U slučaju kada privredno društvo ima kartone deponovanih potpisa kod banaka na osnovu kojih vrši i elektronsko plaćanje obaveza - da li je potrebno da pre plaćanja ima i ručno potpisane naloge od strane ovlašćenog lica?
Zakon o elektronskom dokumentu, elektronskoj identifikaciji i uslugama od poverenja u elektronskom poslovanju ("Sl. glasnik RS", br. 94/2017 - dalje: Zakon) ima za cilj da se, pored ostalog, omogući i podstakne brže i efikasnije poslovanje, smanjenje troškova poslovanja, kao i obezbedi pouzdano čuvanje elektronskih dokumenata.
To praktično znači da je izvršavanje naloga preko elektronske banke, odnosno platformi kojoj pristupa privredno društvo koje ima otvoren tekući račun kod banke samo model prenosa naloga koji bi mogao biti izvršen i konvencionalnim modelom izvršenja naloga fizičkom predajom odštampanog naloga banci radi izvršenja plaćanja.
Shodno članu 10. stav 1. ovog zakona, elektronski dokument koji je izvorno nastao u elektronskom obliku smatra se originalom.
Pored navedenog, kopija elektronskog dokumenta na papiru izrađuje se overom štampanog primerka spoljne forme elektronskog dokumenta.
Ukoliko se radi o ispravi koja je izvorno nastala u elektronskom obliku, kao i ispravi koja je nastala digitalizacijom (konverzijom dokumenta iz papirnog u elektronski oblik - npr. skeniran nalog) ta isprava ne mora sadržati (elektronski) potpis, već je dovoljno da sadrži identifikacionu oznaku odgovornog lica za izdavanje te isprave.
Pojam "identifikaciona oznaka" predstavlja svaku oznaku koja jednoznačno određuje, odnosno upućuje na odgovorno lice, odnosno lice koje je ovlašćeno za izdavanje računovodstvene isprave.
To može biti ime i prezime, potpis, faksimil, elektronski potpis i sl, kao i kombinacija pomenutih ili drugih oznaka.
Takođe, pravna lica i preduzetnici nemaju obavezu da ispravu koja je izvorno nastala u elektronskom obliku štampaju niti da se na tako odštampan dokument stavlja otisak pečata kako bi se isti smatrao validnim.