Kada pravno lice želi da pretvori ponovo u dinare bitkoine koje je kupilo, kako se to obavlja i koliko brzo može ponovo doći do dinarskih sredstava?
Pravno lice može da raspolaže svojom digitalnom imovinom na koji god način odabere, što znači da može da proda bitkoine u bilo kom trenutku, odnosno da može da ih razmeni za drugu imovinu bez neke posebne procedure.
Izuzetno, ukoliko bi neko pravno lice redovno (npr. svakodnevno) razmenjivalo bitkoine imalo bi smisla razmotriti da li mu za to treba posebna dozvola, u smislu da bi eventualno moglo da se smatra da to pravno lice obavlja delatnost zamene digitalne imovine za novac. Ovo će zavisiti od okolnosti konkretnog slučaja.
U praksi će najčešće biti potrebno između jednog i tri dana, u zavisnosti od metoda prodaje bitkoina, kao i od količine bitkoina koja se prodaje.
Ako se fizičko lice bavi rudarenjem kriptovaluta da li treba da se registruje u APR-u i koja bi to bila šifra delatnosti?
Fizičko lice koje se bavi rudarenjem nije dužno da se registruje, a u tom slučaju će biti dužno da plati porez na kapitalni dobitak u skladu sa članom 74. Zakona o porezu na dohodak građana ("Sl. glasnik RS", br. 24/2001, 80/2002, 80/2002 - dr. zakon, 135/2004, 62/2006, 65/2006 - ispr., 31/2009, 44/2009, 18/2010, 50/2011, 91/2011 - odluka US, 7/2012 - usklađeni din. izn., 93/2012, 114/2012 - odluka US, 8/2013 - usklađeni din. izn., 47/2013, 48/2013 - ispr., 108/2013, 6/2014 - usklađeni din. izn., 57/2014, 68/2014 - dr. zakon, 5/2015 - usklađeni din. izn., 112/2015, 5/2016 - usklađeni din. izn., 7/2017 - usklađeni din. izn., 113/2017, 7/2018 - usklađeni din. izn., 95/2018, 4/2019 - usklađeni din. izn., 86/2019, 5/2020 - usklađeni din. izn., 153/2020, 156/2020 - usklađeni din. izn. i 6/2021 - usklađeni din. izn. - dalje: Zakon).
U predmetnom članu se navodi da će se nabavnom cenom smatrati iznos troškova koje je obveznik imao u vezi sa sticanjem predmetne digitalne imovine i koje može da dokumentuje, te će se onda porez plaćati na razliku između prodajne i (na ovaj način određene) nabavne cene.
Napominjemo da u pogledu dokumentovanja troškova još uvek ne postoji odgovarajuća praksa Poreske uprave, te da se ne može sa sigurnošću reći koje će sve dokumente Poreska uprava prihvatati.
Za rudare naravno postoji opcija da se registruju u APR-u, i čini se da je namera države da podstiče takvu registraciju (npr. članom 79a Zakona o porezu na dohodak građana je predviđena poreska olakšica u tom pogledu).
Kada je u pitanju šifra delatnosti koju treba da koriste rudari, nijedan državni organ još uvek nije izašao sa stavom koja je to šifra. Ipak, imajući u vidu praksu u Evropskoj uniji i nezvanične informacije iz državne uprave, može se sa izvesnom sigurnošću reći da treba koristiti šifru 63.11 - Obrada podataka, hosting i sl.