<<< nazad na listu ostalih besplatnih propisa

Zakon o potvrđivanju Konvencije o priznavanju evropskih patenata (Konvencija o evropskom patentu) od 5. oktobra 1973. godine, sa izmenama člana 63. Konvencije o evropskom patentu od 17. decembra 1991. godine i izmenama od 29. novembra 2000. godine

U pravnoj bazi Paragraf Lex postoji redakcijska napomena u vezi sa ovim propisom. Pretplatom na pravnu bazu stičete uvid u ovu napomenu.


ZAKON

O POTVRĐIVANJU KONVENCIJE O PRIZNAVANJU EVROPSKIH PATENATA (KONVENCIJA O EVROPSKOM PATENTU) OD 5. OKTOBRA 1973. GODINE, SA IZMENAMA ČLANA 63. KONVENCIJE O EVROPSKOM PATENTU OD 17. DECEMBRA 1991. GODINE I IZMENAMA OD 29. NOVEMBRA 2000. GODINE

("Sl. glasnik RS - Međunarodni ugovori", br. 5/2010 i "Sl. glasnik RS", br. 99/2011 - dr. zakon)

ČLAN 1

Potvrđuje se Konvencija o priznavanju evropskih patenata (Konvencija o evropskom patentu) od 5. oktobra 1973. godine, sa izmenama člana 63. Konvencije o evropskom patentu od 17. decembra 1991. godine i izmenama od 29. novembra 2000. godine, sačinjena u originalu na engleskom, francuskom i nemačkom jeziku.

ČLAN 2

Tekst Konvencije o priznavanju evropskih patenata (Konvencija o evropskom patentu) u originalu na engleskom jeziku i prevodu na srpski jezik glasi:

KONVENCIJA
O PRIZNAVANJU EVROPSKIH PATENATA (KONVENCIJA O EVROPSKOM PATENTU) OD 5. OKTOBRA 1973. GODINE, SA IZMENAMA ČLANA 63. KONVENCIJE O EVROPSKOM PATENTU OD 17. DECEMBRA 1991. GODINE I IZMENAMA OD 29. NOVEMBRA 2000. GODINE

PREAMBULA

Države ugovornice,

U želji da ojačaju saradnju između evropskih država u oblasti zaštite pronalazaka,

U želji da se takva zaštita može dobiti u tim državama na osnovu jedinstvenog postupka priznavanja patenata i ustanovljenjem određenih jedinstvenih pravila o tako priznatim patentima,

U želji da, u tom cilju, zaključe konvenciju kojom se ustanovljava Evropska organizacija za patente i stvara poseban sporazum u smislu člana 19. Konvencije za zaštitu industrijske svojine, potpisane u Parizu 20. marta 1883. godine i revidirane poslednji put 14. jula 1967. godine, i Ugovora o regionalnom patentu u smislu člana 45. stav 1. Ugovora o saradnji u oblasti patenata od 19. juna 1970. godine,

Sporazumno su donele sledeće odredbe:

Prvi deo

OPŠTE I INSTITUCIONALNE ODREDBE

Glava I

OPŠTE ODREDBE

Član 1

Evropsko pravo priznavanja patenata

Ovom Konvencijom ustanovljeno je zajedničko pravo država ugovornica u oblasti priznavanja patenata za pronalaske.

Član 2

Evropski patent

(1) Patenti priznati na osnovu ove Konvencije zovu se evropski patenti.

(2) Evropski patent ima u svakoj od država ugovornica za koju je priznat ista dejstva i podleže istim propisima kao nacionalni patent priznat u toj državi, osim ako ovom Konvencijom nije određeno drugačije.

Član 3

Teritorijalno dejstvo

Priznanje evropskog patenta može biti traženo za jednu, za više ili za sve države ugovornice.

Član 4

Evropska organizacija za patente

(1) Ovom konvencijom ustanovljava se Evropska organizacija za patente, (u daljem tekstu: Organizacija). Ona je upravno i finansijski samostalna.

(2) Organi Organizacije su:

(a) Evropski zavod za patente,

(b) Upravni savet.

(3) Zadatak Organizacije je da priznaje evropske patente. Ovaj zadatak izvršava Evropski zavod za patente pod kontrolom Upravnog saveta.

Član 4a

Konferencija ministara država ugovornica

Konferencija ministara država ugovornica odgovorna za pitanja patenata sastajaće se najmanje svake pete godine da diskutuje o pitanjima koja se tiču Organizacije i evropskog patentnog sistema.

Glava II

EVROPSKA ORGANIZACIJA ZA PATENTE

Član 5

Pravni položaj

(1) Organizacija je pravno lice.

(2) U svakoj od država ugovornica Organizacija ima svojstvo pravnog lica sa najvećim mogućim ovlašćenjima koja se, na osnovu nacionalnih propisa te države, priznaju pravnim licima; ona može naročito sticati ili otuđivati nepokretna i pokretna dobra, i biti stranka u sudskom postupku.

(3) Predsednik Evropskog zavoda za patente predstavlja organizaciju.

Član 6

Sedište

(1) Sedište Organizacije je u Minhenu.

(2) Sedište Evropskog zavoda za patente je u Minhenu. On ima svoj ogranak u Hagu.

Član 7

Agencije Evropskog zavoda za patente

U državama ugovornicama ili pri međuvladinim organizacijama nadležnim za pitanja industrijske svojine Upravni savet može, kada za to postoji potreba, odlukom osnivati agencije Evropskog zavoda za patente, u cilju davanja obaveštenja ili ustanovljenja saradnje, uz uslov da dobije saglasnost te države ugovornice ili organizacije.

Član 8

Privilegije i imuniteti

Protokol o privilegijama i imunitetima, priložen uz ovu konvenciju, određuje uslove pod kojima Organizacija, članovi Upravnog saveta, službenici Evropskog zavoda za patente i sva ostala lica navedena u tom Protokolu, a koja obavljaju poslove Organizacije, uživaju, na teritoriji država ugovornica, privilegije i imunitete koji su neophodni za obavljanje njihovih zadataka.

Član 9

Odgovornost

(1) Ugovorna odgovornost Organizacije određuje se zakonom koji se primenjuje na ugovor u pitanju.

(2) Vanugovorna odgovornost Organizacije u pogledu štete koju nanese ona, ili koju nanesu službenici Evropskog zavoda za patente prilikom obavljanja svojih zadataka, određuje se saglasno odredbama zakona koji je na snazi u Saveznoj Republici Nemačkoj. Ako je štetu prouzrokovao ogranak u Hagu ili neka agencija ili službenici ogranka ili agencije, primenjuje se zakon države ugovornice na čijem području se nalazi ogranak ili agencija.

(3) Lična odgovornost službenika Evropskog zavoda za patente prema organizaciji određuje se odredbama koje uređuju njihov položaj ili radni odnos.

(4) Sudovi nadležni za rešavanje sporova navedenih u stavovima 1. i 2. su:

(a) za sporove navedene u stavu 1. sudovi u Saveznoj Republici Nemačkoj, osim ako je u ugovoru zaključenom između stranaka određen sud u nekoj drugoj državi;

(b) za sporove navedene u stavu 2. zavisno od slučaja, ili sudovi Savezne Republike Nemačke, ili države u kojoj se nalazi ogranak ili agencija.

Glava III

EVROPSKI ZAVOD ZA PATENTE

Član 10

Rukovođenje

(1) Predsednik rukovodi Evropskim zavodom za patente i odgovara za rad Zavoda pred Upravnim savetom.

(2) U tom cilju, predsednik ima naročito sledeća ovlašćenja i obaveze:

(a) preduzima sve neophodne mere da obezbedi rad Evropskog zavoda za patente a naročito, donosi interna administrativna uputstva i saopštenja za javnost;

(b) osim ako ova konvencija ne predviđa drugačije, određuje koje radnje treba izvesti kod Evropskog zavoda za patente u Minhenu ili njegovog ogranka u Hagu kako je odgovarajuće;

(c) može da podnese Upravnom savetu predlog za izmenu ove Konvencije ili opštih odredbi za njenu primenu, ili za odluke čije je donošenje u nadležnosti Upravnog saveta;

(d) predlaže budžet i stara se o njegovom izvršenju, što važi i za sve njegove izmene i dopune;

(e) svake godine podnosi Upravnom savetu izveštaj o radu;

(f) rukovodni je organ za sve zaposlene;

(g) na osnovu člana 11. imenuje službenike i odlučuje o njihovom napredovanju;

(h) disciplinski je organ za službenike o kojima je reč u članu 11. i može predložiti Upravnom savetu izricanje disciplinskih mera protiv službenika na koje se odnosi član 11. stavovi 2. i 3;

i) može prenositi svoja ovlašćenja.

(3) Predsedniku u radu pomažu potpredsednici. U slučaju odsutnosti ili sprečenosti predsednika, jedan od potpredsednika obavlja njegovu dužnost na način koji određuje Upravni savet.

Član 11

Imenovanje rukovodećeg kadra

(1) Upravni savet imenuje svojom odlukom predsednika Evropskog zavoda za patente.

(2) Upravni savet imenuje svojom odlukom, nakon konsultacija sa predsednikom Evropskog zavoda za patente, potpredsednike.

(3) Članove i predsednike žalbenih veća i Velikog žalbenog veća imenuje Upravni savet, na predlog predsednika Evropskog zavoda za patente. Upravni savet može da ih ponovo imenuje nakon prethodne konsultacije sa predsednikom Evropskog zavoda za patente.

(4) Upravni savet može izricati disciplinske mere prema službenicima o kojima je reč u stavovima 1. do 3. ovog člana.

(5) Upravni savet, posle konsultacija sa predsednikom Evropskog zavoda za patente, može takođe imenovati kao članove Velikog žalbenog veća pravno kvalifikovane članove nacionalnih sudova ili kvazi-sudskih organa država ugovornica, koji mogu nastaviti sa svojim sudskim aktivnostima na nacionalnom nivou. Oni će biti imenovani za period od tri godine i mogu biti reizabrani.

Član 12

Službene obaveze

Zaposleni Evropskog zavoda za patente ne mogu, čak i po prestanku radnog odnosa, da objavljuju i koriste informacije koje, po svojoj prirodi, predstavljaju službenu tajnu.

Član 13

Sporovi između Organizacije i zaposlenih Evropskog zavoda za patente

(1) Zaposleni ili bivši zaposleni Evropskog zavoda za patente, ili njihovi pravni sledbenici, mogu podneti tužbu Upravnom sudu Međunarodne organizacije rada u sporovima sa Evropskim zavodom za patente, saglasno Statutu tog suda, a u granicama i pod uslovima određenim u opštem aktu o statusu zaposlenih, pravilniku o penzijama ili radnim propisima koji se odnose na ostale zaposlene.

(2) Žalba može biti podneta samo ako je lice koje ima pravni interes upotrebilo sva pravna sredstva koja mu stoje na raspolaganju na osnovu opšteg akta o statusu zaposlenih, pravilnika o penzijama ili radnog propisa koji se odnosi na zaposlene.

Član 14

Jezici Evropskog zavoda za patente, evropskih prijava patenata i drugih dokumenata

(1) Službeni jezici Evropskog zavoda za patente su nemački, engleski i francuski.

(2) Evropska prijava patenta mora biti podneta na jednom od službenih jezika ili, ako je podneta na nekom drugom jeziku, mora biti prevedena na jedan od službenih jezika, u skladu sa Pravilnikom o sprovođenju. Za sve vreme dok traje postupak pred Evropskim zavodom za patente, ovaj prevod može biti usaglašavan sa tekstom prijave kakva je podneta. Ako se zahtevani prevod ne podnese u propisanom roku, prijava će se smatrati povučenom.

(3) Službeni jezik Evropskog zavoda za patente na kome je podneta evropska prijava patenta, ili na koji je ta prijava prevedena, mora biti korišćen u svim postupcima pred Evropskim zavodom za patente osim ako je Pravilnikom o sprovođenju drugačije određeno.

(4) Fizička ili pravna lica koja imaju boravište ili glavno sedište firme u nekoj državi ugovornici gde se kao službeni jezik ne koristi engleski, francuski ili nemački i državljani te države koji imaju boravište u inostranstvu mogu na službenom jeziku države ugovornice u pitanju, podnositi dokumenta koja su obavezna da dostave u određenom roku. Oni moraju, ipak, dostaviti njihov prevod na službeni jezik Evropskog zavoda za patente u skladu sa Pravilnikom o sprovođenju.

Ako neki dokument, koji ne pripada dokumentima koji čine evropsku prijavu patenta, nije podnet na propisanom jeziku ili ako zahtevani prevod nije podnet u roku, smatra se da takav dokument nije podnet.

(5) Evropske prijave patenata objavljuju se na jeziku postupka.

(6) Spisi evropskog patenta objavljuju se na jeziku postupka i oni sadrže prevod patentnih zahteva na druga dva službena jezika Evropskog zavoda za patente.

(7) Na tri službena jezika Evropskog zavoda za patente objavljuje se sledeće:

(a) "Evropski bilten za patente",

(b) "Službeni list Evropskog zavoda za patente".

(8) Upisi u Evropski registar patenata vrše se na tri službena jezika Evropskog zavoda za patente. U slučaju sumnje, merodavan je upis na jeziku na kojem je vođen postupak.

Član 15

Organi koji vode postupak

Za sprovođenje postupaka predviđenih ovom konvencijom u Evropskom zavodu za patente se mora uspostaviti sledeće:

(a) služba za prijem,

(b) odseci za rešerš,

(c) odseci za ispitivanje,

(d) odseci za opoziciju,

(e) pravni odsek,

(f) žalbena veća,

(g) Veliko žalbeno veće.

Član 16

Služba za prijem

Služba za prijem je nadležna za ispitivanje evropskih prijava patenata prilikom njihovog podnošenja i u pogledu njihove formalne urednosti.

Član 17

Odseci za rešerš

Odseci za rešerš su nadležni za izradu evropskog rešeršnog izveštaja.

Član 18

Odseci za ispitivanje

(1) Odseci za ispitivanje su nadležni za ispitivanje evropskih prijava patenata.

(2) Odsek za ispitivanje se sastoji od tri ispitivača koji su kvalifikovana tehnička lica. Međutim, pre donošenja konačne odluke o evropskoj prijavi patenta, ispitivanje prijave je, po opštem pravilu, povereno jednom od ispitivača u odseku za ispitivanje. Taj isti odsek za ispitivanje nadležan je i za vođenje usmenog postupka. Ako smatra da to priroda predmeta zahteva, odsek za ispitivanje se dopunjuje jednim ispitivačem koji je pravnik. U slučaju podele glasova, glas predsednika Odseka za ispitivanje je odlučujući.

Član 19

Odseci za opoziciju

(1) Odseci za opoziciju su nadležni za ispitivanje opozicije protiv evropskih patenata.

(2) Odsek za opoziciju se sastoji od tri ispitivača koji su kvalifikovana tehnička lica, od kojih najmanje dva nisu učestvovala u postupku priznanja patenta protiv koga je izjavljena opozicija. Ispitivač koji je učestvovao u postupku priznanja evropskog patenta ne mora biti predsednik. Pre donošenja odluke po opoziciji, odsek za opoziciju može poveriti jednom od svojih članova razmatranje opozicije. Isti odsek za opoziciju je nadležan za vođenje usmenog postupka. Ako smatra da to priroda odluke zahteva, odsek za opoziciju dopunjuje se jednim ispitivačem koji je pravnik, i koji nije učestvovao u postupku priznanja patenta. U slučaju podele glasova, glas predsednika odseka za prigovore je odlučujući.

Član 20

Pravni odsek

(1) Pravni odsek je nadležan za donošenje svih odluka koje se odnose, s jedne strane, na upise u Evropski registar patenata i, s druge strane, na upise u listu profesionalnih zastupnika i brisanja sa te liste.

(2) Odluke pravnog odseka donosi njegov član koji je pravnik.

Član 21

Žalbena veća

(1) Žalbena veća su nadležna za donošenje odluka o žalbama izjavljenim protiv odluka službe za prijem prijava, odseka za ispitivanje, odseka za opoziciju i pravnog odseka.

(2) Ako je žalba izjavljena protiv odluka službe za prijem prijava ili pravnog odseka, žalbeno veće se sastoji od tri člana koji su pravnici.

(3) Ako je žalba izjavljena protiv odluke odseka za ispitivanje, žalbeno veće se sastoji od:

(a) dva člana koja su tehnički kvalifikovana lica i jednog člana koji je pravnik, ako se odluka odnosi na odbijanje evropske prijave patenta ili na priznanje, ograničenje ili oglašavanje ništavim evropskog patenta, i ako je odluku doneo odsek za ispitivanje koji sačinjavaju manje od četiri člana;

(b) tri člana koji su tehnički kvalifikovana lica i dva člana koji su pravnici, ako je odluku doneo odsek za ispitivanje koji sačinjavaju četiri člana ili ako žalbeno veće smatra da to priroda žalbe zahteva;

(c) tri člana koji su pravnici, u ostalim slučajevima.

(4) Ako je žalba podneta protiv odluke odseka za opoziciju, žalbeno veće se sastoji od:

(a) dva člana koji su tehnički kvalifikovana lica i jednog člana koji je pravnik, ako je odluku doneo odsek za opoziciju koji sačinjavaju tri člana;

(b) tri člana koji su tehnički kvalifikovana lica i dva člana koji su pravnici, ako je odluku doneo odsek za opoziciju koji sačinjavaju četiri člana ili ako žalbeno veće smatra da to priroda žalbe zahteva.

Član 22

Veliko žalbeno veće

(1) Veliko žalbeno veće nadležno je za:

(a) donošenje odluka o pravnim pitanjima koja mu dostavljaju žalbena veća na osnovu člana 112;

(b) davanje mišljenja o pravnim pitanjima koja mu dostavlja predsednik Evropskog zavoda za patente na osnovu člana 112č

(c) odlučivanje o molbama za reviziju odluka žalbenih veća na osnovu člana 112a.

(2) U postupku na osnovu stava 1 (a) i (b) Veliko žalbeno veće se sastoji od pet članova koji su pravnici i dva člana koji su tehnički kvalifikovana lica. U postupku na osnovu stava 1(c), veliko žalbeno veće se sastoji od tri ili pet članova kao što je predviđeno u Pravilniku o sprovođenju. U svim postupcima, predsednik je jedan od članova koji je pravnik.

Član 23

Nezavisnost članova veća

(1) Članovi Velikog žalbenog veća i žalbenih veća imenovani su za period od pet godina i ne mogu biti smenjeni u tom periodu, osim zbog ozbiljnih razloga i ako Upravni savet, na predlog Velikog žalbenog veća, donese takvu odluku. Bez obzira na prvu rečenicu, mandat članova veća završava se ako oni daju otkaz ili se povuku u skladu sa Pravilnikom o zaposlenju za stalno zaposlene u Evropskom zavodu za patente.

(2) Članovi veća ne mogu biti članovi službe za prijem prijava, odseka za ispitivanje, odseka za opoziciju, niti pravnog odseka.

(3) Prilikom donošenja odluka, članovi veća nisu vezani bilo kakvim uputstvom i dužni su da primenjuju samo odredbe ove konvencije.

(4) Pravilnici o postupcima koje vode žalbena veća i Veliko žalbeno veće, donose se saglasno Pravilniku o sprovođenju. Oni prethodno moraju biti odobreni od strane Upravnog saveta.

Član 24

Izuzeće i prigovor

(1) Članovi žalbenog veća i Velikog žalbenog veća ne mogu učestvovati u rešavanju predmeta ako u vezi sa njim imaju lični interes, ako su u postupku u predmetu već učestvovali kao zastupnici jedne od stranaka ili ako su učestvovali u donošenju odluke koja je predmet žalbe.

(2) Ako iz bilo kog razloga navedenog u stavu 1. ili iz bilo kog drugog razloga, član žalbenog veća ili Velikog žalbenog veća smatra da ne može učestvovati u rešavanju predmeta, on će o tome obavestiti veće.

(3) Članovi žalbenog veća ili Velikog žalbenog veća mogu biti izuzeti na zahtev bilo koje stranke iz bilo kog razloga navedenog u stavu 1. ili zbog sumnje u njihovu pristrasnost. Zahtev za izuzeće neće biti prihvaćen ako je ista stranka već izvršila procesne radnje i pored toga što je znala za razlog izuzeća. Zahtev za izuzeće ne može se zasnivati na nacionalnosti članova.

(4) Žalbena veća i Veliko žalbeno veće donose odluke, u slučajevima navedenim u stavovima 2. i 3. bez učešća dotičnog člana. Prilikom ovog odlučivanja zamenik učestvuje u radu veća umesto izuzetog člana.

Član 25

Tehničko mišljenje

Na traženje nadležnog nacionalnog suda koji vodi raspravu po tužbi zbog povrede prava ili po zahtevu za oglašavanje ništavim, Evropski zavod za patente je obavezan da dostavi, uz plaćanje odgovarajuće takse, tehničko mišljenje u vezi sa predmetnim evropskim patentom. Odsek za ispitivanje je nadležan za davanje ovih mišljenja.

Glava IV

UPRAVNI SAVET

Član 26

Sastav

(1) Upravni savet čine predstavnici država ugovornica i njihovi zamenici. Svaka država ugovornica ima pravo da imenuje jednog predstavnika i jednog zamenika u Upravnom savetu.

(2) Članovima Upravnog saveta mogu, u skladu sa odredbama poslovnika o radu Upravnog saveta, pomagati savetnici ili eksperti.

Član 27

Predsedništvo

(1) Upravni savet bira među predstavnicima država ugovornica i njihovim zamenicima jednog predsednika i jednog zamenika predsednika. Zamenik predsednika zamenjuje predsednika po službenoj dužnosti ako je ovaj sprečen da izvršava svoje dužnosti.

(2) Mandat predsednika i zamenika predsednika traje tri godine. Oni mogu biti ponovo izabrani.

Član 28

Biro

(1) Kad broj država ugovornica dostigne najmanje osam, Upravni savet može osnovati Biro koji sačinjavaju pet njegovih članova.

(2) Predsednik i zamenik predsednika Upravnog saveta su članovi biroa po položaju; tri preostala člana bira Upravni savet.

(3) Mandat članova koje je izabrao Upravni savet traje tri godine. Oni ne mogu biti ponovo izabrani.

(4) Biro se stara o izvršenju zadataka koje mu je Upravni savet odredio saglasno poslovniku.

Član 29

Sednice

(1) Predsednik saziva sednice Upravnog saveta.

(2) Predsednik Evropskog zavoda za patente ima pravo učešća u radu Upravnog saveta.

(3) Upravni savet se redovno sastaje jedanput godišnje; pored toga, on se sastaje na inicijativu svog predsednika ili na traženje jedne trećine država ugovornica.

(4) Upravni savet razmatra pitanja po utvrđenom dnevnom redu i prema svom poslovniku.

(5) Svako pitanje koje jedna država ugovornica želi da stavi na dnevni red saglasno odredbama poslovnika, unosi se u predlog dnevnog reda.

Član 30

Učešće posmatrača

(1) Svetska organizacija za intelektualnu svojinu ima svog predstavnika na sednicama Upravnog saveta, u skladu sa sporazumom između Organizacije i Svetske organizacije za intelektualnu svojinu.

(2) Druga međuvladina organizacija kojoj je povereno vođenje međunarodnog postupka u oblasti patenata, sa kojom je Organizacija zaključila sporazum, ima svoje predstavnike na sednicama Upravnog saveta, saglasno sporazumu.

(3) Svaka druga međuvladina organizacija ili međunarodna nevladina organizacija koja sprovodi poslove od interesa za Organizaciju može dobiti poziv od Upravnog saveta da prisustvuje njegovim sednicama za sve vreme dok se raspravlja o pitanjima od zajedničkog interesa.

Član 31

Jezici Upravnog saveta

(1) Jezici koji su u službenoj upotrebi u radu u Upravnom savetu su nemački, engleski i francuski.

(2) Dokumenti koji se podnose Upravnom savetu i zapisnici sa sastanaka su na tri jezika određena u stavu 1.

Član 32

Osoblje, prostorije i oprema

Evropski zavod za patente stavlja na raspolaganje Upravnom savetu i bilo kom komitetu koji on ustanovi osoblje, prostorije i opremu koji su neophodni za izvršenje njihovih zadataka.

Član 33

Nadležnost Upravnog saveta u određenim slučajevima

(1) Upravni savet je nadležan da vrši izmene:

(a) rokova predviđenih ovom konvencijom;

(b) Glava II do VIII i Glave X ove Konvencije da ih uskladi sa nekim međunarodnim ugovorom koji se odnosi na patente ili sa zakonodavstvom Evropske zajednice koje se odnosi na patente;

(c) Pravilnika o sprovođenju.

(2) Upravni savet je nadležan, saglasno ovoj konvenciji, da usvaja ili menja:

(a) pravilnik o finansijskom poslovanju;

(b) opšte akte o radnom odnosu stalno zaposlenih i drugih zaposlenih Evropskog zavoda za patente, o platnim razredima zaposlenih, kao i vrsti i pravilima za davanje posebnih pogodnosti;

(c) pravilnik o penzijama i povećanjima postojećih penzija saglasno porastu plata;

(d) pravilnik o taksama;

(e) poslovnik o radu.

(3) I pored odredbi člana 18. stav 2. Upravni savet je ovlašćen da odluči, ako iskustvo to opravda, da u određenim slučajevima odseci za ispitivanje imaju samo po jednog ispitivača koji je tehnički kvalifikovano lice. Ova odluka može biti povučena.

(4) Upravni savet je nadležan da ovlasti predsednika Evropskog zavoda za patente da pregovara i da, uz njegovu saglasnost, zaključi u ime Evropske organizacije za patente, sporazume sa državama ili međuvladinim organizacijama, kao i centrima za dokumentaciju koji su osnovani na osnovu sporazuma zaključenim sa tim organizacijama.

(5) Upravni savet ne može da donese odluku na osnovu stava 1(b):

- u vezi međunarodnog ugovora, pre njegovog stupanja na snagu;

- u vezi zakonodavstva Evropske zajednice, pre njegovog stupanja na snagu, ili, kada neki propis predviđa period za svoju primenu, pre isteka tog perioda.

Član 34

Pravo glasa

(1) Samo države ugovornice imaju pravo glasa u Upravnom savetu.

(2) Svaka država ugovornica ima jedan glas, izuzev kada se primenjuje odredba člana 36.

Član 35

Glasanje

(1) Upravni savet donosi svoje odluke, pored odluka o kojima je reč u stavovima 2. i 3, prostom većinom glasova država ugovornica koje su prisutne i koje glasaju.

(2) Zahteva se tročetvrtinska većina glasova država ugovornica koje su prisutne i koje glasaju za usvajanje odluka koje donosi Upravni savet u okviru svoje nadležnosti na osnovu člana 7, člana 11. stav 1, člana 33. stavovi 1(a) i (c) i 2. do 4, člana 39. stav 1, člana 40. stavovi 2. i 4, članova 46, 134a, člana 149a stav 2, člana 152, člana 153. stav 7, članova 166. i 172.

(3) Jednoglasnost država ugovornica u glasanju se zahteva za odluke koje je Upravni savet ovlašćen da donosi na osnovu člana 33. stav 1(b). Upravni savet donosi takve odluke samo ako su zastupljene sve države ugovornice. Odluka doneta na osnovu člana 33. stav 1(b), neće proizvesti pravno dejstvo ako neka država ugovornica izjavi, u roku od 12 meseci od datuma odluke, da ne želi da bude obavezana tom odlukom.

(4) Uzdržavanje od glasanja se ne smatra glasom.

Član 36

Brojanje glasova

(1) Za usvajanje i za izmene pravilnika o taksama, kao i za usvajanje budžeta Organizacije i izmene i dopune u budžetu, ako se time povećavaju finansijske obaveze država ugovornica, svaka država ugovornica, može zahtevati da odmah nakon prvog glasanja u kome svaka država ugovornica ima jedan glas, bez obzira na rezultat tog glasanja, otpočne drugo glasanje kod koga se glasovi računaju saglasno odredbama stava 2. Odluka se donosi na tom drugom glasanju.

(2) Broj glasova koji ima svaka država ugovornica prilikom novog glasanja računa se na sledeći način:

(a) broj koji odgovara postotku koji se dobija za svaku državu ugovornicu po ključu podele posebnih finansijskih doprinosa iz člana 40. stavovi 3. i 4. množi se brojem država ugovornica i deli sa pet;

(b) broj glasova koji je tako dobijen zaokružuje se na ceo naredni broj;

(c) ovom broju glasova dodaje se pet glasova;

(d) ipak, nijedna država ugovornica ne može imati više od trideset glasova.

Glava V

FINANSIJSKE ODREDBE

Član 37

Pokrivanje rashoda

Budžet Organizacije finansira se iz:

(a) vlastitih prihoda Organizacije;

(b) uplata država ugovornica iz takse za održavanje u važnosti evropskih patenata, naplaćenih u tim zemljama;

(c) posebnih finansijskih doprinosa država ugovornica, ukoliko je to potrebnо;

(d) u odgovarajućem slučaju, prihoda na osnovu člana 146;

(e) kada je pogodno, i samo za materijalna dobra, pozajmicama od treće strane gde je položeno obezbeđenje u vidu zemljišta ili nekretnina;

(f) kada je pogodno, treća strana finansira specifične projekte.

Član 38

Vlastiti prihodi Organizacije

Vlastiti prihodi Organizacije sastoje se od:

(a) svih prihoda od taksi i iz drugih izvora i takođe rezerve Organizacije;

(b) resursi Penzionog rezervnog fonda, koji će biti tretirani kao posebna klasa prihoda Organizacije namenjena da podrži penzioni plan organizacije obezbeđujući adekvatne rezerve.

Član 39

Uplate država ugovornica od naplaćenih taksi za održavanje u važnosti evropskih patenata

(1) Svaka država ugovornica, od svake takse koju je naplatila za održavanje u važnosti evropskog patenta u toj državi, doznačuje Organizaciji iznos koji odgovara delu te takse, koji određuje Upravni savet; taj deo ne može preći 75% i jedinstven je za sve države ugovornice. Ako je taj iznos niži od jedinstvenog minimuma koji je odredio Upravni savet, država ugovornica doznačuje Organizaciji taj minimum.

(2) Svaka država ugovornica saopštava Organizaciji sve elemente koje Upravni savet smatra potrebnim za određivanje iznosa ovih uplata.

(3) Upravni savet određuje datum kada treba izvršiti uplatu.

(4) Ako uplata nije izvršena u potpunosti određenog dana, država ugovornica duguje od tog dana kamatu na neuplaćeni iznos.

Član 40

Visina taksi i uplata. Posebni finansijski doprinosi

(1) Iznos taksi i deo takse, koji su navedeni u članu 38. odnosno u članu 39. moraju biti tako određeni da prihodi na osnovu njih omogućavaju da se obezbedi ravnoteža u budžetu Organizacije.

(2) Ipak, kada Organizacija nije u mogućnosti da ostvari ravnotežu u budžetu pod uslovima predviđenim u stavu 1. države ugovornice doznačuju Organizaciji posebne finansijske doprinose čiji iznos utvrđuje Upravni savet za odnosnu budžetsku godinu.

(3) Posebni finansijski doprinosi utvrđuju se za svaku državu ugovornicu prema broju prijava patenata podnetih u pretposlednjoj godini koja prethodi godini u kojoj je stupila na snagu ova konvencija, i to prema sledećem ključu:

a) za polovinu, srazmerno broju prijava patenata podnetih u odnosnoj državi ugovornici;

b) za polovinu, srazmerno broju prijava patenata podnetih od strane fizičkih i pravnih lica koja imaju svoj domicil ili poslovno sedište na teritoriji te države, u onoj državi među ostalim državama ugovornicama, koja je na drugom mestu po visini broja prijava koje su pomenuta lica podnela u drugim državama ugovornicama.

Ipak, iznosi kojima se zadužuju države u kojima je broj podnetih prijava patenata preko 25.000 uzimaju se kao celina i ponovo se dele srazmerno ukupnom broju prijava patenata podnetih u tim istim državama.

(4) Kada iznos doprinosa jedne države ugovornice ne može biti određen pod uslovima navedenim u stavu 3. Upravni savet određuje taj iznos u saglasnosti sa državom u pitanju.

(5) Odredbe člana 39. stavovi 3. i 4. primenjuju se mutatis mutandis na posebne finansijske doprinose.

(6) Posebni finansijski doprinosi vraćaju se uvećani za iznos kamate čija je stopa jedinstvena za sve države ugovornice. Povraćaj se vrši kada su u budžetu obezbeđena sredstva za tu svrhu; tako obezbeđeni iznos se raspoređuje na države ugovornice prema ključu navedenom u stavovima 3. i 4. ovog člana.

(7) Posebni finansijski doprinosi doznačeni u toku određene budžetske godine moraju u celini biti vraćeni pre vraćanja, u celini ili u ratama, posebnog doprinosa uplaćenog u toku neke kasnije budžetske godine.

Član 41

Akontacije

(1) Na traženje predsednika Evropskog zavoda za patente, države ugovornice daju Organizaciji novčane akontacije, za njihove uplate i doprinose, a u granicama iznosa koji određuje Upravni savet. Iznos takvih akontacija se određuje imajući u vidu iznose koje države ugovornice duguju za odnosnu budžetsku godinu.

(2) Odredbe člana 39. stavovi 3. i 4. primenjuju se mutatis mutandis na akontacije.

Član 42

Budžet

(1) Budžet Organizacije mora biti saldiran. Biće planiran u skladu sa opšte prihvaćenim računovodstvenim principima, navedenim u Pravilniku o finansijskom poslovanju. U slučaju potrebe, mogu se vršiti izmene i dopune budžeta.

(2) Budžet mora biti sačinjen kao računovodstvena celina, saglasno pravilniku o finansijskom poslovanju.

Član 43

Ovlašćenja za rashode

(1) Rashodi prikazani u budžetu na raspolaganju su u toku trajanja budžetske godine, osim ako pravilnik o finansijskom poslovanju ne predviđa drugačije.

(2) U skladu sa pravilnikom o finansijskom poslovanju, sredstva koja nisu iskorišćena do kraja budžetske godine, izuzev onih koja se odnose na personalne rashode, mogu biti preneta samo na narednu godinu.

(3) Sredstva se posebno prikazuju po poglavljima u kojima se grupišu rashodi prema njihovoj prirodi ili njihovoj nameni i raščlanjuju se, u slučaju potrebe, saglasno pravilniku o finansijskom poslovanju.

Član 44

Sredstva za nepredvidive rashode

(1) Iznosi za nepredvidive rashode mogu biti uneti u budžet Organizacije.

(2) Organizacija može koristiti ta sredstva ako dobije prethodno saglasnost Upravnog saveta.

Član 45

Budžetska godina

Budžetska godina započinje 1. januara i završava se 31. decembra.

Član 46

Predlog budžeta i njegovo usvajanje

(1) Predsednik Evropskog zavoda za patente podnosi Upravnom savetu predlog budžeta najkasnije do datuma određenog u pravilniku o finansijskom poslovanju.

(2) Upravni savet usvaja budžet i sve njegove izmene i dopune.

Član 47

Privremeni budžet

(1) Ako, na početku budžetske godine, Upravni savet još nije usvojio budžet, rashodi će se činiti na mesečnoj osnovi, po poglavlju ili drugoj podeli, saglasno pravilniku o finansijskom poslovanju, u granicama dvanaestine iznosa koji je određen u budžetu za prethodnu godinu, s tim da predsednik Evropskog zavoda za patente ne može raspolagati iznosima većim od dvanaestine u odnosu na iznose predviđene u predlogu budžeta.

(2) Upravni savet može, ako poštuje druge uslove iz stava 1. odobriti da rashodi budu veći od dvanaestine.

(3) Isplate o kojima je reč u članu 37(b) biće privremeno vršene pod uslovima određenim u članu 39. za budžetsku godinu koja je prethodila godini na koju se odnosi predlog budžeta.

(4) Države ugovornice uplaćuju svakog meseca, privremeno i saglasno ključu navedenom u članu 40. stavovi 3. i 4. sve posebne finansijske doprinose radi obezbeđenja primene stavova 1. i 2. Član 39. stav 4. primenjuje se mutatis mutandis na ove doprinose.

Član 48

Izvršenje budžeta

(1) Predsednik Evropskog zavoda za patente izvršava, uz ličnu odgovornost i u granicama odobrenih iznosa, budžet kao i njegove izmene i dopune.

(2) Predsednik Evropskog zavoda za patente može, u okviru budžeta, u skladu sa pravilnikom o finansijskom poslovanju, davati naloge za isplate unutar poglavlja ili jedinica podele.

Član 49

Revizija

(1) Račune ukupnih prihoda i rashoda u budžetu, kao i bilans Organizacije ispituju revizori koji su nezavisni u svom radu i koje imenuje Upravni savet za period od 5 godina, s tim da taj period može biti produžen ili obnovljen.

(2) Revizija se vrši na dokumentima i može biti na licu mesta, ako za to postoji potreba. Revizija ima za cilj da utvrdi da li su savi primljeni prihodi i svi i namireni rashodi zakoniti i regularni, i da li je obezbeđeno dobro finansijsko poslovanje. Revizori sastavljaju izveštaj koji sadrži potpisano mišljenje revizora nakon utvrđivanja završnog računa za svaku budžetsku godinu.

(3) Predsednik Evropskog zavoda za patente podnosi svake godine Upravnom savetu za proteklu budžetsku godinu izveštaj o finansijskom poslovanju u okviru budžeta, kao i bilans prihoda i rashoda Organizacije kome je priložen izveštaj revizora.

(4) Upravni savet odobrava godišnji bilans, kao i izveštaje revizora, i razdužuje predsednika Evropskog zavoda za patente u pogledu izvršenja budžeta.

Član 50

Pravilnik o finansijskom poslovanju

Pravilnik o finansijskom poslovanju predviđa naročito:

(a) postupke utvrđivanja i izvršenja budžeta, kao i polaganje i reviziju računa;

(b) načine i postupak po kojima uplate i doprinosi predviđeni u članu 37. kao i akontacije predviđene u članu 41. treba da budu stavljeni na raspolaganje Organizaciji od strane država ugovornica;

(c) pravila koja se tiču odgovornosti u pogledu ovlašćenja i službenika u računovodstvu i postupke njihovog nadzora;

(d) kamatne stope predviđene u članovima 39, 40. i 47;

(e) načine obračuna doprinosa koji se plaćaju na osnovu člana 146;

(f) sastav i zadatke budžetskog i finansijskog odbora koji formira Upravni savet;

(g) opšte prihvaćene računovodstvene principe na kojima se zasniva budžet i godišnji finansijski izveštaj.

Član 51

Pravilnik o taksama

(1) Evropski zavod za patente može da propiše takse za svaki službeni zadatak ili postupak koji se sprovodi na osnovu ove Konvencije.

(2) Rokovi za plaćanje taksi pored onih propisanih ovom Konvencijom predviđaju se u Pravilniku o sprovođenju.

(3) Kada Pravilnik o sprovođenju utvrđuje da se mora platiti neka taksa, on takođe predviđa pravne posledice neplaćanja takve takse u zakonskom roku.

(4) Pravilnik o taksama utvrđuje, naročito, iznose taksi i način njihove naplate.

Drugi deo

PATENTNO PRAVO

Glava I

PATENTIBILNOST

Član 52

Patentibilni pronalasci

(1) Evropski patenti priznaju se za pronalaske iz bilo koje oblasti tehnike, pod uslovom da su oni novi, da imaju inventivan nivo i da su pogodni za industrijsku primenu.

(2) Ne smatraju se pronalascima u smislu stava 1. naročito:

(a) otkrića, naučne teorije i matematičke metode;

(b) estetske kreacije;

(c) planovi, pravila i postupci za obavljanje intelektualnih delatnosti, za igranje igara ili obavljanje poslova, kao i programi za računare;

(d) prikazivanje informacija.

(3) Stav 2. isključuje patentibilnost predmeta ili aktivnosti ovde navedenih jedino ako se evropska prijava patenta ili evropski patent odnosi na neki od tih predmeta, posmatran kao takav.

Član 53

Izuzeci od patentibilnosti

Evropski patenti ne priznaju se za:

(a) pronalaske čija bi komercijalna upotreba bila protivna javnom poretku ili moralu, s tim što se takva upotreba pronalaska ne može smatrati protivnom javnom poretku ili moralu jedino zbog činjenice da je zabranjena u svim ili u nekim državama ugovornicama, zakonskim ili podzakonskim aktom;

(b) biljne sorte i životinjske rase, kao ni za bitno biološke postupke za dobijanje biljki ili životinja, s tim što se ova odredba ne odnosi na mikrobiološke postupke ili na proizvode dobijene tim postupcima;

(c) postupci lečenja ljudskog ili životinjskog tela, hirurški, terapeutski ili dijagnostički postupci za lečenje ljudskog ili životinjskog tela; ova odredba ne primenjuje se na proizvode, posebno supstance ili kompozicije koje se koriste u bilo kom od ovih postupaka.

Član 54

Novost

(1) Pronalazak je nov ako nije obuhvaćen stanjem tehnike.

(2) Stanje tehnike čini sve ono što je pre datuma podnošenja evropske prijave patenta učinjeno dostupnim javnosti putem pisanog ili usmenog opisa, upotrebom ili na bilo koji drugi način.

(3) Takođe, stanje tehnike obuhvata sadržinu evropskih prijava patenata, onakvih kakve su podnete, koje imaju raniji datum podnošenja u odnosu na datum naveden u stavu 2. i koje su objavljene tog datuma ili kasnije.

(4) Stavovi 2. i 3. ne isključuju patentibilnost bilo koje supstance ili kompozicije, sadržane u stanju tehnike, za korišćenje u nekom postupku pomenutom u članu 53(c), pod uslovom da njena upotreba u bilo kom takvom postupku nije sadržana u stanju tehnike.

(5) Stavovi 2. i 3. takođe ne isključuju patentibilnost bilo koje supstance ili kompozicije navedene u stavu 4. za bilo koju posebnu upotrebu u postupku navedenom u članu 53(c), pod uslovom da takva upotreba nije sadržana u stanju tehnike.

Član 55

Otkrivanje pronalaska bez štetnih posledica

(1) Prilikom primene člana 54. ne uzima se u obzir otkrivanje pronalaska ako je do njega došlo najviše šest meseci pre podnošenja evropske prijave patenta i ako je ono neposredna ili posredna posledica:

(a) očigledne zloupotrebe u odnosu na podnosioca prijave ili njegovog pravnog prethodnika, ili

(b) činjenice da je podnosilac prijave ili njegov pravni prethodnik izložio pronalazak na zvaničnim ili zvanično priznatim izložbama u smislu Konvencije o međunarodnim izložbama, potpisane u Parizu 22. novembra 1928. godine i revidirane poslednji put 30. novembra 1972. godine.

(2) U slučaju predviđenom u stavu 1. tačka (b), stav 1. primenjuje se samo ako podnosilac prijave navede prilikom podnošenja evropske prijave patenta, da je pronalazak bio izložen i dostavi dokaz o tome u roku i pod uslovima predviđenim u Pravilniku o sprovođenju.

Član 56

Inventivni nivo

Smatra se da pronalazak ima inventivni nivo ako za stručnjaka iz odgovarajuće oblasti ne proizlazi na očigledan način iz stanja tehnike. Ako stanje tehnike obuhvata dokumente navedene u članu 54. stav 3. oni se ne uzimaju u obzir kod ocene postojanja inventivnog nivoa.

Član 57

Industrijska primenljivost

Smatra se da je pronalazak industrijski primenljiv ako se predmet pronalaska može proizvesti ili upotrebiti u bilo kojoj grani industrije, uključujući i poljoprivredu.

Glava II

LICA KOJA IMAJU PRAVO DA PODNESU PRIJAVU I STEKNU EVROPSKI PATENT - NAVOĐENJE PRONALAZAČA

Član 58

Pravo na podnošenje evropske prijave patenta

Svako fizičko i pravno lice, i svako lice koje se smatra pravnim licem na osnovu zakona koji se na njega primenjuje, može podneti evropsku prijavu patenta.

Član 59

Više prijavilaca

Evropsku prijavu patenta mogu takođe, podneti zajednički podnosioci prijave ili dva ili više podnosioca koji naznačuju različite države ugovornice.

Član 60

Pravo na evropski patent

(1) Pravo na evropski patent pripada pronalazaču ili njegovom pravnom sledbeniku. Ako je pronalazač u radnom odnosu, pravo na evropski patent određeno je pravom države na čijoj teritoriji lice u radnom odnosu pretežno obavlja svoju delatnost; ako država na čijoj teritoriji lice u radnom odnosu pretežno obavlja delatnost ne može biti određena, primenjuje se pravo države na čijoj teritoriji se nalazi preduzeće poslodavca, u kojem je zaposleni u radnom odnosu.

(2) Ako dva ili više lica stvore pronalazak nezavisno jedno od drugog, pravo na evropski patent pripada licu koje je podnelo prijavu patenta, čiji je datum podnošenja najraniji, pod uslovom da je ova prva prijava objavljena.

(3) U postupku pred Evropskim zavodom za patente podnosilac prijave je ovlašćen da vrši sve radnje u vezi sa sticanjem prava na evropski patent.

Član 61

Evropska prijava patenta podneta od lica koje nema prava na podnošenje

(1) Ako je konačnom odlukom priznato pravo na sticanje evropskog patenta licu koje nije podnosilac prijave, to lice može u skladu sa Pravilnikom o sprovođenju:

(a) nastaviti, umesto podnosioca prijave, postupak po evropskoj prijavi patenta, postupajući po toj prijavi kao po svojoj,

(b) podneti novu evropsku prijavu patenta za isti pronalazak, ili

(c) tražiti odbijanje evropske prijave patenta.

(2) Član 76. stav 1, primenjuje se mutatis mutandis na novu evropsku prijavu patenta podnetu na osnovu stava 1(b).

Član 62

Pravo pronalazača da bude naveden

Pronalazač ima pravo, u odnosu na podnosioca evropske prijave patenta ili nosioca evropskog patenta, da bude naveden kao takav kod Evropskog zavoda za patente.

Glava III

DEJSTVA EVROPSKOG PATENTA I EVROPSKE PRIJAVE PATENTA

Član 63

Trajanje evropskog patenta

(1) Trajanje evropskog patenta iznosi 20 godina računajući od datuma podnošenja prijave.

(2) Prethodni stav ne ograničava pravo države ugovornice da produži trajanje evropskog patenta ili da prizna odgovarajuću zaštitu koja sledi direktno po isteku trajanja patenta, pod istim uslovima kakvi se primenjuju i na nacionalne patente:

(a) da bi se uzelo u obzir ratno stanje ili slični vanredni uslovi koji utiču na tu državu;

(b) ukoliko je predmet evropske prijave patenta proizvod ili postupak za dobijanje proizvoda ili primena proizvoda koji pre nego što se može izneti na tržište te države treba da prođe postupak dobijanja administrativne dozvole u skladu sa zakonom.

(3) Stav 2. se primenjuje mutatis mutandis na evropske patente koji su zajednički odobreni za grupu država ugovornica u skladu sa članom 142.

(4) Država ugovornica koja omogućava produženje trajanja patenta ili odgovarajuću zaštitu na osnovu stava 2(b) može, u skladu sa ugovorom zaključenim sa ovom Organizacijom poveriti Evropskom zavodu za patente zadatke u vezi sa primenom odgovarajućih odredbi.

Član 64

Prava iz evropskog patenta

(1) Uz rezervu odredbe iz stava 2. evropski patent daje svom nosiocu, od dana objave obaveštenja o priznanju prava u Evropskom patentnom biltenu, u svakoj državi ugovornici za koju je priznat, ista prava koja bi mu dao nacionalni patent izdat u toj državi.

(2) Ako je predmet evropskog patenta postupak, prava iz tog patenta obuhvataju proizvode neposredno dobijene tim postupkom.

(3) Svaka povreda evropskog patenta ocenjuje se saglasno odredbama nacionalnog zakonodavstva.

Član 65

Prevod evropskog patenta

(1) Svaka država ugovornica može, ako evropski patent kakav je priznat, izmenjen ili ograničen od strane Evropskog zavoda za patente, nije sastavljen na jednom od njegovih službenih jezika, da propiše da nosilac tog patenta mora podneti centralnom zavodu za industrijsku svojinu prevod patenta, kakav je priznat, izmenjen ili ograničen, na jednom od njegovih službenih jezika ili, kada je ta država propisala upotrebu jednog posebnog službenog jezika, na tom jeziku. Prevod mora biti dostavljen u roku od 3 meseca od datuma objavljivanja obaveštenja o priznanju, održavanju u važnosti u izmenjenoj formi, ili ograničenju evropskog patenta u Evropskom patentnom biltenu, osim ako odnosna država ne odredi duži rok.

(2) Svaka država ugovornica koja je usvojila odredbe saglasne stavu 1. može propisati da nosilac patenta plati, u roku koji ta država odredi, sve ili deo troškova objavljivanja prevoda.

(3) Ako odredbe usvojene na osnovu stava 1. i 2. nisu poštovane, svaka država ugovornica može propisati da je evropski patent, još od početka, bez dejstva u toj državi.

Član 66

Dejstvo prijave evropskog patenta kao nacionalne prijave

Evropska prijava patenta kojoj je utvrđen datum podnošenja ima, u naznačenim državama ugovornicama, dejstvo uredne nacionalne prijave, s tim što se, u odgovarajućem slučaju, vodi računa o pravu prvenstva koje je zatraženo u evropskoj prijavi patenta.

Član 67

Prava iz prijave evropskog patenta nakon njene objave

(1) Evropska prijava patenta, onakva kakva je objavljena, privremeno obezbeđuje podnosiocu prijave u državama ugovornicama koje su naznačene u prijavi patenta zaštitu predviđenu članom 64. počev od dana objave.

(2) Svaka država ugovornica može predvideti da evropska prijava patenta ne obezbeđuje zaštitu predviđenu članom 64. Ipak, zaštita koja se dobija objavom evropske prijave patenta ne može biti manja od zaštite koju nacionalni propisi odnosne države daju na osnovu obavezne objave neispitanih nacionalnih prijava patenata. U svakom slučaju, svaka država ugovornica je dužna bar da predvidi da, nakon objave evropske prijave patenta, podnosilac prijave može da zahteva razumnu naknadu, određenu prema okolnostima, od svakog lica koje je iskorišćavalo, u toj državi ugovornici, pronalazak koji je predmet evropske prijave patenta, i to pod uslovima koji povlače, prema nacionalnom pravu, odgovornost za povredu nacionalnog patenta.

(3) Svaka država ugovornica čiji službeni jezik nije jezik postupka može propisati da je privremena zaštita iz stavova 1. i 2. obezbeđena tek od datuma prevoda patentnih zahteva na jedan od službenih jezika te zemlje, koji je podnosilac prijave izabrao, ili, ako ta država propisuje upotrebu određenog službenog jezika, na tom jeziku:

(a) postao dostupan javnosti, pod uslovima predviđenim njenim nacionalnim propisima, ili

(b) bio dostavljen licu koje u pomenutoj državi iskorišćava pronalazak koji je predmet evropske prijave patenta.

(4) Smatra se da prava iz evropske prijave patenta predviđena u stavovima 1. i 2. ne postoje i da nikada nisu nastala ukoliko je evropska prijava patenta povučena ili se smatra povučenom ili je odbijena. Isto važi u pogledu prava evropske prijave patenta u državi ugovornici za koju je naznačenje povučeno ili se smatra povučenim.

Član 68

Posledice oglašavanja ništavim ili ograničenja evropskog patenta

Smatra se da evropska prijava patenta ili evropski patent priznat na osnovu nje nisu imali od početka dejstva predviđena članovima 64. i 67. ako je, i u meri u kojoj je patent oglašen ništavim ili ograničen u postupku vođenom po opoziciji, za oglašavanje ništavim ili ograničenje prava.

Član 69

Obim zaštite

(1) Obim zaštite koji se stiče evropskim patentom ili na osnovu evropske prijave patenta određen je patentnim zahtevima, s tim što se, opis i nacrti koriste za tumačenje patentnih zahteva.

(2) Za period do priznanja evropskog patenta, obim zaštite na osnovu evropske prijave patenta određen je patentnim zahtevima, koji su sadržani u objavi. Ipak, evropski patent, onakav kakav je priznat ili izmenjen u toku postupka po opoziciji, ograničenja ili oglašavanja ništavim određuje retroaktivno obim zaštite iz objavljene prijave, ako se time zaštita ne proširuje.

Član 70

Verodostojni tekst evropske prijave patenta ili evropskog patenta

(1) Tekst evropske prijave patenta ili evropskog patenta napisan na jeziku postupka je verodostojni tekst za sve postupke kod Evropskog zavoda za patente i u svim državama ugovornicama.

(2) Ako je, međutim, evropska prijava patenta podneta na jeziku koji nije službeni jezik Evropskog zavoda za patente, taj tekst će se smatrati originalnom prijavom u smislu ove konvencije.

(3) Svaka država ugovornica može predvideti da se prevod na neki od službenih jezika te države, kako je propisano ovom Konvencijom, smatra u toj državi kao verodostojan, izuzev u postupku oglašavanja ništavim, u slučaju kada evropska prijava patenta ili evropski patent na jeziku prevoda daju uži stepen zaštite nego što je to slučaj na jeziku postupka.

(4) Svaka država ugovornica koja donese odredbu zasnovanu na stavu 3:

(a) dužna je da omogući podnosiocu prijave ili nosiocu evropskog patenta da podnese izmenjeni prevod evropske prijave patenta ili evropskog patenta. Taj izmenjeni prevod nema pravno dejstvo sve dok nisu ispunjeni uslovi određeni od strane države ugovornice na osnovu primene člana 65. stav 2. ili člana 67. stav 3;

(b) može predvideti da lice koje je u toj državi savesno počelo korišćenje pronalaska ili je izvršilo neophodne i ozbiljne pripreme u tom cilju, a pod uslovom da to korišćenje ne predstavlja povredu prava iz prijave ili patenta, sudeći prema tekstu prvobitnog prevoda, može, nakon što je izmenjeni prevod počeo da proizvodi dejstvo, nastavi besplatno iskorišćavanje tog pronalaska u svom preduzeću ili za potrebe tog preduzeća.

Glava IV

EVROPSKA PRIJAVA PATENTA KAO PREDMET SVOJINE

Član 71

Prenos i konstituisanje prava

Evropska prijava patenta može biti predmet prenosa prava ili osnov za konstituisanje prava za jednu ili više naznačenih država ugovornica.

Član 72

Prenos prava

Prenos evropske prijave patenta može biti izvršen samo u pismenoj formi i uz potpise oba ugovarača.

Član 73

Ugovorna licenca

Evropska prijava patenta može biti u celini ili delimično predmet licence za teritoriju svih ili nekih naznačenih država ugovornica.

Član 74

Pravo koje se primenjuje

Osim ako ovom konvencijom nije određeno drugačije, na evropsku prijavu patenta kao predmet svojine, u svakoj naznačenoj državi ugovornici i sa dejstvom u toj državi, primenjuju se propisi koji se, u toj državi, odnose na prijave nacionalnih patenata.

Treći deo

EVROPSKA PRIJAVA PATENTA

Glava I

PODNOŠENJE EVROPSKE PRIJAVE PATENTA I USLOVI KOJE ONA MORA DA ISPUNJAVA

Član 75

Podnošenje evropske prijave patenta

(1) Evropska prijava patenta može biti podneta:

(a) kod Evropskog zavoda za patente ili;

(b) ako propisi države ugovornice to dozvoljavaju, i na osnovu člana 76. stav 1. kod centralnog zavoda za industrijsku svojinu ili drugog nadležnog organa te države. Svaka tako podneta prijava ima isto dejstvo kao da je podneta istog datuma kod Evropskog patentnog zavoda.

(2) Stav 1. ne može biti smetnja za primenu zakonskih i podzakonskih propisa koji u jednoj državi ugovornici:

(a) određuju koji pronalasci ne mogu, zbog svog predmeta, biti saopšteni u inostranstvu bez prethodnog ovlašćenja nadležnih organa države u pitanju, ili

(b) određuju da svaka prijava patenta mora biti prvo podneta kod nacionalnog organa, ili da mora biti prethodno data saglasnost za neposredno podnošenje prijave kod drugog organa.

Član 76

Izdvojene evropske prijave patenta

(1) Izdvojena evropska prijava patenta podnosi se neposredno kod Evropskog zavoda za patente u skladu sa Pravilnikom o sprovođenju. Ona može imati za predmet samo ono što je sadržano u prvobitnoj prijavi, onakvoj kakva je podneta; ako je ispunjen taj zahtev, smatra se da je izdvojena prijava podneta onog datuma kada je podneta prvobitna prijava, i uživa pravo prvenstva.

(2) Sve države ugovornice naznačene u prvobitnoj prijavi u vreme podnošenja izdvojene evropske prijave patenta smatraće se naznačenim i u izdvojenoj prijavi.

Član 77

Dostavljanje evropske prijave patenta

(1) Centralni zavod za industrijsku svojinu države ugovornice dužan je da dostavi Evropskom zavodu za patente, evropske prijave patenta koje su podnete kod nje ili kod drugog nadležnog organa te države, u skladu sa Pravilnikom o sprovođenju.

(2) Evropska prijava patenta čiji se predmet smatra tajnom, ne dostavlja se Evropskom zavodu za patente.

(3) Evropska prijava patenta koja nije dostavljena Evropskom zavodu za patente u roku, smatra se povučenom.

Član 78

Uslovi koje mora da ispunjava evropska prijava patenta

(1) Evropska prijava patenta mora sadržati:

(a) zahtev za priznanje evropskog patenta;

(b) opis pronalaska;

(c) jedan ili više patentnih zahteva;

(d) nacrte na koje se pozivaju opis ili patentni zahtevi;

(e) apstrakt;

I da zadovolji uslove navedene u Pravilniku o sprovođenju.

(2) Za evropsku prijavu patenta plaća se taksa za podnošenje prijave i taksa za rešerš. Ako taksa za podnošenje i taksa za rešerš nisu plaćene u propisanom roku, prijava se smatra povučenom.

Član 79

Naznačenje država ugovornica

(1) Sve države, ugovorne strane ove Konvencije u vreme podnošenja evropske prijave patenta smatraće se naznačenim u zahtevu za priznanje evropskog patenta.

(2) Naznačenje države ugovornice podleže plaćanju takse za naznačenje.

(3) Naznačenje jedne države ugovornice može biti povučeno u bilo kom trenutku pre priznanja evropskog patenta.

Član 80

Datum podnošenja prijave

Datum podnošenja evropske prijave patenta je datum kada je podnosilac prijave ispunio zahteve navedene u Pravilniku o sprovođenju.

Član 81

Navođenje pronalazača

U evropskoj prijavi patenta mora biti naveden pronalazač. Ako podnosilac prijave nije pronalazač ili nije jedini pronalazač, u navođenju mora biti sadržana izjava o osnovu sticanja prava podnosioca prijave na evropski patent.

Član 82

Jedinstvo pronalaska

Evropska prijava patenta može se odnositi na samo jedan pronalazak ili na više pronalazaka koji su tako međusobno povezani da ostvaruju jednu opštu pronalazačku zamisao.

Član 83

Opis pronalaska

Pronalazak u evropskoj prijavi patenta mora biti opisan jasno i potpuno, tako da ga stručnjak iz odgovarajuće oblasti može primeniti.

Član 84

Patentni zahtevi

Patentni zahtevi određuju predmet čija se zaštita traži. Oni moraju biti jasni, sažeti i podržani opisom.

Član 85

Apstrakt

Apstrakt služi isključivo za potrebe tehničkog informisanja; on ne može poslužiti u bilo koju drugu svrhu, naročito ne za određivanje obima tražene zaštite, niti kod primene člana 54. stav 3.

Član 86

Godišnje takse za evropsku prijavu patenta

(1) Godišnje takse za evropsku prijavu patenta plaćaju se, saglasno odredbama Pravilnika za sprovođenje, Evropskom zavodu za patente. Ove takse se plaćaju za treću godinu, koja se računa od dana podnošenja prijave, kao i za svaku narednu godinu. Ako godišnje takse nisu plaćene u propisanom roku, prijava se smatra povučenom.

(2) Obaveza plaćanja godišnje takse prestaje plaćanjem te takse za godinu u kojoj je objavljeno obaveštenje o priznanju evropskog patenta u Evropskom patentnom biltenu.

Glava II

PRVENSTVO

Član 87

Pravo prvenstva

(1) Svako lice koje je propisno podnelo u jednoj, ili za jednu od država

(a) članica Pariske konvencije za zaštitu industrijske svojine ili

(b) članica Svetske trgovinske organizacije,

urednu prijavu patenta, korisnog modela ili svedočanstvo o korisnosti ili njegov pravni sledbenik, uživa, kod podnošenja evropske prijave patenta za isti pronalazak, pravo prvenstva u roku od dvanaest meseci, računajući od datuma podnošenja prve prijave.

(2) Svakoj prijavi koja se smatra urednom nacionalnom prijavom na osnovu nacionalnih propisa jedne države u kojoj je podneta, ili na osnovu dvostranih ili višestranih sporazuma, uključujući tu i ovu Konvenciju, priznaje se pravo prvenstva.

(3) Smatra se urednom nacionalnom prijavom svaka prijava na osnovu koje se može utvrditi datum kada je podneta, bez obzira kakav je kasniji ishod te prijave.

(4) Kasnija prijava koja ima isti predmet zaštite kao i prvopodneta prijava u istoj državi smatraće se prvom prijavom za određivanje prava prvenstva pod uslovom da je na dan njenog podnošenja prva prijava povučena, da se od nje odustalo ili je odbijena, a da nije bila dostupna javnosti i nije bila osnov nekog prava i ako ranije nije poslužila kao osnov za priznanje prava prvenstva. Na osnovu prve prijave, u tom slučaju, ne može se više zahtevati pravo prvenstva.

(5) Ako je prva prijava podneta kod organa nadležnog za industrijsku svojinu u državi koja nije članica Pariske konvencije za zaštitu industrijske svojine ili Ugovora o osnivanju Svetske trgovinske organizacije, odredbe stavova 1. do 4. primenjuju se samo ako taj organ, prema javnom saopštenju izdatom od strane predsednika Evropskog zavoda za patente priznaje da se na osnovu prve prijave podnete kod Evropskog zavoda za patente uspostavlja pravo prvenstva na osnovu uslova i sa pravnim dejstvom jednakim onim iz Pariske konvencije.

Član 88

Zahtev za priznanje prava prvenstva

(1) Podnosilac prijave koji želi da koristi pravo prvenstva ranije prijave dužan je da podnese izjavu o prvenstvu, i sve druge dokumente koji se zahtevaju, u skladu sa Pravilnikom o sprovođenju.

(2) Višestruka prvenstva mogu biti zatražena za jednu evropsku prijavu patenta, čak i ako potiču iz različitih država. U odgovarajućem slučaju, višestruka prava prvenstva mogu biti zatražena za isti patentni zahtev. Ako su zatražena višestruka prvenstva, rokovi koji počinju teći od datuma prvenstva računaju se od najranijeg datuma prvenstva.

(3) Kada se zahteva jedno ili više prava prvenstva za evropsku prijavu patenta, pravo prvenstva obuhvata samo one karakteristike evropske prijave patenta, koji su sadržani u prijavi ili u prijavama čije se prvenstvo zahteva.

(4) Ako se izvesne karakteristike pronalaska za koje se zahteva pravo prvenstvo ne nalaze u patentnim zahtevima iznetim u ranijoj prijavi, za priznanje prava prvenstva je dovoljno da sastavni delovi ranije prijave opisuju precizno te karakteristike.

Član 89

Dejstvo prava prvenstva

Na osnovu dejstva prava prvenstva, datum prvenstva smatra se kao datum podnošenja evropske prijave patenta u vezi sa primenom člana 54. stavovi 2. i 3. i člana 60. stav 2.

Četvrti deo

POSTUPAK ZA PRIZNANJA PATENATA

Član 90

Ispitivanje prijave prilikom njenog podnošenja i formalno ispitivanje

(1) Evropski zavod za patente ispituje, u skladu sa Pravilnikom o sprovođenju, da li prijava ispunjava uslove da joj se prizna datum podnošenja.

(2) Ako se prijavi ne može priznati datum podnošenja ni posle ispitivanja u smislu stava 1. po njoj se neće postupati kao sa evropskom prijavom patenta.

(3) Ako je evropskoj prijavi patenta priznat datum podnošenja, Evropski zavod za patente ispituje, u skladu sa Pravilnikom za sprovođenje, da li su ispunjeni zahtevi iz članova 14, 78. i 81. i gde je to primenjivo člana 88. stav 1. i člana 133. stav 2, kao i svi drugi uslovi navedeni u Pravilniku o sprovođenju.

(4) Kada Evropski zavod za patente, u toku vođenja postupka ispitivanja u smislu stavova 1. ili 3. utvrdi nedostatke koji se mogu ispraviti, on će pružiti podnosiocu prijave mogućnost da ih ispravi.

(5) Ako nedostatak primećen u toku ispitivanja u smislu stava 3. nije ispravljen, evropska prijava patenta se odbija, osim ako ova Konvencija ne predviđa drugačiju pravnu posledicu. Kada se nedostatak odnosi na pravo prvenstva, to pravo biće izgubljeno za ovu prijavu.

Član 91

(brisan)

Član 92

Izrada evropskog rešeršnog izveštaja

Evropski zavod za patente, u skladu sa Pravilnikom o sprovođenju, izrađuje i objavljuje evropski rešeršni izveštaj za evropsku prijavu patenta na osnovu patentnih zahteva i imajući u vidu sadržaj opisa i crteža.

Član 93

Objava evropske prijave patenta

(1) Evropski zavod za patente objavljuje evropsku prijavu patenta što je pre moguće

(a) nakon isteka roka od osamnaest meseci, računajući od datuma podnošenja ili, ako je zatraženo pravo prvenstva, računajući od datuma tog prvenstva, ili

(b) na zahtev podnosioca prijave, pre isteka tog roka.

(2) Evropska prijava patenta objavljuje se istovremeno kada se izdaje i spis evropskog patenta, ukoliko odluka o priznanju patenta stupi na snagu pre isteka roka navedenog u stavu 1(a).

Član 94

Postupak ispitivanja evropske prijave patenta

(1) Evropski zavod za patente, u skladu sa Pravilnikom o sprovođenju, ispituje, po zahtevu, da li evropska prijava patenta i pronalazak koji je njen predmet ispunjavaju uslove predviđene ovom Konvencijom. Smatra se da je zahtev podnet tek kada je plaćena taksa za ispitivanje.

(2) Ako zahtev za ispitivanje nije podnet u roku, evropska prijava patenta smatra se povučenom.

(3) Ako se u toku ispitivanja otkrije da prijava, ili pronalazak na koji se prijava odnosi ne ispunjavaju zahteve iz ove Konvencije, odsek za ispitivanje poziva podnosioca prijave, koliko god je to neophodno, da podnese svoje primedbe i da, na osnovu člana 123. stav 1. izmeni prijavu.

(4) Ako podnosilac prijave propusti da u roku odgovori na sva saopštenja iz odseka za ispitivanje, smatra se da je prijava povučena.

Član 95

(brisan)

Član 96

(brisan)

Član 97

Priznanje patenta ili odbijanje prijave

(1) Ako odsek za ispitivanje smatra da evropska prijava patenta i pronalazak, koji je njen predmet ispunjavaju zahteve iz ove Konvencije, donosi odluku o priznanju evropskog patenta, pod uslovom da su ispunjeni zahtevi navedeni u Pravilniku o sprovođenju.

(2) Ako odsek za ispitivanje smatra da evropska prijava patenta i pronalazak koji je njen predmet ne ispunjavaju uslove propisane ovom Konvencijom, on donosi odluku o odbijanju prijave osim ako ova Konvencija ne predviđa drugačije pravne posledice.

(3) Odluka o priznanju evropskog patenta stupa na snagu na dan objavljivanja obaveštenja o priznanju u Evropskom patentnom glasniku.

Član 98

Objavljivanje spisa evropskog patenta

Evropski zavod za patente objavljuje spis evropskog patenta što je pre moguće posle objavljivanja obaveštenja o priznanju evropskog patenta u Evropskom patentnom glasniku.

Peti deo

POSTUPAK PO OPOZICIJI I POSTUPAK OGRANIČENJA

Član 99

Opozicija

(1) U roku od 9 meseci, računajući od datuma objave obaveštenja o priznanju evropskog patenta u Evropskom patentnom glasniku, svako lice može izjaviti opoziciju kod Evropskog zavoda za patente zbog priznanja tog patenta u skladu sa Pravilnikom o sprovođenju. Smatra se da je opozicija podneta samo ako je plaćena taksa za opoziciju.

(2) Opozicija zbog priznanja evropskog patenta odnosi se na taj patent u svim državama ugovornicama u kojima on proizvodi svoja dejstva.

(3) Treća lica koja su izjavila opoziciju su, sa nosiocem patenta, stranke u postupku po opoziciji.

(4) Ako jedno lice dostavi dokaz da je, u jednoj državi ugovornici, upisano u registar patenata na osnovu konačne odluke, umesto ranijeg nosioca, ono, na osnovu svog zahteva, zauzima mesto ranijeg nosioca za navedenu državu. Bez obzira na odredbe člana 118. raniji nosilac patenta i lice koje ističe svoje pravo ne smatraju se zajedničkim nosiocima, osim ako to oni traže.

Član 100

Razlozi za opoziciju

Opozicija se može zasnivati samo na sledećim razlozima:

(a) predmet evropskog patenta nije patentibilan u smislu članova 52. do 57;

(b) u evropskom patentu pronalazak nije opisan potpuno i jasno da bi ga stručnjak iz odgovarajuće oblasti mogao izvesti;

(c) predmet evropskog patenta je proširen u odnosu na predmet prijave, onakve kakva je podneta, ili ako patent, priznat na osnovu izdvojene prijave ili nove prijave podnete na osnovu člana 61. proširuje predmet ranije prijave, onakve kakva je podneta.

Član 101

Ispitivanje opozicije - oglašavanje ništavim ili održavanje u važnosti evropskog patenta

(1) Ako je opozicija dopuštena, odsek za opoziciju ispituje u skladu sa Pravilnikom o sprovođenju da li bar jedan osnov za opoziciju na osnovu člana 100. nanosi štetu održavanju u važnosti evropskog patenta. Tokom ovog ispitivanja, odsek za opoziciju poziva strane, koliko god je to neophodno, da dostave svoje primedbe na podneske druge strane ili na one koje je izdao sam odsek za opoziciju.

(2) Ako odsek za opoziciju utvrdi da bar jedan osnov za opoziciju nanosi štetu održavanju u važnosti evropskog patenta, on će oglasiti ništavim patent. U suprotnom, on će odbaciti zahtev za opoziciju.

(3) Ako odsek za opoziciju smatra da, imajući u vidu izmene koje je izvršio nosilac evropskog patenta u toku postupka po opoziciji, patent i pronalazak koji je njegov predmet

(a) ispunjavaju uslove iz ove Konvencije, on donosi odluku o održavanju patenta, sa izmenama, u važnosti, pod uslovom da su ispunjeni zahtevi navedeni u Pravilniku o sprovođenju;

(b) ne ispunjavaju uslove iz ove Konvencije, on će patent oglasiti ništavim.

Član 102

(brisan)

Član 103

Objavljivanje novog spisa evropskog patenta

Ako je evropski patent održavan u važnosti kao izmenjen na osnovu člana 101. stav 3(a), Evropski zavod za patente objavljuje novi spis evropskog patenta što je pre moguće posle objavljivanja obaveštenja o odluci po opoziciji u Evropskom patentnom glasniku.

Član 104

Troškovi

(1) Svaka stranka u postupku po opoziciji snosi svoje troškove, osim ako odsek za opoziciju iz razloga pravičnosti, odredi u skladu sa Pravilnikom o sprovođenju drugačije učešće u troškovima.

(2) Postupak za određivanje troškova naveden je u Pravilniku o sprovođenju.

(3) Svaka konačna odluka Evropskog zavoda za patente kojom se određuju iznosi troškova, u cilju njenog izvršenja u zemljama ugovornicama, smatra se istom kao i pravosnažna odluka građanskog suda države u kojoj treba da bude izvršena. Kontrola ove odluke može se odnositi samo na njenu autentičnost.

Član 105

Mešanje pretpostavljenog neovlašćenog korisnika

(1) Svako treće lice može, u skladu sa Pravilnikom o sprovođenju, da se umeša u postupak po opoziciji po isteku roka za podnošenje opozicije, ako to treće lice dokaže

a) da je protiv njega pokrenut postupak za povredu prava tog istog patenta, ili

b) ako treće lice, posle zahteva nosioca patenta da se prestane sa navodnim kršenjem prava, pokrene postupak da se donese presuda da on ne vređa taj patent.

(2) Dopustivo mešanje tretira se kao opozicija.

Član 105a

Zahtev za ograničenje ili oglašavanje ništavim

(1) Na zahtev nosioca, evropski patent može se oglasiti ništavim ili ograničiti izmenom zahteva. Zahtev će se podneti u Evropskom zavodu za patente u skladu sa Pravilnikom o sprovođenju Konvencije. On se neće smatrati podnetim dok se ne plati taksa za ograničenje ili oglašavanje ništavim.

(2) Zahtev se ne može podneti dok traje postupak po opoziciji za taj evropski patent.

Član 105b

Ograničenje ili oglašavanje ništavim evropskog patenta

(1) Evropski zavod za patente mora da ispita da li su ispunjeni uslovi za ograničenje ili oglašavanje ništavim evropskog patenta navedeni u Pravilniku o sprovođenju Konvencije.

(2) Ako Evropski zavod za patente smatra da zahtev za ograničenje ili oglašavanje ništavim evropskog patenta ispunjava ove uslove, on će odlučiti da ograniči ili oglasi ništavim evropski patent u skladu sa Pravilnikom o sprovođenju Konvencije. U suprotnom, zahtev će biti odbačen.

(3) Odluka da se ograniči ili oglasi ništavim evropski patent primenjivaće se na taj evropski patent u svim državama ugovornicama u kojima je bio priznat. Ona će stupiti na snagu na datum kada se upis odluke objavi u Evropskom patentnom glasniku.

Član 105c

Objavljivanje izmenjenog spisa evropskog patenta

Ako je evropski patent ograničen na osnovu člana 105b stav 2. Evropski zavod za patente će objaviti izmenjen spis evropskog patenta što je pre moguće posle objavljivanja obaveštenja o ograničenju u Evropskom patentnom glasniku.

Šesti deo

ŽALBENI POSTUPAK

Član 106

Odluke protiv kojih se može izjaviti žalba

(1) Žalba se može izjaviti protiv odluka službe za prijem prijava, odseka za ispitivanje, odseka za opoziciju i pravnog odseka. Žalba ima odložno dejstvo.

(2) Odluka kojom se ne okončava postupak u odnosu na jednu od stranaka može biti predmet žalbe samo sa konačnom odlukom, osim ako ta odluka dopušta posebnu žalbu.

(3) Pravo da se izjavi žalba protiv odluka koje se tiču učešća u troškovima ili određivanja troškova u postupku po opoziciji može biti ograničeno Pravilnikom o sprovođenju.

Član 107

Lica koja mogu izjaviti žalbu i biti stranke u postupku

Pravo na žalbu ima svaka stranka u postupku u kome je doneta odluka kojom nije udovoljeno njenim zahtevima. Ostale stranke u tom postupku učestvuju i u postupku po žalbi.

Član 108

Rok i forma

Žalba mora biti izjavljena u skladu sa Pravilnikom o sprovođenju, u Evropskom zavodu za patente u roku od dva meseca od dana dostavljanja odluke. Smatra se da je žalba izjavljena tek kada je plaćena taksa za žalbu. Podnesak u kome su izneti razlozi za žalbu mora biti u skladu sa Pravilnikom o sprovođenju, podnetom u roku od četiri meseca od dana dostavljanja odluke.

Član 109

Prejudiciona revizija

(1) Ako instanca čija je odluka predmet žalbe smatra da je žalba blagovremena i osnovana, ona je dužna da je usvoji. Ova odredba se ne primenjuje ako je žalbeni postupak pokrenula stranka koja ima suprotan interes u odnosu na drugu stranku.

(2) Ako žalba nije usvojena u roku od tri meseca od prijema podneska u kome su izloženi razlozi, žalba mora biti odmah dostavljena žalbenom veću bez mišljenja o njenoj osnovanosti.

Član 110

Žalbeni postupak

(1) Ako je žalba blagovremena i dozvoljena, žalbeno veće ispituje njenu osnovanost. Razmatranje žalbe se odvija u skladu sa Pravilnikom o sprovođenju.

Član 111

Odluka po žalbi

(1) Nakon razmatranja žalbe, žalbeno veće donosi odluku o žalbi. Ono može delovati u nadležnosti instance koja je donela odluku koja je predmet žalbe, ili vratiti predmet toj instanci na dalji postupak.

(2) Ako žalbeno veće vrati predmet radi daljeg postupka instanci koja je donela odluku koja je predmet žalbe, ta instanca je vezana razlozima i dispozitivom žalbenog veća, ako je činjenično stanje isto. Ako je odluku donela služba za prijem prijava, odsek za ispitivanje je takođe vezan razlozima i dispozitivom odluke žalbenog veća.

Član 112

Odluke ili mišljenja Velikog žalbenog veća

(1) U cilju obezbeđenja jedinstvene primene prava ili ako se pojavi pravno pitanje od osnovnog značaja:

(a) žalbeno veće se obraća, bilo po službenoj dužnosti bilo na zahtev jedne od stranaka u postupku, Velikom žalbenom veću ako smatra da je neophodno doneti odluku u vezi sa tim. U slučaju odbijanja zahteva, žalbeno veće je dužno obrazložiti odbijanje u svojoj konačnoj odluci;

(b) predsednik Evropskog zavoda za patente može izneti pred Veliko žalbeno veće neko pravno pitanje, ako dva žalbena veća o tom pitanju donesu različite odluke.

(2) U slučajevima navedenim u stavu 1. tačka (a) stranke u žalbenom postupku su stranke u postupku pred Velikim žalbenim većem.

(3) Odluka Velikog žalbenog veća o kojoj je reč u stavu 1. tačka (a) obavezuje žalbeno veće u pogledu žalbe koju razmatra.

Član 112a

Molba za reviziju od strane Velikog žalbenog veća

(1) Bilo koja strana u žalbenom postupku na čiju štetu je doneta odluka Žalbenog veća može da podnese molbu za reviziju odluke od strane Velikog žalbenog veća.

(2) Molba može biti podneta samo po sledećem osnovu:

(a) član Žalbenog veća je učestvovao u odluci kršeći član 24. stav 1. ili uprkos tome što je bio isključen na osnovu odluke iz člana 24. stav 4;

(b) žalbeno veće uključilo je lice koje nije imenovano kao član Žalbenog veća;

(c) dogodila se fundamentalna povreda člana 113;

(d) dogodila se bilo koja druga fundamentalna proceduralna nepravilnost definisana u Pravilniku o sprovođenju u toku žalbenog postupka; ili

(e) nezakonito delo predviđeno na osnovu uslova navedenih u Pravilniku o sprovođenju koje je moglo imati uticaja na odluku.

(3) Molba za reviziju neće imati dejstvo obustave.

(4) Molba za reviziju mora biti podneta u obrazloženoj izjavi, u skladu sa Pravilnikom o sprovođenju. Ako je zasnovana na stavu (2)(a) do (d), molba mora biti podneta u roku od dva meseca od obaveštenja o odluci Žalbenog veća. Ako je zasnovana na stavu 2(e), molba mora biti podneta u roku od dva meseca od datuma kada je ustanovljeno nezakonito delo i u svakom slučaju ne kasnije od pet godina od obaveštavanja o odluci Žalbenog veća. Molba se neće smatrati podnetom dok se ne plati propisana taksa.

(5) Veliko žalbeno veće mora ispitati molbu za reviziju u skladu sa Pravilnikom o sprovođenju. Ako se molba može prihvatiti, Veliko žalbeno veće će poništiti odluku i ponovo otvoriti postupak pred Žalbenim većem u skladu sa Pravilnikom o sprovođenju.

(6) Svako lice koje je, u naznačenoj državi ugovornici, u dobroj nameri koristilo pronalazak ili učinilo uspešne i ozbiljne pripreme da koristi pronalazak koji je predmet objavljene evropske prijave patenta ili evropskog patenta u periodu između odluke Žalbenog veća i objave u Evropskom patentnom glasniku upisa odluke Velikog žalbenog veća o molbi, može bez plaćanja da nastavi takvo korišćenje u svom poslu ili za njegove potrebe.

Sedmi deo

ZAJEDNIČKE ODREDBE

Glava I

OPŠTE ODREDBE O POSTUPKU

Član 113

Pravo na saslušanje i zasnivanje odluka

(1) Odluke Evropskog zavoda za patente mogu se zasnivati samo na razlozima ili dokazima o kojima su se stranke mogle izjasniti.

(2) Evropski zavod za patente ispituje i donosi odluke o evropskoj prijavi patenta ili evropskom patentu samo na osnovu teksta koji je predložio ili prihvatio podnosilac prijave ili nosilac patenta.

Član 114

Ispitivanje službenim putem

(1) U toku postupka Evropski zavod za patente ispituje činjenice službenim putem; ovo ispitivanje nije ograničeno samo na činjenice i dokaze i argumente na koje je ukazano, niti na zahteve koje su podnele stranke.

(2) Evropski zavod za patente ne mora uzeti u obzir činjenice ili dokaze koje stranke nisu istakle blagovremeno.

Član 115

Primedbe trećih lica

(1) U postupku pred Evropskim zavodom za patente, posle objave evropske prijave patenta, svako treće lice može, u skladu sa Pravilnikom o sprovođenju, da iznese svoje primedbe u pogledu patentibilnosti pronalaska na koji se odnosi prijava ili patent. To lice ne može biti strana u postupku.

Član 116

Usmeni postupak

(1) Usmeni postupak se vodi po službenoj dužnosti, ako to Evropski zavod za patente smatra korisnim, ili na zahtev stranke u postupku. Evropski zavod za patente može odbiti zahtev za dalje vođenje usmenog postupka pred istom instancom, ako su stranke i činjenično stanje isti.

(2) Usmeni postupak po zahtevu podnosioca prijave biće vođen kod službe za prijem prijava samo ako ona to smatra korisnim, ili ako namerava da odbije evropsku prijavu patenta.

(3) Usmeni postupak pred službom za prijem prijava, odsecima za ispitivanje i pravnim odsekom nije javan.

(4) Usmeni postupak, uključujući i izricanje odluke, jeste javan u postupku kod žalbenih veća i Velikog žalbenog veća nakon objavljivanja evropske prijave patenta, kao i kod odseka za opoziciju, osim ako instanca koja vodi postupak odluči drugačije u slučajevima kada bi zbog javnosti mogle nastati, posebno za jednu stranku u postupku, teške i neopravdane posledice.

Član 117

Pribavljanje i iznošenje dokaza

(1) U postupku pred Evropskim zavodom za patente sredstva za iznošenje i pribavljanje dokaza uključuju sledeće:

(a) saslušanje stranaka;

(b) prikupljanje podataka;

(c) dostavljanje dokumenata;

(d) saslušanje svedoka;

(e) veštačenje;

(f) uviđaj na licu mesta;

(g) pismene izjave date pod zakletvom.

(2) Postupak za iznošenje dokaza naveden je u Pravilniku o sprovođenju.

Član 118

Jedinstvo evropske prijave patenta ili evropskog patenta

Ako podnosioci prijave ili nosioci evropskog patenta nisu isti za razne naznačene države ugovornice, smatraju se zajedničkim podnosiocima prijave ili zajedničkim nosiocima u postupku kod Evropskog zavoda za patente. Jedinstvo prijave ili patenta u toku tog postupka time nije narušeno; posebno, tekst prijave ili patenta mora biti istovetan za sve naznačene države, osim ako ovom konvencijom nije drugo određeno.

Član 119

Dostava

Odluke, pozive, obaveštenja i saopštenja šalje Evropski zavod za patente po službenoj dužnosti u skladu sa Pravilnikom o sprovođenju. Dostava može biti izvršena, kada to zahtevaju izuzetne okolnosti i posredstvom centralnog zavoda za industrijsku svojinu država ugovornica.

Član 120

Rokovi

Pravilnik o sprovođenju određuje:

(a) rokove koje treba poštovati u postupku pred Evropskim zavodom za patente i koji nisu određeni u ovoj Konvenciji;

(b) način računanja rokova i uslove pod kojima se rok može produžiti;

(c) minimalno i maksimalno trajanje rokova koje određuje Evropski zavod za patente.

Član 121

Nastavljanje postupka po evropskoj prijavi patenta

(1) Ako podnosilac prijave ne ispoštuje rok pred Evropskim zavodom za patente, on može zahtevati nastavljanje postupka po evropskoj prijavi patenta.

(2) Evropski zavod za patente uvažiće zahtev, ako su ispunjeni uslovi navedeni u Pravilniku o sprovođenju. U suprotnom, on će odbiti zahtev.

(3) Ako se zahtev uvaži, smatra se da nema pravnih posledica zbog nepoštovanja roka.

(4) Nastavljanje postupka je isključeno u pogledu rokova iz člana 87. stav 1, člana 108. i člana 112a stav 4. kao i u pogledu rokova za nastavljanje postupka ili povraćaj u pređašnje stanje. Pravilnik o sprovođenju može isključiti nastavljanje postupka za druge rokove.

Član 122

Povraćaj u pređašnje stanje

(1) Podnosilac prijave ili nosilac evropskog patenta koji, i pored toga što je u odgovarajućim okolnostima pokazao svu potrebnu pažnju, nije bio u stanju da postupi u roku kod Evropskog zavoda za patente, ima, ako podnese zahtev, pravo na povraćaj u pređašnje stanje ukoliko je zbog nepoštovanja roka došlo do odbijanja evropske prijave patenta ili nekog zahteva, ili je doneta odluka kojom se prijava smatra povučenom, ili se oglašava ništavim evropski patent, ili je došlo do gubitka bilo kojeg drugog prava ili pravnog sredstva.

(2) Evropski zavod za patente prihvata zahtev, ako su ispunjeni uslovi iz stava 1. i drugi zahtevi navedeni u Pravilniku o sprovođenju. U suprotnom, on odbacuje zahtev.

(3) Ako se zahtev uvaži, smatra se da nema pravnih posledica zbog nepoštovanja roka.

(4) Povraćaj u pređašnje stanje je isključen ako se ne poštuju rokovi za povraćaj u pređašnje stanje. Pravilnik o sprovođenju može isključiti povraćaj u pređašnje stanje kod drugih rokova.

(5) Svako savesno lice koje je u jednoj državi ugovornici, u toku perioda između gubitka prava o kome je reč u stavu 1. i objave obaveštenja o ponovnom ustanovljenju ovog prava u Evropskom patentnom glasniku, počelo da iskorišćava ili izvršilo stvarne i ozbiljne pripreme za iskorišćavanje pronalaska koji je predmet objavljene evropske prijave patenta ili evropskog patenta, može besplatno nastaviti sa tim korišćenjem u svom preduzeću ili za potrebe svog preduzeća.

(6) Ovim članom ne ograničava se pravo države ugovornice da dozvoli povraćaj u pređašnje stanje u odnosu na rokove predviđene ovom konvencijom koji moraju biti poštovani u odnosu na organe te države.

Član 123

Izmene

(1) Evropska prijava patenta ili evropski patent mogu biti izmenjeni u toku postupka pred Evropskim zavodom za patente, u skladu sa Pravilnikom o sprovođenju. U svakom slučaju podnosilac prijave može, po svojoj volji, najmanje jednom izmeniti prijavu.

(2) Evropska prijava patenta ili evropski patent ne mogu biti izmenjeni tako da se proširi predmet zaštite iz prijave, onakve kakva je podneta.

(3) Evropski patent ne može biti menjan tako da se proširuje zaštita koju on pruža.

Član 124

Podaci o stanju tehnike

(1) Evropski zavod za patente može, u skladu sa Pravilnikom o sprovođenju, pozvati podnosioca prijave da pruži informacije o stanju tehnike uzetom u obzir u nacionalnom ili regionalnom postupku za zaštitu patenta a u vezi pronalaska koji je predmet evropske prijave patenta.

(2) Ako, u ostavljenom roku, podnosilac prijave ne postupi po tom pozivu, smatra se da je evropska prijava patenta povučena.

Član 125

Pozivanje na opšta načela

U slučaju da određeno pitanje postupka nije regulisano u ovoj Konvenciji, Evropski zavod za patente rukovodiće se načelima procesnog prava, opšte prihvaćenim u zemljama ugovornicama.

Član 126

Glava II

INFORMISANJE JAVNOSTI I NADLEŽNIH ORGANA

Član 127

Evropski registar patenata

Evropski zavod za patente vodi Evropski registar patenata, u koji se unose podaci čiji je upis predviđen u Pravilniku o sprovođenju. Nijedan upis u Evropski registar patenata ne može biti izvršen pre objave evropske prijave patenta. Evropski registar patenata je dostupan javnosti.

Član 128

Razgledanje predmeta

(1) Spisi koji se odnose na još neobjavljene evropske prijave patenata, ne mogu biti razgledani bez saglasnosti podnosioca prijave.

(2) Svako lice koje dokaže da se, postupajući protiv njega, podnosilac evropske prijave patenta pozvao na prava iz svoje prijave, može imati uvid u spis pre objave prijave i bez saglasnosti podnosioca.

(3) Kad je objavljena izdvojena prijava ili nova evropska prijava patenta podneta na osnovu odredbi člana 61. stav 1. svako lice može, bez saglasnosti podnosioca, razgledati spis prvobitne prijave pre njenog objavljivanja.

(4) Nakon objave evropske prijave patenta, spisi te prijave i patenta koji je priznat na osnovu nje mogu, na zahtev, biti razgledani, s tim što se moraju imati u vidu ograničenja predviđena u Pravilniku o sprovođenju.

(5) Evropski zavod za patente može, čak pre objave evropske prijave patenta, saopštiti trećim licima, ili objaviti podatke navedene u Pravilniku o sprovođenju.

Član 129

Periodične publikacije

Evropski patentni zavod objavljuje periodično:

(a) "Evropski patentni glasnik" koji sadrži podatke čije objavljivanje propisuje ova Konvencija, Pravilnik o sprovođenju ili predsednik Evropskog zavoda za patente;

(b) "Službeni list Evropskog zavoda za patente" koji sadrži saopštenja i informacije od opšteg značaja koje daje predsednik Evropskog zavoda za patente, kao i sve druge informacije od značaja za ovu konvenciju i njenu primenu.

Član 130

Razmena informacija

(1) Osim kada je ovom Konvencijom ili nacionalnim zakonima predviđeno drugačije, Evropski zavod za patente i centralni zavodi za industrijsku svojinu svih država ugovornica dostavljaju jedne drugima, na zahtev, sve korisne informacije o evropskim ili nacionalnim prijavama patenata i patentima i svim postupcima u vezi sa njima.

(2) Stav 1. primenjuje se na razmenu informacija na osnovu ugovora o razmeni informacija zaključenih između Evropskog zavoda za patente, sa jedne strane i, sa druge strane:

(a) centralnih zavoda za industrijsku svojinu država koje nisu potpisnice ove konvencije;

(b) svake međuvladine organizacije nadležne za priznanje patenata;

(c) svake druge organizacije.

(3) Dostavljanje informacija koje se vrši saglasno stavu 1. i stavu 2. tačke (a) i (b) nisu podložne ograničenjima predviđenim u članu 128. Upravni savet može odlučiti da dostavljanja izvršena saglasno stavu 2. tačka (c) ne podležu takvim ograničenjima pod uslovom da se zainteresovana organizacija obavezuje da će te informacije smatrati poverljivim do datuma objave evropske prijave patenta.

Član 131

Upravna i sudska saradnja

(1) Osim ako nije drugačije određeno ovom konvencijom ili nacionalnim zakonima, Evropski zavod za patente i sudski ili drugi nadležni organi država ugovornica pružaju, na traženje, jedni drugima pomoć, dostavljanjem informacija ili pružanjem uvida u spise. Kada Evropski zavod za patente pruži sudovima, državnom javnom pravobraniocu ili centralnim zavodima za industrijsku svojinu spise na uvid, ne primenjuju se restrikcije predviđene u članu 128.

(2) Na zahtev Evropskog zavoda za patente, sudovi ili drugi nadležni organi država ugovornica, u granicama svoje nadležnosti, vode u ime Zavoda dokazni postupak ili preduzimaju druge pravne mere.

Član 132

Razmena publikacija

(1) Evropski zavod za patente i centralni zavodi za industrijsku svojinu država ugovornica razmenjuju, na zahtev, za njihove vlastite potrebe i besplatno, po jedan ili više primeraka njihovih odgovarajućih publikacija.

(2) Evropski zavod za patente može zaključiti sporazume o razmeni ili slanju publikacija.

Glava III

ZASTUPANJE

Član 133

Opšta načela o zastupanju

(1) Osim u slučajevima predviđenim u stavu 2. niko nije obavezan da bude zastupan od strane profesionalnog zastupnika u postupcima predviđenim ovom Konvencijom.

(2) Fizička ili pravna lica koja nemaju ni domicil ni sedište u nekoj od država ugovornica moraju imati profesionalnog zastupnika i preko njega vršiti sve radnje u toku postupka predviđenih ovom Konvencijom, osim kod podnošenja evropske prijave patenta; drugi izuzeci mogu biti dopušteni Pravilnikom o sprovođenju.

(3) Fizička ili pravna lica koja imaju domicil ili sedište u nekoj državi ugovornici mogu, u toku svih postupaka predviđenih ovom Konvencijom, postupati preko lica koje je kod njih zaposleno; to lice mora imati ovlašćenje saglasno odredbama Pravilnika o sprovođenju, ali ne mora biti profesionalni zastupnik. Pravilnik o sprovođenju može predvideti da li i pod kojim uslovima zaposleno lice kod pravnog lica, može takođe da postupa za druga pravna lica koja imaju sedište u nekoj od država ugovornica i imaju privredne veze sa njim.

(4) Posebne odredbe o zajedničkom zastupanju stranaka koje postupaju zajednički mogu biti sadržane u Pravilniku o sprovođenju.

Član 134

Profesionalni zastupnici

(1) Zastupanje fizičkih ili pravnih lica u postupcima predviđenim ovom konvencijom mogu vršiti samo profesionalni zastupnici upisani u listu koju za tu svrhu vodi Evropski zavod za patente.

(2) Svako fizičko lice koje:

(a) ima državljanstvo jedne od država ugovornica;

(b) ima poslovno sedište ili mesto zaposlenja u nekoj državi ugovornici;

(c) položi stručni evropski ispit;

može biti upisano u listu profesionalnih zastupnika.

(3) Tokom perioda od godinu dana od datuma kada stupi na snagu pristupanje neke države ovoj Konvenciji, upis na tu listu može zahtevati bilo koje fizičko lice koje;

(a) je državljanin neke države ugovornice,

(b) ima poslovno sedište ili zaposlenje u toj državi koja je pristupila ovoj Konvenciji i

(c) ima pravo da zastupa fizička ili pravna lica u patentnim pitanjima pred centralnim zavodom za industrijsku svojinu u toj državi. Pravo na to nije uslovljeno zahtevom postojanja specijalističkih profesionalnih kvalifikacija, ako je to lice redovno radilo na takvim poslovima u toj državi najmanje pet godina.

(4) Upis se vrši na zahtev kome su priloženi dokazi da su ispunjeni svi uslovi iz stava 2. ili 3.

(5) Lica koja su upisana na listu profesionalnih zastupnika ovlašćena su da postupaju u svakom postupku predviđenom ovom konvencijom.

(6) Svako lice koje je upisano u listu profesionalnih zastupnika, ovlašćeno je, kako bi moglo da postupa kao profesionalni zastupnik, da ima svoje službeno sedište u nekoj državi ugovornici u kojoj se vode postupci ustanovljeni ovom konvencijom, vodeći računa o protokolu o centralizaciji u prilogu ove konvencije. Organi te države mogu povući takvo ovlašćenje samo u posebnim slučajevima i na osnovu nacionalnih propisa koji uređuju javni poredak i javnu bezbednost. Predsednik Evropskog zavoda za patente mora biti konsultovan pre nego što bude preduzeta takva mera.

(7) Predsednik Evropskog zavoda za patente može da predvidi izuzeće od:

(a) zahteva iz člana 2(a) ili 3(a) u posebnim okolnostima;

(b) zahteva iz člana 3(c), druga rečenica, ako podnosilac prijave podnese dokaz da je stekao traženu kvalifikaciju na drugi način.

(8) Zastupanje u postupcima predviđenim ovom konvencijom može, na isti način kao i profesionalni zastupnik, vršiti svaki advokat koji je ovlašćen da obavlja advokatsku praksu na teritoriji jedne od država ugovornica, i koji u njoj ima svoje službeno sedište, ukoliko ima pravo da u toj zemlji postupa kao punomoćnik u poslovima vezanim za patente. Stav 6. se primenjuje mutatis mutandis.

Član 134a

Institut profesionalnih zastupnika pred Evropskim zavodom za patente

(1) Upravni savet biće nadležan za usvajanje i izmenu odredbi koje regulišu:

(a) Institut profesionalnih zastupnika (143) pred Evropskim zavodom za patente, u daljem tekstu Institut;

(b) kvalifikacije i obuku koja se zahteva od neke osobe za pristupanje Evropskom kvalifikacionom ispitu i organizaciju takvog ispita;

(c) disciplinarna ovlašćenja koja sprovodi Institut ili Evropski zavod za patente u pogledu profesionalnih zastupnika;

(d) obavezu profesionalnog zastupnika u vezi čuvanja tajne koja se tiče privilegije otkrivanja pronalaska u postupku pred Evropskim zavodom za patente i u pogledu saopštenja između profesionalnog zastupnika i njegovog klijenta ili bilo kog drugog lica;

(2) Svako lice upisano na listu profesionalnih zastupnika pomenutu u članu 134. stav 1. smatraće se članom Instituta.

Osmi deo

UTICAJ NA NACIONALNO PRAVO

 

Glava I

PRETVARANJE U PRIJAVU NACIONALNOG PATENTA

Član 135

Zahtev za pretvaranje

(1) Centralni zavod za industrijsku svojinu naznačene države ugovornice može pokrenuti postupak za priznanje nacionalnog patenta samo ako je podnosilac prijave ili nosilac evropskog patenta podneo zahtev, i to u sledećim slučajevima:

(a) ako se smatra da je evropska prijava patenta povučena na osnovu člana 77. stav 3;

(b) u drugim slučajevima predviđenim nacionalnim propisima kada je, na osnovu ove konvencije, evropska prijava patenta odbijena ili povučena ili se smatra povučenom, ili je evropski patent oglašen ništavim.

(2) U slučaju navedenom u stavu 1(a), zahtev za pretvaranje mora biti podnet kod centralnog zavoda za industrijsku svojinu kod koga je bila podneta evropska prijava patenta. Taj zavod mora, na osnovu odredbi koje regulišu nacionalnu bezbednost, da pošalje zahtev direktno centralnim zavodima za industrijsku svojinu država ugovornica koje su tu navedene.

(3) U slučajevima pomenutim u stavu 1(b) zahtev za pretvaranje se podnosi Evropskom zavodu za patente u skladu sa Pravilnikom o sprovođenju. Ne smatra se podnetim dok se ne plati taksa za pretvaranje. Evropski zavod za patente prenosi zahtev centralnim zavodima za industrijsku svojinu navedenim državama ugovornicama.

(4) Dejstvo evropske prijave patenta navedeno u članu 66. ističe ako se zahtev za pretvaranje ne podnese blagovremeno.

Član 136

(brisan)

Član 137

Formalni uslovi za pretvaranje

(1) Evropska prijava patenta koja je dostavljena saglasno odredbama člana 135. stav 2. ili 3. ne može biti ispitivana u pogledu formalnih uslova koje predviđa nacionalni zakon, a ne predviđa ova konvencija, kao niti u pogledu dodatnih uslova.

(2) Centralna služba za industrijsku svojinu kojoj je dostavljena evropska prijava patenta može zahtevati da, u roku, koji ne može biti manji od dva meseca, podnosilac prijave:

(a) plati nacionalnu taksu za prijavu; i

(b) podnese, na jednom od službenih jezika države u pitanju, prevod originalnog teksta evropske prijave patenta, kao i, u odgovarajućem slučaju, prevod teksta izmenjenog u toku postupka kod Evropskog zavoda za patente, koji treba da posluži kao osnov za nacionalni postupak.

Glava II

NIŠTAVOST I RANIJA PRAVA

Član 138

Oglašavanje ništavim evropskih patenata

(1) Na osnovu člana 139. evropski patent može biti oglašen ništavim u nekoj državi ugovornici samo na osnovu sledećeg:

(a) predmet evropskog patenta nije patentibilan u smislu članova 52. do 57;

(b) evropski patent ne otkriva pronalazak na dovoljno jasan i potpun način da bi ga stručnjak iz odgovarajuće oblasti mogao izvesti;

(c) predmet evropskog patenta prevazilazi sadržinu prijave, onakve kakva je podneta, ili, u slučaju da je patent priznat na osnovu izdvojene prijave ili nove prijave podnete na osnovu člana 61. predmet patenta prevazilazi sadržinu ranije prijave onakve kakva je podneta;

(d) obim zaštite koja je pružena evropskim patentom je proširen ili;

(e) nosilac evropskog patenta nije imao pravo na patent u smislu člana 60. stav 1.

(2) Ako se razlozi ništavosti odnose na jedan deo evropskog patenta, patent se ograničava odgovarajućom izmenom zahteva i delimično se oglašava ništavim.

(3) U postupku pred odgovarajućim sudom ili organom koji se tiče važenja evropskog patenta, nosilac patenta ima pravo da ograniči patent izmenom zahteva. Ovako ograničen patent čini osnov za postupak.

Član 139

Ranija prava i prava koja su nastala istog dana

(1) U svakoj naznačenoj državi ugovornici evropska prijava patenta ili evropski patent ima, u odnosu na prijavu nacionalnog patenta ili na nacionalni patent, isto dejstvo u smislu ranijeg prava, kao i prijava nacionalnog patenta ili nacionalni patent.

(2) Sa prijavom nacionalnog patenta ili nacionalnim patentom jedne države ugovornice postupa se, u pogledu ranijih prava u odnosu na evropski patent u kome je naznačena ta država ugovornica, kao da je taj evropski patent nacionalni patent.

(3) Svaka država ugovornica može propisati da li i pod kojim uslovima može biti istovremeno pružena zaštita pronalasku opisanom u evropskoj prijavi patenta ili evropskom patentu i u nacionalnoj prijavi patenta ili nacionalnom patentu sa istim datumom podnošenja ili, ako je zahtevano prvenstvo, istim datumom prvenstva.

Glava III

DRUGI UTICAJI NA NACIONALNO PRAVO

Član 140

Nacionalni korisni modeli i svedočanstva o korisnosti

Članovi 66, 124, 135. do 137. i 139. se primenjuju na korisne modele i svedočanstva o korisnosti, kao i na odgovarajuće prijave korisnog modela i svedočanstva o korisnosti registrovana ili deponovana u zemljama ugovornicama čiji propisi predviđaju takve oblike zaštite.

Član 141

Godišnje takse za evropski patent

(1) Godišnje takse za evropski patent se mogu naplatiti samo za godine koje slede nakon godine pomenute u članu 86. stav 2.

(2) Ako obaveza plaćanja godišnje takse za evropski patent dospeva u roku od dva meseca, računajući od dana kada je objavljeno obaveštenje o priznanju patenta u Evropskom patentnom glasniku, smatra se da je ta taksa uredno plaćena pod uslovom da je plaćena u navedenom roku. Ne naplaćuje se nikakva dodatna taksa predviđena nacionalnim propisima.

Deveti deo

POSEBNI SPORAZUMI

Član 142

Jedinstveni patent

(1) Grupa zemalja ugovornica, koja predvidi u posebnom sporazumu da evropski patenti priznati za te zemlje imaju jedinstveni karakter na njihovim teritorijama, može predvideti da evropski patenti mogu biti priznati samo zajedno za sve te zemlje.

(2) Odredbe ovog dela primenjuju se kada jedna grupa zemalja ugovornica iskoristi mogućnost navedenu u stavu 1.

Član 143

Posebne instance Evropskog zavoda za patente

(1) Grupa država ugovornica može poveriti dodatne zadatke Evropskom zavodu za patente.

(2) U Evropskom zavodu za patente, radi izvršenja tih dodatnih zadataka, mogu biti osnovane posebne zajedničke instance država koje pripadaju toj grupi. Predsednik Evropskog zavoda za patente rukovodi tim posebnim instancama; odredbe člana 10. stavovi 2. i 3. primenjuju se mutatis mutandis.

Član 144

Zastupanje pred posebnim instancama

Grupa država ugovornica može predvideti posebna pravila u vezi sa zastupanjem stranaka pred instancama navedenim u članu 143. stav 2.

Član 145

Komitet u užem sastavu Upravnog saveta

(1) Grupa zemalja ugovornica može osnovati Komitet u užem sastavu Upravnog saveta u cilju kontrolisanja rada posebnih instanci osnovanih saglasno članu 143. stav 2; Evropski zavod za patente stavlja na raspolaganje tom Komitetu personal, prostorije, opremu koji su potrebni za izvršenje njegovih zadataka. Predsednik Evropskog zavoda za patente odgovara za rad posebnih instanci Komitetu u užem sastavu Upravnog saveta.

(2) Grupa država ugovornica određuje sastav, nadležnosti i aktivnosti Komiteta u užem sastavu.

Član 146

Pokriće troškova za posebne zadatke

Ako jedna grupa zemalja ugovornica odredi Evropskom zavodu za patente dodatne zadatke u smislu člana 143. ona preuzima na svoj teret troškove za izvršenje tih zadataka, koje obavlja Organizacija. Ako su posebne instance osnovane u Evropskom zavodu za patente radi izvršenja ovih dodatnih zadataka, grupa država članica snosi troškove personala, prostorija i opreme koji se odnose na te instance. Član 39. stavovi 3. i 4, član 41. i član 47. primenjuju se u mutatis mutandis.

Član 147

Uplata na ime taksi za održavanje važnosti jedinstvenog patenta

Ako je grupa zemalja ugovornica utvrdila jedinstveni iznos godišnjih taksi, postotak naveden u članu 39. stav 1. obračunava se prema jedinstvenoj tarifi; minimalni iznos naveden u članu 39. stav 1. je takođe minimalni iznos u odnosu na jedinstveni patent. Član 39. stavovi 3. i 4. primenjuju se mutatis mutandis.

Član 148

O evropskoj prijavi patenta kao predmetu svojine

(1) Član 74. primenjuje se kada grupa država članica nije donela drugačije odredbe.

(2) Grupa država ugovornica može propisati da evropska prijava patenta, u kojoj su te države ugovornice naznačene, može biti preneta, biti predmet zaloge ili prinudnog izvršenja samo za sve te države ugovornice i saglasno odredbama posebnog sporazuma.

Član 149

Zajedničko naznačenje

(1) Grupa država ugovornica može propisati da države te grupe mogu biti samo zajedno naznačene, i da naznačenje jedne ili više država te grupe važi kao naznačenje svih tih država.

(2) Kada je Evropski zavod za patente, u smislu člana 153. stav 1. naznačeni zavod, stav 1. ovog člana primenjuje se ako podnosilac prijave izjavi u međunarodnoj prijavi da želi da dobije evropski patent u jednoj ili više država te grupe. Ova odredba se takođe primenjuje kada podnosilac prijave naznači u međunarodnoj prijavi jednu državu ugovornicu koja pripada toj grupi, ako propisi te države predviđaju da naznačenje te države ima dejstva evropske prijave patenta.

Član 149a

Drugi sporazumi među državama ugovornicama

(1) Ništa u ovoj Konvenciji neće biti tumačeno tako da ograničava prava nekih ili svih država ugovornica da zaključuju posebne sporazume po bilo kojim pitanjima koja se tiču evropskih prijava patenata ili evropskih patenata koji su na osnovu ove Konvencije predmet nacionalnog zakonodavstva i njime regulisani, kao što je, posebno

(a) sporazum kojim se osniva Evropski patentni sud zajednički svim državama ugovornicama;

(b) sporazum kojim se osniva entitet zajednički svim zemljama ugovornicama sa ciljem da daje, na zahtev nacionalnih sudova ili kvazi sudskih organa, mišljenja o pitanjima evropskog ili harmonizovanog nacionalnog patentnog prava;

(c) sporazum na osnovu kojeg se države ugovornice odriču u potpunosti ili delimično prevoda evropskih patenata na osnovu člana 65;

(d) sporazum na osnovu koga države ugovornice predviđaju da prevodi evropskih patenata koji se zahtevaju na osnovu člana 65. mogu da budu podneti i objavljeni kod Evropskog zavoda za patente.

(2) Upravni savet biće nadležan da odluči da:

(a) članovi Žalbenog veća ili Velikog žalbenog veća mogu da budu članovi Evropskog patentnog suda ili nekog zajedničkog entiteta i da učestvuju u postupku pred tim sudom ili entitetom u skladu sa takvim sporazumom;

(b) Evropski zavod za patente predvideće zajednički entitet sa pomoćnim osobljem, prostorijama i opremom kao što je neophodno za izvršavanje dužnosti, a troškove koje taj entitet pravi snosiće u potpunosti ili delimično Organizacija.

Deseti deo

MEĐUNARODNA PRIJAVA U SMISLU SPORAZUMA O SARADNJI U OBLASTI PATENATA-EURO-PCT PRIJAVE

Član 150

Primena Ugovora o saradnji u oblasti patenata

(1) Ugovor o saradnji u oblasti patenata od 19. juna 1970. godine, u daljem tekstu: PCT, primenjuje se saglasno odredbama ovog dela.

(2) Međunarodne prijave podnete saglasno PCT mogu biti predmet postupka kod Evropskog zavoda za patente. U tim postupcima primenjuju se odredbe PCT i Pravilnika o sprovođenju i, kao dopunske, odredbe ove Konvencije. U slučaju nesaglasnosti, odredbe PCT i njegovog Pravilnika o sprovođenju imaju jaču pravnu snagu.

Član 151

Evropski zavod za patente kao zavod primalac

(1) Evropski zavod za patente biće zavod primalac u smislu PCT, u skladu sa Pravilnikom o sprovođenju. Primenjuje se član 75. stav 2.

Član 152

Evropski zavod za patente kao organ za međunarodni rešerš ili organ za međunarodno preliminarno ispitivanje

Evropski zavod za patente deluje kao organ za međunarodni rešerš i organ za međunarodno preliminarno ispitivanje u smislu PCT, u skladu sa ugovorom između Organizacije i Međunarodnog biroa Svetske organizacije za intelektualnu svojinu, za podnosioce prijava koji imaju boravište ili državljanstvo države strane ove Konvencije. Ovaj ugovor može da predvidi da Evropski zavod za patente takođe deluje za druge prijavioce.

Član 153

Evropski zavod za patente kao naznačeni zavod ili izabrani zavod

(1) Evropski zavod za patente je

(a) naznačeni zavod za svaku državu stranu ove konvencije u kojoj je PCT na snazi, koja je naznačena u međunarodnoj prijavi, i za koju podnosilac prijave želi da dobije evropski patent, i

(b) izabrani zavod, ako je podnosilac prijave izabrao neku državu naznačenu u smislu podstava (a).

(2) Međunarodna prijava za koju je Evropski zavod za patente naznačeni ili izabrani zavod i kojoj je dodeljen međunarodni datum podnošenja prijave, jednaka je redovnoj evropskoj prijavi (Euro-PCT prijavi).

(3) Međunarodno objavljivanje Euro-PCT prijave na nekom službenom jeziku Evropskog zavoda za patente objavljuje se na mestu objave evropske prijave patenta i navodi se u Evropskom patentnom glasniku.

(4) Ako je Euro-PCT prijava objavljena na nekom drugom jeziku, prevod na jedan od službenih jezika podnosi se u Evropskom zavodu za patente, koji će ga objaviti. Na osnovu člana 67. stav 3. privremena zaštita na osnovu člana 67. stavovi 1. i 2. proizvodi dejstvo od datuma tog objavljivanja.

(5) Euro-PCT prijava se tretira kao evropska prijava patenta i smatra se da ulazi u stanje tehnike, na osnovu člana 54. stav 3. ako su ispunjeni uslovi navedeni u stavovima 3. ili 4. Pravilnika o sprovođenju.

(6) Međunarodni rešeršni izveštaj sačinjen za Euro-PCT prijavu ili deklaracija koja ga zamenjuje, i njihovo međunarodno objavljivanje, vrši se na mestu predviđenom za evropski rešeršni izveštaj kao i navođenje objavljivanja u Evropskom patentnom glasniku.

(7) Dopunski evropski rešeršni izveštaj biće sačinjen za svaku Euro-PCT prijavu na osnovu stava 5. Upravni savet može odlučiti da se ukine taj dopunski rešeršni izveštaj ili da se smanji taksa za rešerš.

Član 154

(brisan)

Član 155

(brisan)

Član 156

(brisan)

Član 157

(brisan)

Član 158

(brisan)

Jedanaesti deo

PRELAZNE ODREDBE

Član 159

(brisan)

Član 160

(brisan)

Član 161

(brisan)

Član 162

(brisan)

Član 163

(brisan)

Dvanaesti deo

ZAVRŠNE ODREDBE

Član 164

Pravilnik o sprovođenju i protokoli

(1) Pravilnik o sprovođenju, Protokol o priznanju, Protokol o povlasticama i imunitetima, Protokol o centralizaciji, Protokol kojim se tumači član 69. i Protokol o zaposlenima su sastavni deo ove Konvencije.

(2) U slučaju neslaganja između teksta ove Konvencije i teksta Pravilnika o sprovođenju, merodavne su odredbe Konvencije.

Član 165

Potpis - Ratifikacija

(1) Ova konvencija je do 5. aprila 1974. godine otvorena za potpisivanje državama koje su učestvovale na Međuvladinoj konferenciji za ustanovljenje evropskog sistema priznanja patenata, ili koje su bile obaveštene o održavanju te konferencije i kojima je bilo ponuđeno da na njoj učestvuju.

(2) Ova konvencija podleže ratifikaciji; instrumenti za ratifikaciju podnose se vladi Savezne Republike Nemačke.

Član 166

Pristupanje

(1) Ova konvencija je otvorena za pristupanje:

(a) državama navedenim u članu 165. stav 1;

(b) svakoj drugoj evropskoj državi kojoj Upravni savet uputi poziv.

(2) Svaka država koja je bila članica ove Konvencije i koja je prestala da bude na osnovu primene člana 172. stav 4. može ponovo postati članica Konvencije tako što će joj pristupiti.

(3) Instrumenti za pristupanje podnose se vladi Savezne Republike Nemačke.

Član 167

(brisan)

Član 168

Teritorijalno područje primene

(1) Svaka država ugovornica može izjaviti u svom instrumentu za ratifikaciju ili pristupanje, ili kasnije u bilo kom trenutku, u saopštenju upućenom vladi Savezne Republike Nemačke, da se Konvencija primenjuje na jednoj ili više teritorija za koje je ona preuzela obaveze u spoljnim poslovima. Evropski patenti priznati za tu državu imaju takođe dejstvo na teritorijama za koje ta izjava ima dejstvo.

(2) Ako je izjava iz stava 1. data u instrumentu za ratifikaciju ili pristupanje, ona ima dejstvo počev od dana ratifikacije ili pristupanja; ako je izjava data u saopštenju nakon podnošenja instrumenta za ratifikaciju ili pristupanje, to saopštenje ima dejstvo šest meseci nakon datuma njegovog prijema kod vlade Savezne Republike Nemačke.

(3) Svaka država ugovornica može u svakom trenutku izjaviti da prestaje primena Konvencije u odnosu na neke ili na sve teritorije za koje je dala izjavu na osnovu stava 1. Ta izjava ima dejstvo nakon isteka roka od jedne godine, računajući od dana kada je vlada Savezne Republike Nemačke primila saopštenje.

Član 169

Stupanje na snagu

(1) Ova Konvencija stupa na snagu tri meseca nakon podnošenja poslednjeg instrumenta za ratifikaciju ili pristupanje šest država na čijoj je teritoriji ukupan broj podnetih prijava patenata u 1970. godini iznosio najmanje 180 hiljada za sve te države.

(2) Svaka ratifikacija ili pristupanje posle stupanja na snagu ove Konvencije ima dejstvo prvog dana trećeg meseca nakon podnošenja instrumenta za ratifikaciju ili pristupanje.

Član 170

Pristupna kotizacija

(1) Svaka država koja ratifikuje ovu Konvenciju ili joj pristupi nakon njenog stupanja na snagu, uplaćuje Organizaciji pristupnu kotizaciju koja se ne vraća.

(2) Pristupna kotizacija je 5% od iznosa koji za tu državu proizlazi na dan kada je ratifikacija ili pristupanje navedene države stupilo na snagu, na osnovu važećeg ključa za raspodelu posebnih finansijskih doprinosa, predviđenog u članu 40. stavovi 3. i 4. primenjenog na ukupan iznos posebnih finansijskih doprinosa koji duguju druge države ugovornice po osnovu ranijih budžetskih godina.

(3) U slučaju kada nisu bili traženi posebni finansijski doprinosi za budžetsku godinu koja prethodi godini u kojoj pada datum naveden u stavu 2. način raspodele, na koji se poziva navedeni stav, je onaj koji bi bio primenjen u državi u pitanju za poslednju budžetsku godinu na osnovu koje je izvršeno pozivanje na posebne finansijske doprinose.

Član 171

Trajanje konvencije

Ova Konvencija je zaključena na neograničeno vreme.

Član 172

Revizija

(1) Ova Konvencija može biti revidirana na konferenciji država ugovornica.

(2) Upravni savet priprema i saziva konferenciju. Konferencija donosi punovažne odluke samo ako su prisutne najmanje tri četvrtine ugovornih država članica. Usvajanje revidiranog teksta zahteva tri četvrtinsku većinu država ugovornica koje su prisutne na Konferenciji i koje glasaju. Uzdržavanje se ne smatra glasom.

(3) Revidirani tekst Konvencije stupa na snagu nakon ratifikacije ili pristupanja jednog broja država, koji je odredila konferencija i na dan koji je ona odredila.

(4) Države koje na dan stupanja na snagu revidirane Konvencije nisu ratifikovale Konvenciju ili joj nisu pristupile, prestaju da budu članice ove Konvencije, računajući od tog datuma.

Član 173

Sporovi između država ugovornica

(1) Svaki spor između država ugovornica koji se odnosi na tumačenje ili na primenu ove Konvencije, a koji nije sporazumno rešen, iznosi se, na zahtev jedne od zainteresovanih država, Upravnom savetu koji nastoji da se države o kojima je reč sporazumeju.

(2) Ako ne dođe do tog sporazuma u roku od šest meseci, računajući od dana kada je spor iznesen pred Upravni savet, jedna od država u pitanju može izneti spor pred Međunarodni sud pravde radi donošenja odluke koja obavezuje stranke u pitanju.

Član 174

Otkaz

Svaka država ugovornica može u svako doba otkazati ovu Konvenciju. Otkaz se saopštava vladi Savezne Republike Nemačke. On stupa na snagu po isteku roka od jedne godine, računajući od dana prijema saopštenja.

Član 175

Očuvanje stečenih prava

(1) Kada jedna država prestane da bude članica Konvencije po osnovu člana 172. stav 4. ili člana 174. time se ne dovode u pitanje prava stečena ranije po osnovu ove Konvencije.

(2) Evropske prijave patenta po kojima se vodi postupak na dan kada naznačena država prestaje da bude članica Konvencije i dalje se razmatraju, u pogledu te države, kod Evropskog zavoda za patente, kao da Konvencija, onakva kakva je na snazi posle tog datuma, treba na nju da bude primenjena.

(3) Odredbe stava 2. primenjuju se na evropske patente u odnosu na koje je, dana navedenog u tom stavu, uložena opozicija po kojoj se vodi postupak, ili u odnosu na koje rok za opoziciju nije istekao.

(4) Ovaj član ne utiče na pravo jedne države koja je prestala da bude članica ove Konvencije, da primenjuje na evropske patente odredbe teksta Konvencije čija je bila članica.

Član 176

Finansijska prava i obaveze države ugovornice koja je prestala da bude članica Konvencije

(1) Svaka država koja je prestala da bude članica ove Konvencije na osnovu primene člana 172. stav 4. ili člana 174. ima pravo na povraćaj, od strane Organizacije, posebnih finansijskih doprinosa uplaćenih na osnovu člana 40. stav 2. tek na dan i pod uslovima pod kojima Organizacija vrši povraćaj posebnih finansijskih doprinosa koji su uplaćeni u njenu korist od strane drugih država u toku iste budžetske godine.

(2) Država pomenuta u stavu 1. dužna je da nastavi da plaća, u skladu sa članom 39, deo taksi za održavanje u važnosti evropskih patenata u toj državi, u iznosima koji su važili na dan prestanka njenog članstva u ovoj Konvenciji.

Član 177

Jezici Konvencije

(1) Ova konvencija je sačinjena u jednom primerku na engleskom, francuskom i nemačkom jeziku. Sva tri teksta su jednako verodostojna. Taj primerak je deponovan u arhivi vlade Savezne Republike Nemačke.

(2) Tekstovi ove konvencije na službenim jezicima država ugovornica, koji nisu jezici navedeni u stavu 1. a koje je odobrio Upravni savet, smatraju se službenim tekstovima. U slučaju neslaganja u vezi sa tumačenjem raznih tekstova, tekstovi navedeni u stavu 1. su merodavni.

Član 178

Dostave i saopštenja

(1) Vlada Savezne Republike Nemačke izdaje overene kopije ove Konvencije i dostavlja ih vladama država koje su potpisale Konvenciju ili su joj pristupile.

(2) Vlada Savezne Republike Nemačke dostavlja vladama država o kojima je reč u stavu 1. saopštenja koja se odnose na:

(a) deponovanje svakog instrumenta o ratifikaciji ili pristupanju;

(b) svaku izjavu ili saopštenje primljeno na osnovu primene člana 168;

(c) svaki otkaz primljen na osnovu primene člana 174. i datum od kada otkaz stupa na snagu.

(3) Vlada Savezne Republike Nemačke preuzima obavezu da se ova Konvencija registruje kod Sekretarijata Organizacije Ujedinjenih nacija.

PRAVILNIK

O SPROVOĐENJU KONVENCIJE O PRIZNAVANJU EVROPSKIH PATENATA

 

Prvi deo

ODREDBE O SPROVOĐENJU PRVOG DELA KONVENCIJE

 

Glava I

OPŠTE ODREDBE

Pravilo 1.

Pismeni postupak

U pismenom postupku pred Evropskim zavodom za patente, zahtev za korišćenje pismene forme biće zadovoljen ako se sadržaj dokumenta može reprodukovati u čitljivoj formi na papiru.

Pravilo 2.

Podnošenje i formalni zahtevi za dokumenta

(1) U postupku pred Evropskim zavodom za patente, dokumenta se mogu predati ličnom isporukom, poštom ili tehničkim sredstvima komunikacije. Predsednik Evropskog zavoda za patente propisuje detalje i uslove i, kada je to odgovarajuće, bilo koje specijalne formalne ili tehničke zahteve za podnošenje dokumenata. Posebno, on može zahtevati da se dostavi potvrda overe. Ako se takva overa ne dostavi blagovremeno, evropska prijava patenta biće odbijena, za dokumenta kasnije podneta smatraće se da nisu ni primljena.

(2) Kada Konvencija predviđa da dokument mora biti potpisan, autentičnost tog dokumenta može biti overena svojeručnim potpisom ili na drugi odgovarajući način koji je dopustio predsednik Evropskog zavoda za patente. Dokument koji je overen drugim sredstvima smatraće se da ispunjava pravne zahteve potpisa na isti način kao i dokument koji nosi svojeručan potpis koji je podnet u papirnoj formi.

Pravilo 3.

Jezik u pismenom postupku

(1) U pismenom postupku pred Evropskim zavodom za patente svaka stranka može koristiti bilo koji od službenih jezika Evropskog zavoda za patente. Prevod u smislu člana 14. stav 4. se može podneti na bilo kom službenom jeziku Evropskog zavoda za patente.

(2) Izmene evropske prijave patenta ili izmene evropskog patenta moraju se podneti na jeziku postupka.

(3) Dokumenta koja treba da budu korišćena kao dokazno sredstvo, posebno publikacije, mogu se podnositi na bilo kom jeziku. Evropski zavod za patente može, međutim, zahtevati da se u roku koji on odredi, podnese prevod na jedan od njegovih službenih jezika. Ako zahtevani prevod nije blagovremeno podnet, Evropski zavod za patente može da odbaci takva dokumenta.

Pravilo 4.

Jezik u usmenom postupku

(1) Svaka stranka u usmenom postupku pred Evropskim zavodom za patente može se, umesto jezikom postupka, služiti nekim drugim službenim jezikom Evropskog zavoda za patente, ukoliko to, najkasnije mesec dana pre termina određenog za usmeni postupak, saopšti Evropskom zavodu za patente ili se sama pobrine za prevođenje na jezik postupka. Svaka stranka može se služiti i službenim jezikom jedne od država ugovornica, ako se sama pobrine za prevođenje na jezik postupka. Evropski zavod za patente može dopustiti izuzetke od propisa ovih odredbi.

(2) Službenici Evropskog zavoda za patente mogu se u usmenom postupku, umesto jezikom postupka, služiti nekim drugim službenim jezikom Evropskog zavoda za patente.

(3) Stranke, svedoci ili veštaci koji treba da budu saslušani, a koji nisu u mogućnosti da se u dovoljnoj meri izraze na jednom od službenih jezika Evropskog zavoda za patente ili država ugovornica, mogu se u dokaznom postupku poslužiti nekim drugim jezikom. Ako je odluka o sprovođenju dokaznog postupka donesena na zahtev jedne od stranaka, onda će stranke, svedoci ili veštaci koje je potrebno saslušati moći da daju svoje izjave na jezicima koji nisu službeni jezici Evropskog zavoda za patente, samo onda, ako se stranka koja je podnela zahtev, sama pobrine za prevod na jezik postupka; Evropski zavod za patente može, međutim, dopustiti i prevod na neki od njegovih drugih službenih jezika.

(4) Uz saglasnost svih stranaka i Evropskog zavoda za patente, u usmenom postupku se može koristiti bilo koji jezik.

(5) Ukoliko se pokaže potrebnim, Evropski zavod za patente može preuzeti na svoj trošak obezbeđenje prevoda na jezik postupka ili, eventualno, na neki drugi službeni jezik, osim ukoliko je takav prevod odgovornost jedne od stranaka.

(6) Izjave službenika Evropskog zavoda za patente, stranaka, svedoka ili veštaka u usmenom postupku, koje se daju na jednom od službenih jezika Evropskog zavoda za patente, biće na tom jeziku unesene u zapisnik. Izjave na nekom drugom jeziku unosiće se na službenom jeziku, na koji su prevedene. Izmene evropske prijave patenta ili samog evropskog patenta, unose se u zapisnik na jeziku postupka.

Pravilo 5.

Overa prevoda

Ako se zahteva prevod nekog dokumenta, Evropski zavod za patente može u roku koji on odredi, zahtevati dostavljanje potvrde o tome da je prevod veran originalu. Ako se potvrda ne podnese blagovremeno, onda se smatra da dokument nije primljen, ukoliko nije regulisano drugačije.

Pravilo 6.

Podnošenje prevoda i umanjenje taksi

(1) Prevod koji je obavezan shodno članu 14. stav 2. mora se podneti u roku od dva meseca nakon podnošenja evropske prijave patenta.

(2) Prevod koji je propisan u članu 14. stav 4. mora se podneti u roku od mesec dana nakon podnošenja dokumenta. Ovo se takođe odnosi na zahteve na osnovu člana 105a. Ako je dokument opozicija ili žalba, obrazloženje žalbe ili molba za reviziju, prevod se može podneti u roku predviđenom za podnošenje takvog obrazloženja ili izjave ili molbe ako taj rok ističe kasnije.

(3) Ako lice navedeno u članu 14. stav 4. podnese evropsku prijavu patenta, zahtev za ispitivanje ili opoziciju, zahtev za reviziju ili zahtev za ograničenje ili oglašavanje ništavim na jeziku predviđenom u toj odredbi, taksa za podnošenje, taksa za ispitivanje, taksa za opoziciju, taksa za žalbu, taksa za molbu za reviziju ili ograničenje ili taksa za oglašavanje ništavim moraju biti smanjeni u skladu sa pravilima koja se odnose na takse.

Pravilo 7.

Pravna verodostojnost prevoda evropske prijave patenta

Osim ako je obezbeđen dokaz o suprotnom, Evropski zavod za patente će pretpostaviti, u svrhe utvrđivanja da li predmet evropske prijave patenta ili evropskog patenta izlazi izvan okvira sadržaja prijave kakva je podneta, da je prevod podnet na osnovu člana 14. stav 2. ili pravila 40. stav 3. u skladu sa originalnim tekstom prijave.

Glava II

ORGANIZACIJA EVROPSKOG ZAVODA ZA PATENTE

Sekcija 1

Opšta pitanja

Pravilo 8.

Klasifikacija patenata

Evropski zavod za patente koristi klasifikaciju navedenu u članu 1. Strasburškog sporazuma o međunarodnoj klasifikaciji patenata od 24. marta 1971. godine, u daljem tekstu navedenu kao međunarodnu klasifikaciju.

Pravilo 9.

Administrativna struktura Evropskog zavoda za patente

(1) Evropski zavod za patente administrativno se deli na generalne direkcije kojima su dodeljeni odseci precizirani u članu 15. i uspostavljeno je pružanje usluga koje se bave pravnim pitanjima i internom administracijom zavoda.

(2) Svakom generalnom direkcijom rukovodi jedan potpredsednik. Nakon pribavljanja mišljenja predsednika Evropskog zavoda za patente, Upravni savet svojom odlukom imenuje potpredsednike za generalne direkcije.

Pravilo 10.

Odgovornost odseka za prijem i odseka za ispitivanje

(1) Odsek za prijem je odgovoran za ispitivanje podnesaka i ispitivanje ispunjavanja formalnih uslova evropske prijave patenta dok odsek za ispitivanje postaje odgovoran za ispitivanje evropskih prijava patenta na osnovu člana 94. stav 1.

(2) Na osnovu članova 3. i 4. odsek za ispitivanje odgovoran je za ispitivanje evropskih prijava patenta u smislu člana 94. stav 1. od trenutka kada se podnese zahtev za ispitivanje.

(3) Ako je zahtev za ispitivanje podnet pre nego što se evropski rešeršni izveštaj uputi podnosiocu prijave, Odsek za ispitivanje će, na osnovu stava 4. biti odgovoran od trenutka kada Evropski zavod za patente primi indikaciju u smislu pravila 70. stav 2.

(4) Ako se zahtev za ispitivanje podnese pre nego što je evropski rešeršni izveštaj upućen podnosiocu prijave, i ako se podnosilac prijave odrekne svoga prava na osnovu pravila 70. stav 2. Odsek za ispitivanje će biti odgovoran od trenutka kada se rešeršni izveštaj pošalje podnosiocu prijave.

Pravilo 11.

Podela poslova odsecima u prvoj instanci

(1) Tehnički kvalifikovani ispitivači koji rade kao članovi odseka za rešerš, ispitivanje ili opoziciju dodeljuju se direkcijama. Predsednik Evropskog zavoda za patente raspoređuje poslove na te direkcije shodno međunarodnoj klasifikaciji.

(2) Predsednik Evropskog zavoda za patente može preneti i nove dužnosti na službu za prijem prijava, odseke za rešerše, odseke za ispitivanje, odseke za opoziciju i pravni odsek pored dužnosti koje su im poverene na osnovu ove Konvencije.

(3) Predsednik Evropskog patentnog zavoda može službenicima koji nisu tehnički ili pravno obrazovani ispitivači, naložiti da obavljaju poslove iz nadležnosti odseka za rešerš, odseka za ispitivanje ili odseka za opoziciju, ukoliko ti poslovi tehnički ili pravno ne predstavljaju teškoću.

Sekcija 2

Organizacija žalbenog veća i velikog žalbenog veća

Pravilo 12.

(1) Autonomni organ u okviru organizacione jedinice obuhvata žalbena veća (Predsedništvo žalbenih veća) i sastoji se od potpredsednika zaduženog za žalbena veća, koji radi kao predsedavajući i dvanaest članova žalbenih veća, od kojih su šest predsedavajući, a šest drugi članovi.

(2) Svi članovi predsedništva biraju se od strane predsedavajućih i članova žalbenih veća na dve radne godine. Ako se ne može postići pun sastav predsedništva, prazna mesta popunjavaju naznačeno najstariji predsednici i članovi.

(3) Predsedništvo usvaja poslovnik žalbenih veća i poslovnik za izbor i postavljenje članova. Predsedništvo će dalje savetovati potpredsednika zaduženog za žalbena veća u pogledu pitanja koja se tiču delovanja žalbenih veća uopšte.

(4) Pre početka svake radne godine, predsedništvo, prošireno tako da uključuje sve predsedavajuće, raspodeliće dužnosti žalbenim većima. U istom sastavu, odlučivaće o sukobima u pogledu raspodele dužnosti između dva ili više žalbenih veća. Prošireno predsedništvo imenovaće redovne članove i zamenike različitih žalbenih veća. Svi članovi žalbenog veća mogu biti imenovani kao članovi više od jednog žalbenog veća. Ove mere mogu, kada je neophodno, da se izmene tokom radne godine.

(5) Predsedništvo može da donese odluku ako je prisutno najmanje pet njegovih članova; ono mora da uključuje potpredsednika zaduženog za žalbena veća ili njegovog zamenika i predsedavajuće dva žalbena veća. Kada se radi o zadacima navedenim u stavu 4. mora biti prisutno devet članova, uključujući potpredsednika zaduženog za žalbena veća ili njegovog zamenika i predsedavajuće tri žalbena veća. Odluke se donose većinom glasova, u slučaju izjednačenosti glasova, predsedavajući ili njegov zamenik imaće odlučujući glas. Uzdržani se ne smatraju glasovima.

(6) Upravni savet može da dodeli dužnosti na osnovu člana 134a stav 1(c) žalbenim većima.

Pravilo 13.

Plan raspodele posla za veliko žalbeno veće i usvajanje poslovnika

(1) Pre početka svake radne godine, članovi velikog žalbenog veća imenovani na osnovu člana 11. stav 3. imenovaće redovne članove i zamenike za veliko žalbeno veće u postupku na osnovu člana 22. stav 1(a) i (b) i redovne članove i zamenike, u postupku na osnovu člana 22. stav 1(c).

(2) Članovi velikog žalbenog veća imenovani na osnovu člana 11. stav 3. usvojiće poslovnik o radu velikog žalbenog veća.

(3) Odluke o pitanjima navedenim u stavovima 1. i 2. mogu se doneti samo ako je prisutno najmanje pet članova, uključujući i predsedavajućeg velikog žalbenog veća ili njegovog zamenika; u slučaju izjednačenosti glasova, predsedavajući ili njegov zamenik imaju odlučujući glas. Uzdržani se ne smatraju glasovima.

Drugi deo

PROPISI O SPROVOĐENJU DRUGOG DELA KONVENCIJE

 

Glava I

POSTUPAK U SLUČAJU NEDOSTATKA PRAVA PODNOSIOCA PRIJAVE

Pravilo 14.

Mirovanje postupka

(1) Ako neko treće lice podnese dokaz da je povelo postupak protiv podnosioca prijave, u kojem traži odluku u smislu člana 61. stav 1. onda postupak za priznanje prava miruje, osim ako to treće lice ne saopšti Evropskom zavodu za patente u pismenoj formi svoj pristanak za nastavljanje postupka. Pristanak je neopoziv. Međutim, postupak za priznavanje ne može se obustaviti pre objavljivanja evropske prijave patenta.

(2) Ako se podnese dokaz da je doneta konačna odluka u smislu člana 61. stav 1. onda Evropski zavod za patente saopštava podnosiocu prijave i drugim strankama da će se postupak za priznanje prava nastaviti sa danom navedenim u tom saopštenju, osim ako je, prema članu 61. stav 1. tačka (b), podneta nova evropska prijava patenta za sve naznačene države ugovornice. Ukoliko je odluka doneta u korist trećeg lica, onda se postupak ne sme nastaviti pre isteka tri meseca od donošenja konačne odluke, osim ako treće lice ne podnese zahtev za nastavljanje postupka.

(3) Odlukom o mirovanju postupka za priznanje prava, ili kasnijom odlukom, Evropski zavod za patente može utvrditi datum u kojem namerava da nastavi postupak za priznanje prava koji je pokrenuo, bez obzira na stanje nacionalnog postupka pokrenuto na osnovu stava 1. Taj rok ima se saopštiti trećem licu, podnosiocu i eventualnim strankama. Ako se do tog roka ne obezbedi dokaz da je doneta konačna odluka, Evropski zavod za patente može nastaviti svoj postupak.

(4) Svi rokovi osim onih za plaćanje taksi za održanje prava koji teku u vreme mirovanja postupka, prekidaju se tim mirovanjem. Neistekli deo roka počinje da teče od datuma nastavka postupka. Međutim, rok koji treba da teče posle nastavka takvog postupka ne sme biti manji od dva meseca.

Pravilo 15.

Ograničenje u pogledu povlačenja evropske prijave patenta

Od dana kada neko treće lice podnese dokaz da je povelo nacionalni postupak za priznanje prava, na osnovu pravila 14. stav 1. pa do dana kada Evropski zavod za patente nastavi postupak za priznanje prava, ne sme se povući ni evropska prijava patenta, ni naznačenje država ugovornica.

Pravilo 16.

Postupak na osnovu člana 61. stav 1.

(1) Lice koje ima pravo na priznanje evropskog patenta može da iskoristi pravne lekove na osnovu člana 61. stav 1. ako

(a) to učini pre isteka roka od tri meseca pošto je doneta konačna odluka o priznanju ovlašćenja, i

(b) evropski patent još uvek nije priznat.

(2) Takvi pravni lekovi primenjuju se samo za države ugovornice naznačene u evropskoj prijavi patenta u kojima je odluka doneta ili priznata ili mora biti priznata na osnovu Protokola o priznanju.

Pravilo 17.

Podnošenje nove evropske prijave patenta od strane ovlašćenog lica

(1) Ako lice kojem je pravosnažnom odlukom priznato pravo na dobijanje evropskog patenta podnese novu evropsku prijavu patenta prema članu 61. stav 1. tačka (b) onda se, sa danom podnošenja nove evropske prijave patenta, ranija evropska prijava patenta smatra povučenom za države ugovornice koje su naznačene u njoj, i u kojima je pomenuta odluka donesena ili priznata, ili mora biti priznata na osnovu Protokola o priznanju.

(2) Za novu evropsku prijavu patenta potrebno je u roku od mesec dana nakon njenog podnošenja uplatiti taksu za prijavu i taksu za rešerš. Ako taksa za prijavu ili taksa za rešerš nije blagovremeno plaćena, prijava se smatra povučenom.

(3) Takse za naznačenje moraju se platiti u roku od šest meseci od datuma kada se u Evropskom patentnom glasniku navede objava evropskog rešeršnog izveštaja sačinjenog za novu prijavu. Primenjuje se pravilo 39. stavovi 2. i 3.

Pravilo 18.

Delimično prenošenje prava na evropski patent

(1) Ako je konačnom odlukom utvrđeno da je nekom trećem licu priznato pravo na priznanje evropskog patenta samo za jedan deo predmeta sadržanog u prvobitnoj evropskoj prijavi patenta, onda se na taj deo primenjuje član 61. i pravila 16. i 17.

(2) U slučaju potrebe, prvobitna evropska prijava patenta mora da sadrži, za naznačene države ugovornice, u kojima je odluka doneta ili priznata ili mora biti priznata na osnovu Protokola o priznavanju, patentne zahteve, opis i crteže koji su različiti od onih za druge naznačene države.

Glava II

NAVOĐENJE PRONALAZAČA

Pravilo 19.

Navođenje pronalazača

(1) U zahtevu za priznanje evropskog patenta mora da se navede pronalazač. Ako, međutim, podnosilac prijave nije pronalazač, ili nije jedini pronalazač, onda se zahtev sa navođenjem pronalazača podnosi u posebnom dokumentu. Navođenje mora sadržati prezime, ime i punu adresu pronalazača, kao i izjavu navedenu u članu 81. i nositi potpis podnosioca prijave ili zastupnika.

(2) Evropski zavod za patente ne ispituje ispravnost navođenja pronalazača.

(3) Ako podnosilac prijave nije pronalazač, ili nije jedini pronalazač, onda Evropski zavod za patente saopštava navedenom pronalazaču podatke sadržane u dokumentu o njegovom navođenju i sledeće podatke:

(a) broj evropske prijave patenta;

(b) datum podnošenja evropske prijave patenta i, ako je zahtevan prioritet, datum, državu i broj ranije podnesene prijave;

(c) ime podnosioca prijave;

(d) naziv pronalaska;

(e) naznačene države ugovornice.

(4) Podnosilac prijave i pronalazač ne mogu izvoditi nikakva prava iz propuštanja dostavljanja saopštenja prema stavu 3. ili iz grešaka sadržanih u njemu.

Pravilo 20.

Objava navođenja pronalazača

(1) Lice navedeno kao pronalazač biće naznačeno u objavljenoj evropskoj prijavi patenta i u evropskom patentnom spisu kao pronalazač, osim ako on ne obavesti Evropski zavod za patente u pismenoj formi da se odriče svog prava da bude naveden.

(2) Stav 1. se mora primeniti kada neko treće lice podnese Evropskom zavodu za patente pravosnažnu odluku iz koje proizlazi da je podnosilac prijave ili nosilac patenta dužan da njega navede kao pronalazača.

Pravilo 21.

Ispravka u navođenju pronalazača

(1) Neispravno navođenje pronalazača može biti ispravljeno samo na zahtev i samo uz pristanak lica koje je pogrešno navedeno kao pronalazač i ako je zahtev podnela treća strana, uz pristanak podnosioca prijave ili nosioca patenta. Pravilo 19. se primenjuje mutatis mutandis.

(2) Ako je u Evropski registar patenata unet neispravno naveden pronalazač ili je isto navođenje objavljeno u Evropskom patentnom biltenu, tamo će biti zabeležena ili objavljena i ispravka ili poništaj tog podatka.

Glava III

UPIS PRENOSA PRAVA, LICENCI I DRUGIH PRAVA

Pravilo 22.

Upis prenosa prava

(1) Svaki prenos evropske prijave patenta upisuje se u Evropski registar patenata na zahtev zainteresovane strane, ako se podnesu dokumenta koja pružaju dokaz za takav prenos.

(2) Zahtev za upis smatra se podnetim ako je plaćena administrativna taksa. On može biti odbijen samo ako nisu ispunjeni uslovi predviđeni u stavu 1.

(3) Svaki prenos prava deluje u odnosu na Evropski zavod za patente tek od datuma prijema dokumenata navedenih u stavu 1. i samo u obimu koji proizlazi iz tih dokumenata.

Pravilo 23.

Upis licenci i drugih prava

(1) Pravilo 22. stavovi 1. i 2. primenjuju se mutatis mutandis na registraciju priznatog prava ili prenos licence, kao i na upis konstituisanja ili prenosa prava in rem u pogledu evropske prijave patenta, i na sva sredstva sprovođenja prava koja utiču na takvu prijavu.

(2) Registracija na osnovu stava 1. poništava se na zahtev, uz koji se prilažu dokumenta koja pružaju dokaz da je pravo isteklo ili na osnovu izjava nosioca prava o tome da je saglasan sa poništajem tog registrovanja. Pravilo 22. stav 2. primenjuje se mutatis mutandis.

Pravilo 24.

Posebni podaci za upis licenci

Licenca vezana za evropski patent mora se upisati u Evropski registar patenata:

(a) kao isključiva licenca, ukoliko podnosilac prijave i pribavilac licence to zahtevaju;

(b) kao pod-licenca kada je ustupljena od strane pribavioca licence čija je licenca upisana u Evropski registar patenata.

Glava IV

POTVRDA O IZLAGANJU

Pravilo 25.

Potvrda o izlaganju

Podnosilac prijave mora, u roku od četiri meseca od podnošenja evropske prijave patenta, da podnese potvrdu pomenutu u članu 55. stav 2. koju

(a) za vreme izložbe, izdaje organ nadležan za zaštitu industrijske svojine na toj izložbi;

(b) gde se potvrđuje da je pronalazak tamo zaista bio izložen;

(c) i dalje se navodi dan otvaranja izložbe i, ako je pronalazak izložen posle otvaranja izložbe, mora se navesti i dan prvog izlaganja;

(d) i praćen je identifikacijom pronalaska koja je overena od strane gore navedenog organa.

Glava V

PRONALASCI IZ OBLASTI BIOTEHNOLOGIJE

Pravilo 26.

Opšta pravila i definicije

(1) Za evropske prijave patenata i patente koji se tiču pronalazaka iz oblasti biotehnologije, relevantne odredbe ove Konvencije se primenjuju i tumače u skladu sa odredbama ove glave. Direktiva 98/44/EC od 6. jula 1998. godine o pravnoj zaštiti pronalazaka iz biotehnologije mora se koristiti kao dopunsko sredstvo tumačenja.

(2) "Biotehnološki pronalasci" su pronalasci koji se tiču proizvoda koji se sastoji od ili sadrži biološki materijal ili od postupka putem kojega se biološki materijal proizvodi, obrađuje ili koristi.

(3) "Biološki materijal" znači svaki materijal koji sadrži genetske informacije i koji je sposoban da se reprodukuje ili da bude reprodukovan u biološkom sistemu.

(4) "Biljna sorta" znači grupu biljaka sa jedinstvenom botaničkom taksonomijom najnižeg poznatog ranga, čija grupa, bez obzira na to da li su u potpunosti ispunjeni uslovi za priznanje biljne sorte, može biti:

(a) definisana izrazom karakteristika koje su rezultat datog genotipa ili kombinacijom genotipova,

(b) razlikuje se od druge biljne grupe izražavanjem najmanje jedne od pomenutih karakteristika, i

(c) smatra se jedinicom s obzirom na podesnost da se razmnožava nepromenjena.

(5) Postupak za proizvodnju biljaka ili životinja je suštinski biološki ako se sastoji u celini od prirodnih pojava kao što su ukrštanje ili selekcija.

(6) "Mikrobiološki postupak" znači svaki postupak koji uključuje mikrobiološke materijale ili je na njima izveden ili ih ima kao posledicu.

Pravilo 27.

Mikrobiološki pronalasci koji se mogu štititi patentom

Biotehnološki pronalasci se takođe mogu štititi patentom ako se tiču:

(a) biološkog materijala koji je izolovan iz svog prirodnog okruženja ili proizveden nekim tehničkim postupkom čak i ako se prethodno javljao u prirodi;

(b) biljke ili životinje, ako tehnička izvodljivost pronalaska nije ograničena na pojedinačnu biljnu ili životinjsku vrstu;

(c) mikrobiološki ili drugi tehnički postupak, ili proizvod dobijen takvim postupkom koji nije biljna ili životinjska vrsta.

Pravilo 28.

Izuzeci od patentibilnosti

Na osnovu člana 53(a) evropski patenti neće se priznavati za biotehnološke pronalaske koji se, posebno, tiču sledećeg:

(a) postupaka za kloniranje ljudskih bića;

(b) postupaka za promenu genetskog identiteta germitivnih ćelija ljudskih bića;

(c) korišćenja ljudskog embriona u industrijske ili komercijalne svrhe;

(d) postupka za promenu genetskog identiteta životinja koje će im verovatno naneti patnju bez značajne medicinske koristi za čoveka ili životinju, kao i životinje koje su rezultat takvih postupaka.

Pravilo 29.

Ljudsko telo i njegovi elementi

(1) Ljudsko telo, u različitom stadijumu svog formiranja i razvoja i jednostavno otkriće jednog od njegovih elemenata, uključujući sekvencu ili delimičnu sekvencu gena, ne može činiti pronalaske koji se mogu štititi patentom.

(2) Neki element izolovan iz ljudskog tela ili na drugi način proizveden putem nekog tehničkog postupka, uključujući sekvence ili delimične sekvence gena, može činiti pronalazak koji se može štititi patentom, čak i ako je struktura tog elementa identična onoj od prirodnog elementa.

(3) Industrijska primena sekvence ili delimične sekvence gena mora biti otkrivena u prijavi patenta.

Pravilo 30.

Zahtevi za evropske prijave patenata koje se odnose na nukleotidne odnosno aminokiselinske sekvence

(1) Ako se nukleotidne ili aminokiselinske sekvence otkrivaju u evropskoj prijavi patenata, opis prijave mora sadržati popis sekvenci koji je u skladu sa pravilima koja je odredio predsednik Evropskog zavoda za patente za standardizovano predstavljanje nukleotidnih ili aminokiselinskih sekvenci.

(2) Popis sekvenci podnet posle datuma podnošenja prijave ne čini deo opisa.

(3) Kada podnosilac prijave nije podneo popis sekvenci u skladu sa zahtevima na osnovu stava 1. na dan podnošenja prijave, Evropski zavod za patente će pozvati podnosioca prijave da dostavi takav popis sekvenci i plati taksu za kasno dostavljanje. Ako podnosilac prijave ne podnese zahtevani popis sekvenci i ne plati taksu za kasno dostavljanje koja se traži u roku od dva meseca posle takvog poziva, prijava će biti odbijena.

Pravilo 31.

Deponovanje biološkog materijala

(1) Ako pronalazak obuhvata upotrebu biološkog materijala ili se odnosi na biološki materijal, koji nije dostupan javnosti i koji se ne može opisati u evropskoj prijavi patenta na takav način da omogućava da pronalazak izvede prosečan stručnjak iz odgovarajuće oblasti, pronalazak će se smatrati otkrivenim kao što je propisano u članu 83. ako se ispuni sledeće:

(a) uzorak biološkog materijala je deponovan u priznatoj depozitnoj instituciji pod istim uslovima kakvi su navedeni u Budimpeštanskom sporazumu o međunarodnom priznanju depozita mikroorganizama u svrhe postupka patentiranja od 28. aprila 1977. godine, najkasnije do dana podnošenja prijave patenta;

(b) prijava kakva je podneta pruža takve značajne informacije koje su dostupne podnosiocu prijave a tiču se karakteristika biološkog materijala;

(c) depozitna institucija i broj za pristupanje deponovanom biološkom materijalu su navedeni u prijavi, i

(d) kada je biološki materijal deponovalo lice koje nije podnosilac prijave, ime i adresa lica koje je izvršilo deponovanje su navedeni u prijavi i podnosi se dokument Evropskom zavodu za patente gde se obezbeđuju dokazi da je lice koje je izvršilo deponovanje materijala ovlastilo podnosioca prijave da se pozove na deponovani biološki materijal u prijavi i da je dalo svoj bezrezervni i neopozivi pristanak da se deponovani materijal stavi na uvid javnosti u skladu sa pravilom 33.

(1) Informacije navedene u stavu 1(c) i (d) mogu biti podnete:

(a) u roku od 16 meseci od datuma podnošenja prijave, ili, ako je zatraženo pravo prvenstva, posle datuma prvenstva, ovaj period smatra se ispoštovanim ako se ta informacija saopšti pre okončanja tehničkih priprema za objavu evropske prijave patenta;

(b) do dana podnošenja zahteva na osnovu člana 93. stav 1(b);

(c) u roku od mesec dana pošto je Evropski zavod za patente saopštio podnosiocu prijave da postoji pravo uvida u spise na osnovu člana 128. stav 2.

Rok koji se primenjuje je onaj koji će prvi da istekne. Saopštenje ove informacije smatraće se kao da je dat bezrezervni i neopozivi pristanak podnosioca prijave da se deponovani biološki materijal stavi na raspolaganje javnosti u skladu sa pravilom 33.

Pravilo 32.

Stručno rešenje

(1) Do završetka tehničkih priprema za objavu evropske prijave patenta, podnosilac prijave može da obavesti Evropski zavod za patente da:

(a) sve do objavljivanja obaveštenja o priznanju evropskog patenta, ili, kada se to može primeniti;

(b) dvadeset godina posle datuma podnošenja prijave, ako je prijava odbijena ili povučena ili se smatra povučenom

na osnovu navoda u pravilu 33. deponovani materijal će biti dostupan samo stavljanjem na uvid uzorka stručnjaku koga je imenovalo lice koje ulaže zahtev.

(2) Sledeći mogu biti imenovani kao stručnjaci:

(a) svako fizičko lice, pod uslovom da lice koje je uložilo zahtev obezbedi dokaz, kada postavlja zahtev, da je imenovanje odobrio podnosilac prijave;

(b) svako fizičko lice koje je priznato kao stručnjak od strane predsednika Evropskog zavoda za patente.

Imenovanje mora biti praćeno izjavom stručnjaka u pogledu podnosioca prijave u kojoj on ulazi u poduhvat predviđen pravilom 33. bilo do datuma kada patent ističe u svim naznačenim državama ili, kada se prijava odbije, povuče ili smatra povučenom, do datuma navedenog u stavu 1(b), pri čemu se lice koje postavlja zahtev smatra trećom stranom.

Pravilo 33.

Dostupnost biološkog materijala

(1) Biološki materijal deponovan u skladu sa pravilom 31. biće na raspolaganju na zahtev bilo kog lica od dana objave evropske prijave patenta i svakom licu koje ima pravo uvida u spise na osnovu člana 128. stav 2. pre tog datuma. Na osnovu pravila 32. takva dostupnost se sprovodi izdavanjem uzorka biološkog materijala licu koje podnosi zahtev (u daljem tekstu: "tražilac").

(2) Pomenuto izdavanje može se učiniti samo ako tražilac u odnosu na podnosioca prijave ili nosioca patenta ne čini biološki materijal ili biološki materijal izveden iz uzorka dostupnim trećoj strani i ako koristi taj materijal samo u eksperimentalne svrhe, do trenutka kada se odbije prijava patenta ili se povuče, ili se smatra povučenom ili pre nego što je evropski patent istekao u svim naznačenim državama, osim ako se podnosilac prijave ili nosilac patenta izričito ne odreknu te obaveze.

Obaveza da se koristi biološki materijal samo u eksperimentalne svrhe ne primenjuje se ukoliko tražilac koristi biološki materijal na osnovu prinudne licence. Termin "prinudna licenca" treba tumačiti tako da uključuje ex officio licence i pravo da se koriste patentirani pronalasci u javnom interesu.

(3) U smislu stava 2. izvedeni biološki materijal znači svaki materijal koji još uvek pokazuje karakteristike deponovanog materijala koje su od suštinskog značaja za izvođenje pronalaska. Obaveza na osnovu stava 2. ne sprečava deponovanje izvedenog biološkog materijala neophodnog u svrhe postupka patentiranja.

(4) Zahtev naveden u stavu 1. mora se podneti Evropskom zavodu za patente na formularu koji taj zavod priznaje. Evropski zavod za patente overava na formularu da je podneta evropska prijava patenta koja se odnosi na deponovanje biološkog materijala i da tražilac ili stručnjak koga je on nominovao na osnovu pravila 32. imaju pravo da im se izda uzorak tog materijala. Posle priznanja evropskog patenta, zahtev se takođe mora podneti Evropskom patentnom zavodu.

(5) Evropski zavod za patente šalje kopiju zahteva, sa overom predviđenom u stavu 4, depozitnoj instituciji i podnosiocu prijave ili nosiocu patenta.

(6) Evropski zavod za patente objavljuje u svom Službenom glasniku listu depozitnih institucija i priznatih stručnjaka u smislu pravila 31. do 34.

Pravilo 34.

Novo deponovanje biološkog materijala

Ako biološki materijal deponovan u skladu sa pravilom 31. prestane da bude dostupan u priznatoj depozitnoj instituciji, prekid u dostupnosti smatraće se kao da se nije dogodio ako se izvrši novo deponovanje tog materijala u priznatoj depozitnoj instituciji pod uslovima istim onakvim navedenim u Budimpeštanskom sporazumu o međunarodnom priznanju depozita mikroorganizama u svrhe postupka patentiranja od 28. aprila 1977. godine i ako se kopija potvrde o novom deponovanju koju je izdala depozitna institucija uputi Evropskom zavodu za patente u roku od četiri meseca od datuma novog deponovanja, gde je naveden broj evropske prijave patenta ili evropskog patenta.

Treći deo

PROPISI O SPROVOĐENJU TREĆEG DELA KONVENCIJE

 

Glava I

PODNOŠENJE EVROPSKE PRIJAVE PATENTA

Pravilo 35.

Opšte odredbe

(1) Evropske prijave patenta mogu biti podnete u pismenoj formi Evropskom zavodu za patente u Minhenu, Hagu ili Berlinu ili organima navedenim u članu 75. stav 1(b).

(2) Organ kome se podnosi evropska prijava patenta, unosi na spisima koji sačinjavaju prijavu datum njihovog prijema i izdaje bez odlaganja podnosiocu prijave potvrdu o prijemu, koja sadrži, kao minimum, broj prijave, vrstu i broj dokumenata i datum njihovog prijema.

(3) Ako se evropska prijava patenta podnosi organu navedenom u članu 75. stav 1. tačka (b), onda taj organ obaveštava bez odlaganja Evropski patentni zavod o prijemu prijave, i posebno o vrsti i datumu prijema dokumenata, broju prijave i datumu zahtevanog prava prvenstva.

(4) Posle prijema evropske prijave patenta posredstvom centralnog zavoda za industrijsku svojinu jedne države ugovornice, Evropski zavod za patente to saopštava podnosiocu prijave, navodeći datum prijema.

Pravilo 36.

Izdvojene evropske prijave patenata

(1) Podnosilac prijave može da podnese izdvojenu prijavu iz već podnete nerešene prvobitne evropske prijave patenta.

(2) Izdvojena prijava mora biti na jeziku postupka prvobitne prijave i mora se podneti u Evropskom zavodu za patente u Minhenu, Hagu ili Berlinu.

(3) Taksa za podnošenje prijave i taksa za rešerš uplaćuju se za svaku izdvojenu evropsku prijavu patenta u roku od mesec dana od njenog podnošenja. Ako se taksa za podnošenje ili taksa za rešerš ne plate blagovremeno, prijava se smatra povučenom.

(4) Taksa za naznačenje plaća se u roku od šest meseci od datuma kada se u Evropskom patentnom glasniku objavi evropski rešeršni izveštaj u pogledu izdvojene prijave. Primenjuje se pravilo 39. stavovi 2. i 3.

Pravilo 37.

Upućivanje evropskih patentnih prijava

(1) Centralni zavod za industrijsku svojinu neke države ugovornice upućuje evropske patentne prijave, Evropskom zavodu za patente u najkraćem vremenu u skladu sa svojim nacionalnim zakonima koji se odnose na tajnost pronalaska u interesu države i preduzima odgovarajuće mere da obezbedi takvo slanje u roku od:

(a) šest nedelja od podnošenja, gde predmet prijave očigledno ne podleže tajnosti na osnovu nacionalnih propisa; ili

(b) četiri meseca od podnošenja, ili, ako se traži pravo prvenstva, četrnaest meseci od datuma prvenstva, gde prijava zahteva dalje ispitivanje u pogledu podleganja tajnosti.

(2) Evropska prijava patenta koju nije primio Evropski zavod za patente u roku od četrnaest meseci od datuma podnošenja ili, ako se zahteva pravo prvenstva, od datuma prvenstva, smatra se povučenom. Sve takse plaćene u pogledu ove prijave se refundiraju.

Pravilo 38.

Taksa za podnošenje prijave i taksa za rešerš

Taksa za podnošenje prijave i taksa za rešerš moraju se platiti u roku od mesec dana od datuma podnošenja evropske prijave patenta.

Pravilo 39.

Takse za naznačenje

(1) Takse za naznačenje moraju se platiti u roku od šest meseci od datuma kada Evropski patentni glasnik da obaveštenje o objavljivanju evropskog rešeršnog izveštaja.

(2) Kada se taksa za naznačenje neke države ugovornice ne plati blagovremeno, naznačenje za tu državu se smatra povučenom.

(3) Kada se taksa za naznačenje ne plati blagovremeno ili su povučena naznačenja svih država ugovornica, evropska prijava patenta se smatra povučenom.

(4) Ne prejudicirajući pravilo 37. stav 2. druga rečenica, takse za naznačenje se ne refundiraju.

Pravilo 40.

Datum podnošenja

(1) Datum podnošenja evropske prijave patenta je datum kada dokumenta koja je podneo podnosilac prijave sadrže:

(a) zahtev da se traži evropski patent;

(b) informaciju u kojoj se identifikuje podnosilac prijave ili se omogućava da se sa podnosiocem prijave stupi u kontakt; i

(c) opis ili pozivanje na prethodno podnetu prijavu.

(2) Prilikom pozivanja na prethodno podnetu prijavu na osnovu stava 1(c) mora se navesti datum podnošenja i broj te prijave i zavod u kome je podneta. U takvoj referenci se naznačava da je zamenjen opis i neki crteži.

(3) Kada prijava sadrži referencu na osnovu stava 2. overen primerak prethodno podnete prijave se podnosi u roku od dva meseca od datuma podnošenja prijave. Kada prethodno podneta prijava nije na službenom jeziku Evropskog zavoda za patente, njen prevod na jedan od ovih jezika se podnosi u istom roku. Pravilo 53. stav 2. primenjuje se mutatis mutandis.

Glava II

ODREDBE O PRIJAVI

Pravilo 41.

Zahtev za priznanje prava

(1) Zahtev za priznanje evropskog patenta podnosi se na formularu koji propisuje Evropski zavod za patente.

(2) Zahtev sadrži:

(a) zahtev da se prizna evropski patent;

(b) naziv pronalaska, koji predstavlja kratku i jasnu tehničku suštinu pronalaska, i koji ne sadrži komercijalne nazive;

(c) ime, adresu, državljanstvo podnosioca prijave i državu u kojoj podnosilac prijave boravi ili ima svoje sedište. Za fizička lica navodi se prezime i ime, pri čemu prezime mora da stoji ispred imena. Za pravna lica ili društva koja su, shodno merodavnom pravu, izjednačena sa pravnim licima, navodi se službeni naziv. Adrese se navode u skladu sa uobičajenim zahtevima za brzu poštansku dostavu na označenu adresu i moraju obuhvatiti sve relevantne administrativne jedinice, uključujući i broj kuće, ako postoji. Preporučuje se i navođenje brojeva telefaksa i telefona;

(d) ako je postavljen zastupnik, navođenje njegovog imena i službene adrese kao što je propisano u tački (c);

(e) ukoliko je potrebno, izjavu da se radi o izdvojenoj evropskoj prijavi patenta, i broj prvobitne evropske prijave patenta;

(f) u slučajevima iz člana 61. stav 1. tačka (b), broj prve evropske prijave patenta;

(g) ako se zahteva priznanje prava prvenstva neke ranije prijave, odgovarajuća izjava u kojoj se navodi datum te prijave i država u kojoj je ili za koju je ona bila podneta;

(h) potpis podnosioca prijave ili zastupnika;

(i) spisak dokumenata priloženih uz zahtev. U tom spisku navodi se broj listova opisa, patentnih zahteva, crteža i apstrakta koji se podnose zajedno sa zahtevom;

(j) navođenje pronalazača, ako je podnosilac prijave pronalazač.

(3) Ako ima više podnosilaca prijave, zahtev treba da sadrži naznačenje jednog podnosioca prijave ili jednog predstavnika kao zajedničkog predstavnika.

Pravilo 42.

Sadržina opisa

(1) U opisu se:

(a) navodi oblast tehnike na koju se pronalazak odnosi;

(b) navodi stanje tehnike, ukoliko se ono, prema saznanjima podnosioca prijave, može smatrati korisnim za razumevanje pronalaska, sastavljanje evropskog rešeršnog izveštaja i za ispitivanje evropske prijave patenta, pri čemu je poželjno citirati izvore koji se odnose na opisno stanje tehnike;

(c) izlaže pronalazak za koji se traži zaštita, i to na način da se tehnički problem čak i ako nije izričito naveden kao takav i njegovo rešenje mogu razumeti; potrebno je navesti i prednosti pronalaska u odnosu na postojeće stanje tehnike;

(d) ukratko opisuju slike nacrta, ukoliko ih ima;

(e) navodi bar jedan način izvođenja pronalaska za koji se traži zaštita; to se, ukoliko je potrebno, čini na primerima, uz pozivanje na nacrt, ako ga ima;

(f) izričito navodi, ako to već nije očigledno iz opisa ili prirode pronalaska, način industrijske primene pronalaska.

(2) Opis se izrađuje na način i po redosledu navedenom u stavu 1. izuzev, ako zbog prirode pronalaska, drugačiji način i redosled obezbeđuju bolje razumevanje ili racionalniji prikaz pronalaska.

Pravilo 43.

Oblik i sadržina patentnih zahteva

(1) Patentni zahtevi definišu predmet za koji se traži patentna zaštita njegovim tehničkim karakteristikama. Kad god je to svrsishodno, patentni zahtevi moraju da sadrže:

(a) naziv pronalaska i one tehničke karakteristike koje su neophodne za definisanje predmeta za koji se traži zaštita, a koje, u međusobnoj kombinaciji pripadaju poznatom stanju tehnike;

(b) karakterišući deo, koji počinje izrazima "karakterisan time" ili "karakterisan po tome", u kojem se navode karakteristike za koje se u kombinaciji sa karakteristikama navedenim u tački (a), traži zaštita.

(2) Uz rezervu odredbe člana 82. evropska prijava patenta može sadržati i više od jednog nezavisnog patentnog zahteva u istoj kategoriji (proizvod, postupak, naprava ili primena), ukoliko predmet prijave uključuje jedno od sledećeg:

(a) mnoštvo međusobno povezanih proizvoda;

(b) različite upotrebe proizvoda ili naprava;

(c) varijantna rešenja nekog određenog problema gde se ne mogu sve varijante obuhvatiti jednim jedinim patentnim zahtevom.

(3) Uz svaki patentni zahtev u kome su navedene bitne karakteristike pronalaska, mogu biti postavljeni jedan ili više patentnih zahteva koji se odnose na pojedine načine ostvarivanja tog pronalaska.

(4) Svaki patentni zahtev koji obuhvata sve karakteristike nekog drugog patentnog zahteva (zavisni patentni zahtev) mora, ukoliko je moguće, na početku sadržati poziv na drugi patentni zahtev, a zatim moraju u njemu biti izložena dodatne karakteristike. Zavisni patentni zahtev može se pozvati na neki drugi zavisni patentni zahtev. Svi zavisni patentni zahtevi koji se pozivaju na jedan ili više prethodnih patentnih zahteva moraju biti grupisani na najprikladniji način.

(5) Broj patentnih zahteva mora biti razuman, uzimajući u obzir prirodu pronalaska za koji se traži zaštita. Zahtevi se numerišu po redu, arapskim brojevima.

(6) Izuzev kada je apsolutno neophodno, patentni zahtevi se ne smeju pozivati na opis ili nacrte, da bi precizirali tehničke karakteristike pronalaska. Oni naročito ne smeju sadržati izraze kao što su: "kao što je opisano u delu ... opisa" ili "kao što je prikazano na slici ... nacrta".

(7) Gde evropska prijava patenta sadrži nacrt sa pozivnim oznakama, tehničke karakteristike navedene u zahtevima moraju biti praćene pozivnim oznakama sa nacrta, smeštenim u zagrade ukoliko to povećava razumljivost patentnih zahteva. Pomenute pozivne oznake ne tumače se kao ograničenje patentnog zahteva.

Pravilo 44.

Jedinstvo pronalaska

(1) Kad se u evropskoj prijavi patenta traži zaštita za više pronalazaka, smatraće se da je ispunjen uslov jedinstva pronalaska na osnovu člana 82. samo ako postoji tehnička povezanost među pronalascima koja obuhvata jednu ili više odgovarajućih posebnih tehničkih karakteristika. Izraz "posebne tehničke karakteristike" označava one tehničke karakteristike koje određuju doprinos koji svaki od navedenih pronalazaka, posmatran kao celina, pruža u odnosu na prethodno stanje tehnike.

(2) Određivanje da li je neka grupa pronalazaka povezana na takav način da čini jedinstvenu pronalazačku zamisao se vrši bez obzira da li su pronalasci definisani u odvojenim patentnim zahtevima ili kao varijante u okviru jednog zahteva.

Pravilo 45.

Patentni zahtevi za koje se plaća taksa

(1) Ako evropska prijava patenta, prilikom podnošenja, sadrži više od deset patentnih zahteva, onda se za jedanaesti i svaki naredni patentni zahtev mora platiti taksa za patentne zahteve.

(2) Takse za patentne zahteve moraju biti plaćene u roku od mesec dana od dana podnošenja prvog seta zahteva. Ako se takse za patentne zahteve ne plate u odgovarajućem roku, one se još uvek mogu platiti u naknadnom roku od mesec dana od dana slanja obaveštenja u kome se ukazuje na nepoštovanje roka.

(2) Ako se takse za patentne zahteve ne plate u predviđenom roku, smatra se da se od zahteva odustalo.

Pravilo 46.

Forma nacrta

(1) Na listovima koji sadrže slike nacrta, radna površina ne sme da prelazi 26,2 cm x 17 cm. Listovi ne smeju sadržati nikakve okvire oko površine koja se može koristiti ili koja se koristi. Najmanje margine su:

gornja 2,5 cm

leva 2,5 cm

desna 1,5 cm

donja 1 cm

(2) Nacrti se izrađuju na sledeći način:

(a) Crteži se izrađuju bez boja, postojanim, crnim, dovoljno izraženim i tamnim linijama ili crticama ravnomerne debljine i jasnoće;

(b) Poprečni preseci se označavaju šrafiranjem koje ne sme da umanji vidljivost pozivnih oznaka i osnovnih linija;

(c) Razmera slika mora biti takva da se na elektronskoj ili fotografskoj reprodukciji sa linearnim umanjenjem od 2/3 mogu bez teškoća raspoznati sve pojedinosti. Ako je, izuzetno, razmera data na crtežu, onda se ona mora grafički prikazati;

(d) Svi brojevi, slova i pozivne oznake moraju na slikama nacrta biti jednostavni i jasni. Zagrade, krugovi ili navodnici ne smeju se koristiti za brojeve i slova;

(e) Generalno, sve linije na slikama nacrta se izrađuju sredstvima za crtanje;

(f) Elementi iste slike moraju biti proporcionalni jedan u odnosu na drugi, ukoliko nije neophodno primeniti neki drugačiji odnos za postizanje jasnoće slike;

(g) Brojevi i slova moraju imati visinu od najmanje 0,32 cm. Za ispisivanje po slikama nacrta se koriste latinska i, ako je to uobičajeno, grčka slova;

(h) Jedan list nacrta može sadržati više slika. Ako je jedna slika kao celina izrađena na dva ili više listova, onda delove slika na različitim listovima treba tako rasporediti, da se može sastaviti potpuna slika, a da se deo slika ne prekrije na pojedinim listovima. Pojedine slike treba rasporediti na jednom listu ili na više listova bez većeg slobodnog prostora, po mogućnosti u uspravnom položaju, jasno razdvojene jedna od druge. Ako slike nisu u uspravnom položaju, onda ih treba rasporediti popreko, sa vrhom slike na levoj strani lista. Slike se numerišu po redu, arapskim brojevima, i nezavisno od numeracije listova;

(i) Pozivne oznake koje nisu pomenute u opisu i patentnim zahtevima ne smeju se pojaviti na nacrtu i obratno. Pozivne oznake na elementima moraju biti dosledne u celoj prijavi;

(j) Nacrti ne smeju sadržati nikakve tekstualne delove. Kada je neophodno za razumevanje nacrt može da sadrži, nekoliko kratkih ključnih reči kao što su "voda", "para", "otvoreno", "zatvoreno" ili "presek AB". Bilo koje takve ključne reči moraju biti tako postavljene da se, ukoliko je neophodno, mogu zameniti svojim prevodom a da se ne poremete linije nacrta.

(3) Dijagrami toka i drugi dijagrami smatraju se nacrtima.

Pravilo 47.

Oblik i sadržina apstrakta

(1) Apstrakt sadrži naziv pronalaska.

(2) Apstrakt sadrži kratak sadržaj pronalaska koji je izložen u opisu, patentnim zahtevima i nacrtima. U kratkom sadržaju se navodi oblast tehnike iz koje je pronalazak i mora biti sastavljen tako da omogući jasno razumevanje tehničkog problema, suštinu rešenja i osnovni način primene pronalaska. U apstraktu se, kad je to potrebno, navodi hemijska formula koja, među formulama sadržanim u evropskoj prijavi patenta, najbolje karakteriše pronalazak. Apstrakt ne sme sadržati nikakve tvrdnje o navodnim prednostima ili navodnoj vrednosti pronalaska ili tvrdnje u vezi sa teorijskim mogućnostima primene.

(3) Apstrakt ne treba da se sastoji od više od 150 reči.

(4) Ako evropska prijava patenta sadrži nacrte, onda podnosilac prijave navodi onu sliku ili, u izuzetnim slučajevima, one slike nacrta koje treba objaviti sa apstraktom. Evropski patentni zavod može objaviti jednu ili više drugih slika, ako smatra da one bolje karakterišu pronalazak. Iza svake bitne karakteristike koja se pominje u apstraktu i prikazuje na nacrtu, u zagradama mora da stoji pozivna oznaka.

(5) Apstrakt se formuliše na takav način da predstavlja efikasno sredstvo u svrhu pretraživanja u određenoj tehničkoj oblasti. Naročito treba da omogući ocenu da li je neophodan uvid u samu evropsku prijavu patenta.

Pravilo 48.

Sadržaj koji je zabranjeno navoditi

(1) Evropska prijava patenta ne sme da sadrži:

(a) navode ili drugi sadržaj protivan javnom poretku ili moralu;

(b) omaložavajuće navode o proizvodima ili postupcima bilo kog trećeg lica, ili navode o vrednosti ili valjanosti prijava ili patenata tog lica. Poređenja sa prethodnim stanjem tehnike ne predstavljaju omaložavanje samo po sebi;

(c) navode koji su, u datim okolnostima beznačajni ili nepotrebni.

(2) Ako evropska prijava patenta sadrži navode iz stava 1. tačka (b), onda Evropski zavod za patente može da ih izostavi prilikom objavljivanja prijave i naznačava, pri tom, mesto i broj reči ili nacrta koji je izostavljen.

(3) Ako evropska prijava patenta sadrži izjave u smislu stava 1. tačka (b), onda Evropski zavod za patente može te podatke izostaviti prilikom objavljivanja prijave, naznačavajući pri tom, mesto i broj izostavljenih reči. Na zahtev, Evropski zavod za patente dostavlja prepis izostavljenih mesta.

Pravilo 49.

Opšte odredbe o formi spisa u prijavi

(1) Svaki prevod podnet na osnovu člana 14. stav 2. ili pravila 40. stav 3. smatra se spisom koji sačinjava evropsku prijavu patenta.

(2) Spisi koji sačinjavaju evropsku prijavu patenta se podnose tako da omogućuju elektronsko i neposredno umnožavanje, posebno skeniranjem, fotografisanjem, elektrostatičkim postupkom, foto-ofset tehnikom i mikrofilmovanjem, i to u neograničenom broju primeraka. Listovi moraju biti glatki, neizgužvani i nesavijeni. Oni smeju biti korišćeni samo sa jedne strane.

(3) Spisi koji sačinjavaju evropsku prijavu patenta se podnose na savitljivom, čvrstom, belom, glatkom, postojanom i mat papiru formata A4 (29,7 cm sa 21 cm). Na osnovu stava 10. i pravila 46. stav 2. tačka (h), svaki list se koristi tako da su njegove uže strane gore i dole (uspravni format).

(4) Svaki spis koji sačinjava evropsku prijavu patenta (zahtev za izdavanje patenta, opis, patentni zahtev, nacrti i apstrakt) mora počinjati na novom listu. Svi listovi moraju biti povezani tako, da se lako mogu okretati, odvojiti i ponovo sastaviti jedni s drugima.

(5) Na osnovu pravila 46. stav 1. na listovima se kao minimalne margine moraju ostaviti:

gornja: 2 cm

leva: 2,5 cm

desna: 2 cm

donja: 2 cm

Preporučljive maksimalne margine su sledeće:

gornja: 4 cm

leva: 4 cm

desna: 3 cm

donja: 3 cm

(6) Svi listovi u evropskoj prijavi patenta moraju biti numerisani po redu, arapskim brojevima. Brojevi listova stavljaju se na sredini gornjeg dela lista, ali ne na gornjoj margini.

(7) Na svakom listu opisa i patentnih zahteva treba da bude numerisan svaki peti red. Brojevi se ispisuju na levoj strani lista, desno od margine.

(8) Zahtev za priznanje evropskog patenta, opis, patentni zahtev i apstrakt moraju biti otkucani mašinom ili odštampani. Samo grafički simboli i oznake, hemijske ili matematičke formule mogu, ako je to potrebno, biti iscrtani ili ispisani rukom. Razmak između redova mora iznositi 1,5. Svi tekstovi moraju biti pisani slovima, čija velika slova imaju visinu od najmanje 0,21 cm, i to tamnom, neizbrisivom bojom.

(9) Zahtev za priznanje evropskog patenta, opis, patentni zahtevi i apstrakt ne smeju sadržati nikakve crteže. Opis, patentni zahtevi i apstrakt mogu sadržati hemijske ili matematičke formule. Opis i apstrakt mogu sadržati tabele. Patentni zahtevi mogu sadržati tabele samo onda ako je suština pronalaska takva da je poželjno koristiti tabele. Tabele, hemijske ili matematičke formule mogu biti prikazane u poprečnom položaju na listu, ukoliko to nije moguće učiniti na zadovoljavajući način u uspravnom položaju; Tabele, hemijske ili matematičke formule u poprečnom položaju, treba da budu prikazane tako da zaglavlje tabele ili formule bude na levoj strani lista.

(10) Vrednosti se izražavaju u jedinicama usklađenim sa međunarodnim standardima, gde god je moguće u metričkom sistemu koji koristi SI jedinice. Svi podaci koji ne ispunjavaju ovaj zahtev izražavaju se takođe u jedinicama koje su u skladu sa međunarodnim standardima. Treba koristiti tehničke izraze, konvencije, formule, znake i simbole koji su opšte prihvaćeni u toj oblasti tehnike.

(11) U celoj evropskoj prijavi patenta moraju se koristiti jedinstvena terminologija i znakovi.

(12) Svaki list mora, koliko god je to moguće, biti bez brisanih mesta i bez izmena. Nepoštovanje ovog pravila može se prihvatiti ukoliko time autentičnost teksta nije dovedena u pitanje i ako time nisu ugrožene pretpostavke za kvalitetno umnožavanje.

Pravilo 50.

Kasniji podnesci

(1) Pravila 42, 43. i 46. do 49. primenjuju se na podneske koji zamenjuju delove koji sačinjavaju evropsku prijavu patenta. Pravilo 49. stavovi 2. do 12. primenjuju se takođe na prevod patentnih zahteva, navedenih u pravilu 71.

(2) Svi podnesci pored onih od kojih se sastoji prijava patenta moraju biti otkucani pisaćom mašinom ili odštampani. Na svakom listu se mora ostaviti margina na levoj strani lista širine 2,5 cm.

(3) Podnesci koji se dostavljaju nakon podnošenja evropske prijave patenta moraju biti potpisani, osim ukoliko se ne radi o prilozima. Ako neki podnesak nije potpisan, onda Evropski zavod za patente zahteva od stranke da potpiše spis u roku koji odredi Evropski zavod za patente. Ako je podnesak blagovremeno potpisan, onda on zadržava prvobitni datum prijema; u suprotnom, smatra se da podnesak nije podnet.

Glava III

GODIŠNJA TAKSA

Pravilo 51.

Plaćanje godišnjih taksi

(1) Godišnja taksa za evropsku prijavu patenta za svaku sledeću godinu dospeva za naplatu poslednjeg dana u mesecu koji sadrži datum godišnjice podnošenja te evropske prijave patenta. Godišnja taksa može se uplatiti najranije jednu godinu pre njenog dospeća.

(2) Ako se godišnja taksa ne plati blagovremeno, ta taksa se još uvek može platiti u roku od šest meseci od datuma dospevanja, pod uslovom da se dopunska taksa takođe plati u tom periodu.

(3) Godišnje takse koje na osnovu prvobitne prijave dospevaju do datuma kada se podnosi izdvojena evropska prijava patenta, moraju se takođe platiti za izdvojenu prijavu i one dospevaju u trenutku kada se ova podnosi. Ove takse i sve godišnje takse koje dospevaju u periodu od četiri meseca od datuma podnošenja izdvojene prijave mogu se platiti bez plaćanja dodatne takse u okviru tog perioda. Stav 2. mora se primeniti.

(4) Ako je evropska prijava patenta bila odbijena ili se smatrala povučenom zbog nepoštovanja rokova, i ako se prava podnosioca prijave vrate u pređašnje stanje na osnovu člana 122. godišnja taksa

(a) koja bi dospevala na osnovu stava 1. u periodu koji počinje na datum kada se dogodilo gubljenje prava, sve do dana i uključujući i dan obaveštavanja o odluci da se prava vraćaju u pređašnje stanje, dospeva za plaćanje tog kasnijeg datuma.

Ova taksa i svaka godišnja taksa koja dospeva u roku od četiri meseca od tog kasnijeg datuma može se još uvek platiti u roku od četiri meseca od tog kasnijeg datuma bez plaćanja dopunske takse. Stav 2. se primenjuje.

(b) koja, na datum kada se dogodio gubitak prava, je već bila dospela za plaćanje, ali rok predviđen u stavu 2. još nije istekao, može još uvek biti plaćena u roku od šest meseci od datuma obaveštavanja o odluci o vraćanju prava u pređašnje stanje, pod uslovom da je dopunska taksa u smislu stava 2. takođe plaćena u tom roku.

(5) Ako Veliko žalbeno veće ponovo pokrene postupak pred žalbenim većem u smislu člana 112a stav 5. druga rečenica, godišnja taksa

(a) koja bi dospevala na osnovu stava 1. u periodu koji počinje na datum donošenja odluke žalbenog veća na osnovu molbe za reviziju, sve do datuma i uključujući i datum obaveštenja o odluci Velikog žalbenog veća o ponovnom pokretanju postupka pred žalbenim većem, mora da dospeva tog kasnijeg datuma.

Ova taksa i svaka godišnja taksa koja dospeva u roku od četiri meseca od tog kasnijeg datuma može još uvek biti plaćena u roku od četiri meseca od tog kasnijeg datuma bez dopunske takse. Stav 2. se primenjuje.

(b) koja, na datum kada je doneta odluka žalbenog veća, je već bila dospela, ali rok predviđen u stavu 2. još uvek nije istekao, može još uvek biti plaćena u roku od šest meseci od datuma obaveštenja o odluci Velikog žalbenog veća o obnavljenju postupka pred žalbenim većem, pod uslovom da je dopunska taksa u smislu stava 2. takođe plaćena u tom roku.

(4) Godišnja taksa se ne može platiti za neku novu evropsku prijavu patenta podnetu prema članu 61. stav 1. tačka (b) za onu godinu u kojoj je podneta prijava, a ni za bilo koju prethodnu godinu.

Glava IV

PRVENSTVO

Pravilo 52.

Izjava o pravu prvenstva

(1) Izjava o pravu prvenstva, navedena u članu 88. stav 1. mora sadržati datum ranije prijave i državu potpisnicu Pariske konvencije ili članicu Svetske trgovinske organizacije u kojoj je prijava podneta, kao i broj prijave. U slučaju navedenom u članu 87. stav 5. prva rečenica se primenjuje mutatis mutandis.

(2) Poželjno je da se izjava o pravu prvenstva podnese u trenutku podnošenja evropske prijave patenta. Ona se još uvek može podneti u roku od šesnaest meseci od najranijeg zahtevanog datuma prvenstva.

(3) Podnosilac prijave može da ispravi izjavu o pravu prvenstva u roku od šesnaest meseci od najranijeg zahtevanog datuma prvenstva, ili, kada bi ispravka izazvala promenu u najranijem zahtevanom datumu prvenstva, u roku od šesnaest meseci od ispravljenog najranijeg datuma prvenstva, u zavisnosti od toga koji period od šesnaest meseci prvi ističe, pod uslovom da takva ispravka može biti podneta do isteka roka od četiri meseca od priznatog datuma podnošenja evropske prijave patenta.

(4) Međutim, izjava o pravu prvenstva ne može se dati ili ispraviti posle podnošenja zahteva na osnovu člana 93. stav 1(b).

(5) Podaci o izjavi o pravu prvenstva se navode u objavljenoj evropskoj prijavi patenta i u spisu evropskog patenta.

Pravilo 53.

Dokumenta o pravu prvenstva

(1) Podnosilac prijave koji zahteva pravo prvenstva mora podneti kopiju ranije prijave u roku od šesnaest meseci od najranijeg zahtevanog datuma prvenstva. Ovaj primerak i datum podnošenja ranije prijave moraju biti overeni kao tačni od strane organa kod koga je ta prijava bila podneta.

(2) Kopija ranije prijave smatraće se kao da je podneta u skladu sa propisima ako je primerak te prijave koji je stavljen na raspolaganje Evropskom zavodu za patente uključen u spis evropske prijave patenta pod uslovima koje određuje predsednik Evropskog zavoda za patente.

(3) Kada ranija prijava nije na službenom jeziku Evropskog zavoda za patente a važnost prioritetnog zahteva je relevantna za određivanje patentabilnosti predmetnog pronalaska, Evropski zavod za patente će pozvati podnosioca prijave ili nosioca evropskog patenta da podnese prevod te prijave na jedan od službenih jezika u navedenom roku. Alternativno se može podneti izjava da je evropska prijava patenta potpuni prevod ranije prijave. Stav 2. se primenjuje mutatis mutandis.

Pravilo 54.

Izdavanje dokumenata o pravu prvenstva

Na zahtev, Evropski zavod za patente mora da izda podnosiocu prijave overenu kopiju evropske prijave patenta (dokument o pravu prvenstva), pod uslovima koje određuje predsednik Evropskog zavoda za patente, uključujući i formu dokumenta o pravu prvenstva i okolnosti pod kojima se mora platiti administrativna taksa.

Četvrti deo

PROPISI O SPROVOĐENJU ČETVRTOG DELA KONVENCIJE

 

Glava I

ISPITIVANJE OD STRANE SLUŽBE ZA PRIJEM

Pravilo 55.

Ispitivanje prijave prilikom njenog podnošenja

Ako ispitivanje na osnovu člana 90. stav 1. otkrije da evropska prijava patenta ne ispunjava zahteve predviđene u članu 40. stav 1(a) ili (c), stav 2. ili stav 3. prva rečenica, Evropski zavod za patente obaveštava podnosioca prijave o svim nedostacima i izveštava ga da se sa prijavom neće postupati kao sa evropskom prijavom patenta osim ako se nedostaci ne isprave u roku od dva meseca. Ako podnosilac prijave ovo učini, biće obavešten o datumu podnošenja prijave koju je dodelio Zavod.

Pravilo 56.

Delovi opisa koji nedostaju ili nacrti koji nedostaju

(1) Ako ispitivanje na osnovu člana 90. stav 1. otkrije da izgleda da nedostaju delovi opisa ili nacrta na koje se poziva u opisu ili patentnim zahtevima, Evropski zavod za patente će pozvati podnosioca prijave da podnese delove koji nedostaju u roku od dva meseca. Podnosilac prijave ne može da se poziva na nedostatak takvog saopštenja.

(2) Ako se delovi opisa ili nacrta koji nedostaju podnesu kasnije od datuma podnošenja, ali u roku od dva meseca od datuma podnošenja, ili, ako je izdato saopštenje na osnovu stava 1. u roku od dva meseca od tog saopštenja, prijavi će biti promenjen datum podnošenja na datum kada su podneti delovi opisa koji su nedostajali ili nacrti koji su nedostajali. Evropski zavod za patente shodno tome obaveštava podnosioca prijave.

(3) Ako se delovi opisa ili nacrta koji nedostaju podnesu u roku u smislu stava 2. i u prijavi se zahteva pravo prvenstva iz ranije prijave, datum podnošenja će pod uslovom da su delovi opisa koji nedostaju i delovi nacrti koji nedostaju, u potpunosti sadržani u ranijoj prijavi, ostati datum kada su ispunjeni zahtevi navedeni u pravilu 40. stav 1. kada podnosilac prijave to zahteva i podnese, u roku navedenom u stavu 2:

(a) primerak ranije prijave, osim ako je taj primerak dostupan u Evropskom zavodu za patente na osnovu pravila 53. stav 2;

(b) kada ranija prijava nije na službenom jeziku Evropskog zavoda za patente, njen prevod na jedan od ovih jezika, osim ako takav primerak je već dostupan u Evropskom zavodu za patente na osnovu pravila 53. stav 3; i

(c) oznaka gde su delovi opisa ili nacrti koji nedostaju u potpunosti sadržani u ranijoj prijavi i, kada se to može primeniti, u njenom prevodu.

(4) Ako podnosilac prijave:

(a) ne podnese delove opisa ili nacrta koji nedostaju u roku propisanom stavovima 1. i 2. ili

(b) povuče na osnovu stava 6. bilo koji deo opisa koji nedostaje ili nacrt koji nedostaje podnet na osnovu stava 2,

sve reference pomenute u stavu 1. smatraće se poništenim, i smatraće se nepostojećim svako podnošenje delova opisa koji nedostaju ili nacrta koji nedostaje. Evropski zavod za patente shodno tome obaveštava podnosioca prijave.

(5) Ako podnosilac prijave ne ispuni zahteve navedene u stavu 3(a) do (c) u roku iz stava 2. prijava će dobiti novi datum podnošenja sa datumom kada su podneti delovi opisa koji nedostaju ili nacrti koji nedostaju. Evropski zavod za patente obaveštava shodno tome podnosioca prijave.

(6) U roku od mesec dana od obaveštenja pomenutog u stavovima 2. do 5. poslednja rečenica, podnosilac prijave može da povuče delove opisa koji nedostaju ili nacrte koji nedostaju, koje je podneo, u kom slučaju se smatra da nije izvršena promena datuma podnošenja prijave. Evropski zavod za patente shodno tome obaveštava podnosioca prijave.

Pravilo 57.

Ispitivanje usklađenosti sa formalnim zahtevima

Ako je evropskoj prijavi patenta utvrđen datum podnošenja, Evropski zavod za patente mora da ispita, u skladu sa članom 90. stav 3. da li je ispunjeno sledeće:

(a) prevod prijave zahtevan na osnovu člana 14. stav 2. ili na osnovu pravila 40. stav 3. druga rečenica, podnet je blagovremeno;

(b) zahtev za priznanje evropskog patenta zadovoljava uslove iz pravila 41;

(c) prijava sadrži jedan ili više patentnih zahteva u skladu sa članom 78. stav 1(c), ili pozivanje na prethodno podnetu prijavu u skladu sa pravilom 40. stavovi 1(c), 2. i 3. gde je naznačeno da su takođe izmenjeni i zahtevi;

(d) prijava sadrži apstrakt u skladu sa članom 78. stav 1(e);

(e) taksa za podnošenje prijave i taksa za rešerš su plaćene u skladu sa pravilom 17. stav 2, pravilom 36. stav 3. ili pravilom 38;

(f) navođenje pronalazača je učinjeno u skladu sa pravilom 19. stav 1;

(g) gde je to odgovarajuće, zahtevi navedeni u pravilima 52. i 53. koji se tiču zahteva za priznavanje prava prvenstva su zadovoljeni;

(h) gde je odgovarajuće, zahtevi iz člana 133. stav 2. su zadovoljeni;

(i) prijava ispunjava zahteve navedene u pravilu 46. i pravilu 49. stavovi 1. do 9. i 12.

(j) prijava ispunjava zahteve navedene u pravilu 30. ili pravilu 163. stav 3.

Pravilo 58.

Ispravljanje nedostataka u prijavi

(1) Ako evropska prijava patenta ne ispunjava uslove iz pravila 57(a) do (d), (h) i (i), Evropski zavod za patente to saopštava podnosiocu prijave i poziva ga da ispravi uočene nedostatke u roku od dva meseca. Opis, patentni zahtevi i crteži mogu se izmeniti samo u meri u kojoj je to potrebno da bi se otklonili takvi nedostaci.

Pravilo 59.

Nedostaci u zahtevanju prava prvenstva

Ako nisu blagovremeno dostavljeni broj ranije prijave u smislu pravila 52. stav 1. ili primerak te prijave u smislu pravila 53. stav 1. Evropski zavod za patente obaveštava shodno tome podnosioca prijave i poziva ga da ih podnese u naznačenom roku.

Pravilo 60.

Naknadno navođenje pronalazača

(1) Ako navođenje pronalazača nije bilo učinjeno u skladu sa pravilom 19. Evropski zavod za patente će obavestiti podnosioca prijave da će evropska prijava patenta biti odbijena osim ako se ne dostavi navođenje u roku od šesnaest meseci od datuma podnošenja prijave ili, ako se zahteva pravo prvenstva, od datuma prvenstva, ovaj rok se smatra ispoštovanim ako se to navođenje saopšti pre okončanja tehničkih priprema za objavu evropske prijave patenta.

(2) Ako se radi o izdvojenoj evropskoj prijavi patenta ili o novoj evropskoj prijavi patenta, podnetoj prema članu 61. stav 1. tačka (b), i navođenje pronalazača nije učinjeno u skladu sa pravilom 19. Evropski zavod za patente će pozvati podnosioca prijave da dostavi navođenje u navedenom roku.

Glava II

EVROPSKI REŠERŠNI IZVEŠTAJ

Pravilo 61.

Sadržina evropskog rešeršnog izveštaja

(1) U evropskom rešeršnom izveštaju navode se dokumenti koji su bili dostupni Evropskom zavodu za patente u trenutku izrade izveštaja, i koji mogu biti uzeti u obzir prilikom ocene da li je pronalazak, na koji se odnosi evropska prijava patenta, nov i inventivan.

(2) Dokumenta koja se citiraju navode se sa patentnim zahtevima na koje se odnose. Kada je to odgovarajuće, bliže se obeležavaju relevantni delovi svakog dokumenta.

(3) U Evropskom rešeršnom izveštaju pravi se razlika između dokumenta koji su objavljeni pre datuma zatraženog prava prvenstva, između datuma prvenstva i datuma podnošenja prijave, i na dan ili nakon podnošenja prijave.

(4) Svaki dokument koji se odnosi na usmeno otkrivanje pronalaska, upotrebu ili drugi način otkrivanja pre datuma podnošenja evropske prijave patenta, mora se navesti u evropskom rešeršnom izveštaju sa naznakom datuma eventualnog objavljivanja tog dokumenta i datumom nepisanog otkrivanja pronalaska.

(5) Evropski rešeršni izveštaj se izrađuje na jeziku postupka.

(6) U Evropskom rešeršnom izveštaju se navodi klasifikacija predmeta evropske prijave patenta prema međunarodnoj klasifikaciji.

Pravilo 62.

Prošireni evropski rešeršni izveštaj

(1) Evropski rešeršni izveštaj mora biti praćen mišljenjem da li na prvi pogled ta prijava i pronalazak na koji se ona odnosi ispunjavaju zahteve iz ove konvencije, osim kada se može izdati saopštenje na osnovu pravila 71. stav 1. ili 3.

(2) Mišljenje na osnovu stava 1. ne objavljuje se zajedno sa rešeršnim izveštajem.

Pravilo 63.

Nepotpuni rešerš

Ako Evropski zavod za patente smatra da evropska prijava patenta nije u skladu sa ovom Konvencijom u toj meri da nije moguće u pogledu svih ili nekih predmeta patentnih zahteva sprovesti celishodan rešerš stanja tehnike, onda on ili konstatuje u izjavi da to nije moguće uraditi, ili, ukoliko je to delimično izvodljivo, izrađuje samo za jedan deo prijave evropski rešeršni izveštaj. Ova izjava ili taj delimični izveštaj važe u daljem postupku kao evropski rešeršni izveštaj.

Pravilo 64.

Evropski rešeršni izveštaj u slučaju nedostatka jedinstva pronalaska

(1) Ako, po mišljenju Evropskog zavoda za patente, evropska prijava patenta ne odgovara zahtevima u pogledu jedinstva pronalaska, onda on izrađuje delimičan evropski rešeršni izveštaj za one delove prijave, koji se odnose na pronalazak ili grupu pronalazaka u smislu člana 82. koji su prvi navedeni u patentnim zahtevima. On saopštava podnosiocu prijave da za svaki naredni pronalazak, ukoliko evropski rešeršni izveštaj treba da obuhvati i te druge pronalaske, mora da se uplati dodatna taksa za rešerš za svaki pojedini pronalazak, u predviđenom roku koji ne sme da bude ni kraći od dve nedelje, ni duži od šest nedelja. Evropski rešeršni izveštaj izrađuje se za delove prijave koji se odnose na pronalaske za koje su plaćene takse za rešerše.

(2) Taksa za rešerše, plaćena prema stavu 1. biće vraćena ako podnosilac prijave, u toku ispitivanja evropske prijave patenta od strane odseka za ispitivanje, podnese zahtev za povraćaj, i ako odsek za ispitivanje konstatuje da saopštenje u smislu stava 1. nije bilo opravdano.

Pravilo 65.

Dostavljanje evropskog rešeršnog izveštaja

Odmah posle sastavljanja, evropski rešeršni izveštaj dostavlja se podnosiocu prijave zajedno sa kopijama svih citiranih dokumenata.

Pravilo 66.

Konačna sadržina apstrakta

Istovremeno sa izradom evropskog rešeršnog izveštaja, Evropski zavod za patente određuje konačnu sadržinu apstrakta i dostavlja je podnosiocu prijave zajedno sa evropskim rešeršnim izveštajem.

Glava III

OBJAVA EVROPSKE PRIJAVE PATENTA

Pravilo 67.

Tehničke pripreme za objavu

(1) Predsednik Evropskog zavoda za patente određuje kada se tehničke pripreme za objavu evropske prijave patenta smatraju završenim.

(2) Prijava se neće objaviti ako je pre završetka tehničkih priprema za objavu konačnom odlukom odbijena ili povučena ili ako se smatra povučenom.

Pravilo 68.

Forma objave evropske prijave patenta i evropskog rešeršnog izveštaja

(1) Objava evropske prijave patenta sadrži opis, patentne zahteve, sve crteže koji su podneti i apstrakt ili, ako ova dokumenta koja čine prijavu nisu podneta na službenom jeziku Evropskog zavoda za patente, prevod na jezik postupka i, u prilogu, evropski rešeršni izveštaj, gde je moguće, pre okončanja tehničkih priprema za objavljivanje. Ako rešeršni izveštaj ili apstrakt nisu objavljeni u isto vreme kad i prijava, biće posebno objavljeni.

(2) Predsednik Evropskog zavoda za patente odlučuje o formi objave prijave i podataka koje treba uključiti. Isto se primenjuje kada se evropski rešeršni izveštaj i apstrakt objavljuju odvojeno.

(3) U objavljenoj prijavi navode se naznačene države ugovornice.

(4) Ako patentni zahtevi nisu podneti na datum podnošenja prijave, ovo će biti naznačeno kada se prijava objavljuje. Ako su pre završetka tehničkih priprema za objavu prijave, promenjeni patentni zahtevi prema pravilu 137. stav 2. onda se u objavi, osim prvobitno podnetih patentnih zahteva, navode i novi ili izmenjeni patentni zahtevi.

Pravilo 69.

Obaveštenje o objavi

(1) Evropski zavod za patente je dužan da podnosioca prijave obavesti o datumu kada je u Evropskom patentnom glasniku ukazano na objavu evropskog rešeršnog izveštaja i skrenuće mu se pažnja na odredbe pravila 70. stav 1. i člana 94. stav 2.

(2) Podnosilac prijave ne može da se pozove na nedostatak saopštenja u smislu stava 1. Ako je u saopštenju naveden kasniji datum objave, onda je taj kasniji datum odlučujući datum za rok za podnošenje zahteva za ispitivanje, izuzev ako je očigledno da se radi o grešci.

Pravilo 70.

Zahtev za ispitivanje

(1) Podnosilac prijave može da podnese zahtev za ispitivanje evropske prijave patenta do šest meseci posle datuma kada Evropski patentni glasnik objavi evropski rešeršni izveštaj. Zahtev ne može da se povuče.

(2) Ako je zahtev za ispitivanje podnet pre nego što je evropski rešeršni izveštaj poslat podnosiocu prijave, Evropski zavod za patente poziva podnosioca prijave da naznači, u određenom roku, da li on želi da nastavi postupak po prijavi, i pruža mu mogućnost da iznese svoje primedbe o rešeršnom izveštaju i da izmeni, gde je to odgovarajuće, opis, zahteve i crteže.

(3) Ako podnosilac prijave ne odgovori blagovremeno na poziv u smislu stava 2. prijava se smatra povučenom.

Glava IV

ISPITIVANJE OD STRANE ODSEKA ZA ISPITIVANJE

Pravilo 71.

Postupak ispitivanja

(1) U svakom saopštenju, prema članu 94. stav 3. odsek za ispitivanje, ako to smatra potrebnim, poziva podnosioca prijave da otkloni konstatovane nedostatke i izmeni opis, patentne zahteve i nacrte u predviđenom roku.

(2) Svako saopštenje, prema članu 94. stav 3. mora sadržati obrazloženu izjavu koja obuhvata sve razloge protiv priznanja evropskog patenta.

(3) Pre nego odsek za ispitivanje donese odluku o priznanju evropskog patenta, on dostavlja podnosiocu prijave konačan tekst kako namerava da prizna evropski patent, i zahteva od njega da plati takse za priznanje prava i štampanje i dostavi prevod zahteva na dva službena jezika Evropskog zavoda za patente pored jezika postupka u roku od četiri meseca. Ako podnosilac prijave plati takse i podnese prevod u ovom roku, smatra se da se složio sa tekstom koji je predviđen za priznanje prava.

(4) Ako podnosilac prijave u roku predviđenom u stavu 3. zahteva izmene na osnovu pravila 137. stav 3. ili ispravku greški na osnovu pravila 139. on mora tamo gde su zahtevi izmenjeni ili ispravljeni da podnese prevod zahteva kako su izmenjeni ili ispravljeni. Ako podnosilac prijave plati takse i podnese prevod u tom roku, smatra se da se on saglasio sa priznanjem patenta kako je izmenjen ili ispravljen.

(5) Ako odsek za ispitivanje ne pristaje na izmenu ili ispravku koja se zahteva na osnovu stava 4. on mora, pre donošenja odluke, da pruži podnosiocu prijave priliku da dostavi, u navedenom roku, svoje primedbe i sve izmene koje odsek za ispitivanje smatra neophodnim, i kada su zahtevi izmenjeni, prevod tih zahteva kako su izmenjeni. Ako podnosilac prijave podnese takve izmene, smatra se da se on saglasio sa priznanjem patenta kako je izmenjen. Ako je evropska prijava patenta odbijena, povučena ili se smatra povučenom, takse za priznanje prava i štampanje i sve takse plaćene na osnovu stava 6. se refundiraju.

(6) Ako evropska prijava patenta, u tekstu za koji odsek za ispitivanje namerava da prizna evropski patent, sadrži više od deset patentnih zahteva, onda odsek za ispitivanje poziva podnosioca prijave da uplati taksu za patentne zahteve i to za svaki naredni patentni zahtev, u roku predviđenom u stavu 3. i kada se to može primeniti, stavu 5. ukoliko ta taksa nije već uplaćena prema pravilu 45. ili pravilu 162.

(7) Ako se taksa za priznanje patenta, taksa za troškove štampanja i taksa za patentne zahteve ne uplate blagovremeno ili se prevod ne podnese blagovremeno, onda se evropska prijava patenta smatra povučenom.

(8) Ako taksa za naznačenje dospeva posle saopštenja na osnovu stava 3. obaveštenje o priznanju evropskog patenta se neće objaviti dok se ne plate takse za naznačenje. Podnosilac prijave se shodno tome obaveštava.

(9) Ako godišnja taksa dospe nakon saopštenja, prema stavu 3. i pre datuma prve naredne moguće objave obaveštenje o priznanju evropskog patenta, onda će se obaveštenje objaviti tek kada se uplati godišnja taksa. Podnosilac prijave se shodno tome obaveštava.

(10) U saopštenju na osnovu stava 3. navode se naznačene države ugovornice koje zahtevaju prevod na osnovu člana 65. stav 1.

(11) U odluci kojom se priznaje evropski patent, navodi se koji tekst evropske prijave patenta čini osnov za odluku.

Pravilo 72.

Priznanje evropskog patenta različitim podnosiocima prijave

Ako je u evropski registar patenata upisano više različitih lica kao podnosilaca prijave za različite države ugovornice, onda Evropski zavod za patente priznaje evropski patent za svaku državu ugovornicu shodno tome.

Glava V

EVROPSKI PATENTNI SPIS

Pravilo 73.

Sadržaj i forma evropskog patentnog spisa

(1) Patentni spis evropskog patenta mora da uključuje opis, patentne zahteve i nacrt ako postoji. Na njemu mora da bude naznačen i rok u kome se može uložiti opozicija protiv evropskog patenta.

(2) Predsednik Evropskog zavoda za patente određuje formu objave spisa i sadržaj koji treba uključiti.

(3) Naznačene države ugovornice moraju biti navedene na spisu.

Pravilo 74.

Isprava o evropskom patentu

Odmah po objavljivanju evropskog patentnog spisa, Evropski zavod za patente izdaje nosiocu patenta ispravu o evropskom patentu. Predsednik Evropskog zavoda za patente propisuje sadržaj i način dostavljanja isprave i odlučuje o okolnostima u kojima se plaća administrativna taksa.

Peti deo

PROPISI O SPROVOĐENJU PETOG DELA KONVENCIJE

 

Glava I

POSTUPAK PO OPOZICIJI

Pravilo 75.

Odustanak ili istek patenta

Postupak po opoziciji može se pokrenuti čak i ako se od evropskog patenta odustalo u svim naznačenim državama ugovornicama ili je istekao u svim ovim državama.

Pravilo 76.

Forma i sadržina opozicije

(1) Podnesak kojim se ulaže opozicija mora biti podnet u pismenoj formi sa obrazloženjem.

(2) Podnesak kojim se ulaže opozicija mora da sadrži:

(a) pojedinosti o podnosiocu opozicije kao što je predviđeno u pravilu 41. stav 2(c);

(b) broj evropskog patenta, protiv koga se ulaže opozicija, kao i ime nosioca patenta i naziv pronalaska;

(c) izjavu o tome u kom obimu se ulaže opozicija protiv evropskog patenta, razloge na koje se oslanja opozicija, kao i činjenice i dokaze iznete u prilog tih razloga;

(d) ako je postavljen zastupnik podnosioca opozicije, podatke kao što je predviđeno u pravilu 41. stav 2(d).

(3) Deo III Pravilnika o sprovođenju primenjuje se mutatis mutandis i na podnesak kojim se ulaže opozicija.

Pravilo 77.

Odbacivanje opozicije kao nedopuštene

(1) Ako odsek za opoziciju konstatuje da opozicija nije u skladu sa članom 99. stav 1. ili pravilom 76. stav 2(c), ili da ne identifikuje dovoljno evropski patent protiv koga je uložena opozicija, onda odbacuje opoziciju kao nedopuštenu, ukoliko ovi nedostaci ne budu otklonjeni do isteka roka za opoziciju.

(2) Ako odsek za opoziciju konstatuje da opozicija nije u skladu sa drugim odredbama, osim onih navedenih u stavu 1. onda on to saopštava podnosiocu opozicije i zahteva od njega da otkloni nedostatke u navedenom roku. Ako se nedostaci ne otklone blagovremeno, onda odsek za opoziciju odbacuje opoziciju kao nedopuštenu.

(3) Svaka odluka kojom se opozicija odbija kao nedopuštena, saopštava se nosiocu patenta, kome se dostavlja i prepis opozicije.

Pravilo 78.

Postupak kada nosilac patenta nije ovlašćen

(1) Ako treća strana obezbedi dokaze, tokom postupka po opoziciji ili u roku za opoziciju, da je on pokrenuo postupak protiv nosioca evropskog patenta, tražeći odluku u smislu člana 61. stav 1. postupak po opoziciji miruje, osim ako treća strana saopšti Evropskom zavodu za patente u pismenoj formi svoj pristanak da se nastavi takav postupak. Takav pristanak je neopoziv. Međutim, postupak ne miruje dok odsek za opoziciju ne dođe do zaključka da je opozicija dopustiva. Pravilo 14. stavovi 2. do 4. primenjuju se mutatis mutandis.

(2) Kada je treća strana, u skladu sa članom 99. stav 4. zamenila prethodnog nosioca patenta za jednu ili neke naznačene države ugovornice, patent kakav se održi u postupku po opoziciji može, u ovim državama, sadržati zahteve, opis i crteže različite od onih za druge naznačene države.

Pravilo 79.

Priprema za ispitivanje opozicije

(1) Odsek za opoziciju dostavlja nosiocu patenta podnesak kojim se ulaže opozicija, i pruža mu mogućnost da dostavi svoj stav i da, gde to odgovara, izmeni opis, patentne zahteve i nacrte u navedenom roku.

(2) Ako je uloženo više opozicija, onda ih odsek za opoziciju saopštava svim podnosiocima opozicija istovremeno sa saopštenjem iz stava 1.

(3) Odsek za opoziciju saopštava sve primedbe i izmene koje je dostavio nosilac patenta drugim stranama i poziva ih, ukoliko to smatra efikasnim, da odgovore na to u predviđenom roku.

(4) U slučaju postojanja mešanja u postupak na osnovu člana 105. odsek za opoziciju može odustati od primene stavova 1. do 3.

Pravilo 80.

Izmena evropskog patenta

Ne prejudicirajući pravilo 138. opis, patentni zahtevi i nacrti mogu da se izmene pod uslovom da su izmene unete usled razloga za opoziciju u smislu člana 100. čak i ako se lice koje je uložilo opoziciju nije pozvalo na taj razlog.

Pravilo 81.

Ispitivanje opozicije

(1) Odsek za opoziciju mora da ispita osnove za opoziciju na koje se poziva u izjavi lice koje je uložilo opoziciju na osnovu pravila 76. stav 2(c). Osnov za opoziciju na koji se nije pozvao podnosilac opozicije može da bude ispitan od strane odseka za opoziciju po službenoj dužnosti ako predstavlja prepreku održavanju evropskog patenta.

(2) Saopštenja na osnovu člana 101. stav 1. druga rečenica i svi odgovori na to moraju se poslati svim stranama. Ako odsek za opoziciju to smatra efikasnim, pozvaće sve strane da odgovore u naznačenom roku.

(3) U svakom saopštenju na osnovu člana 101. stav 1. druga rečenica, nosiocu evropskog patenta, gde god je neophodno, daje se mogućnost da izmeni opis, patentne zahteve i nacrte. Gde je to neophodno, saopštenje mora da sadrži obrazloženu izjavu koja obuhvata osnov protiv održavanja evropskog patenta.

Pravilo 82.

Održavanje evropskog patenta u izmenjenom obliku

(1) Pre nego što odsek za opoziciju odluči o održavanju u važnosti evropskog patenta u izmenjenom obliku, on obaveštava stranke o tekstu kojim namerava da održi patent u važnosti i poziva ih da podnesu svoje primedbe u roku od dva meseca ako nisu saglasni sa tim tekstom.

(2) Ako neka stranka nije saglasna sa tekstom saopštenim od strane odseka za opoziciju, postupak po opoziciji se može nastaviti. U suprotnom, odsek za opoziciju po isteku roka navedenog u stavu 1. zahteva od nosioca patenta da plati propisanu taksu i da podnese prevod izmenjenih patentnih zahteva na službene jezike Evropskog zavoda za patente pored jezika postupka, u roku od tri meseca. U ovom pozivu biće navedene naznačene države ugovornice koje zahtevaju prevod na osnovu člana 65. stav 1.

(3) Ako se radnje, koje su tražene prema stavu 2. ne izvrše blagovremeno, onda one mogu biti pravovaljano izvršene još u roku od dva meseca nakon dostave obaveštenja u kojem se ukazuje na propust roka, pod uslovom da se u tom roku uplati dodatna taksa. U suprotnom, patent će biti poništen.

(4) U odluci kojom se evropski patent održava u važnosti u izmenjenom obliku, navodi se tekst evropskog patenta koji čini osnov za odluku.

Pravilo 83.

Zahtev za dostavu dokumenta

Dokumenti na koje se poziva neka stranka u postupku po opoziciji biće podneti zajedno sa podneskom kojim se ulaže opozicija ili pismenom dostavom. Ako se takvi dokumenti ne prilože ili ne podnesu u odgovarajućem roku na poziv Evropskog zavoda za patente, može se doneti odluka da se ne uzimaju u obzir bilo kakvi argumenti koji se na njima zasnivaju.

Pravilo 84.

Nastavak postupka po opoziciji kod Evropskog zavoda za patente službenim putem

(1) Ako je nosilac patenta odustao od evropskog patenta za sve naznačene države ugovornice, ili ako je evropski patent prestao da važi u svim tim državama, onda se postupak po opoziciji može nastaviti na zahtev podnosioca opozicije, koji se mora podneti u roku od dva meseca nakon datuma kada je Evropski zavod za patente saopštio podnosiocu opozicije da se od patenta odustalo ili da je prestao da važi.

(2) U slučaju smrti ili gubitka poslovne sposobnosti podnosioca opozicije, postupak po opoziciji se može službenim putem nastaviti i bez učešća njegovih naslednika ili zakonskih zastupnika. Postupak se može nastaviti i ako se povuče opozicija.

Pravilo 85.

Prenos evropskog patenta

Pravilo 22. primenjuje se na prenos evropskog patenta za vreme trajanja roka za opoziciju ili za vreme trajanja postupka po opoziciji.

Pravilo 86.

Dokumenta u postupku po opoziciji

Propisi iz Trećeg dela Pravilnika o sprovođenju primenjuju se mutatis mutandis na dokumenta podneta u postupku po opoziciji.

Pravilo 87.

Sadržaj i oblik novog spisa evropskog patenta

Novi spis evropskog patenta uključuje opis, patentne zahteve i nacrte, onako kako su izmenjeni. Pravilo 73. stavovi 2. i 3. i pravilo 74. se primenjuju.

Pravilo 88.

Troškovi

(1) Troškovi se raspoređuju u odluci o opoziciji. U obzir se uzimaju samo oni troškovi koji su bili neophodni za svrhu očuvanja prava. U troškove se računa i naknada za zastupnike stranaka.

(2) Odsek za opoziciju mora, na zahtev, da utvrdi iznose troškova koje treba platiti na osnovu konačne odluke kojom se oni dosuđuju. Račun sa troškovima, uz dokaz koji ih podržava, biće priključen zahtevu. Troškovi mogu biti utvrđeni kada se utvrdi njihova verodostojnost.

(3) Zahtev za odluku odseka za opoziciju može se podneti u roku od mesec dana od dostave obaveštenja o utvrđenju troškova u smislu stava 2. Zahtev, mora biti podnet pismeno i navesti osnov na kome se zasniva. Zahtev se smatra podnesenim kada je plaćena propisana taksa.

(4) Odsek za opoziciju odlučuje o zahtevu na osnovu stava 3. bez usmene rasprave.

Pravilo 89.

Intervencija pretpostavljenog prekršioca prava

(1) Obaveštenje o intervenciji se podnosi u roku od tri meseca od datuma kada je započeo postupak naveden u članu 105.

(2) Obaveštenje o intervenciji podnosi se sa pismenim obrazloženjem; pravila 76. i 77. se primenjuju mutatis mutandis. Obaveštenje o intervenciji se ne smatra podnetim dok se ne plati taksa za opoziciju.

Glava II

POSTUPAK ZA OGRANIČENJE ILI OGLAŠAVANJE NIŠTAVIM

Pravilo 90.

Predmet postupka

Predmet postupka ograničenja ili oglašavanja ništavim na osnovu člana 105a je evropski patent kakav je priznat ili izmenjen u postupku po opoziciji ili postupku za ograničenje pred Evropskim zavodom za patente.

Pravilo 91.

Odgovornost za postupak

Odluke na zahteve za ograničenje ili oglašavanje ništavim evropskog patenta na osnovu člana 105a mora doneti odsek za ispitivanje. Član 18. stav 2. primenjuje se mutatis mutandis.

Pravilo 92.

Uslovi u pogledu zahteva

(1) Zahtev za ograničenje ili oglašavanje ništavim evropskog patenta podnosi se u pismenoj formi. Deo III Pravilnika o sprovođenju primenjuje se mutatis mutandis na dokumenta podneta u postupku za ograničenje ili oglašavanje ništavim.

(2) Zahtev mora da sadrži:

(a) podatke o nosiocu evropskog patenta koji podnosi zahtev (tražilac) kao što je predviđeno u pravilu 41. stav 2(c) i naznaku država ugovornica u kojima je tražilac nosilac patenta;

(b) broj patenta čije se ograničenje ili oglašavanje ništavim zahteva, i listu država ugovornica u kojima je patent stupio na snagu;

(c) gde to odgovara, imena i adrese nosilaca patenta za one države ugovornice u kojima tražilac nije vlasnik patenta i dokaz da tražilac ima pravo da nastupa u njihovo ime u postupku;

(d) gde se zahteva ograničenje patenta, potpuna verzija izmenjenih patentnih zahteva i, zavisno od slučaja izmenjeni opis i nacrti;

(e) kada je tražilac imenovao zastupnika, podaci kao što je predviđeno u pravilu 41. stav 2(d).

Pravilo 93.

Prednost postupka po opoziciji

(1) Zahtev za ograničenje ili oglašavanje ništavim neće se smatrati podnetim ako postupak po opoziciji za taj patent nije okončan u trenutku podnošenja zahteva.

(2) Ako, u trenutku podnošenja opozicije za evropski patent, nije okončan postupak za ograničenje u pogledu tog patenta, odsek za ispitivanje mora da okonča postupak za ograničenje i naredi naknadu takse za ograničenje. Naknada će takođe biti dosuđena za taksu navedenu u pravilu 95. stav 3. prva rečenica, ako je tražilac već platio ovu taksu.

Pravilo 94.

Odbacivanje zahteva kao nedopustivog

Ako odsek za ispitivanje dođe do zaključka da zahtev za ograničenje ili oglašavanje ništavim ne ispunjava zahteve iz pravila 92. poziva tražioca da ispravi primećene nedostatke u navedenom roku. Ako se nedostaci ne isprave blagovremeno, odsek za ispitivanje odbija zahtev kao nedopustiv.

Pravilo 95.

Odluka o zahtevu

(1) Ako je zahtev za oglašavanje ništavim dopustiv, odsek za ispitivanje oglašava patent ništavim i saopštava to tražiocu.

(2) Ako je zahtev za ograničenje dopustiv, odsek za ispitivanje ispituje da li izmenjeni patentni zahtevi predstavljaju ograničenje imajući u vidu patentne zahteve kakvi su priznati ili izmenjeni u postupku po opoziciji ili postupku za ograničenje i u skladu sa članom 84. i članom 123. stavovi 2. i 3. Ako zahtev nije u skladu sa ovim uslovima, odsek za ispitivanje pruža tražiocu jednu mogućnost da ispravi sve primećene nedostatke i da izmeni patentne zahteve, i, kada je to odgovarajuće, opis i nacrte u predviđenom roku.

(3) Ako je zahtev za ograničenje dopustiv na osnovu stava 2. odsek za ispitivanje saopštava ovo tražiocu i poziva ga da plati propisanu taksu i da podnese prevod izmenjenih patentnih zahteva na službene jezike Evropskog zavoda za patente pored jezika postupka, u roku od tri meseca; pravilo 82. stav 3. prva rečenica primenjuje se mutatis mutandis. Ako tražilac blagovremeno obavi ove radnje, odsek za ispitivanje ograničava patent.

(4) Ako tražilac ne odgovori blagovremeno na saopštenje izdato u smislu stava 2. ili ako zahtev za ograničenje nije dopustiv, ili ako tražilac ne obavi blagovremeno radnje zahtevane na osnovu stava 3. odsek za ispitivanje odbacuje zahtev.

Pravilo 96.

Sadržaj i oblik izmenjenog spisa evropskog patenta

Izmenjeni spis evropskog patenta uključuje opis, patentne zahteve i nacrte kakvi su izmenjeni. Pravilo 73. stav 2. i 3. i pravilo 74. se primenjuju.

Šesti deo

PROPISI O SPROVOĐENJU ŠESTOG DELA KONVENCIJE

 

Glava I

ŽALBENI POSTUPAK

Pravilo 97.

Žalba protiv dodeljivanja i utvrđivanja troškova

(1) Dodeljivanje troškova u postupku po opoziciji ne može biti jedini predmet žalbe.

(2) Protiv odluke kojom se određuje iznos troškova iz postupka po opoziciji ne može se uložiti žalba osim ako svota prelazi iznos takse za žalbu.

Pravilo 98.

Odustanak ili istek patenta

Protiv odluke odseka za opoziciju može se uložiti žalba čak i ako se odustalo od evropskog patenta u svim naznačenim državama ugovornicama ili ako je on istekao u svim tim državama.

Pravilo 99.

Sadržina žalbe i obrazloženje

(1) Žalba sadrži:

(a) ime i adresu žalioca, shodno pravilu 41. stav 2(c);

(b) naznaku odluke koja se napada, i

(c) zahtev u kome se definiše predmet žalbe.

(2) U obrazloženju žalbe, žalilac mora da navede razloge odbacivanja odluke koja se napada, ili obim u kome bi trebalo da ona bude izmenjena, kao i činjenice i dokaze na kojima se žalba zasniva.

(3) Deo III Pravilnika o sprovođenju se primenjuje mutatis mutandis na žalbu, obrazloženje i dokumenta podneta u žalbenom postupku.

Pravilo 100.

Ispitivanje žalbe

(1) Ukoliko nije određeno drugačije, odredbe koje se odnose na postupak pred organom koji je doneo odluku napadnutu žalbom, primenjuju se u žalbenom postupku.

(2) U postupku ispitivanja žalbe, žalbeno veće poziva strane, koliko je god potrebno, da dostave primedbe, u naznačenom roku, o saopštenjima koje je izdalo ili primedbama koje je podnela druga strana.

(3) Ako podnosilac prijave ne uspe da odgovori blagovremeno na poziv na osnovu stava 2. evropska prijava patenta smatra se povučenom, osim ako napadnutu odluku preuzme pravno odeljenje.

Pravilo 101.

Odbacivanje žalbe kao nedopuštene

(1) Ako žalba nije u skladu sa članovima 106. do 108. kao i sa pravilom 97. ili pravilom 99. stav 1 (b) ili (c) ili stav 2. onda je žalbeno veće odbija kao nedopuštenu, osim ukoliko nisu otklonjeni njeni nedostaci pre isteka relevantnog roka određenog u članu 108.

(2) Ako žalbeno veće utvrdi da žalba nije u skladu sa pravilom 99. stav 1(a), onda ono to saopštava podnosiocu žalbe i traži od njega da, u predviđenom roku, otkloni utvrđene nedostatke. Ako se nedostaci ne otklone blagovremeno, žalbeno veće odbija žalbu kao nedopuštenu.

Pravilo 102.

Forma odluke žalbenog veća

Odluku overava predsednik žalbenog veća i nadležni službenik sekretarijata žalbenog veća potpisom ili na drugi adekvatan način. Odluka sadrži:

(a) konstataciju da je izdata od strane žalbenog veća;

(b) datum donošenja odluke;

(c) imena predsednika i ostalih članova žalbenog veća koji su učestvovali u donošenju odluke;

(d) imena stranaka i njihovih zastupnika;

(e) zahteve stranaka;

(f) kratak prikaz činjeničnog stanja;

(g) razloge za donošenje odluke;

(h) izreku odluke i eventualno, odluku o troškovima.

Pravilo 103.

Povraćaj takse za žalbu

(1) Povraćaj takse za žalbu biće naložen

(a) ako se naloži privremena revizija ili ako žalbeno veće nađe da je žalba dopuštena, ukoliko je povraćaj opravdan zbog bitne povrede pravila postupka, ili

(b) ako je žalba povučena pre podnošenja izjave o zasnovanosti žalbe i pre isteka roka za podnošenje te izjave.

(2) Odsek čija je odluka napadnuta narediće naknadu ako revidira odluku i smatra naknadu pravednom iz razloga značajne povrede procedure. U svim drugim slučajevima, o pitanjima naknade odlučuje žalbeno veće.

Glava II

MOLBA ZA REVIZIJU OD STRANE VELIKOG ŽALBENOG VEĆA

Pravilo 104.

Dalji fundamentalni proceduralni nedostaci

Fundamentalni proceduralni nedostaci na osnovu člana 112a stav 2(d), mogli su se dogoditi ako žalbeno veće

(a) u suprotnosti sa članom 116. ne uspe da ugovori održavanje usmenog postupka koji zahteva tražilac, ili

(b) donese odluku o žalbi bez odluke po zahtevu relevantnom za tu odluku.

Pravilo 105.

Nezakonita dela

Molba za reviziju može biti zasnovana na članu 112a stav 2(e), ako je nadležan sud ili organ konačno ustanovio da je došlo do nezakonitog dela; presuda nije neophodna.

Pravilo 106.

Obaveza da se izjavi opozicija

Molba na osnovu člana 112a stav 2(a) do (d) je dopuštena samo kada se opozicija u pogledu proceduralne nepravilnosti izjavi tokom postupka po žalbi i odbaci se od strane žalbenog veća, izuzev u slučajevima kada takva opozicija ne bi mogla biti izjavljena tokom žalbenog postupka.

Pravilo 107.

Sadržaj molbe za reviziju

(1) Molba mora da sadrži:

(a) ime i adresu podnosioca molbe kao što je predviđeno u pravilu 41. stav 2(c);

(b) navođenje odluke koju treba revidirati.

(2) U molbi se moraju navesti razlozi za odbacivanje odluke žalbenog veća i činjenice i dokazi na kojima se temelji takva molba.

(3) Deo III Pravilnika o sprovođenju primenjuje se mutatis mutandis na molbu za reviziju i dokumenta podneta u tom postupku.

Pravilo 108.

Ispitivanje molbe

(1) Ako molba ne ispunjava uslove iz člana 112a stavova 1, 2. ili 4. pravila 106. ili 107. stav 1(b) ili 2, Veliko žalbeno veće je odbacuje kao nedopustivu, osim ako se svi propusti ne isprave pre isteka relevantnog roka na osnovu člana 112a stav 4.

(2) Ako Veliko žalbeno veće primeti da molba ne ispunjava uslove iz pravila 107. stav 1(a), on saopštava ovo podnosiocu molbe i poziva ga da ispravi primećene nedostatke u navedenom roku. Ako se nedostaci ne isprave blagovremeno, Veliko žalbeno veće odbija molbu kao nedopustivu.

(3) Ako je molba dopustiva, Veliko žalbeno veće odbacuje odluku žalbenog veća i naređuje ponovno pokretanje postupka pred nadležnim žalbenim većem u smislu pravila 12. stav 4. Veliko žalbeno veće može da naredi da se članovi žalbenog veća koji su učestvovali u donošenju odbačene odluke zamene drugim.

Pravilo 109.

Postupak sa molbama za reviziju

(1) U postupku na osnovu člana 112a primenjuju se odredbe koje se tiču postupka pred žalbenim većem, osim kada je drugačije predviđeno. Pravilo 115. stav 1. druga rečenica, pravilo 118. stav 2. prva rečenica i pravilo 132. stav 2. se ne primenjuju. Veliko žalbeno veće može da odredi rok koji odstupa od pravila 4. stav 1. prva rečenica.

(2) Veliko žalbeno veće

(a) koje se sastoji od dva člana pravnika i jednog tehničkog lica ispituje sve molbe za reviziju i odbacuje one koje su jasno nedopustive ili neprihvatljive; za takvu odluku potrebna je jednoglasnost;

(b) koje se sastoji od četiri pravnika i jednog tehničkog lica odlučuje o svakoj molbi koja nije odbačena na osnovu tačke (a).

(3) Veliko žalbeno veće sastavljeno u skladu sa stavom 2(a) odlučuje bez uključenja drugih strana i na osnovu molbe.

Pravilo 110.

Naknada taksi za molbe za reviziju

Veliko žalbeno veće narediće naknadu takse za molbu za reviziju ako se ponovo otvara postupak pred žalbenim većem.

Sedmi deo

PROPISI O SPROVOĐENJU SEDMOG DELA KONVENCIJE

 

Glava I

ODLUKE I SAOPŠTENJA EVROPSKOG ZAVODA ZA PATENTE

Pravilo 111.

Forma odluka

(1) Ako se održava usmena rasprava pred Evropskim zavodom za patente, onda se odluka može usmeno izricati. Ta odluka se, kasnije, sastavlja i u pisanom obliku dostavlja strankama.

(2) Odluke Evropskog zavoda za patente protiv kojih se može izjaviti žalba, moraju biti obrazložene i sa poukom o tome da je dopuštena žalba protiv odluke i strankama se skreće pažnja na članove 106. do 108. čiji se tekstovi moraju dostaviti. Stranke ne mogu zasnivati nikakva prava iz propusta pouke.

Pravilo 112.

Konstatovanje gubitka prava

(1) Ako Evropski zavod za patente primeti da je nastupio gubitak prava, a da nije donesena odluka o odbijanju evropske prijave patenta ili o priznanju patenta, o oglašavanju ništavim ili održavanju u važnosti evropskog patenta, ili o pribavljanju dokaza, onda on to saopštava ovo zainteresovanim licima.

(2) Ako zainteresovano lice smatra da nije tačna konstatacija Evropskog zavoda za patente, onda ono može u roku od dva meseca nakon dostave saopštenja iz stava 1. zatražiti odluku po ovom pitanju. Evropski zavod za patente će doneti takvu odluku samo onda, ako ne deli mišljenje podnosioca zahteva; u suprotnom, samo obaveštava podnosioca zahteva.

Pravilo 113.

Potpis, ime, službeni pečat

(1) Odluke, pozivi i saopštenja Evropskog zavoda za patente moraju biti snabdeveni potpisom i imenom nadležnog službenika.

(2) Ako nadležni službenik izrađuje spise navedene u stavu 1. uz pomoć računara, onda se potpis može zameniti službenim pečatom. Ako se ti spisi izrađuju automatski računarom, onda može izostati i ime nadležnog službenika. To važi i za unapred štampana tipska obaveštenja i saopštenja.

Glava II

PRIMEDBE TREĆIH STRANA

Pravilo 114.

Primedbe trećih strana

(1) Sve primedbe treće strane moraju biti podnete u pismenoj formi na nekom od službenih jezika Evropskog zavoda za patente i navesti osnov na kome se zasnivaju. Primenjuje se pravilo 3. stav 3.

(2) Sve takve primedbe moraju se saopštiti podnosiocu prijave ili nosiocu patenta, koji može da odgovori na njih.

Glava III

USMENA RASPRAVA I DOKAZIVANJE

Pravilo 115.

Poziv na usmenu raspravu

(1) Stranke se pozivaju na usmenu raspravu na osnovu člana 116. uz ukazivanje na stav 2. ovog pravila. Rok za poziv iznosi najmanje dva meseca, ukoliko stranke nisu saglasne sa nekim kraćim rokom.

(2) Ako neka uredno pozvana strana nije došla na usmenu raspravu pred Evropskim zavodom za patente, onda se postupak može nastaviti bez te strane.

Pravilo 116.

Priprema usmenog postupka

(1) Kada šalje pozive, Evropski zavod za patente skreće pažnju na pitanja o kojima treba diskutovati, po njegovom mišljenju, u svrhe donošenja odluke. Istovremeno se određuje konačni rok za slanje pismenih podnesaka u pripremi saslušanja stranaka. Pravilo 132. se ne primenjuje. O novim činjenicama i dokazima podnetim posle tog datuma se ne mora raspravljati, osim ako su dopušteni na temelju činjenice da se promenio predmet postupka.

(2) Ako je podnosilac prijave ili nosilac patenta obavešten o osnovu koji prejudicira priznanje ili održavanje patenta, on može biti pozvan da podnese, do datuma navedenog u stavu 1. druga rečenica, dokumenta koja ispunjavaju zahteve iz Konvencije. Stav 1. treća i četvrta rečenica se primenjuju mutatis mutandis.

Pravilo 117.

Odluka o izvođenju dokaza

(1) Ako Evropski zavod za patente smatra da je potrebno saslušati stranke, svedoke ili veštake, ili da je potreban uviđaj na licu mesta, onda on donosi odgovarajuću odluku u kojoj se navodi dotično dokazno sredstvo, pravno relevantne činjenice, kao i dan, sat i mesto izvođenja dokaza. Ako je neka od stranaka zatražila saslušanje svedoka ili veštaka, onda će se u odluci utvrditi rok u kojem stranka koja je podnela zahtev mora da saopšti ime i adresu svakog svedoka i veštaka o kojima se radi.

Pravilo 118.

Poziv za izvođenje dokaza pred Evropskim zavodom za patente

(1) Poziv za izvođenje dokaza pred Evropskim zavodom za patente izdaje se stranama u postupku, svedocima i veštacima kojih se tiče.

(2) Rok za poziv stranaka, svedoka i veštaka da svedoče radi izvođenja dokaznog postupka iznosi najmanje dva meseca, osim ukoliko su oni saglasni sa nekim kraćim rokom. Poziv mora sadržati:

(a) izvod iz odluke na osnovu pravila 117. u kojoj su naznačeni, posebno, dan, čas i mesto izvođenja naloženog dokaznog postupka kao i činjenice u vezi sa kojima će stranke, svedoci i veštaci biti saslušani;

(b) imena strana u postupku, kao i prava koja pripadaju svedocima i veštacima prema pravilu 122. stavovi 2. do 4;

(c) napomenu o tome da stranka, svedok ili veštak mogu da zahtevaju saslušanje pred nadležnim sudom u mestu boravka, na osnovu pravila 120. kao i poziv da saopšti Evropskom zavodu za patente, u navedenom roku, da li je spreman da se pojavi pred Evropskim zavodom za patente.

Pravilo 119.

Ispitivanje dokaza pred Evropskim zavodom za patente

(1) Odsek za ispitivanje, odsek za opoziciju ili žalbeno veće mogu zadužiti jednog od svojih članova da ispita iznete dokaze.

(3) Stranama u postupku, svedocima ili veštacima će pre njihovog saslušanja biti ukazano na to da Evropski zavod za patente može zamoliti nadležni sud u njihovom mestu boravka da ponovi njihovo saslušanje pod zakletvom ili na jednako obavezujući način.

(4) Stranke mogu da prisustvuju dokaznom postupku i upućuju svrsishodna pitanja strani u postupku, svedoku ili veštaku koji se saslušava.

Pravilo 120.

Saslušanje pred nadležnim nacionalnim sudom

(1) Strana u postupku, svedok ili veštak koji je pozvan da dođe u Evropski zavod za patente može od njega zahtevati dozvolu da ga sasluša nadležni sudski organ države na čijoj teritoriji prebiva. Ako se ovo zahteva, ili ako nije primljen odgovor u naznačenom roku u pozivu, Evropski zavod za patente može, u skladu sa članom 131. stav 2. tražiti od nadležnog suda da uzme izjavu od dotičnog lica.

(2) Ako je strana u postupku, svedok ili veštak dao izjavu kod Evropskog zavoda za patente, ovaj može, ako smatra potrebnim da izjava bude data pod zakletvom ili u drugom obavezujućem obliku, izdati zahtev na osnovu člana 131. stav 2. u kome traži od nadležnog sudskog organa države na čijoj teritoriji prebiva dotično lice da ponovo sasluša njegovo svedočenje pod ovim okolnostima.

(3) Ako Evropski zavod za patente traži od nadležnog suda da uzme izjavu, može zahtevati od suda da tu izjavu uzme pod zakletvom ili u drugom obavezujućem obliku i da dozvoli jednom od članova instance u pitanju da prisustvuje saslušanju i postavlja pitanja strani u postupku, svedoku ili veštaku, bilo posredstvom suda ili neposredno.

Pravilo 121.

Veštačenje

(1) Evropski zavod za patente odlučuje u kojem obliku će veštak, koga on ovlasti, izraziti svoje mišljenje.

(2) Nalog veštaka mora sadržati:

(a) tačan opis naloga;

(b) rok naznačen u pozivu za izradu mišljenja;

(c) naznačenje stranaka u postupku;

(d) uputstvo o pravima koja mu pripadaju prema pravilu 122. stavovi 2. do 4.

(3) Stranke dobijaju primerak pismenog mišljenja veštaka.

(4) Stranke mogu da ne prihvate veštaka. O neprihvatanju veštaka odlučuje organ Evropskog zavoda za patente koji je nadležan za davanje naloga veštaku.

Pravilo 122.

Troškovi dokaznog postupka

(1) Evropski zavod za patente može učiniti dokazni postupak zavisnim od toga da li je stranka, koja ga zatraži, deponovala kod njega akontaciju, čija se visina određuje putem procene budućih troškova.

(2) Svedoci ili veštaci koje pozove Evropski zavod za patente i koji se pojave pred njim, imaju pravo na odgovarajuću naknadu troškova puta i boravka. Njima se može dati akontacija za te troškove. Ovo se takođe primenjuje i na svedoke i veštake koji se bez poziva pojave pred Evropskim zavodom za patente i bivaju saslušani kao svedoci ili veštaci.

(3) Svedoci kojima pripada pravo na naknadu prema stavu 2. imaju pravo na primerenu naknadu izgubljene zarade; veštaci imaju pravo na naknadu za svoju delatnost. Ova plaćanja se vrše svedocima i veštacima tek pošto su oni izvršili svoje dužnosti ili zadatke.

(4) Upravni savet utvrđuje pojedinosti za primenu stavova 2. i 3. Evropski zavod za patente isplaćuje sve iznose dospele prema stavovima 2. i 3.

Pravilo 123.

Obezbeđenje dokaza

(1) Na zahtev, Evropski zavod za patente može smesta da preduzme mere da sačuva dokaze činjenica koje mogu uticati na odluku koja se odnosi na evropsku patentnu prijavu ili na evropski patent ukoliko postoji bojazan da će naknadno biti teže ili nemoguće izvesti dokaze. Datum dokaznog postupka mora se podnosiocu prijave ili nosiocu patenta saopštiti blagovremeno, tako da on može da učestvuje u njemu. On može da postavlja relevantna pitanja.

(2) Zahtev mora sadržati:

(a) podatke o podnosiocu zahteva kao što je predviđeno u pravilu 41. stav 2(c).

(b) dovoljnu identifikaciju evropske patentne prijave ili evropskog patenta;

(c) navod činjenica koje treba dokazati;

(d) naznačenje dokaznog sredstva;

(e) navod razloga koji čine opravdanom bojazan da će dokazni postupak u nekom kasnijem trenutku biti otežan ili onemogućen.

(3) Smatra se da zahtev nije podnesen ako nije plaćena propisana taksa.

(4) Za odluku o zahtevu, kao i za dokazni postupak koji usledi nakon toga nadležan je onaj organ Evropskog zavoda za patente, koji bi trebalo da donese odluku za koju bi mogle biti od značaja činjenice koje treba dokazati. Isto tako se primenjuju odredbe o dokaznom postupku u postupcima pred Evropskim zavodom za patente.

Pravilo 124.

Zapisnik o usmenoj raspravi i dokaznom postupku

(1) O usmenoj raspravi ili dokaznom postupku pravi se zapisnik koji mora sadržati suštinu usmene rasprave ili dokaznog postupka, pravno relevantne izjave stranaka i iskaze stranaka, svedoka ili veštaka, kao i rezultat uviđaja na licu mesta.

(2) Zapisnik o iskazu svedoka, veštaka ili stranke mora tim licima biti pročitan ili dat na uvid tako da ga mogu ispitati ili, kada je snimljen tehničkim sredstvima, mora biti prikazan, osim ako se oni ne odreknu tog prava. U zapisniku se navodi da je on sačinjen i odobren od strane lica koje je dalo iskaz. Ako neko lice ne odobri zapisnik, onda se pravi zabeleška o prigovoru. Nije neophodno prikazati zapisnik ili dobiti odobrenje za njega ako je svedočenje zabeleženo doslovno i direktno korišćenjem tehničkog sredstva.

(3) Zapisnik potpisuje službenik koji ga je sačinio, i službenik koji je vodio usmenu raspravu ili dokazni postupak.

(4) Stranke dobijaju prepis zapisnika.

Glava IV

DOSTAVE

Pravilo 125.

Opšte odredbe

(1) U postupku pred Evropskim zavodom za patente dostavlja se originalni dokument, ili prepis tog dokumenta overen od strane Evropskog zavoda za patente ili snabdeven službenim pečatom, ili primerak izrađen kompjuterom, snabdeven službenim pečatom. Prepisi spisa koje podnose stranke, ne moraju biti overeni.

(2) Dostava se vrši:

(a) poštom u skladu sa pravilom 126;

(b) tehničkim sredstvima za saopštavanje u skladu sa pravilom 127;

(c) predajom u prostorijama Evropskog zavoda za patente u skladu sa pravilom 128;

(d) javnim obaveštavanjem, u skladu sa pravilom 129. ili

(3) Dostava posredstvom centralnog zavoda za industrijsku svojinu jedne od država ugovornica vrši se prema zakonu koji taj zavod primenjuje u nacionalnom postupku.

(4) Ako Evropski zavod za patente ne može da dokaže valjanu dostavu dokumenta, ili ako je spis dostavljen uz povredu propisa o dostavi, onda dokument važi kao dostavljen onoga dana koji Evropski zavod za patente odredi kao dan dostave.

Pravilo 126.

Dostava poštom

(1) Odluke na osnovu kojih počinje da teče rok žalbe ili molba za reviziju, pozivi i drugi takvi dokumenti koje određuje predsednik Evropskog zavoda za patente, dostavljaju se preporučenim pismom sa povratnicom. Sve druge dostave putem pošte vrše se preporučenim pismom.

(2) Kada se dostava sprovede preporučenim pismom, bez obzira da li je sa povratnicom ili bez nje, takvo pismo se smatra isporučenim na adresovanog desetog dana posle slanja, osim ako ne stigne uopšte na adresu primaoca ili stigne do njega nekog kasnijeg datuma; u slučaju bilo kakvog spora, obaveza je Evropskog zavoda za patente da ustanovi da je pismo stiglo na odrednicu ili da utvrdi datum kada je pismo isporučeno primaocu, zavisno od slučaja.

(3) Dostava preporučenim pismom sa i bez povratnice važi i onda kao izvršena, ako je odbijen prijem pisma.

(4) Ukoliko dostava poštom nije regulisana stavovima 1. do 3. primenjuje se pravo države na čijoj teritoriji se vrši dostava.

Pravilo 127.

Dostava tehničkim sredstvima saopštavanja

Dostava može biti sprovedena nekim tehničkim sredstvom za saopštavanje koje odredi predsednik Evropskog zavoda za patente i pod uslovima koje on odredi.

Pravilo 128.

Dostava neposrednom predajom

Dostava se može izvršiti u službenim prostorijama Evropskog zavoda za patente neposrednom predajom dokumenata primaocu koji, pri tom, mora da potvrdi prijem. Dostava se smatra sprovedenom i onda kada primalac odbije prijem dokumenta ili potvrđivanje prijema.

Pravilo 129.

Javno obaveštenje

(1) Ako se adresa primaoca ne može utvrditi, ili ako se pokaže da je nemoguća dostava u skladu sa pravilom 126. stav 1. čak i posle drugog pokušaja, dostava će se izvršiti putem javnog obaveštavanja.

(2) Predsednik Evropskog zavoda za patente određuje na koji način će se vršiti javno obaveštavanje i kada počinje da teče rok od mesec dana nakon čijeg isteka dokument važi kao dostavljen.

Pravilo 130.

Dostava zastupniku

(1) Ako je postavljen zastupnik, onda se dostava adresira zastupniku.

(2) Ako je postavljeno više zastupnika za jednu stranku, onda je dovoljna dostava jednom od njih.

(3) Ako više stranaka ima zajedničkog zastupnika, onda je dovoljna dostava samo jednog dokumenta zajedničkom zastupniku.

Glava V

ROKOVI

Pravilo 131.

Računanje rokova

(1) Rokovi se računaju u celim godinama, mesecima, nedeljama ili danima.

(2) Računanje rokova počinje od dana koji dolazi nakon datuma kada se odigrao događaj koji je relevantan za početak roka; taj događaj može da bude neka radnja u postupku ili istek nekog ranijeg roka. Ako se radnja u postupku sastoji u dostavi dokumenta, onda je merodavan događaj prispeća dostavljenog dokumenta, ukoliko nije određeno drugačije.

(3) Ako je kao rok utvrđena jedna godina ili neki broj godina, onda se rok završava u odgovarajućoj narednoj godini, u mesecu i na dan koji svojim imenom ili brojem odgovaraju mesecu i danu kada je nastupio događaj; ako odgovarajući mesec nema dan sa odgovarajućim datumom, onda rok ističe poslednjeg dana tog meseca.

(4) Ako je kao rok određen jedan mesec ili nekoliko meseci, onda se rok završava u odgovarajućem narednom mesecu, onoga dana koji svojim brojem odgovara danu kada je nastupio događaj; ako odgovarajući mesec nema dan sa odgovarajućim datumom onda rok ističe poslednjeg dana tog meseca.

(5) Ako je kao rok određena nedelja ili nekoliko nedelja, onda se rok završava u odgovarajućoj narednoj nedelji, onog dana koji svojim imenom odgovara danu kada je nastupio događaj.

Pravilo 132.

Rokovi koje je predvideo Evropski zavod za patente

(1) Ako se u Konvenciji ili u Pravilniku o sprovođenju pominje rok naveden kao "predviđeni rok" ovaj rok mora da utvrdi Evropski zavod za patente.

(2) Osim kada je drugačije određeno, rok koji treba da utvrdi Evropski zavod za patente, ne sme biti kraći od dva meseca, niti duži od četiri meseca; ako se radi o posebnim okolnostima, rok sme biti do šest meseci. U posebnim slučajevima rok se može na osnovu zahteva produžiti, pod uslovom da se zahtev podnese pre isteka tog roka.

Pravilo 133.

Kasniji prijem dokumenata

(1) Dokument koji je kasno stigao u Evropski zavod za patente, smatraće se kao da je stigao blagovremeno, ako je poslat ili isporučen odgovarajućoj poštanskoj službi pre isteka roka u skladu sa uslovima koje propisuje predsednik Evropskog zavoda za patente, osim ako je dokument prispeo sa više od tri meseca zakašnjenja po isteku tog roka.

(2) Stav 1. se primenjuje mutatis mutandis na svaki rok za radnje koje su izvršene kod nadležnog organa u skladu sa članom 75. stavovi 1(b) ili 2(b).

Pravilo 134.

Produžavanje rokova

(1) Ako rok ističe onoga dana kada služba za prijem Evropskog zavoda za patente, u smislu pravila 35. stav 1. nije otvorena za prijem dokumenata, ili kada obične poštanske pošiljke iz bilo kojeg razloga, izuzev onih navedenih u stavu 2. ne budu dostavljene, rok se produžava do prvog sledećeg dana kada su otvorene sve službe za prijem dokumenata i kada se dostavljaju obične poštanske pošiljke. Prva rečenica se primenjuje mutatis mutandis ako ne mogu da se prime dokumenta podneta jednim od tehničkih sredstava komunikacije koje odobrava predsednik Evropskog zavoda za patente na osnovu pravila 2. stav 1.

(2) Ako rok ističe onog dana kada je došlo do opšteg zastoja i poremećaja u isporuci pošte u nekoj državi ugovornici ili prosleđivanju pošte između države ugovornice i Evropskog zavoda za patente, rok će se produžiti do prvog dana posle okončanja prekida ili smetnje za stranke koje imaju svoje boravište ili sedište u toj državi ili za stranke koje su imenovale zastupnike sa poslovnim sedištem u toj državi. Ako je reč o državi u kojoj Evropski zavod za patente ima sedište, ova se odredba primenjuje na sve zainteresovane strane i njihove zastupnike. Ovaj stav se primenjuje mutatis mutandis na rok naveden u pravilu 37. stav 2.

(3) Stavovi 1. i 2. primenjuju se mutatis mutandis na rokove kada treba preduzeti radnje kod nadležnog organa u smislu člana 75. stav 1(b) ili 2(b).

(4) Datum započinjanja i kraja bilo kog zastoja ili poremećaja u isporuci pošte u smislu stava 2. objavljuje Evropski zavod za patente.

(5) Ne nanoseći štetu članovima 1. do 4. strana u postupku može da podnese dokaz da je bilo kog trenutka u periodu od deset dana pre isteka roka isporuka ili prosleđivanje pošte bilo u zastoju ili poremećeno zbog nepredvidivih događaja kao što su prirodne katastrofe, rat, građanski nemiri, opšti slom tehničkih sredstava komunikacije čiju upotrebu dopušta predsednik Evropskog zavoda za patente na osnovu pravila 2. stav 1. ili iz drugih razloga koji su pogodili mesto boravišta stranke ili poslovno sedište njenog zastupnika. Ako podneti dokaz uveri Evropski zavod za patente, dokument primljen kasnije smatraće se kao da je primljen blagovremeno pod uslovom da je poštanska isporuka ili tehnički prenos izvršen najkasnije petog dana posle završetka zastoja ili poremećaja u isporuci.

Pravilo 135.

Nastavak postupka

(1) Nastavak postupka na osnovu člana 121. stav 1. zahteva se uz plaćanje propisane takse u roku od dva meseca od saopštenja ili o nepoštovanju rokova ili o gubitku prava. Propuštena radnja mora se izvršiti u roku za podnošenje zahteva.

(2) Nastavak postupka je isključen u pogledu rokova navedenih u članu 121, stav 4. i rokova u smislu pravila 6. stav 1, pravila 16. stav 1(a), pravila 31. stav 2, pravila 40. stav 3, pravila 51. stavovi 2. do 5, pravila 52. stavovi 2. i 3, pravila 55, 56, 58, 59, 64. i pravila 112. stav 2.

(3) Odeljenje je nadležno da odlučuje o propuštenoj radnji i donosi odluku o zahtevu za nastavak postupka.

Pravilo 136.

Vraćanje u pređašnje stanje

(1) Svaki zahtev za vraćanje u pređašnje stanje na osnovu člana 122. stav 1. podnosi se u pismenoj formi u roku od dva meseca od uklanjanja razloga za nepoštovanje roka, ali najkasnije u roku od godinu dana od isteka roka koji se nije ispoštovao. Međutim, zahtev za vraćanje u pređašnje stanje u pogledu bilo kog roka navedenog u članu 87. stav 1. i članu 112a stav 4. podnosi se u roku od dva meseca od isteka pomenutog roka. Zahtev za povraćaj u pređašnje stanje ne smatra se podnetim dok se ne plati propisana taksa.

(2) U zahtevu se navodi osnov na kome se zasniva i iznose se činjenice na koje se oslanja. Propuštena radnja mora se izvršiti u relevantnom roku za podnošenje zahteva prema stavu 1.

(3) Vraćanje u pređašnje stanje je isključeno za bilo koji rok gde je moguć nastavak postupka prema članu 121. kao i u pogledu perioda za podnošenje zahteva za vraćanje u pređašnje stanje.

(4) Odeljenje nadležno da odluči o propuštenoj radnji odlučuje o zahtevu za vraćanje u pređašnje stanje.

Glava VI

IZMENE I ISPRAVKE

Pravilo 137.

Izmena evropske prijave patenta

(1) Pre prijema evropskog rešeršnog izveštaja podnosilac prijave ne sme da menja opis, patentne zahteve ili nacrte evropske prijave patenta, osim ukoliko nije propisano drugačije.

(2) Nakon prijema evropskog rešeršnog izveštaja, podnosilac prijave može sam da izmeni opis, patentne zahteve i nacrte.

(3) Nakon prijema prvog rezultata ispitivanja, odseka za ispitivanje, podnosilac prijave može samo jednom da izmeni opis, patentne zahteve i nacrte, ukoliko se izmena podnosi istovremeno sa odgovorom na rezultat ispitivanja. Ostale izmene se mogu vršiti samo uz saglasnost odseka za ispitivanje.

(4) Izmenjeni patentni zahtevi ne smeju da se odnose na elemente prijave za koje nije urađen rešerš i koji nisu u vezi sa pronalaskom ili grupom pronalazaka koji čine jedinstvenu pronalazačku zamisao, a za koje je prvobitno tražena zaštita.

Pravilo 138.

Različiti patentni zahtevi, opis i nacrti za različite države

Ako je Evropski zavod za patente obavešten o postojanju prethodnog prava na osnovu člana 139. stav 2. evropska prijava patenta ili evropski patent za tu državu ili za te države mogu sadržati patentne zahteve i, ako je neophodno opis i nacrte koji su različiti od onih za druge naznačene države.

Pravilo 139.

Ispravka grešaka u dokumentima podnetim Evropskom zavodu za patente

Jezičke greške, greške u pisanju i neispravnosti u dokumentima podnetim Evropskom zavodu za patente mogu biti ispravljeni na osnovu zahteva. Ako se zahtev za ispravku, međutim, odnosi na opis, patentne zahteve ili nacrte, onda ispravka mora biti tako očigledna da se odmah može uočiti da ne postoji nikakva drugačija namera od one koja je sadržana u predlogu ispravke.

Pravilo 140.

Ispravka grešaka u odlukama

U odlukama Evropskog zavoda za patente mogu se ispravljati samo jezičke greške, greške u pisanju i očevidne neispravnosti.

Glava VII

OBAVEŠTENJE O STANJU TEHNIKE

Pravilo 141.

Obaveštenje o stanju tehnike

Evropski zavod za patente može pozvati podnosioca prijave da obezbedi, u predviđenom roku, obaveštenje o stanju tehnike koje je uzeto u razmatranje prilikom ispitivanja nacionalnih ili regionalnih prijava patenta i koje se tiče pronalaska na koji se odnosi evropska prijava patenta.

Glava VIII

PREKID POSTUPKA

Pravilo 142.

Prekid postupka

(1) Postupak pred Evropskim zavodom za patente prekida se:

(a) u slučaju smrti ili nedostatka poslovne sposobnosti podnosioca prijave ili nosioca evropskog patenta ili lica koje je, prema domaćem pravu podnosioca prijave ili nosioca patenta, ovlašćeno da ga zastupa. Sve dok navedeni događaji ne utiču na ovlašćenja zastupnika koji je postavljen prema članu 134. prekid postupka nastaje samo na zahtev tog zastupnika;

(b) ako je podnosilac prijave ili nosilac patenta, usled postupka koji je pokrenut protiv njegove imovine, sprečen iz pravnih razloga da nastavi postupak;

(c) ako zastupnik podnosioca prijave ili nosioca patenta umre, izgubi svoju poslovnu sposobnost ili je, usled postupka koji je pokrenut protiv njegove imovine, iz pravnog razloga sprečen da nastavi postupak.

(2) Ako je Evropski zavod za patente obavešten ko je u slučajevima stava 1. tačke (a) ili (b) dobio pravo da nastavi postupak onda on tom licu i kada se to može primeniti, trećim stranama, saopštava da će se postupak nastaviti po isteku naznačenog roka.

(3) U slučaju stava 1. tačka (c), postupak se nastavlja kada Evropski zavod za patente dobije obaveštenje o imenovanju novog zastupnika podnosioca prijave ili kada Evropski zavod za patente ostalim strankama dostavi obaveštenje o imenovanju novog zastupnika nosioca patenta. Ako Evropski zavod za patente ne dobije obaveštenje o imenovanju novog zastupnika u roku od tri meseca od početka prekida postupka, on saopštava podnosiocu prijave ili nosiocu patenta:

(a) u slučaju primene člana 133. stav 2. da se evropska prijava patenta smatra povučenom ili da će evropski patent biti oglašen ništavim ukoliko, u roku od dva meseca od dostave saopštenja, ne prispe obaveštenje o imenovanju novog zastupnika, ili

(b) u drugim slučajevima, da će postupak biti nastavljen sa podnosiocem prijave ili nosiocem patenta od dana dostave tog saopštenja.

(4) Svi rokovi, osim onih u kojima se zahteva ispitivanje i uplata godišnjih taksi koji teku u trenutku prekida postupka, počinju da teku ponovno onog dana, kada se postupak nastavi. Ako taj dan pada manje od dva meseca pre isteka roka za podnošenje zahteva za ispitivanje, onda se zahtev za ispitivanje može podneti još do isteka roka od dva meseca od tog dana.

Glava IX

INFORMISANJE JAVNOSTI

Član 143.

Upisi u Evropski registar patenta

(1) U Evropski registar patenta moraju biti upisani sledeći podaci:

(a) broj evropske prijave patenta;

(b) datum podnošenja prijave;

(c) naziv pronalaska;

(d) klasifikacioni simboli dodeljeni prijavi;

(e) naznačene države ugovornice;

(f) podaci o podnosiocu prijave ili nosiocu patenta, kao što je predviđeno u pravilu 41. stav 2(c);

(g) prezime, ime i adresa pronalazača navedenog od strane podnosioca prijave ili nosioca patenta, ukoliko on nije, prema pravilu 20. stav 1. odustao od prava da bude naveden;

(h) podaci o zastupniku podnosioca prijave, ili nosioca patenta kao što je predviđeno u pravilu 41. stav 2(d); u slučaju da ima više zastupnika, navode se samo podaci prvog navedenog zastupnika, a zatim slede reči "i drugi"; i za slučaj da su zastupnici udruženi, shodno pravilu 152. stav 11. upisuju se samo naziv i adresa udruženja;

(i) podaci o pravu prvenstva (datum, država i broj ranije prijave);

(j) u slučaju izdvojene prijave, brojevi svih izdvojenih evropskih prijava patenta;

(k) kod izdvojene prijave ili nove evropske prijave patenta podnete prema članu 61. stav 1. tačka (b), podaci predviđeni u tačkama (a), (b) i (i) za prvobitnu prijavu;

(l) dan objave prijave i eventualno, datum zasebne objave evropskog rešeršnog izveštaja;

(m) datum podnošenja zahteva za ispitivanje;

(n) datum kada je prijava odbijena ili povučena ili od kada se smatra povučenom;

(o) datum objavljivanja obaveštenja o priznanju evropskog patenta;

(p) datum prestanka evropskog patenta u jednoj od država ugovornica tokom roka za opoziciju i eventualno, do konačne odluke o opoziciji;

(q) datum ulaganja opozicije;

(r) datum i vrsta odluke po opoziciji;

(s) datum mirovanja i nastavka postupka u slučajevima navedenim u pravilima 14. i 78;

(t) datum prekida i nastavka postupka u slučaju pravila 142;

(u) datum povraćaja u pređašnje stanje, ukoliko je upis izvršen shodno odredbama iz tačke (n) ili (r);

(v) podnošenje zahteva za pretvaranje, shodno članu 135. stav 3;

(w) prava i prenos prava koji se odnose na prijavu ili na evropski patent, ukoliko je izvršen njihov upis shodno odredbama ovog Pravilnika o sprovođenju.

(x) datum i vrsta odluke po zahtevu za ograničenje ili oglašavanje ništavim evropskog patenta;

(y) datum i vrsta odluke Velikog žalbenog veća o molbi za reviziju.

(2) Predsednik Evropskog zavoda za patente može odrediti da se u Evropski registar patenata upisuju i drugačiji podaci od onih koji su predviđeni u stavu 1.

Pravilo 144.

Delovi spisa koji se ne mogu razgledati

Delovi spisa koji se, shodno članu 128. stav 4. ne mogu razgledati, su:

(a) akti koji se odnose na pitanje isključenja ili neprihvatanja članova žalbenog veća ili Velikog žalbenog veća;

(b) nacrti odluka i obaveštenja, kao i ostali dokumenti koji služe za pripremu odluka i obaveštenja, a koji se ne saopštavaju strankama;

(c) navođenje pronalazača, ako je pronalazač, prema pravilu 20. stav 1. odustao od svog prava da bude naveden;

(d) ostali dokumenti čije je razgledanje zabranio predsednik Evropskog zavoda za patente, jer njihovo razgledanje ne služi u svrhe obaveštavanja javnosti o evropskoj prijavi patenta ili o evropskom patentu.

Pravilo 145.

Postupak razgledanja spisa

(1) Razgledanje spisa evropskih prijava patenata ili evropskih patenata se vrši pregledom originala ili kopija, ili putem tehničkih sredstava za pohranjivanje informacija ako se spisi čuvaju na ovaj način.

(2) Predsednik Evropskog zavoda za patente odlučuje o svim aranžmanima za razgledanje spisa, uključujući i okolnosti u kojima se plaćaju administrativne takse.

Pravilo 146.

Saopštavanje informacija sadržanih u spisima

Uz rezervu ograničenja navedenih u članu 128. stavovi 1. do 4. i pravilu 144. Evropski zavod za patente može, na zahtev i uz naplatu administrativne takse, davati informacije iz spisa evropske prijave patenta ili iz evropskog patenta. Evropski zavod za patente može, međutim, da zahteva da se iskoristi mogućnost razgledanja predmeta, ako ocenjuje da je to svrsishodno s obzirom na obim informacija koje treba dati.

Pravilo 147.

Formiranje, održavanje i čuvanje spisa

(1) Evropski zavod za patente formira, održava i čuva spise evropskih prijava patenata i evropskih patenata.

(2) Predsednik Evropskog zavoda za patente određuje oblik u kome se ovi spisi formiraju, održavaju i čuvaju.

(3) Dokumenta inkorporirana u spis u elektronskom zapisu smatraju se originalima.

(4) Svi spisi čuvaju se najmanje pet godina od kraja one godine, u kojoj je:

(a) prijava odbijena, povučena ili se smatra povučenom,

(b) patent oglašen ništavim od strane Evropskog zavoda za patente, ili

(c) patent ili odgovarajuća zaštita na osnovu člana 63. stav 2. prestao da važi u poslednjoj od naznačenih država.

(5) Nezavisno od stava 4. Evropski zavod za patente čuva spise evropskih prijava patenata, koji su bili osnov za podnošenje izdvojenih prijava prema članu 76. ili novih prijava prema članu 61. stav 1. tačka (b) najmanje onoliko dugo koliko i bilo koji od spisa takve izdvojene ili nove prijave. To isto važi za spise patenata koji su priznati na osnovu tih prijava.

Glava X

SUDSKA I UPRAVNA SARADNJA

Pravilo 148.

Komuniciranje Evropskog zavoda za patente sa organima država ugovornica

(1) U pogledu saopštenja koja proizlaze iz sprovođenja Konvencije, Evropski zavod za patente i centralni zavodi za zaštitu industrijske svojine država ugovornica komuniciraju međusobno direktno. Evropski zavod za patente i sudovi, kao i ostali organi država ugovornica mogu međusobno kontaktirati posredstvom pomenutog centralnog zavoda za zaštitu industrijske svojine.

(2) Troškove nastale davanjem saopštenja navedenih u stavu 1. snosi organ koji je izdao saopštenje; za ta saopštenja ne plaća se taksa.

Pravilo 149.

Razgledanje spisa od strane sudova ili organa država ugovornica direktno ili njihovim posredstvom

(1) Razgledanje spisa evropske prijave patenta ili evropskog patenta od strane sudova ili organa država ugovornica vrši se na originalnim primercima ili na kopijama; pravilo 145. se ne primenjuje.

(2) Sudovi i tužilaštva država ugovornica mogu, u postupcima koji se kod njih vode, omogućiti trećim licima razgledanje originala ili kopija spisa dobijenih od strane Evropskog zavoda za patente. Razgledanje predmeta omogućuje se prema članu 128; za razgledanje predmeta ne plaća se administrativna taksa.

(3) Evropski zavod za patente, prilikom dostavljanja spisa, ukazuje sudovima i državnim tužilaštvima država ugovornica na ograničenja kojima podleže odobrenje razgledanja spisa od strane trećih lica prema članu 128. stavovi 1. i 4.

Pravilo 150.

Postupak prilikom zahteva za pravnu pomoć

(1) Svaka država ugovornica određuje jedan centralni organ koji prima zahteve za pravnu pomoć od Evropskog zavoda za patente i prosleđuje ih na postupak nadležnom sudu ili nadležnom organu.

(2) Evropski zavod za patente sastavlja zahteve za pravnu pomoć na jeziku nadležnog suda ili nadležnog organa, ili zahtevima za pravnu pomoć prilaže njihov prevod na tom jeziku.

(3) Uz rezervu odredbi iz stavova 5. i 6. nadležni sud ili nadležni organ, postupajući prema zahtevu, primenjuje sopstveno procesno pravo. On, posebno, primenjuje sopstveno pravo u pogledu prinudnih mera.

(4) Ako zamoljeni sud ili zamoljeni organ nisu nadležni, onda se zahtev za pravnu pomoć odmah službeno vraća centralnom organu navedenom u stavu 1. Centralni organ prosleđuje zahtev za pravnu pomoć, ukoliko je nadležan drugi sud ili drugi organ u toj državi, tom sudu ili tom organu, ili, ako nijedan sud ili organ u toj državi nisu nadležni, prosleđuje ga Evropskom zavodu za patente .

(5) Evropski zavod za patente je potrebno unapred obavestiti o vremenu i mestu sprovođenja dokaznog postupka ili drugih radnji koje se preduzimaju sudskim putem, a on, sa svoje strane, obaveštava stranke, svedoke i veštake.

(6) Na molbu Evropskog zavoda za patente, nadležni sud ili organ dopušta učešće članova zainteresovanog organa Zavoda i dozvoljava im da preko suda ili organa, ili neposredno, upućuju pitanja licima koja se saslušavaju.

(7) Za postupanje po zahtevima za pravnu pomoć ne smeju se naplaćivati takse ni troškovi bilo kakve vrste. Zamoljena država ima, međutim, pravo da od Organizacije zahteva naknadu izdataka za veštake ili prevodioce, kao i troškova koji su nastali u postupku prema stavu 6.

(8) Ako, prema pravu koje primenjuje nadležni sud ili nadležni organ, stranke moraju same da se pobrinu za prikupljanje dokaza, a sud ili organ nemaju mogućnosti da postupe po zahtevu za pravnu pomoć, onda sud ili organ, uz saglasnost Evropskog zavoda za patente, može da ovlasti podesno lice da to obavi. Prilikom pribavljanja saglasnosti Evropskog zavoda za patente, nadležni sud ili nadležni organ navode približnu visinu troškova koji će nastati tim postupkom. Saglasnošću Evropskog zavoda za patente, Organizacija se obavezuje da nadoknadi nastale troškove; bez takve saglasnosti Organizacija nije obavezna da plati troškove.

Glava XI

ZASTUPANJE

Pravilo 151.

Imenovanje zajedničkog zastupnika

(1) Ako više lica podnose evropsku prijavu patenta, i ako u zahtevu za priznanje evropskog patenta nije naznačen zajednički predstavnik, onda podnosilac prijave, koji je u zahtevu naveden kao prvi, važi za zajedničkog predstavnika. Ako je neko od podnosilaca prijave, međutim, obavezan da postavi profesionalnog zastupnika, onda taj zastupnik važi kao zajednički zastupnik, ukoliko podnosilac prijave, naveden u zahtevu kao prvi, nije postavio profesionalnog zastupnika. Isto pravilo važi i za treća lica, zajedničke nosioce patenta ili više lica koja zajednički podnose opoziciju ili zahtev za mešanje.

(2) Ako u toku postupka dođe do prenosa prava iz evropske prijave patenta na više lica, i ako ta lica nisu naznačila zajedničkog predstavnika, primenjuje se stav 1. mutatis mutandis. Ako nije moguća njegova primena, onda Evropski zavod za patente zahteva od navedenih lica da postave zajedničkog predstavnika u predviđenom roku. Ukoliko se ne udovolji ovom zahtevu, Evropski zavod za patente određuje zajedničkog predstavnika.

Pravilo 152.

Punomoć

(1) Predsednik Evropskog zavoda za patente određuje slučajeve u kojima se potpisana punomoć podnosi od strane zastupnika koji istupa pred Evropskim zavodom za patente.

(2) Kada zastupnik ne podnese takvu punomoć, Evropski zavod za patente ga poziva da to učini u predviđenom roku. Punomoć može važiti za jednu ili više evropskih prijava patenta ili za jedan ili više evropskih patenata, i podnosi se u odgovarajućem broju primeraka.

(3) Kada nisu ispunjeni zahtevi iz člana 133. stav 2. isti rok se postavlja za imenovanje zastupnika i podnošenje punomoći.

(4) Može se dostaviti opšta punomoć koja ovlašćuje jednog zastupnika u svim pitanjima koja se tiču patenta neke stranke. Opštu punomoć potrebno je dostaviti samo u jednom primerku.

(5) Predsednik Evropskog zavoda za patente može odrediti oblik i sadržinu:

(a) punomoćja koje se odnosi na zastupanje lica u smislu člana 133. stav 2. i

(b) opšteg punomoćja.

(6) Ako zahtevano punomoćje ne bude dostavljeno blagovremeno, onda, nezavisno od drugih pravnih posledica predviđenih u ovoj Konvenciji, radnje zastupnika, sa izuzetkom podnošenja evropske prijave patenta, smatraju se nepostojećim.

(7) Stavovi 2. i 4. primenjuju se na dokumenta o povlačenju punomoćja.

(8) Zastupnik se smatra ovlašćenim zastupnikom sve dok se prestanak ovlašćenja na zastupanje ne prijavi Evropskom zavodu za patente.

(9) Ukoliko punomoćje ne određuje izričito nešto drugo, ono, u odnosu na Evropski zavod za patente, ne prestaje sa smrću davaoca punomoćja.

(10) Ako je stranka imenovala nekoliko zastupnika, onda oni mogu da deluju kako zajednički, tako i pojedinačno, nezavisno od odredbe koja predviđa nešto drugo u obaveštenju o njihovom imenovanju ili punomoći.

(11) Punomoć data udruženju zastupnika važi kao punomoć data svakom zastupniku koji podnese dokaz o tome da je zaposlen u tom udruženju.

Pravilo 153.

Zastupnikova privilegija očuvanja poverljivosti

(1) Kada se traži mišljenje od profesionalnog zastupnika u njegovom službenom svojstvu, sva saopštenja između zastupnika i njegovog klijenta ili nekog drugog lica, koja se odnose na to pitanje i potpadaju pod član 2. Pravilnika o disciplini profesionalnih zastupnika, su trajno zaštićena od otkrivanja u postupku pred Evropskim zavodom za patente, osim ako se klijent nije izričito odrekao te privilegije.

(2) Takva privilegija očuvanja poverljivosti primenjuje se, naročito, na sva saopštenja ili dokumenta koja se odnose na:

(a) procenu patentabilnosti pronalaska;

(b) pripremu ili postupak u vezi evropske prijave patenta;

(c) svako mišljenje koje se tiče validnosti, obima zaštite ili povrede prava evropskog patenta ili evropske prijave patenta.

Pravilo 154.

Izmene u listi profesionalnih zastupnika

(1) Upis profesionalnog zastupnika u listu profesionalnih zastupnika briše se, ako to zatraži profesionalni zastupnik ili ako on, uprkos višestrukim opomenama, nije uplatio godišnju članarinu Institutu pre kraja septembra u godini kada dospeva uplata.

(2) Upis profesionalnog zastupnika može se brisati ex officio bez obzira na disciplinske mere preduzete na osnovu člana 134a stav 1. tačka (c) samo:

(a) u slučaju smrti ili pravne nesposobnosti;

(b) ako profesionalni zastupnik nema više državljanstvo države ugovornice, osim ako mu nije priznato izuzeće na osnovu člana 134. stav 7(a);

(c) ako profesionalni zastupnik nema više svoje službeno sedište ili zaposlenje u nekoj državi ugovornici.

(3) Svako lice upisano na listu profesionalnih zastupnika na osnovu člana 134. stavovi 2. ili 3. čiji je upis brisan, biće na svoj zahtev opet upisano na tu listu ako su prestali razlozi za brisanje.

Osmi deo

PROPISI O SPROVOĐENJU OSMOG DELA KONVENCIJE

Pravilo 155.

Podnošenje i prenos zahteva za pretvaranje

(1) Zahtev za pretvaranje iz člana 135. stav 1(a) ili (b), podnosi se u roku od tri meseca od povlačenja evropske prijave patenta ili od saopštenja da se prijava smatra povučenom ili od odluke kojom se odbija prijava ili oglašava ništavim evropski patent. Dejstvo evropske prijave patenta na osnovu člana 66. ističe ako zahtev nije blagovremeno podnet.

(2) Kada se prenosi zahtev za pretvaranje centralnim zavodima za industrijsku svojinu država ugovornica navedenim u zahtevu, nadležni centralni zavod za industrijsku svojinu ili Evropski zavod za patente priključiće zahtevu primerak dokumenta koji se odnosi na evropsku prijavu patenta ili evropski patent.

(3) Član 135. stav 4. primenjuje se ako zahtev za pretvaranje naveden u članu 135. stavovi 1(a) ili 2. nije prenet pre isteka roka od dvadeset meseci od datuma podnošenja ili, ako se zahteva prvenstvo, od datuma prvenstva.

Pravilo 156.

Obaveštavanje javnosti prilikom pretvaranja prijave

(1) Dokumenti koji se prilažu uz zahtev za pretvaranje prema pravilu 155. stav 2. moraju se od strane centralnog zavoda za zaštitu industrijske svojine učiniti dostupnim javnosti pod istim uslovima i u istom obimu kao i dokumenti koji se odnose na nacionalni postupak.

(2) Na štampanim patentnim spisima nacionalnih patenata koji nastanu iz pretvaranja evropske prijave patenta, navodi se ta prijava.

Deveti deo

PRAVILNIK O SPROVOĐENJU DESETOG DELA KONVENCIJE

Pravilo 157.

Evropski zavod za patente kao zavod primalac

(1) Evropski zavod za patente nadležan je da deluje kao zavod primalac u smislu PCT ako je podnosilac prijave stanovnik ili državljanin neke države ugovornice ove Konvencije i PCT ugovora. Bez obzira na odredbe stava 3. ako podnosilac prijave izabere Evropski zavod za patente kao zavod primalac, međunarodna prijava mora se podneti direktno u Evropskom zavodu za patente. Član 75. stav 2. primenjuje se mutatis mutandis.

(2) Ako, shodno Ugovoru o saradnji u oblasti patenata, Evropski zavod za patente deluje kao zavod primalac, onda se međunarodna prijava podnosi na engleskom, francuskom ili nemačkom jeziku. Predsednik Evropskog zavoda za patente može odrediti da se međunarodna prijava i svaki spis u vezi sa njom podnose u više od jednog primerka.

(3) Ako se međunarodna prijava podnosi organu države ugovornice radi prosleđivanja Evropskom zavodu za patente kao zavodu primaocu, onda država ugovornica mora da se stara o tome da prijava stigne Evropskom zavodu za patente najkasnije dve sedmice pre isteka trinaestog meseca od njenog podnošenja ili, ako se zahteva pravo prvenstva, od datuma prvenstva.

(4) Taksa za prenos međunarodne prijave plaća se u roku od mesec dana od podnošenja prijave.

Pravilo 158.

Evropski zavod za patente kao organ za međunarodni rešerš ili kao organ za međunarodno preliminarno ispitivanje

(1) U slučaju člana 17. stav 3(a) Ugovora o saradnji u oblasti patenata, potrebno je uplatiti dopunsku taksu za međunarodni rešerš za svaki sledeći pronalazak za koji treba sprovesti međunarodni rešerš.

(2) U slučaju člana 34. stav 3(a) Ugovora o saradnji u oblasti patenata, potrebno je uplatiti dopunsku taksu za međunarodno preliminarno ispitivanje za svaki sledeći pronalazak za koji je potrebno sprovesti međunarodno preliminarno ispitivanje.

(3) Kada se plaća dodatna taksa uz protest, Evropski zavod za patente mora da preispita protest u skladu sa pravilom 40. stav 2(c) do (e) ili pravilom 68. stav 3(c) do (e) Ugovora o saradnji u oblasti patenata u smislu plaćanja dodatne takse za protest. Dalje detalje koji se tiču postupka određuje predsednik Evropskog zavoda za patente.

Pravilo 159.

Evropski zavod za patente kao naznačeni zavod ili kao izabrani zavod - zahtevi za stupanje u evropsku fazu

(1) Kada se radi o međunarodnoj prijavi u smislu člana 153. podnosilac prijave ima rok od 31 meseca od datuma podnošenja prijave ili, ako je zatraženo pravo prvenstva, od dana prava prvenstva, da izvrši sledeće obaveze:

(a) da podnose, u određenim slučajevima, prevod međunarodne prijave koji se zahteva na osnovu člana 153. stav 4. ove Konvencije;

(b) da navede dokumenta iz prijave, kakva su originalno podneta ili izmenjena, na kojima se zasniva procedura priznanja evropskog patenta;

(c) da plati taksu za podnošenje prijave na osnovu člana 78. stav 2;

(d) da plati takse za naznačenje ako je rok u smislu pravila 39. istekao ranije;

(e) da plati taksu za rešerš, kada mora da se izradi dopunski evropski rešeršni izveštaj;

(f) da podnese zahtev za ispitivanje u skladu sa članom 94. ove Konvencije, ako ranije istekne vremenski rok u smislu pravila 70. stav 1;

(g) da plati godišnju taksu za treću godinu u smislu člana 86. stav 1. ove Konvencije, ako bi taksa dospevala ranije u skladu sa pravilom 51. stav 1;

(h) da podnese, gde je to prigodno, sertifikat sa izložbe u smislu člana 55. stav 2. i pravila 25. ove Konvencije.

(2) Odsek za ispitivanje je nadležan da donosi odluke Evropskog zavoda za patente, na osnovu člana 25. stav 2(a) Ugovora o saradnji u oblasti patenata.

Pravilo 160.

Posledice neispunjavanja izvesnih zahteva

(1) Ako prevod međunarodne prijave ili zahtev za ispitivanje nisu podneti blagovremeno, ili ako taksa za podnošenje prijave ili taksa za rešerš nisu blagovremeno plaćeni ili ako taksa za naznačenje nije blagovremeno plaćena, evropska prijava patenta smatraće se povučenom.

(2) Naznačenje bilo koje države ugovornice smatraće se povučenim ako taksa za naznačenje nije blagovremeno plaćena.

(3) Ako Evropski zavod za patente primeti da se prijava ili naznačenje države ugovornice smatraju povučenim na osnovu stava 1. ili 2. obavestiće podnosioca prijave o tome. Pravilo 112. stav 2. primenjuju se mutatis mutandis.

Pravilo 161.

Izmena prijave

Bez obzira na pravilo 137. stavove 2. do 4. prijava može da se izmeni jedanput, u roku od mesec dana od saopštenja kojim se podnosilac prijave obaveštava o tome. Izmenjena prijava služi kao osnov za dopunski rešerš koji treba da se izvrši na osnovu člana 153. stav 7.

Pravilo 162.

Zahtevi za koje se plaćaju takse

(1) Ako se prijava, na kojoj treba da se zasniva postupak priznanja evropskog patenta, sastoje od više od deset zahteva, taksa za zahteve mora da se plati za jedanaesti i svaki naredni zahtev u roku koji predviđa pravilo 159. stav 1.

(2) Ako se takse za zahteve ne plate blagovremeno, one se još uvek mogu platiti u roku od mesec dana posle saopštenja o nepoštovanju roka. Ako se u ovom roku podnesu izmenjeni zahtevi, takse za zahteve koje dospevaju biće sračunate na osnovu takvih izmenjenih zahteva.

(3) Sve takse za zahteve plaćene u roku iz stava 1. a koje prevazilaze one koje dospevaju na osnovu stava 2. druga rečenica, biće refundirane.

(4) U slučajevima kada taksa za zahteve nije plaćena blagovremeno, smatra se da je taj zahtev napušten.

Pravilo 163.

Ispitivanje izvesnih formalnih zahteva od strane Evropskog zavoda za patente

(1) Kada još uvek nije naveden pronalazač na osnovu pravila 19. stav 1. u roku u smislu pravila 159. stav 1. Evropski zavod za patente poziva podnosioca prijave da navede pronalazača u roku od dva meseca.

(2) Kada se zahteva pravo prvenstva iz ranije prijave a još uvek nisu podneti broj prethodne prijave i njen primerak kako je predviđeno pravilom 52. stav 1. i pravilom 53. u roku predviđenom u pravilu 159. stav 1. Evropski zavod za patente poziva podnosioca prijave da dostavi taj broj ili primerak u roku od dva meseca. Pravilo 53. stavovi 2. i 3. se primenjuju.

(3) Kada, po isteku roka iz pravila 159. stav 1. popis sekvenci koji je u skladu sa standardom koji predviđaju Administrativne instrukcije iz Ugovora o saradnji u oblasti patenata nije dostupan Evropskom zavodu za patente, podnosilac prijave se poziva da dostavi popis sekvenci u skladu sa pravilima koje je odredio predsednik Evropskog zavoda za patente u roku od dva meseca. Pravilo 30. stavovi 2. i 3. se primenjuju mutatis mutandis.

(4) Kada, po isteku roka iz pravila 159. stav 1. nedostaju adresa, nacionalnost ili država u kojoj se nalazi boravište ili poslovno sedište za bilo kog podnosioca prijave, Evropski zavod za patente poziva podnosioca prijave da dostavi ove podatke u roku od dva meseca.

(5) Kada, po isteku roka iz pravila 159. stav 1. zahtevi iz člana 133. stav 2. nisu zadovoljeni, Evropski zavod za patente poziva podnosioca prijave da imenuje profesionalnog zastupnika u roku od dva meseca.

(6) Ako nedostaci primećeni na osnovu stavova 1, 4. ili 5. nisu ispravljeni blagovremeno, evropska prijava patenta se odbija. Ako nedostatak primećen u smislu stava 2. nije ispravljen blagovremeno, prijava gubi pravo prvenstva.

Pravilo 164.

Razmatranje jedinstva od strane Evropskog zavoda za patente

(1) Kada Evropski zavod za patente smatra da dokumenta iz prijave koja služe kao osnov za dopunski rešerš ne ispunjavaju zahteve o jedinstvu pronalaska, izveštaj o dopunskom rešeršu biće sačinjen za one delove prijave koji se odnose na pronalazak ili grupu pronalazaka u smislu člana 82. koji su prvi navedeni u patentnim zahtevima.

(2) Kada odsek za ispitivanje ustanovi da dokumenta iz prijave na kojima treba da je zasnovan postupak priznanja evropskog patenta ne ispunjavaju zahteve jedinstva pronalaska ili se zaštita traži za pronalazak koji nije obuhvaćen međunarodnim rešeršnim izveštajem, ili, zavisno od slučaja, dopunskim rešeršnim izveštajem, onda on poziva podnosioca prijave da ograniči prijavu na onaj pronalazak koji je obuhvaćen međunarodnim rešeršnim izveštajem ili dopunskim rešeršnim izveštajem.

Pravilo 165.

Euro-PCT prijava kao konfliktna prijava na osnovu člana 54, stav 3

Euro-PCT prijava se smatra sadržanom u stanju tehnike na osnovu člana 54. stav 3. ako je, pored uslova navedenih u članu 153. stavovi 3. ili 4. plaćena taksa za podnošenje na osnovu pravila 159. stav 1 (c).

PROTOKOL
KOJIM SE TUMAČI ČLAN 69. KONVENCIJE OD 5. OKTOBRA 1973.

Član 1

Opšti principi

Član 69. ne treba tumačiti u tom smislu da je obim zaštite, koji je pružen evropskim patentom, usko određen doslovnim značenjem teksta patentnih zahteva, a da opis i nacrti služe samo da se otklone nejasnoće u patentnim zahtevima. Takođe, njega ne treba tumačiti tako da patentni zahtevi služe samo kao smernica, a da zaštita obuhvata i ono što je u opisu i na nacrtima, po mišljenju prosečnog stručnjaka iz odgovarajuće oblasti, nosilac patenta hteo da zaštiti. Nasuprot tome član 69. treba tumačiti na način koji je između tih krajnosti, tako da se istovremeno obezbedi pravična zaštita nosiocu patenta, razuman stepen sigurnosti trećim licima.

Član 2

Ekvivalenti

U svrhe određivanja obima zaštite koju pruža evropski patent, treba voditi računa o svakom elementu koji je ekvivalentan elementima navedenim u zahtevima.

PROTOKOL
O CENTRALIZACIJI EVROPSKOG PATENTNOG SISTEMA I NJEGOVOM UVOĐENJU (PROTOKOL O CENTRALIZACIJI) OD 5. OKTOBRA 1973. GODINE

Odeljak I

(1)(a) Prilikom stupanja na snagu Konvencije, države članice, koje su istovremeno članice Međunarodnog instituta za patente, osnovanog Haškim sporazumom od 6. juna 1947. godine, preduzeće potrebne mere kako bi obezbedilo da se sva imovina i novčane obaveze, kao i sav personal Međunarodnog instituta za patente prenesu na Evropski zavod za patente najkasnije u momentu predviđenom u članu 162. stav 1. Konvencije. Ovaj prenos će se izvršiti shodno sporazumu između Međunarodnog instituta za patente i Evropske organizacije za patente. Gore navedene države i ostale države članice Konvencije preduzeće potrebne mere kako bi se obezbedilo da se ovaj sporazum počne primenjivati najkasnije u trenutku predviđenom u članu 162. stav 1. Konvencije. Države članice Međunarodnog instituta za patente, koje su istovremeno države članice Konvencije, obavezuju se, dalje, da će da prestanu sa svojim članstvom u Haškom sporazumu sa momentom primene ugovora.

(b) Države članice Konvencije će preduzeti sve potrebne mere kako bi se obezbedilo da se imovina i novčane obaveze, kao i sav personal Međunarodnog instituta za patente preuzmu od strane u skladu sa sporazumom navedenim u tački (a) Od trenutka primene sporazuma, Evropski zavod za patente preuzima zadatke koje Međunarodni institut za patente vrši na dan otvaranja Konvencije za potpisivanje, a posebno one koje je Institut u tom trenutku obavljao za svoje države članice, pri čemu je nebitno da li će te države postati države članice Konvencije ili neće, kao i zadatke na čije se izvršenje prilikom stupanja na snagu ove Konvencije obavezao prema državama koje su u tom trenutku kako države članice Međunarodnog instituta za patente, tako i države članice Konvencije. Upravni savet Evropske patentne organizacije može, osim toga, na Evropski zavod za patente preneti druge zadatke u oblasti rešerša.

(c) Gore navedene obaveze primenjuju se mutatis mutandis i na agencije osnovane prema Haškom sporazumu pod uslovima predviđenim u sporazumu između Međunarodnog instituta za patente i vlade odnosne države članice. Ta vlada se obavezuje da sa Evropskom organizacijom za patente zaključi novi sporazum koji će zameniti postojeći sporazum sa Međunarodnim institutom za patente, kako bi se odredbe o organizaciji, delatnosti i finansiranju agencije uskladile sa ovim Protokolom.

(2) Uz rezervu odredbi iz odeljka III, države članice Konvencije odustaju, u trenutku navedenom u članu 162. stav 1. Konvencije, od aktivnosti svojih centralnih službi za industrijsku svojinu kao organa za međunarodni rešerš prema Sporazumu o saradnji u oblasti patenata, u korist Evropskog zavoda za patente.

(3) (a) U trenutku navedenom u članu 162. stav 1. Konvencije osnovaće se u Berlinu agencija Evropskog zavoda za patente. Ova agencija posluje pod direkcijom ogranka u Hagu.

(b) Upravni savet utvrđuje ovlašćenja agencije u Berlinu, uzimajući u obzir opšte razloge i potrebe Evropskog zavoda za patente u oblasti rešerša.

(c) Bar na početku perioda postepenog širenja oblasti delovanja Evropskog zavoda za patente, obim poslova prenesenih na tu agenciju mora omogućavati punu zaposlenost ispitivačkog personala, zaposlenog kod Berlinskog odeljenja Nemačkog zavoda za patente u trenutku otvaranja Konvencije za potpisivanje.

(d) Savezna Republika Nemačka preuzima dopunske troškove koje Evropska organizacija za patente bude imala zbog osnivanja i rada agencije u Berlinu.

Odeljak II

Uz rezervu odredbi iz odeljaka III i IV, države članice Konvencije odustaju od delatnosti svojih centralnih službi za zaštitu industrijske svojine kao organa za međunarodno preliminarno ispitivanje prema Sporazumu o saradnji u oblasti patenata, u korist Evropskog zavoda za patente. Ova obaveza će delovati samo u onom obimu u kojem Evropski zavod za patente, prema članu 162. stav 2. Konvencije, može da sprovodi ispitivanje evropskih prijava patenata; ovo dejstvo stupa na snagu dve godine nakon trenutka u kojem Evropski zavod za patente, na osnovu svog petogodišnjeg plana kojim se postepeno proširuje nadležnost zavoda na sve oblasti tehnike, i koji može biti izmenjen samo rešenjem Upravnog saveta, proširi svoju delatnost ispitivanja na odnosna područja tehnike. Pojedinosti izvršenja navedene obaveze utvrdiće se rešenjem Upravnog saveta.

Odeljak III

(1) Centralna služba za zaštitu industrijske svojine svake države članice Konvencije, čiji službeni jezik nije jedan od službenih jezika Evropskog zavoda za patente, ima pravo da deluje kao organ za međunarodni rešerš i kao organ za međunarodno preliminarno ispitivanje prema Ugovoru o saradnji u oblasti patenata. Korišćenje ovog prava pretpostavlja obavezu odnosne države da ograniči ovu delatnost na međunarodne prijave koje podnose državljani te države, lica sa mestom boravka ili sedištem na teritoriji te države, državljana jedne susedne zemlje koja je članica Konvencije ili lica koja u jednoj takvoj susednoj državi imaju mesto boravka ili sedište. Upravni savet može rešenjem dopustiti centralnoj službi za zaštitu industrijske svojine jedne države članice da navedenu delatnost proširi na međunarodne prijave koje podnose državljani ili lica sa mestom boravka ili sedištem na teritoriji neke države nečlanice, koja ima isti službeni jezik kao i odnosna država članica, i na prijave koje su sačinjene na tom jeziku.

(2) U cilju usklađivanja delatnosti rešerširanja u okviru sistema predviđenog Ugovorom o saradnji u oblasti patenata sa sistemom priznanja evropskih patenata, uspostaviće se saradnja između Evropskog zavoda za patente i centralnih službi za zaštitu industrijske svojine, koje su ovlašćene prema odredbama ovog odeljka. Ova saradnja će se bazirati na posebnom sporazumu koji se, na primer, može proširiti na postupak i metode rešerša, uslove za postavljanje i obučavanje ispitivača, smernice za razmenu usluga u oblasti rešerša i drugih delatnosti između organa, kao i na druge mere potrebne za obezbeđenje neophodne kontrole i nadzora.

Odeljak IV

(1) (a) Da bi se nacionalnim zavodima za patente država članica Konvencije olakšalo prilagođavanje evropskom patentnom sistemu, Upravni savet može, ako to smatra poželjnim, pod niže navedenim uslovima da prenese na centralne službe za zaštitu industrijske svojine onih država u kojima se može voditi postupak na jednom od službenih jezika Evropskog zavoda za patente, da ispituju evropske prijave patenata koje su sačinjene na tom jeziku, što se, shodno članu 18, stav 2. Konvencije, u pravilu poverava jednom ispitivaču u odseku za ispitivanje. Ovi zadaci obavljaju se u okviru postupka za priznanje patenata, predviđenog u Konvenciji; odluku o tim prijavama donosi odsek za ispitivanje u sastavu koji je predviđen u članu 18. stav 2.

(b) Poslovi preneti shodno tački (a) ne smeju se odnositi na više od 40% ukupnog broja podnetih evropskih prijava patenata; poslovi preneti na svaku pojedinu državu ne smeju se odnositi na više od jedne trećine svih podnetih evropskih prijava patenata. Ovi poslovi se prenose za period koji iznosi 15 godina od početka rada Evropskog zavoda za patente, a tokom 5 poslednjih godina se postepeno (u načelu za 20% godišnje) smanjuju na nulu.

(c) Imajući u vidu odredbe tačke (b), Upravni savet odlučuje o vrsti, poreklu i broju evropskih prijava patenata, koje može da obrađuje centralna služba za zaštitu industrijske svojine jedne od navedenih država članica.

(d) Napred navedene odredbe o sprovođenju biće unete u poseban sporazum koji će se zaključiti između centralne službe za zaštitu industrijske svojine dotične države članice i Evropske organizacije za patente.

(e) Nacionalni zavod, sa kojim je zaključen takav poseban sporazum, može do isteka perioda od 15 godina da obavlja poslove kao organ za međunarodno preliminarno ispitivanje, u skladu sa Ugovorom o saradnji u oblasti patenata.

(2) (a) Ako Upravni savet smatra da je to spojivo sa dobrim funkcionisanjem Evropskog zavoda za patente, onda on može, u cilju prevladavanja teškoća koje neke države članice mogu imati primenjujući odeljak 1. stav 2. da na centralne službe za zaštitu industrijske svojine tih država prenese zadatak sprovođenja rešerša za evropske prijave patenata ukoliko je njihov službeni jezik jedan od službenih jezika Evropskog zavoda za patente i ukoliko te službe ispunjavaju uslove da budu određene kao organ za međunarodni rešerš, u skladu sa Ugovorom o saradnji u oblasti patenata.

(b) U tim poslovima, koji se obavljaju pod odgovornošću Evropskog zavoda za patente, dotična centralna služba se mora pridržavati smernica koje važe za izradu evropskog rešeršnog izveštaja.

(c) Odredba stava 1. tačka (b), druga rečenica, i tačka (d) ovog odeljka, primenjuju se na ovaj stav.

Odeljak V

(1) Agencija navedena u odeljku 1. stav 1. tačka (c), ima pravo da za evropske prijave patenata koje podnose lica koja imaju boravište ili sedište u državi u kojoj agencija ima svoje sedište, i koje su podnete na službenom jeziku te države, sprovodi rešerš na osnovu dokumentacije koja joj stoji na raspolaganju. Ovim se ne sme usporiti postupak priznanja evropskog patenta, niti smeju biti prouzrokovani dodatni troškovi za Evropsku organizaciju za patente.

(2) Agencija navedena u stavu 1. ima pravo da, po izboru i na trošak podnosioca evropske prijave patenta, izradi rešerš za njegovu prijavu na osnovu dokumentacije predviđene u stavu 1. Ovo ovlašćenje važi sve dok se rešerš predviđen u članu 92. Konvencije ne proširi, shodno odeljku VI, na tu dokumentaciju, pri čemu se ne sme usporiti postupak priznanja evropskog patenta.

(3) Upravni savet može proširiti ovlašćenja predviđena u stavovima 1. i 2. pod uslovima predviđenim u navedenim stavovima i na centralne službe za zaštitu industrijske svojine država članica, čiji službeni jezik nije jedan od službenih jezika Evropskog zavoda za patente.

Odeljak VI

Rešerš predviđen članom 92. Konvencije proširiće se, u načelu, za sve evropske prijave patenta, na objavljene patente, objavljene prijave patenta, kao i na ostale odgovarajuće spise država članica, koji, u trenutku navedenom u članu 162. stav 1. Konvencije, nisu sadržani u rešeršnoj dokumentaciji Evropskog zavoda za patente. Upravni savet utvrđuje obim, bliže uslove i dinamiku pomenutog proširivanja, na osnovu rezultata studije koja mora obraditi posebno tehničke i finansijske aspekte.

Odeljak VII

U slučaju sukoba između odredbi Konvencije i ovog Protokola, Protokol ima prvenstvo.

Odeljak VIII

Odluke predviđene u ovom Protokolu donose se tročetvrtinskom većinom (član 35. stav 2. Konvencije). U vezi s tim, primenjuju se odredbe o brojanju glasova (član 36. Konvencije).

PROTOKOL
O SUDSKOJ NADLEŽNOSTI I PRIZNAVANJU ODLUKA O PRAVU NA EVROPSKI PATENT (PROTOKOL O PRIZNAVANJU OD 5. OKTOBRA 1973. GODINE)

Odeljak I

NADLEŽNOST

Član 1

(1) Za tužbe protiv podnosioca prijave, kojima se traži utvrđenje prava na evropski patent za jednu ili više država naznačenih u evropskoj prijavi patenta, određuje se nadležnost sudova država članica prema članovima 2. do 6.

(2) Sa sudovima, u smislu ovog Protokola, izjednačeni su organi koji su prema nacionalnom pravu države članice nadležni za odluke o tužbama navedenim u stavu 1. Države članice saopštavaju Evropskom zavodu za patente nazive organa koji imaju takvu nadležnost; Evropski zavod za patente obaveštava ostale države članice o tome.

(3) Kao države članice u smislu ovog Protokola podrazumevaju se samo one države članice koje nisu isključile primenu ovog Protokola u skladu sa odredbom člana 167. Konvencije.

Član 2

Uz rezervu odredbi iz članova 4. i 5. protiv podnosioca prijave koji ima mesto boravka ili svoje sedište u jednoj od država članica, podnosi se tužba sudovima te države članice.

Član 3

Uz rezervu odredbi iz članova 4. i 5. ako podnosilac prijave ima svoje mesto boravka ili sedište izvan države članice, a lice koje traži da se utvrdi njegovo pravo na evropski patent ima mesto boravka ili svoje sedište u jednoj državi članici, onda su nadležni sudovi te države članice.

Član 4

Ako je predmet evropske prijave patenta pronalazak radnika, onda su, uz rezervu odredbi iz člana 5. za sudski spor između radnika i poslodavca nadležni isključivo sudovi države članice, po čijem se pravu određuje pravo na evropski patent, shodno članu 60. stav 1. druga rečenica Konvencije.

Član 5

(1) Ako su stranke koje učestvuju u sporu o pravu na evropski patent, pismenim dogovorom, ili usmenim dogovorom koji je pismeno potvrđen, odredile da jedan sud ili sudovi jedne određene države članice treba da odluče u tom sporu, onda su nadležni isključivo taj sud ili sudovi te države.

(2) Ako su stranke u sporu radnik i njegov poslodavac, onda se stav 1. primenjuje samo ukoliko nacionalno pravo koje je merodavno za ugovor o radu dopušta takav dogovor.

Član 6

U slučajevima koji nisu regulisani članovima 2. do 4. i članom 5. stav 1. nadležni su isključivo sudovi Savezne Republike Nemačke.

Član 7

Sudovi država članica, kojima se podnose tužbe shodno članu 1. ispituju po službenoj dužnosti svoju nadležnost prema članovima 2. do 6.

Član 8

(1) Ako se sudovima raznih država članica podnese tužba za utvrđenje istog prava između istih stranaka, onda se sud kojem je tužba kasnije podneta službenim putem mora oglasiti nenadležnim, u korist suda kojem je tužba ranije podneta.

(2) Sud koji se, shodno stavu 1. mora oglasiti nenadležnim, mora prekinuti postupak do konačne odluke suda kome je tužba ranije podneta, ukoliko postoje prigovori na nadležnost tog drugog suda.

Odeljak II

PRIZNAVANJE

Član 9

(1) Uz rezervu odredbe iz člana 11. stav 2. konačne odluke o pravu na evropski patent za pojedine ili sve u evropskoj prijavi patenta naznačene države članice, koje su donete u jednoj državi članici priznaju se u drugim državama članicama bez ikakvog posebnog postupka.

(2) Nadležnost suda čija odluka treba da bude priznata i zakonitost te odluke ne smeju biti naknadno ispitivani.

Član 10

Član 9. stav 1. se ne primenjuje ako:

(a) podnosilac prijave koji se nije upustio u spor, dokaže da mu dokument kojim je započet taj spor nije uredno ili nije blagovremeno bio uručen, kako bi se on mogao braniti;

(b) podnosilac prijave dokaže da je doneta odluka nespojiva sa jednom drugom odlukom koja je doneta po tužbi između istih stranaka u jednoj državi članici, s tim da je ta tužba podneta pre nego tužba koja je dovela do odluke koja se treba priznavati.

Član 11

(1) U međusobnom odnosu država članica odredbe ovog Protokola imaju prvenstvo u odnosu na odredbe drugih sporazuma koji regulišu sudsku nadležnost ili priznavanje odluka, a koji su u suprotnosti sa odredbama ovog Protokola.

(2) Ovaj Protokol ne utiče na primenu sporazuma između država članica i države koju Protokol ne obavezuje.

PROTOKOL
O POVLASTICAMA I IMUNITETIMA EVROPSKE ORGANIZACIJE ZA PATENTE (PROTOKOL O POVLASTICAMA I IMUNITETIMA)

Član 1

(1) Prostorije Organizacije su nepovredive.

(2) Organi vlasti država u kojima Organizacija ima svoje prostorije neće ulaziti u njih ako nemaju saglasnost predsednika Evropske organizacije za patente. Takva saglasnost se pretpostavlja u slučaju požara ili druge nesreće koja zahteva brzu zaštitnu akciju.

(3) Uručenje tužbe ili drugog akta koji se odnosi na neki postupak koji je pokrenut protiv Organizacije, u prostorijama Organizacije, ne predstavlja radnju uperenu protiv nepovredivosti prostorija.

Član 2

Arhiva Organizacije i svi dokumenti koji pripadaju Organizaciji ili koje Organizacija drži, nepovredivi su.

Član 3

(1) U okviru svojih zvaničnih delatnosti, Organizacija ima sudski i izvršni imunitet, osim:

(a) ukoliko se Organizacija izričito odrekne takvog imuniteta u pojedinačnom slučaju;

(b) u slučaju da treće lice tuži Organizaciju za naknadu štete prouzrokovane udesom koji je izazvan motornim vozilom koje pripada Organizaciji ili koje je korišćeno za potrebe Organizacije, ili u slučaju saobraćajnog prekršaja u kojem je učestvovalo takvo vozilo;

(c) u slučaju izvršenja arbitražne odluke, u skladu sa članom 23.

(2) Svojina i druge materijalne vrednosti Organizacije, bez obzira gde se nalaze, uživaju imunitet od svake vrste rekvizicije, konfiskacije, eksproprijacije i prinudne uprave.

(3) Svojina i druge materijalne vrednosti Organizacije uživaju, takođe, imunitet od svake vrste administrativnog ili sudskog privremenog ograničenja, osim u slučaju da je to neophodno radi sprečavanja ili istrage udesa u kojem je učestvovalo vozilo koje pripada Organizaciji ili je korišćeno za potrebe Organizacije.

(4) Pod zvaničnom delatnošću Organizacije podrazumevaju se, za potrebe ovog Protokola, one delatnosti koje su neophodne za izvođenje njenih administrativnih i tehničkih zadataka, koji su predviđeni Konvencijom.

Član 4

(1) U okviru njene zvanične delatnosti, Organizacija, njena imovina i njeni prihodi izuzeti su od svake vrste direktnog oporezivanja.

(2) Ukoliko su, prilikom većih kupovina za potrebe zvanične delatnosti Organizacije, u cenu uračunati porezi ili druga davanja, država članica će, u svakom slučaju u kojem je to moguće, preduzeti odgovarajuće mere da se Organizaciji obezbedi popust ili povraćaj sredstava u visini poreza ili drugog davanja.

(3) Ne postoji izuzeće od poreza ili drugih davanja koji predstavljaju naknadu za javne usluge.

Član 5

Roba koja se uvozi ili izvozi za potrebe Organizacije radi vršenja njenih zvaničnih delatnosti izuzeta je od carina ili drugih davanja prilikom uvoza ili izvoza, sa izuzetkom onih davanja koja predstavljaju naknadu za pružene usluge, kao i od svih drugih uvoznih ili izvoznih zabrana ili ograničenja.

Član 6

Ne postoji izuzeće u smislu članova 4. i 5. u pogledu robe koja se kupuje ili uvozi radi ličnih potreba zaposlenih u Organizaciji.

Član 7

(1) Roba koja pripada Organizaciji, i koja je kupljena ili uvezena prema članovima 4. i 5. sme se prodavati ili otuđivati samo u saglasnosti sa uslovima koje propisuje država članica, koja je odobrila izuzeće.

(2) Kretanje robe i usluga između raznih službenih zgrada Organizacije izuzeto je od svake vrste naplata ili ograničenja; ukoliko je to svrsishodno, države članice preduzimaju podesne mere da obezbede popust prilikom plaćanja ili povraćaj plaćenih iznosa, ili da potpuno ukinu takva ograničenja.

Član 8

Pošiljke publikacija ili drugog informacionog materijala od strane Organizacije, ili upućene Organizaciji ne podležu bilo kakvim ograničenjima.

Član 9

Države članice odobravaju Organizaciji devizne povlastice koje su neophodne za vršenje njene zvanične delatnosti.

Član 10

(1) U pogledu zvanične komunikacije Organizacije, i kretanja svih njenih dokumenata u državi članici, Organizacija uživa najveće povlastice koja država članica pruža drugim međunarodnim organizacijama.

(2) Zvanična komunikacija Organizacije, bez obzira na sredstvo komunikacije, ne podleže cenzuri.

Član 11

Države članice preduzimaju odgovarajuće mere da olakšaju službenicima Evropskog zavoda za patente ulazak, boravak i napuštanje zemlje.

Član 12

(1) Predstavnici država članica, njihovi zamenici i njihovi savetnici ili stručnjaci uživaju, tokom sednica Upravnog saveta ili sednica drugih organa koji su osnovani od strane Upravnog saveta, kao i za vreme putovanja na mesto i od mesta sednice, sledeće povlastice i imunitete:

(a) imunitet od hapšenja ili pritvora i od zaplene ličnog prtljaga, osim u slučaju da su uhvaćeni u vršenju prestupa;

(b) sudski imunitet, čak i posle završetka njihove misije, u pogledu radnji koje su delom ili pisanom ili izgovorenom reči počinili u vršenju svoje funkcije; ovaj imunitet, međutim, ne važi u slučaju da pomenuto lice počini saobraćajni prekršaj, kao ni u slučaju da vozilo koje mu pripada ili kojim ono upravlja izazove štetu;

(c) nepovredivost svih njihovih službenih papira i dokumenata;

(d) pravo da se koriste šiframa i da primaju dokumenta ili poštu posredstvom specijalnog kurira ili u zapečaćenoj torbi;

(e) izuzeće njih samih, kao i njihovih bračnih partnera od svih ograničenja i obaveza vezanih za ulazak stranaca u zemlju i njihovo prijavljivanje;

(f) iste olakšice u pogledu novčanih i deviznih propisa, koje uživaju predstavnici stranih vlada prilikom njihovih vremenski ograničenih misija.

(2) Povlastice i imuniteti se licima pomenutim u stavu 1. ne daju radi njihove lične prednosti, već da bi im se obezbedila potpuna nezavisnost u vršenju njihovih dužnosti u vezi sa Organizacijom. Stoga, država članica ima dužnost da uskrati imunitet u svim slučajevima kada, po mišljenju te države, takav imunitet ometa delovanje pravosudnog sistema, ili kada se on može uskratiti bez štete za svrhu zbog koje je priznat.

Član 13

(1) Uz rezervu odredbe iz člana 6. predsednik Evropskog zavoda za patente uživa povlastice i imunitete koji se priznaju diplomatama na osnovu Bečke konvencije o diplomatskim odnosima, zaključene 18. aprila 1961.

(2) Međutim, sudski imunitet ne deluje u slučaju kada predsednik Evropskog zavoda za patente počini saobraćajni prekršaj, ili kad vozilo koje pripada predsedniku ili kojim predsednik upravlja izazove štetu.

Član 14

Lica koja su zaposlena u Evropskom zavodu za patente:

(a) imaju, čak i po prestanku njihove službe, sudski imunitet u pogledu radnji koje su delom ili pisanom ili izgovorenom reči počinili u vršenju svoje službe; ovaj imunitet, međutim, ne važi u slučaju da pomenuta lica počine saobraćajni prekršaj, kao ni u slučaju da vozilo koje im pripada ili kojim ona upravljaju izazove štetu;

(b) izuzeta su od svake obaveze u pogledu vojne vežbe;

(c) uživaju nepovredivost za sve svoje službene papire i dokumenta;

(d) uživaju, zajedno sa članovima svoje porodice koja čini domaćinstvo, iste one olakšice u pogledu ograničenja i obaveza vezanih za ulazak stranaca u zemlju i njihovo prijavljivanje, koje se obično priznaju zaposlenima u međunarodnim organizacijama;

(e) uživaju iste one povlastice u pogledu deviznih propisa, koje se obično priznaju zaposlenima u međunarodnim organizacijama;

(f) uživaju, zajedno sa članovima svoje porodice koja čini domaćinstvo, u slučaju međunarodne krize, iste povlastice u pogledu repatrijacije, kao i diplomatsko osoblje;

(g) imaju pravo da, prilikom započinjanja njihove službe u određenoj državi članici, bez plaćanja carine uvezu predmete za domaćinstvo i svoje lične stvari, i da, prilikom napuštanja svoje službe u toj državi, bez plaćanja carine izvezu te predmete i stvari; vlada pomenute države, u tom pogledu, može propisati uslove koje smatra potrebnim, kao i izuzetke u pogledu robe koja je nabavljena u toj državi, a koja podleže izvoznim ograničenjima.

Član 15

Stručnjaci koji izvršavaju poslove u ime Organizacije ili za Organizaciju, uživaju sledeće povlastice i imunitete, u meri u kojoj su oni neophodni za izvršavanje njihovih poslova, uključujući i putovanja prilikom izvršavanja njihovih poslova:

(a) sudski imunitet u pogledu radnji koje su delom ili pisanom ili izgovorenom reči počinili u vršenju svoje službe; ovaj imunitet, međutim, ne važi u slučaju da ekspert počini saobraćajni prekršaj, kao ni u slučaju da vozilo koje mu pripada ili kojim on upravlja izazove štetu; eksperti nastavljaju da uživaju ovaj imunitet i posle prestanka njihove delatnosti u Organizaciji;

(b) nepovredivost za sve svoje službene papire i dokumenta;

(c) olakšice u pogledu deviznih propisa, koje su neophodne za transfer njihove naknade.

Član 16

(1) Lica navedena u članovima 13. i 14. podležu obavezi plaćanja poreza u korist Organizacije, na platu i prihode isplaćene od strane Organizacije, a pod uslovima koje propisuje Upravni savet u roku od jedne godine od stupanja na snagu Konvencije. Od dana kad se počne primenjivati taj porez, pomenute plate i prihodi se izuzimaju od plaćanja nacionalnog poreza na prihod. Međutim, države članice mogu uzeti u obzir te plate i prihode prilikom određivanja iznosa poreza koji se mora platiti na prihode iz drugih izvora.

(2) Stav 2. se ne primenjuje na penzije koje plaća Organizacija bivšim zaposlenima u Evropskom zavodu za patente.

Član 17

Upravni savet odlučuje o kategorijama zaposlenih na koje se primenjuje član 14. u celini ili delimično, i član 16. kao i o kategorijama eksperata na koje se primenjuje član 15. Imena, titule i adrese zaposlenih i stručnjaka koji su obuhvaćeni tim kategorijama saopštavaju se, s vremena na vreme, državama članicama.

Član 18

Uz rezervu sporazuma sa državama članicama, sačinjenih na osnovu člana 25. u slučaju da Organizacija ustanovi sopstveni sistem socijalnog osiguranja, zaposleni u Evropskom zavodu za patente biće oslobođeni od obaveze plaćanja doprinosa za nacionalni sistem socijalnog osiguranja.

Član 19

(1) Povlastice i imuniteti, koji su predviđeni ovim Protokolom, ne postoje zato da zaposlenima u Evropskom zavodu za patente i stručnjacima koji rade u ime Organizacije ili za Organizaciju, pruže ličnu prednost. Oni su predviđeni isključivo da bi obezbedili, u svim okolnostima, nesmetano funkcionisanje Organizacije i potpunu nezavisnost lica kojima su priznati.

(2) Predsednik Evropskog zavoda za patente ima dužnost da uskrati imunitet kad oceni da on ometa normalno funkcionisanje pravosudnog sistema i kad njegovo uskraćivanje ne ugrožava interese Organizacije. Upravni savet može uskratiti imunitet predsedniku iz istih razloga.

Član 20

(1) Organizacija sarađuje u svako doba sa nadležnim organima država članica u cilju olakšanja vršenja pravosudne funkcije, poštovanja propisa o javnom redu i sigurnosti, propisa o zdravstvenoj zaštiti, zaštiti na radu i sličnih propisa, kao i sprečavanja zloupotrebe povlastica, imuniteta i olakšica koji su predviđeni ovim Protokolom.

(2) Pojedinosti kooperacije pomenute u stavu 1. mogu se urediti dopunskim sporazumima koji se pominju u članu 25.

Član 21

Svaka država članica zadržava pravo da preduzima sve mere predostrožnosti, koje su potrebne u interesu njene bezbednosti.

Član 22

Nijedna država članica nije obavezna da prizna povlastice i imunitete koji su predviđeni u članovima 12, 13, članu 14. tačke (b), (e) i (g) i članu 15. tačka (c):

(a) sopstvenim državljanima;

(b) licima koja, prilikom započinjanja svoje delatnosti u Organizaciji, imaju prebivalište u toj državi, i koja nisu zaposlena u nekoj drugoj međunarodnoj organizaciji čiji personal je preuzet u Organizaciju.

Član 23

(1) Svaka država članica može da iznese pred međunarodni arbitražni sud svaki spor u vezi sa Organizacijom, ili licem koje je zaposleno u Organizaciji, ili ekspertom koji radi u ime Organizacije ili za Organizaciju, ukoliko su Organizacija ili zaposleno lice ili ekspert imali pravo na povlasticu ili imunitet prema ovom Protokolu, pod uslovom da taj imunitet nije bio povučen.

(2) Ukoliko država članica ima nameru da iznese spor pred arbitražni sud, saopštiće to predsedavajućem Upravnog saveta, koji će odmah zatim obavestiti sve države članice o tom saopštenju.

(3) Postupak koji je predviđen u stavu 1. ovog člana neće se primenjivati na sporove između Organizacije i njenih zaposlenih ili eksperata u pogledu opštih akata o radnom odnosu i uslovima zapošljavanja, ili propisima o penzijskom osiguranju.

(4) Odluka arbitražnog suda je konačna i obavezujuća za stranke, te se protiv nje ne može uložiti pravni lek; u slučaju spora o značenju i obimu odluke, dužnost je arbitražnog suda da, na zahtev jedne od stranaka, pruži tumačenje svoje odluke.

Član 24

(1) Arbitražni sud, pomenut u članu 23. sastoji se od tri člana; jednog arbitra imenuje jedna država - stranka ili više država koje su stranke u sporu, drugog arbitra imenuje Upravni savet, a trećeg arbitra, koji je istovremeno predsedavajući, imenuju prva dva arbitra.

(2) Arbitri se imenuju izborom iz spiska koji sadrži imena najviše šest arbitara određenih od strane svake države članice, i šest arbitara određenih od strane Upravnog saveta. Ovaj spisak će se ustanoviti u najkraćem mogućem roku po stupanju na snagu ovog Protokola, i biće revidiran svaki put kad se to pokaže potrebnim.

(3) Ukoliko, u roku od tri meseca od datuma saopštenja pomenutog u članu 23. stav 2. jedna od stranaka ne imenuje arbitra u skladu sa stavom 1. ovog člana, na zahtev druge stranke će imenovanje sa pomenute liste izvršiti predsednik Međunarodnog suda pravde. Ista odredba će se primeniti na zahtev jedne od stranaka i u slučaju da, u roku od jednog meseca od imenovanja drugog arbitra, prvi i drugi arbitar ne mogu da se slože o imenovanju trećeg. Međutim, ukoliko je, u ova dva slučaja, predsednik Međunarodnog suda pravde sprečen da izvrši imenovanje, ili je državljanin jedne od država stranaka u sporu, potpredsednik Međunarodnog suda pravde će izvršiti pomenuto imenovanje, pod uslovom da on nije državljanin jedne od država strana u sporu; ukoliko je to slučaj, imenovanje će izvršiti član Međunarodnog suda pravde, koji nije državljanin države stranke u sporu, i koji je, za tu svrhu, određen od strane predsednika ili potpredsednika Međunarodnog suda pravde. Državljanin države koja iznosi spor pred arbitražni sud ne može biti arbitar koga imenuje Upravni savet; takođe, lice koje je na predlog Upravnog saveta upisano u spisak, ne može biti imenovano za arbitra od strane države koja iznosi spor pred arbitražni sud, i čiji je to lice državljanin. Lice koje pripada nekoj od ovih kategorija lica ne može biti izabrano za predsedavajućeg arbitražnog suda.

Član 25

Organizacija može, na osnovu odluke Upravnog saveta, da zaključuje sa državama članicama dopunske sporazume u cilju sprovođenja ovog Protokola u tim državama; kao i druge sporazume radi obezbeđenja efikasnog rada Organizacije i čuvanja njenih interesa.

PROTOKOL O DOPUNI ZAPOSLENIH EVROPSKOG ZAVODA ZA PATENTE U HAGU

Evropska organizacija za patente će obezbediti da proporcija radnih mesta u Evropskom zavodu za patente dodeljena filijali u Hagu, kao što je definisano planom o osnivanju 2000. godine i sistematizacijom ostane suštinski nepromenjena. Bilo kakva promena u broju radnih mesta u filijali u Hagu koja ima za rezultat odstupanja više od 10% u proporciji, koja se ukaže neophodnom za ispravno funkcionisanje Evropskog zavoda za patente, mora se doneti na osnovu odluke Upravnog saveta organizacije na predlog Predsednika Evropskog zavoda za patente posle konsultacija sa vladama Savezne Republike Nemačke i Kraljevine Holandije.

ČL. 3-13*

(Prestali da važe)

ČLAN 14

Danom stupanja na snagu ovog zakona prestaje da važi Zakon o potvrđivanju Konvencije o izdavanju evropskih patenata (Konvencija o evropskom patentu ("Službeni list SRJ - Međunarodni ugovori", br. 3/96).

ČLAN 15

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije - Međunarodni ugovori".