada usled vanrednih okolnosti dođe do nemogućnosti izračunavanja neto vrednosti imovine fonda, odnosno kada zahtevi za otkup investicionih jedinica u jednom danu iznose više od 10% vrednosti imovine fonda.

Kastodi banka obustavlja kupovinu i otkup investicionih jedinica i o tome odmah obaveštava Komisiju.

Komisija može zahtevati od društva za upravljanje da dostavi dokumentaciju i informacije neophodne za procenu opravdanosti odluke o obustavljanju.

Ukoliko proceni da obustavljanje kupovine i otkupa investicionih jedinica otvorenog fonda ugrožava interese članova fonda, Komisija nalaže kastodi banci prestanak privremene obustave kupovine i otkupa investicionih jedinica i o tome obaveštava društvo za upravljanje.

Komisija bliže uređuje uslove i postupak za obustavu kupovine i otkupa investicionih jedinica.

Zaduživanje

Član 49

Društvo za upravljanje može, isključivo radi održavanja potrebnog nivoa likvidnosti otvorenog fonda, u svoje ime a za račun otvorenog fonda, vršiti zaduživanje sa rokom otplate do 360 dana, i to zaključivanjem:

1) ugovora o kreditu;

2) repo ugovora sa drugim investicionim fondovima i bankama, čiji predmet mogu biti i akcije.

Ukupno zaduživanje iz stava 1. ovog člana može iznositi najviše do 10% vrednosti imovine fonda.

Uzimanje kredita iz inostranstva za račun investicionog fonda vrši se u skladu sa zakonom kojim se uređuje devizno poslovanje.

Prenos prava upravljanja otvorenim investicionim fondom

Član 50

Društvo za upravljanje ugovorom u pisanoj formi može preneti pravo upravljanja otvorenim fondom na drugo društvo za upravljanje, uz prethodnu saglasnost Komisije.

Društvo za upravljanje kome je preneto pravo upravljanja preuzima sva prava i obaveze koje ima društvo za upravljanje koje vrši prenos.

Dva meseca pre prenosa prava iz stava 1. ovog člana društvo za upravljanje obaveštava članove fonda.

Spajanje otvorenih investicionih fondova

Član 51

Spajanje otvorenih fondova se može vršiti spajanjem uz pripajanje i spajanjem uz organizovanje.

Spajanjem uz pripajanje jedan otvoreni fond prestaje da postoji bez raspuštanja prenoseći drugom otvorenom fondu celu svoju imovinu i obaveze u zamenu za izdavanje investicionih jedinica članovima otvorenog fonda prestalog spajanjem od strane otvorenog fonda kojem se pripaja.

Spajanjem uz organizovanje dva ili više otvorenih fondova prestaju da postoje bez raspuštanja prenoseći celu svoju imovinu i obaveze na novi otvoreni fond u zamenu za izdavanje investicionih jedinica članovima prestalih otvorenih fondova od strane novog otvorenog fonda.

Komisija daje saglasnost za spajanje otvorenih fondova.

Dva meseca pre spajanja društvo za upravljanje obaveštava članove otvorenog fonda.

Nakon prijema obaveštenja iz stava 5. ovog člana članovi otvorenih fondova, koji se spajaju, imaju pravo na otkup investicionih jedinica ili konvertovanje u jedinice nekog drugog fonda kojim upravlja isto društvo za upravljanje, bez naknade.

Pravni, administrativni ili savetodavni troškovi u vezi sa spajanjem otvorenih fondova ne mogu pasti na teret imovine fondova koji se spajaju niti na teret članova fonda.

Komisija bliže uređuje postupak spajanja otvorenih fondova.

Izveštavanje članova fonda

Član 52

Društvo za upravljanje vodi evidenciju za svakog člana otvorenog fonda o broju investicionih jedinica u njegovom vlasništvu.

Društvo za upravljanje dostavlja svakom članu otvorenog fonda zajedno sa izveštajima iz člana 22. stav 1. tač. 1) i 2) ovog zakona obaveštenje koje sadrži:

1) broj investicionih jedinica u vlasništvu člana i njihovu pojedinačnu vrednost;

2) ukupne iznose naknada sa datumima naplaćivanja u periodu za koji se podnosi izveštaj.

Društvo za upravljanje je dužno da, na zahtev člana otvorenog fonda, dostavi obaveštenje iz stava 2. ovog člana, u roku od osam dana od dana podnošenja zahteva.

Raspodela prihoda

Član 53

Otvoreni fond ostvaruje prihode od kamata, dividendi i ostvarenih kapitalnih dobitaka.

Društvo za upravljanje mora naznačiti u prospektu otvorenog fonda način raspodele prihoda.

Raspodela prihoda može se vršiti samo u gotovom novcu.

Uslovi za raspuštanje otvorenog investicionog fonda

Član 54

Članovi otvorenog fonda nemaju pravo da zahtevaju raspuštanje fonda.

Otvoreni fond se raspušta oduzimanjem dozvole za rad društvu za upravljanje, ukoliko se u roku od tri meseca ne izabere novo društvo za upravljanje.

Otvoreni fond se raspušta i istekom roka kada je fond organizovan na određeno vreme.

Naplata naknada i drugih troškova u vezi sa raspuštanjem fonda i otkupom investicionih jedinica vrši se na teret društva za upravljanje kada se fond raspušta usled oduzimanja dozvole za rad društvu za upravljanje, a kad to nije moguće - na teret otvorenog fonda.

Naplata naknada i drugih troškova iz stava 3. ovog člana vrši se na teret otvorenog fonda ukoliko se fond raspušta zbog isteka roka kada je osnovan na određeno vreme.

Oduzimanje dozvole za rad društvu za upravljanje

Član 55

Društvo za upravljanje prestaje da upravlja otvorenim fondom ako Komisija rešenjem oduzme dozvolu za rad tom društvu.

U slučaju iz stava 1. ovog člana, kastodi banka sa kojom društvo za upravljanje ima zaključen ugovor, do izbora novog društva za upravljanje a najduže tri meseca, obavlja samo neodložne poslove u vezi sa upravljanjem otvorenim fondom.

Pod neodložnim poslovima iz stava 2. ovog člana podrazumevaju se poslovi koji treba da se obave da ne bi nastupila šteta za otvoreni fond. Kastodi banka posle oduzumanja dozvole za rad društvu za upravljanje, a do izbora novog društva za upravljanje odmah prestaje sa prodajom i otkupom investicionih jedinica i o tome odmah obaveštava članove fonda.

Prilikom oduzimanja dozvole za rad društvu za upravljanje, Komisija odmah raspisuje javni poziv za izbor novog društva za upravljanje i donosi odluku o izboru u roku od dva meseca.

U slučaju neuspelog javnog poziva iz stava 4. ovog člana Komisija donosi odluku o raspuštanju otvorenog fonda.

Komisija uređuje bliže uslove za izbor najbolje ponude iz stava 4. ovog člana.

Raspuštanje otvorenog fonda u slučaju oduzimanja dozvole za rad društvu za upravljanje

Član 56

Kastodi banka posle prijema odluke o raspuštanju otvorenog fonda obaveštava o tome javnost i članove fonda objavljivanjem na svojoj internet stranici, unovčava imovinu fonda i vrši isplate članovima fonda najkasnije u roku od šest meseci od donošenja odluke o raspuštanju fonda.

Kastodi banka unovčava imovinu otvorenog fonda u najboljem interesu članova fonda.

Kastodi banka podnosi Komisiji izveštaj o raspuštanju otvorenog fonda na osnovu koga Komisija vrši brisanje fonda iz Registra investicionih fondova.

Kastodi banka najmanje pet godina od raspuštanja otvorenog fonda čuva poslovne knjige i dokumentaciju otvorenog fonda, u skladu sa propisima kojima se uređuje arhivska građa.

Komisija bliže uređuje postupak raspuštanja otvorenog fonda.

Istek roka kada je otvoreni fond osnovan na određeno vreme

Član 57

Kada je otvoreni fond osnovan na određeno vreme, istekom roka na koji je fond osnovan društvo za upravljanje sprovodi raspuštanje, unovčavanjem imovine i isplatom članovima fonda, u skladu sa prospektom fonda.

Društvo za upravljanje, u roku od šest meseci od dana kada otvoreni fond prestaje sa radom, podnosi Komisiji izveštaj o raspuštanju fonda.

5. Zatvoreni investicioni fond

Član 58

Zatvoreni fond je pravno lice organizovano kao javno akcionarsko društvo, u smislu zakona kojim se uređuju privredna društva.

Zatvoreni fond prikuplja novčana sredstva prodajom akcija putem javne ponude.

Društvo za upravljanje osniva i upravlja zatvorenim fondom.

Društvo za upravljanje ima pravo na podmirenje stvarnih troškova osnivanja iz imovine zatvorenog fonda do iznosa 2% vrednosti osnovnog kapitala pri osnivanju zatvorenog fonda.

Na zatvorene fondove primenjuju se odredbe zakona kojim se uređuje tržište kapitala i odredbe zakona kojim se uređuju privredna društva, ako ovim zakonom nije drukčije određeno.

Utvrđivanje neto vrednosti imovine zatvorenog fonda po akciji vrši se najmanje jedanput mesečno i objavljuje na internet stranici društva za upravljanje.

Zatvoreni fond ne može biti ciljno društvo u smislu zakona kojim se uređuje preuzimanje akcionarskih društava.

Ograničenje ulaganja imovine zatvorenog investicionog fonda

Član 59

Imovina zatvorenog fonda može se ulagati u skladu sa odredbama čl. 29-31. ovog zakona i, u zavisnosti od vrste fonda, u akcije akcionarskih društava, registrovanih u Republici, kojima se ne trguje na regulisanom tržištu, odnosno MTP, udele društava sa ograničenom odgovornošću registrovanih u Republici, kao i nepokretnosti koje se nalaze na teritoriji Republike, u skladu sa aktom Komisije.

Zatvoreni fond ne može sticati više od 20% akcija sa pravom glasa jednog izdavaoca, koji je javno akcionarsko društvo, u smislu zakona kojim se uređuje tržište kapitala, i sa njim blisko povezanih lica.

Komisija utvrđuje kategorizaciju zatvorenih fondova, kao i bliže uslove poslovanja za pojedine kategorije zatvorenih fondova.

Član 60

Ulaganja u nepokretnosti mogu biti ulaganja u zemljište, zgrade (poslovne, stambene, stambeno-poslovne, ekonomske i dr.) i posebne delove zgrada (stanovi, poslovne prostorije i dr.), koji su upisani u javnim knjigama o evidenciji nepokretnosti i pravima na njima, čiji prenos svojine nije ograničen i na kojima nije zasnovano pravo zaloge, pravo plodouživanja, pravo upotrebe, pravo stanovanja ili pravo stvarnog tereta.

U jednu nepokretnost može se uložiti najviše do 20% imovine zatvorenog fonda.

Imovina zatvorenog fonda koja se sastoji od nepokretnosti upisuje se u knjige iz stava 1. ovog člana kao svojina fonda, uz navođenje naziva društva za upravljanje i evidentira se u kastodi banci.

Vrednost nepokretnosti u koje se ulaže imovina zatvorenog fonda obavezno procenjuje ovlašćeni procenjivač. Nepokretnosti moraju biti osigurane od svih rizika.

Akcionari zatvorenog fonda nemaju pravo preče kupovine pri prodaji nepokretnosti.

Zatvoreni fond se može zaduživati bez ograničenja, s tim što se zaduživanje u inostranstvu vrši u skladu sa zakonom kojim se uređuje devizno poslovanje.

Osnovni kapital zatvorenog investicionog fonda

Član 61

Osnovni kapital zatvorenog fonda može biti samo u novcu.

Osnovni kapital zatvorenog fonda ne može biti manji od 200.000 (dvestahiljada) evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan uplate.

Osnovni kapital zatvorenog fonda uplaćuje se u celosti na račun kod kastodi banke, pre upisa tog fonda u Registar investicionih fondova.

Organi zatvorenog investicionog fonda

Član 62

Organi zatvorenog fonda su skupština i nadzorni odbor.

Upravljanje zatvorenim fondom vrši društvo za upravljanje.

Skupština

Član 63

Na sazivanje, održavanje i donošenje odluka skupštine akcionara zatvorenog fonda shodno se primenjuju odredbe zakona kojim se uređuju privredna društva.

Ovlašćenja u vezi sa sazivanjem i održavanjem skupštine akcionara obavlja društvo za upravljanje.

Skupština zatvorenog fonda donosi odluku o zaključenju i raskidu ugovora o upravljanju u skladu sa ovim zakonom, odobrava raspodelu dobiti, novu emisiju akcija i bira članove nadzornog odbora fonda.

Nadzorni odbor zatvorenog investicionog fonda

Član 64

Nadzorni odbor zatvorenog fonda nadgleda sprovođenje obaveza društva za upravljanje u pogledu ostvarenja investicionih ciljeva, investicione politike, kao i poštovanje ograničenja ulaganja. U vršenju svoje funkcije, članovi nadzornog odbora mogu vršiti pregled poslovnih knjiga i dokumentacije i zahtevati pojašnjenja od društva za upravljanje.

U slučaju da se otkriju propusti u sprovođenju investicione politike, kao i u poštovanju ograničenja ulaganja, nadzorni odbor zatvorenog fonda zahteva od društva za upravljanje da odmah otkloni propuste i o tome obaveštava Komisiju i akcionare fonda.

Nadzorni odbor zatvorenog fonda donosi odluku o izboru i zaključuje ugovor sa preduzećem za reviziju.

Nadzorni odbor zatvorenog fonda može sazvati skupštinu akcionara zatvorenog fonda odlukom donetom dvotrećinskom većinom svih članova.

Član nadzornog odbora zatvorenog fonda ne može biti zaposleno lice ili lice koje je član uprave društva za upravljanje, kastodi banke, kao ni lica koja su članovi dva ili više organa drugih pravnih lica ili sa njima blisko povezanim licima.

Nadzorni odbor zatvorenog fonda donosi poslovnik o radu kojim se uređuje način rada, kao i druga pitanja od značaja za rad nadzornog odbora fonda.

Akcije zatvorenog investicionog fonda

Član 65

Akcije zatvorenog fonda glase na ime, nedeljive su i neograničeno prenosive.

Društvo za upravljanje je dužno da uvrsti akcije zatvorenog fonda na regulisano tržište, odnosno MTP, u skladu sa zakonom kojim se uređuje tržište kapitala, u roku od 30 dana od dana upisa u Registar investicionih fondova.

Akcije zatvorenog fonda se izdaju javnom ponudom uz odobrenje objavljivanja prospekta.

Zatvoreni fond može sticati sopstvene akcije samo uz prethodnu saglasnost Komisije i ako o tome dostavi obaveštenje javnosti u pisanoj formi objavljeno najmanje 15 dana unapred na internet stranici društva za upravljanje.

Komisija propisuje postupak i uslove pod kojima zatvoreni fond može sticati sopstvene akcije i daje saglasnost iz stava 4. ovog člana u roku od 15 dana od dana prijema zahteva.

Upis akcija zatvorenog investicionog fonda

Član 66

Upis i uplata akcija zatvorenog fonda vrši se kod kastodi banke.

Ugovor o upravljanju

Član 67

Društvo za upravljanje upravlja zatvorenim fondom na osnovu ugovora o upravljanju.

Ugovor o upravljanju u ime zatvorenog fonda zaključuje nadzorni odbor fonda.

Ugovor o upravljanju obavezno sadrži:

1) obaveze društva za upravljanje;

2) vrste, iznos i način obračuna naknada za obavljene usluge;

3) vrste troškova koji će se naplaćivati iz imovine fonda, uključujući i administrativne troškove za poslovanje organa zatvorenog fonda;

4) odredbe da li i pod kojim uslovima društvo za upravljanje poverava obavljanje administrativnih i marketinških poslova i aktivnosti drugim licima;

5) osnove za raskid ugovora, kao i prava i obaveze društva za upravljanje i zatvorenog fonda u slučaju raskida ugovora;

6) dužinu otkaznog roka u slučaju raskida ugovora.

Sporazumni raskid ugovora o upravljanju

Član 68

Zatvoreni fond i društvo za upravljanje mogu sporazumno raskinuti ugovor o upravljanju zatvorenim fondom.

Sporazumni raskid ugovora iz stava 1. ovog člana proizvodi pravno dejstvo od dana kada Komisija odobri ugovor o upravljanju sa novim društvom za upravljanje.

Poseban slučaj raskida ugovora o upravljanju

Član 69

Zatvoreni fond može da raskine ugovor o upravljanju van osnova predviđenih ugovorom o upravljanju. Odluku o raskidu i zaključenju novog ugovora o upravljanju zatvorenim investicionim fondom donosi skupština tog fonda dvotrećinskom većinom glasova prisutnih akcionara.

Raskid ugovora iz stava 1. ovog člana proizvodi pravno dejstvo od dana kada Komisija odobri ugovor o upravljanju sa novim društvom za upravljanje.

Oduzimanje dozvole za rad društvu za upravljanje

Član 70

Ugovor o upravljanju se raskida, po sili zakona, od dana oduzimanja dozvole za rad društvu za upravljanje.

Društvo za upravljanje je dužno da narednog dana od raskida ugovora o upravljanju prenese sve aktivnosti u vezi sa upravljanjem imovinom zatvorenog fonda na kastodi banku.

U slučaju iz stava 1. ovog člana, kastodi banka, privremeno, a najduže tri meseca, obavlja samo neodložne poslove u vezi sa upravljanjem zatvorenim fondom prethodno konsultujući nadzorni odbor zatvorenog fonda.

Pod neodložnim poslovima iz stava 3. ovog člana podrazumevaju se poslovi koji treba da se obave da ne bi nastupila šteta za fond.

Prilikom raskida ugovora o upravljanju nadzorni odbor u najkraćem roku obaveštava o tome akcionare fonda i raspisuje javni poziv za prikupljanje ponuda društava za upravljanje radi upravljanja zatvorenim fondom i predlaže skupštini fonda najpovoljniju ponudu.

Skupština zatvorenog fonda, na predlog nadzornog odbora, donosi odluku o zaključenju ugovora o upravljanju sa novim društvom za upravljanje u roku od tri meseca od dana raskida ugovora. Novo društvo za upravljanje odmah podnosi zahtev Komisiji za odobrenje ugovora o upravljanju.

Ukoliko Komisija ne primi zahtev za odobrenje ugovora o upravljanju u roku iz stava 6. ovog člana nalaže kastodi banci da pokrene postupak raspuštanja tog fonda.

Razlozi za prestanak

Član 71

Na prestanak zatvorenih investicionih fondova shodno se primenjuju odredbe zakona kojim se uređuju privredna društva koje se odnose na prestanak akcionarskih društava.

Izveštavanje

Član 72

Društvo za upravljanje najmanje jedanput mesečno podnosi izveštaje nadzornom odboru zatvorenog fonda o kupljenim i prodatim hartijama od vrednosti i imovini, kao i o rezultatima poslovanja fonda.

Na zahtev nadzornog odbora zatvorenog fonda društvo za upravljanje podnosi i posebne dodatne izveštaje.

Društvo za upravljanje dostavlja polugodišnje i godišnje finansijske izveštaje svim akcionarima zatvorenog fonda.

Raspodela dobiti

Član 73

Društvo za upravljanje predlaže skupštini zatvorenog fonda način raspodele dobiti fonda.

Nakon sastavljanja finansijskih izveštaja, dobijenog izveštaja eksterne revizije i odluke skupštine zatvorenog fonda, društvo za upravljanje izdaje kastodi banci nalog za raspodelu dobiti akcionarima fonda.

6. Privatni investicioni fond

Član 74

Privatni investicioni fond je pravno lice organizovano kao društvo sa ograničenom odgovornošću, u skladu sa zakonom kojim se uređuju privredna društva.

Minimalni novčani ulog člana privatnog fonda ne može biti manji od 50.000 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan uplate.

Društvo za upravljanje može neposredno ili preko povezanih lica imati učešće u kapitalu privatnog fonda kojim upravlja.

Privatni fondovi ne podležu opštim odredbama o investicionim fondovima koje se tiču izdavanja dozvole za investicioni fond, ulaganja imovine fonda, ograničenja ulaganja imovine fonda, ograničenja raspolaganja imovinom fonda, utvrđivanja prinosa investicionog fonda, izdavanja prospekta, marketinga, posrednika.

Na privatne fondove ne primenjuju se odredbe ovog zakona kojima je regulisano obavljanje kastodi usluga i vođenje računa kod kastodi banke, kao i redovno izveštavanje Komisije i investitora, osim dostavljanja godišnjeg finansijskog izveštaja.

Privatni fond se može zaduživati bez ograničenja, u skladu sa svojim pravilima poslovanja.

Upravljanje privatnim investicionim fondom isključivo obavlja društvo za upravljanje, u skladu sa ugovorom o upravljanju zaključenim sa privatnim fondom.

Društvo za upravljanje dostavlja Komisiji ugovor o upravljanju iz stava 6. ovog člana i pravila poslovanja. Komisija upisuje privatni investicioni fond u Registar investicionih fondova.

Na privatne fondove shodno se primenjuju odredbe zakona kojim se uređuju privredna društva.

Pravila poslovanja

Član 75

Obavezni opšti akt privatnog fonda su pravila poslovanja.

Pravila poslovanja privatnog fonda sadrže:

1) opis investicionih ciljeva, investicionu politiku i glavne rizike u vezi sa njom;

2) vrednost udela;

3) pravila o prenosu udela;

4) iznos minimalnog novčanog uloga po članu;

5) način utvrđivanja neto vrednosti imovine fonda;

6) odredbe o izveštavanju članova fonda;

7) rok na koji se fond osniva, ukoliko se osniva na određeno vreme;

8) postupak raspuštanja fonda;

9) druga pitanja od značaja za poslovanje fonda.

Pravila poslovanja moraju biti dostupna zainteresovanim investitorima.

Izmene i dopune pravila poslovanja dozvoljene su samo nakon pismenog pristanka svih članova privatnog fonda.

Izmene i dopune pravila poslovanja privatnog fonda dostavljaju se Komisiji.

IV KASTODI BANKA

Ovlašćenje za obavljanje delatnosti kastodi banke

Član 75a

Banka može obavljati delatnosti kastodi banke ako dozvolu za obavljanje te delatnosti dobije od Komisije.

Komisija vodi registar dozvola izdatih za obavljanje delatnosti kastodi banke.

Dozvola za obavljanje poslova kastodi banke

Član 75b

Sadržinu zahteva za davanje dozvole za obavljanje delatnosti kastodi banke propisuje Komisija.

Uz zahtev iz stava 1. ovog člana prilaže se:

1) dokaz da je banka član Centralnog registra;

2) pravila poslovanja kastodi banke;

3) dokaz da banka ima poseban organizacioni deo za obavljanje poslova kastodi banke;

4) dokaz da banka ispunjava uslove kadrovske i organizacione osposobljenosti za obavljanje poslova kastodi banke;

5) dokaz da banka ispunjava uslov tehničke opremljenosti za obavljanje poslova kastodi banke, odnosno da ima odgovarajući informacioni sistem za obavljanje tih poslova;

6) druga dokumentacija po zahtevu Komisije.

Komisija daje prethodnu saglasnost za imenovanje lica koje će rukovoditi poslovima kastodi banke.

Uslove kadrovske i organizacione osposobljenosti i tehničke opremljenosti za obavljanje delatnosti kastodi banke propisuje Komisija.

Pravno lice koje nije dobilo dozvolu za obavljanje delatnosti kastodi banke u skladu sa ovim zakonom, kao ni preduzetnik, ne mogu biti upisani u Registar privrednih subjekata, niti u pravnom prometu mogu koristiti naziv kastodi banke, odnosno reči izvedenog značenja, osim ako to nije propisano drugim zakonom.

Pravila poslovanja kastodi banke i zaključenje ugovora

Član 75v

Kastodi banka donosi pravila poslovanja u pogledu obavljanja kastodi poslova, na koja saglasnost daje Komisija.

Pravilima iz stava 1. ovog člana posebno se utvrđuju:

1) vrste kastodi poslova koje obavlja kastodi banka;

2) vrste naloga klijenata i način njihovog izvršenja;

3) način postupanja sa hartijama od vrednosti i novčanim sredstvima klijenta;

4) prava i obaveze kastodi banke i njenih klijenata.

Komisija propisuje bliže sadržinu i način objavljivanja pravila iz stava 1. ovog člana.

Kastodi banka je dužna da sa klijentom zaključi pismeni ugovor, kojim se regulišu njihova međusobna prava i obaveze u obavljanju kastodi poslova, u skladu sa ovim zakonom i pravilima iz stava 1. ovog člana.

Zaposleni i članovi uprave banke koja obavlja poslove kastodi banke dužni su da, kao poslovnu tajnu, čuvaju podatke o stanju i prometu na računima hartija od vrednosti klijenata, kao i druge podatke za koje su saznali u obavljanju poslova kastodi banke i ne smeju ih saopštavati trećim licima, niti koristiti ili omogućiti trećim licima da ih koriste.

Izuzetno od stava 5. ovog člana, podaci iz tog stava mogu se saopštavati i stavljati na uvid trećim licima:

1) na osnovu pismenog odobrenja klijenta;

2) prilikom nadzora zakonitosti poslovanja koji vrši ovlašćeno lice Komisije;

3) na osnovu naloga suda, odnosno drugog nadležnog državnog organa.

Ugovor sa kastodi bankom

Član 76

Društvo za upravljanje je dužno da, u roku od osam dana od dana dobijanja dozvole za organizovanje otvorenog, odnosno osnivanja zatvorenog fonda, zaključi sa kastodi bankom ugovor o obavljanju kastodi usluga za svaki investicioni fond posebno.

Ugovorom iz stava 1. ovog člana kastodi banka se obavezuje da će obavljati poslove u skladu sa članom 77. ovog zakona, a društvo za upravljanje se obavezuje da plaća naknadu kastodi banci.

Kastodi usluge za jedan investicioni fond obavlja isključivo jedna kastodi banka.

Društvo za upravljanje dostavlja Komisiji kopiju zaključenog ugovora iz stava 1. ovog člana, kao i naknadne izmene ugovora.

Usluge kastodi banke

Član 77

Kastodi banka obavlja sledeće kastodi usluge:

1) otvara i vodi račune hartija od vrednosti koje čine imovinu otvorenog fonda kod Centralnog registra, depoa i kliringa hartija od vrednosti (u daljem tekstu: Centralni registar), u svoje ime, a za račun članova otvorenog fonda (kastodi račun);

2) otvara i vodi račune hartija od vrednosti koje čine imovinu zatvorenog fonda kod Centralnog registra, u ime i za račun zatvorenog fonda;

3) otvara i vodi račune hartija od vrednosti kod Centralnog registra u ime i za račun zakonitih imalaca klijenata društava za upravljanje (račun upravljanja);

4) otvara i vodi novčani račun investicionog fonda, vrši prikupljanje uplata investicionih jedinica, vrši prenos novčanih sredstava prilikom ulaganja imovine i vrši isplate u vezi otkupa investicionih jedinica;

5) izvršava naloge za prenos prava iz hartija od vrednosti i naloge za upis prava trećih lica na hartijama od vrednosti i stara se o prenosu prava iz tih hartija;

6) izvršava naloge društva za upravljanje za prenos imovine, saldiranje, odnosno plaćanje i naplate po osnovu kupovine/prodaje imovine investicionog fonda, ukoliko nisu u suprotnosti sa zakonom i prospektom fonda;

7) obaveštava društvo za upravljanje o izvršenim nalozima i drugim preduzetim aktivnostima u vezi sa imovinom investicionog fonda;

8) kontroliše i potvrđuje obračunatu neto vrednost imovine otvorenog i zatvorenog fonda, vrednost investicione jedinice, odnosno neto vrednost imovine po akciji;

9) kontroliše obračun prinosa otvorenog fonda;

10) naplaćuje potraživanja od izdavalaca po osnovu dospelih hartija od vrednosti, kamata i dividendi za račun zakonitih imalaca tih hartija i stara se o ostvarivanju drugih prava koja pripadaju zakonitim imaocima hartija od vrednosti koji su njeni klijenti;

11) po ovlašćenju klijenta stara se o izvršavanju poreskih obaveza klijenta u vezi sa hartijama od vrednosti;

12) obaveštava društvo za upravljanje o korporativnim aktivnostima u vezi sa imovinom investicionog fonda, odnosno klijenta čijom imovinom društvo upravlja;

13) obaveštava Komisiju o uočenim nepravilnostima u poslovanju društva za upravljanje u vezi sa upravljanjem fondom, odmah nakon što uoči takve nepravilnosti;

14) obavlja druge poslove u skladu sa ovim zakonom, zakonom kojim se uređuju dobrovoljni penzijski fondovi i drugim zakonom.

Kada obavlja usluge iz stava 1. ovog člana, kastodi banka je dužna da se stara da na novčanom, odnosno vlasničkom računu klijenta ima dovoljno sredstava, odnosno hartija od vrednosti na dan saldiranja.

Kada obavlja usluge iz stava 1. ovog člana, kastodi banka je dužna da vodi posebnu evidenciju o hartijama od vrednosti i licima u čije ime obavlja te poslove, da podatke iz te evidencije čuva kao poslovnu tajnu i da ih zaštiti od neovlašćenog korišćenja, izmena ili gubitaka.

Hartije od vrednosti koje se vode na kastodi računu nisu vlasništvo kastodi banke i ne ulaze u njenu imovinu, ne mogu se uključiti u likvidacionu ili stečajnu masu, niti se mogu koristiti za izmirivanje obaveza ove banke prema trećim licima.

Kastodi banka može obavljati usluge za više investicionih fondova, s tim što u tom slučaju vodi posebne račune imovine za svaki fond.

Kastodi banka ne može biti blisko povezano lice sa društvom za upravljanje.

Kastodi banka se stara da se prodaja, izdavanje i otkup investicionih jedinica vrši u skladu sa zakonom, pravilima poslovanja i investicionom politikom investicionog fonda.

Komisija bliže propisuje učestalost, način i standardizovanu formu obaveštavanja Komisije od strane kastodi banke, kao i način usaglašavanja u slučaju razlika između obračunate neto vrednosti imovine fonda iz stava 1. tačka 8) ovog člana od strane društva za upravljanje i kastodi banke, odnosno obračunatog prinosa fonda iz stava 1. tačka 9) ovog člana od strane društva za upravljanje i kastodi banke.

Raskid ugovora sa kastodi bankom

Član 78

Strana koja namerava da raskine ugovor iz člana 76. stav 1. ovog zakona, dužna je da, tri meseca pre raskida ugovora, o tome obavesti drugu ugovornu stranu.

Ugovor koji se raskida smatra se raskinutim od momenta zaključenja ugovora sa novom kastodi bankom, a nakon isteka roka iz stava 1. ovog člana.

Kastodi banka obaveštava Komisiju o raskidu ugovora i razlozima za raskid.

Posle raskida ugovora, kastodi banka je dužna da, narednog dana od dana raskida ugovora, svu dokumentaciju i arhivu preda novoj kastodi banci.

Član 79

U slučaju oduzimanja dozvole za rad ili dozvole za obavljanje delatnosti kastodi banke ili pokretanja stečajnog postupka nad kastodi bankom, društvo za upravljanje je dužno da odmah raskine ugovor o obavljanju kastodi usluga, zaključi ugovor sa novom kastodi bankom i o tome obavesti Komisiju.

Kastodi banka kojoj je oduzeta dozvola za obavljanje delatnosti kastodi banke, dozvole za rad ili nad kojom je pokrenut stečajni postupak je dužna da odmah prenese sredstva investicionog fonda na kastodi banku sa kojom je društvo za upravljanje zaključilo ugovor.

Ako društvo za upravljanje ne postupi u skladu sa stavom 1. ovog člana, Komisija donosi rešenje kojim određuje novu kastodi banku.

Komisija može predložiti društvu za upravljanje promenu kastodi banke ako su usled njenog poslovanja interesi članova, odnosno akcionara investicionog fonda značajnije ugroženi.

V NADZOR

Nadležnost Komisije

Član 80

Komisija vrši nadzor nad sprovođenjem ovog zakona, donosi podzakonske akte za izvršavanje ovog zakona za koje je ovlašćena i vodi Registar društava za upravljanje i Registar investicionih fondova.

U vršenju svoje nadležnosti Komisija donosi rešenja koja su konačna.

Protiv rešenja iz stava 2. ovog člana nezadovoljna strana može voditi upravni spor.

Nadzor poslovanja

Član 81

Komisija vrši nadzor poslovanja društava za upravljanje i investicionih fondova, kao i nadzor nad obavljanjem kastodi usluga kastodi banke u smislu ovog zakona.

Ako u okviru svoje nadležnosti Komisija utvrdi da postoje pravna lica koja obavljaju delatnost društava za upravljanje ili posluju kao investicioni fondovi, a nemaju dozvolu niti su registrovani na osnovu ovog zakona, zabraniće obavljanje poslova koje po ovom zakonu obavljaju društva za upravljanje i investicioni fondovi i preduzeti druge mere u skladu sa zakonom.

Neposredan nadzor poslovanja društava za upravljanje i investicionih fondova, kao i nadzor nad obavljanjem kastodi usluga kastodi banke Komisija vrši u poslovnim prostorijama društava, fondova i kastodi banaka najmanje jedanput godišnje, a po potrebi i češće.

Ovlašćeno lice Komisije može u postupku neposrednog nadzora:

1) pregledati opšte akte, poslovne knjige, izvode sa računa i druge dokumente društva za upravljanje, investicionog fonda i kastodi banke i sačiniti kopije dokumenata;

2) zahtevati informacije o pojedinim pitanjima značajnim za poslovanje društva za upravljanje, investicionog fonda i kastodi banke.

O izvršenom neposrednom nadzoru nad poslovanjem sastavlja se zapisnik.

Mere nadzora

Član 82

Ako u postupku nadzora društva za upravljanje, investicionog fonda i kastodi banke utvrdi nezakonitosti, odnosno nepravilnosti u poslovanju Komisija donosi rešenje kojim nalaže društvu za upravljanje, odnosno kastodi banci da utvrđene nepravilnosti otkloni u roku koji ne može biti duži od 60 dana od dana prijema tog rešenja.

Ukoliko društvo za upravljanje i kastodi banka ne postupe po rešenju iz stava 1. ovog člana, Komisija preduzima jednu ili više mera:

1) izriče javnu opomenu;

2) pokreće postupak pred nadležnim organom;

3) povlači saglasnost na imenovanje članova uprave, odnosno direktora;

4) daje nalog za zabranu izdavanja investicionih jedinica u trajanju do tri meseca;

5) druge mere u skladu sa zakonom kojim se uređuje tržište kapitala.

Oduzimanje dozvole za rad društvu za upravljanje

Član 83

Komisija donosi rešenje o oduzimanju dozvole za rad društvu za upravljanje:

1) ako u roku od 30 dana ne podnese registracionu prijavu u skladu sa zakonom kojim se uređuje registracija privrednih subjekata;

2) ako ne koristi dozvolu za rad u periodu od 12 meseci, izričito odbije dozvolu za rad ili ako je prestalo da obavlja delatnost predviđenu ovim zakonom pre više od šest meseci;

3) ako je dozvola izdata na osnovu neistinitih podataka;

4) (brisana)

5) ako prestane da ispunjava uslove propisane za dobijanje dozvole za rad;

6) ako izvrši težu povredu odredaba ovog zakona i odredaba zakona kojim se uređuje tržište kapitala;

7) ukoliko ni posle preduzetih mera iz člana 82. stav 2. ovog zakona društvo za upravljanje ne postupi po izdatom nalogu;

8) kada društvo za upravljanje dostavi obaveštenje Komisiji o nameri prestanka obavljanja delatnosti i podnese zahtev za brisanje iz Registra;

9) zbog pokretanja postupka stečaja ili likvidacije.

VI STRANA DRUŠTVA ZA UPRAVLJANJE I INVESTICIONI FONDOVI

Član 84

Strana društva za upravljanje i investicioni fondovi koji nameravaju da, u Republici, prikupljaju sredstva dužni su da se registruju i posluju u skladu sa ovim zakonom.

VII KAZNENE ODREDBE

1. Krivična dela

Član 85

(Brisano)

Oglašavanje prospekta sa neistinitim podacima

Član 86

Ko, u nameri obmanjivanja investitora, u prospektu investicionog fonda, skraćenom prospektu, godišnjem ili polugodišnjem izveštaju, objavljuje neistinite podatke o pravnom i finansijskom položaju investicionog fonda ili njegovim poslovnim mogućnostima ili druge neistinite činjenice koje su relevantne za donošenje investicione odluke, ili objavljuje nepotpune podatke o tim činjenicama - kazniće se zatvorom do tri godine.

Ko, u nameri obmanjivanja investitora, ne objavi dopunu prospekta ili izveštaj o bitnim događajima koji mogu bitnije uticati na odluku investitora - kazniće se zatvorom do tri godine.

2. Privredni prestupi društva za upravljanje, odnosno drugih pravnih lica

Član 87

Novčanom kaznom od 500.000 do 3.000.000 dinara, kazniće se za privredni prestup pravno lice koje:

1) koristi pojam investicioni fond suprotno odredbama člana 3. ovog zakona;

2) postupi suprotno članu 6. ovog zakona u vezi sa učešćem u kapitalu, odnosno imovini drugih pravnih lica;

3) obavlja delatnost za koju nije dobilo dozvolu iz člana 10. stav 6. i člana 25. ovog zakona;

4) ne poštuje ograničenja ulaganja iz čl. 29, 30. i 31. ovog zakona;

5) raspolaže imovinom investicionog fonda suprotno članu 33. ovog zakona;

6) obračunava naknade suprotno članu 44. ovog zakona;

7) ovlašćenom licu Komisije onemogući vršenje nadzora.

Za radnje iz stava 1. ovog člana, kazniće se za privredni prestup i odgovorno lice u pravnom licu novčanom kaznom od 50.000 do 200.000 dinara.

3. Prekršaji

Član 88

Novčanom kaznom od 300.000 do 2.000.000 dinara, kazniće se za prekršaj društvo za upravljanje ako:

1) za direktora ili člana uprave predloži lica koja ne ispunjavaju uslove iz člana 12. ovog zakona;

2) postupi suprotno članu 18. st. 1. i 2. ovog zakona u vezi sa obaveštavanjem o izmenama pravila poslovanja;

3) ne vodi odvojeno poslovne knjige, ne sastavlja finansijske izveštaje i ne dostavlja Komisiji izveštaje u skladu sa čl. 21. i 22. ovog zakona;

4) ne poštuje pravila u vezi sa investicionim ciljem i investicionom politikom investicionog fonda u skladu sa članom 28. ovog zakona;

5) članovima investicionog fonda prilikom kupovine investicionih jedinica ne ponudi na potpis izjavu iz člana 36. stav 4. ovog zakona;

6) prilikom otkupa cenu investicionih jedinica otvorenog fonda ne obračuna na način naveden u prospektu, saglasno članu 37. stav 2. tačka 11) ovog zakona;

7) ne dostavi Komisiji, usled nastanka značajnijih promena, izmenjeni prospekt radi davanja odobrenja u skladu sa članom 39. stav 1. ovog zakona;

8) privremeno obustavi otkup investicionih jedinica otvorenog fonda suprotno članu 48. ovog zakona;

9) ne obavesti članove investicionog fonda o prenosu prava upravljanja otvorenim fondom u predviđenom roku iz člana 50. stav 3. ovog zakona;

10) ne angažuje ovlašćenog procenjivača u skladu sa članom 60. stav 4. ovog zakona;

11) ne dostavi Komisiji kopiju zaključenog ugovora, kao i naknadne izmene i dopune u smislu člana 76. stav 4. ovog zakona.

Za radnje iz stava 1. ovog člana, kazniće se za prekršaj i odgovorno lice u društvu za upravljanje novčanom kaznom od 10.000 do 150.000 dinara.

Član 89

Novčanom kaznom od 300.000 do 2.000.000 dinara kazniće se za prekršaj kastodi banka ako:

1) u slučaju oduzimanja dozvole za rad društva za upravljanje i raspuštanja investicionog fonda ne preduzme radnje propisane odredbama čl. 55, 56. i 70. ovog zakona;

2) bez saglasnosti Komisije donese odluku o imenovanju lica koje rukovodi poslovima kastodi banke (član 75b stav 3);

3) na pravila poslovanja sa hartijama od vrednosti ne pribavi saglasnost Komisije (član 75v);

4) ugovor sa klijentom ne zaključi u pismenoj formi (član 75v stav 4);

5) ne obavlja usluge u skladu sa članom 77. stav 1. tač. 5) do 13) ovog zakona;

6) ne postupa u skladu sa članom 77. stav 2. ovog zakona u vezi sa saldiranjem;

7) ne vodi posebnu evidenciju o hartijama od vrednosti i licima u čije ime otvara i vodi račune hartija od vrednosti (član 77. stav 3).

tač. 8) i 9) (brisane)

Za radnje iz stava 1. ovog člana, kazniće se za prekršaj i odgovorno lice u kastodi banci novčanom kaznom od 10.000 do 150.000 dinara.

Član 90

(Brisano)

VIII PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE

Član 91

Pravna lica koja obavljaju delatnost društva za upravljanje ili delatnost investicionog fonda u smislu ovog zakona, ili istupaju u pravnom prometu koristeći naziv "investicioni fond" do dana stupanja na snagu ovog zakona, dužna su da u roku od šest meseci od dana početka primene ovog zakona usklade svoje poslovanje i opšte akte sa odredbama ovog zakona, odnosno da od Komisije pribave dozvolu za rad društva za upravljanje, odnosno dozvolu za organizovanje otvorenog fonda ili osnivanje zatvorenog fonda, odnosno da se registruju kao privatni fond.

Član 92

Propisi za sprovođenje ovog zakona doneće se u roku od šest meseci od stupanja na snagu ovog zakona.

Član 93

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije", a primenjivaće se po isteku šest meseci od dana njegovog stupanja na snagu.

 

Samostani članovi Zakona o izmenama i dopunama
Zakona o investicionim fondovima

("Sl. glasnik RS", br. 51/2009)

Član 21[s1]

Komisija za hartije od vrednosti izvršiće usklađivanje svojih akata sa ovim zakonom u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Član 22[s1]

Komisija za hartije od vrednosti doneće propise za čije je donošenje ovlašćena ovim zakonom, u roku od 60 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Član 23[s1]

Odredbe člana 1, člana 2. stav 1, člana 7. stav 1, člana 8. stav 1, člana 9, u delu koji se odnosi na ovlašćenje Komisije za hartije od vrednosti da propiše rok za usklađivanje strukture imovine investicionog fonda sa ograničenjima ulaganja, člana 13, člana 14. stav 1. i čl. 15. i 16. ovog zakona, primenjuju se od 28. marta 2009. godine.

Član 24[s1]

Ovaj zakon stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".

 

Samostani članovi Zakona o izmenama i dopunama
Zakona o investicionim fondovima

("Sl. glasnik RS", br. 31/2011)

Član 18[s2]

Komisija za hartije od vrednosti izvršiće usklađivanje svojih akata sa ovim zakonom u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Član 19[s2]

Komisija za hartije od vrednosti doneće propise za čije je donošenje ovlašćena ovim zakonom, u roku od 60 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Član 20[s2]

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".

 

Samostani članovi Zakona o izmenama i dopunama
Zakona o investicionim fondovima

("Sl. glasnik RS", br. 115/2014)

Član 45[s3]

Postupci koji do dana stupanja na snagu ovog zakona nisu okončani okončaće se po odredbama Zakona o investicionim fondovima ("Službeni glasnik RS", br. 46/06, 51/09 i 31/11).

Član 46[s3]

Komisija za hartije od vrednosti doneće propise iz čl. 3, 4, 8, 11, 12, 15, 17, 25, 33. i 37. ovog zakona, u roku od 60 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Postojeća društva za upravljanje dužna su da usklade akta sa odredbama ovog zakona i odgovarajućim aktima Komisije, u roku od 90 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Postojeća društva za upravljanje dužna su da usklade svoje poslovanje, odnosno poslovanje fonda kojim upravljaju, sa odredbama ovog zakona i odgovarajućim aktima Komisije, u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Član 47[s3]

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".