Dostavljanje finansijskih izveštaja za 2021. godinu vrši se u skladu sa odredbama:
- Zakona o računovodstvu ("Sl. glasnik RS", br. 73/2019 i 44/2021 - dr. zakon - dalje: Zakon),
- Pravilnika o uslovima i načinu javnog objavljivanja finansijskih izveštaja i vođenju registra finansijskih izveštaja ("Sl. glasnik RS", br. 142/2020 - dalje: Pravilnik).
Podsećamo da za razliku od prošle godine, prilikom sastavljanja i dostavljanja redovnih godišnjih finansijskih izveštaja za 2021. godinu, primenjuju se sve odredbe Zakona, koji je stupio na snagu počev od 2020. godine, ali se nije primenjivao u delu odredbi koje su se odnosile na obim i rokove sastavljanja finansijskih izveštaja i registraciju istih zaključno sa 30. decembrom 2021. godine.
Pravilnikom su uređeni bliži uslovi i način prijema i obrade podataka za statističke i druge potrebe, prijema i provere ispunjenosti uslova za javno objavljivanje finansijskih izveštaja i dokumenata iz čl. 44. i 45. Zakona, vođenja Registra finansijskih izveštaja i pribavljanja podataka koje Agenciji za privredne registre (dalje: Agencija) dostavljaju drugi nadležni organi i pravna lica i preduzetnici, kao i pružanja usluga iz Registra finansijskih izveštaja.
Finansijsko izveštavanje u 2021. godini u skladu sa Zakonom obuhvata:
-
Finansijske izveštaje za statističke potrebe i za javno objavljivanje:
- Redovni godišnji finansijski izveštaji
- Konsolidovani godišnji finansijski izveštaji
- Vanredni finansijski izveštaji
-
Dokumentaciju uz finansijske izveštaje - pravna lica i preduzetnici, koji imaju obavezu revizije finansijskih izveštaja, dužni su da, uz redovne i konsolidovane godišnje finansijske izveštaje, dostave Agenciji:
- odluku o usvajanju redovnog, odnosno konsolidovanog godišnjeg finansijskog izveštaja;
- godišnji izveštaj o poslovanju, odnosno konsolidovani godišnji izveštaj o poslovanju, u skladu sa ovim zakonom;
- revizorski izveštaj, koji je sastavljen u skladu sa zakonom kojim se uređuje revizija, uz koji prilažu finansijske izveštaje koji su bili predmet revizije;
- korigovane redovne godišnje finansijske izveštaje, odnosno korigovane konsolidovane finansijske izveštaje, usvojene od strane nadležnog organa, ako sadrže korekcije u odnosu na dostavljene finansijske izveštaje iz člana 44. ovog zakona (dostavljene do kraja marta).
Za razliku od prošle godine, obavezu dostavljanja dokumentacije uz finansijske izveštaje imaju isključivo pravna lica i preduzetnici, koji imaju obavezu revizije kako redovnih godišnjih tako i konsolidovanih finansijskih izveštaja (velika, srednja pravna lica, pravna lica koja imaju obavezu sastavljanja konsolidovanih godišnjih finansijskih izveštaja (matična pravna lica), javna društva, odnosno društva koja se pripremaju da postanu javna, nezavisno od veličine, kao i sva pravna lica, odnosno preduzetnici čiji ukupan prihod ostvaren u prethodnoj poslovnoj godini prelazi 4.400.000 evra u dinarskoj protivvrednosti).
Takođe, u skladu sa članom 26. stav 4. Zakona o reviziji ("Sl. glasnik RS", br. 73/2019), pravno lice odnosno preduzetnik, može odlučiti da radi dobrovoljnu reviziju finansijskih izveštaja, te se u skladu sa Zakonom, ponaša isto kao i obveznik zakonske revizije finansijskih izveštaja, osim što nema pravo da dostavi korigovan redovni godišnji finansijskih izveštaj sa dokumentacijom iz člana 45. Zakona, već može samo da izvrši zamenu redovnog godišnjeg finansijskog izveštaja uključujući i dokumentaciju iz člana 45. Zakona.
Shodno navedenom, a počev od finansijskih izveštaja sa stanjem na dan 31. decembar 2021. godine, ukinuta je obaveza dostavljanja odluke o raspodeli dobiti odnosno pokriću gubitka.
Skrećemo pažnju, ukoliko nakon obaveštenja Agencije da pravno lice odnosno preduzetnik koji se odlučio za dobrovoljnu reviziju redovnog godišnjeg finansijskog izveštaja, treba da ispravi podatke u istim, to ne učini, bez obzira što nije izvršio ispravku podataka, finansijski izveštaj je računski i logički tačan, isti će se smatrati ispravnim i kao takav biće javno objavljen, bez dokumentacije, o čemu će pravno lice odnosno preduzetnik biti obavešten od strane Agencije.
Obveznici dostavljanja finansijskih izveštaja
Obveznici dostavljanja redovnih godišnjih finansijskih izveštaja za 2021. godinu su:
- privredna društva i zadruge,
- druga pravna lica (političke organizacije, sindikalne organizacije sa svojstvom pravnog lica, fondacije i zadužbine, udruženja, komore, crkve i verske zajednice, u delu obavljanja privredne ili druge delatnosti u skladu sa propisima kojima je uređeno obavljanje tih delatnosti, i dr.),
- banke i druge finansijske institucije nad kojima nadzor vrši Narodna banka Srbije,
- društva za osiguranje,
- davaoci finansijskog lizinga,
- dobrovoljni penzijski fondovi, društva za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondovima,
- investicioni fondovi i društva za upravljanje investicionim fondovima,
- berze i brokersko-dilerska društva,
- faktoring društva,
- ustanove koje obavljaju delatnost radi sticanja dobiti,
- pravna lica i drugi oblici organizovanja koje je pravno lice osnovalo u inostranstvu, ako za njih propisima tih država nije utvrđena obaveza vođenja poslovnih knjiga i sastavljanja finansijskih izveštaja,
- ogranci i drugi organizacioni delovi stranih pravnih lica sa sedištem u inostranstvu, koji obavljaju privrednu delatnost u Republici Srbiji,
- preduzetnici koji vode dvojno knjigovodstvo,
- stečajne mase stečajnih dužnika nad kojima je obustavljen odnosno zaključen postupak stečaja.
Preduzetnici koji poslovne knjige vode po sistemu dvojnog knjigovodstva, dužni su da o tome u pisanoj formi obavesti Agenciju, najkasnije 60 dana pre roka za sastavljanje finansijskih izveštaja, a preduzetnik koji je prestao da vodi dvojno knjigovodstvo dužan je da u roku od 60 dana o tome obavesti Agenciju. Agencija je preduzetnicima omogućila da prijavu o vođenju poslovnih knjiga po sistemu dvojnog knjigovodstva izvrše putem veb aplikacije objavljene u registru finansijskih izveštaja na linku "Prijava/odjava preduzetnika iz evidencije".
Podsećamo da stambene zajednice nisu obveznici sastavljanja i dostavljanja finansijskih izveštaja, osim ukoliko su eventualno upisane u registar udruženja kod Agencije.
Takođe, Agencija je omogućila da se na njenom sajtu može izvršiti Pretraga evidencije obveznika. Prema odredbama člana 4. Pravilnika, obveznik proverava potpunost i tačnost javno objavljenih podataka iz evidencije obveznika, pre dostavljanja redovnog godišnjeg finansijskog izveštaja sa statističkim izveštajem za javno obelodanjivanje kao i dokumentacije iz člana 45. Zakona, i ako ti podaci nisu potpuni i tačni, od Agencije zahteva njihovu korekciju, dostavljanjem dokaza o tome, u skladu sa propisima.
Dakle, obveznici treba da provere, statusne podatke i podatke o zakonskom zastupniku jer ako isti nisu ažurni neće biti moguće slanje finansijskih izveštaja. U slučaju da podatke treba ispraviti neophodno je Agenciji uputiti reklamaciju za ažuriranje tih podataka na elektronsku adresu obveznicifi@apr.gov.rs.
Kriterijumi za primenu MRS/MSFI, MSFI za MSP ili Pravilnika za mikro i druga pravna lica
Kriterijumi za primenu MRS/MSFI, Međunarodnog standarda finansijskog izveštavanja (IFRS) za male i srednje entitete ("Sl. glasnik RS", br. 83/2018 - dalje: MSFI za MSP) ili Pravilnika o načinu priznavanja, vrednovanja, prezentacije i obelodanjivanja pozicija u pojedinačnim finansijskim izveštajima mikro i drugih pravnih lica ("Sl. glasnik RS", br. 89/2020 - dalje: Pravilnik za mikro i druga pravna lica) propisani su odredbama čl. 24-26. Zakona.
Primena MRS/MSFI
Prema članu 24. Zakona, za priznavanje, vrednovanje, prezentaciju i obelodanjivanje pozicija u finansijskim izveštajima velika pravna lica, pravna lica koja imaju obavezu sastavljanja konsolidovanih finansijskih izveštaja (matična pravna lica), javna društva, odnosno društva koja se pripremaju da postanu javna, u skladu sa zakonom kojim se uređuje tržište kapitala, nezavisno od veličine, primenjuju MRS/MSFI.
Dakle, navedena pravna lica uključujući i preduzetnike razvrstane kao velika, nemaju mogućnost izbora, već obavezno primenjuju MRS/MSFI.
Primena MSFI za MSP
U skladu sa članom 25. Zakona, za priznavanje, vrednovanje, prezentaciju i obelodanjivanje pozicija u finansijskim izveštajima, mala i srednja pravna lica primenjuju MSFI za MSP.
Izuzetno, mala i srednja pravna lica (uključujući i preduzetnike) mogu da odluče da za priznavanje, vrednovanje, prezentaciju i obelodanjivanje pozicija u finansijskim izveštajima primenjuju MRS/MSFI. U slučaju da se odluče za ovu mogućnost, mala i srednja pravna lica dužna su da primenjuju MRS/MSFI u kontinuitetu, odnosno najmanje pet godina od početka primene MSFI, osim u slučajevima otvaranja postupka stečaja ili likvidacije.
Mikro i druga pravna lica
Shodno članu 26. Zakona, za priznavanje, vrednovanje, prezentaciju i obelodanjivanje pozicija u finansijskim izveštajima, mikro pravna lica (uključujući i preduzetnike) i druga pravna lica iz člana 2. tačka 2) ovog zakona, nezavisno od veličine, primenjuju Pravilnik za mikro i druga pravna lica.
Izuzetno, mikro pravna lica (uključujući i preduzetnike) i druga pravna lica, nezavisno od veličine, mogu da odluče da za priznavanje, vrednovanje, prezentaciju i obelodanjivanje pozicija u finansijskim izveštajima primenjuju MRS/MSFI ili MSFI za MSP. U slučaju da se odluče za ovu mogućnost, mikro pravna lica i druga pravna lica, nezavisno od veličine, dužna su da primenjuju MRS/MSFI, odnosno MSFI za MSP u kontinuitetu, odnosno najmanje pet godina od početka primene MRS/MSFI, odnosno MSFI za MSP, osim u slučajevima otvaranja postupka stečaja ili likvidacije.
U skladu sa članom 2. stav 2. Pravilnika o Kontnom okviru i sadržini računa u Kontnom okviru za druga pravna lica ("Sl. glasnik RS", br. 89/2020), druga pravna lica koja odluče da primenjuju MSFI za MSP ili MRS/MSFI u skladu sa članom 26. Zakona, primenjuju Pravilnik o Kontnom okviru i sadržini računa u Kontnom okviru za privredna društva, zadruge i preduzetnike ("Sl. glasnik RS", br. 89/2020).
Opširnije u Stručni komentar - Poresko-računovodstveni instruktor: SPECIFIČNOST SASTAVLJANJA FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA DRUGIH PRAVNIH LICA ZA 2021. GODINU: • Primena novog Kontnog okvira i novih obrazaca finansijskih izveštaja za druga pravna lica •.
Tabelarni pregled obavezujuće i dobrovoljne primene MRS/MSFI, MSFI za MSP i Pravilnika za mikro i druga pravna lica
|
Kriterijumi za primenu |
MRS/MSFI |
MSFI za MSP |
Pravilnik za mikro i druga pravna lica |
|
velika pravna lica, pravna lica koja imaju obavezu sastavljanja konsolidovanih finansijskih izveštaja (matična pravna lica), javna društva, društva koja se pripremaju da postanu javna, nezavisno od veličine i veliki preduzetnici |
obavezna primena |
X |
X |
|
srednja pravna lica i srednji preduzetnici |
ukoliko odluče |
obavezna primena |
X |
|
mala pravna lica i mali preduzetnici |
ukoliko odluče |
obavezna primena |
X |
|
mikro pravna lica i mikro preduzetnici i druga pravna lica nezavisno od veličine |
ukoliko odluče |
ukoliko odluče |
obavezna primena |
Podsećamo da počev od 2020. godine, a u skladu sa odredbama Zakona koji je stupio na snagu 1.1.2020. godine, dozvoljeno je da mala, mikro i druga pravna lica ukoliko to odluče mogu da primenjuju pune MRS/MSFI, što nije bilo moguće prethodnim zakonskim rešenjem.
Takođe, mikro i druga pravna lica mogu da primenjuju MSFI za MSP, ukoliko se opredele. U slučaju da se mala, mikro pravna lica i druga pravna lica nezavisno od veličine, opredele za navedene mogućnosti, dužna su da primenjuju MRS/MSFI, odnosno MSFI za MSP u kontinuitetu, odnosno najmanje pet godina od početka primene MRS/MSFI, odnosno MSFI za MSP, osim u slučajevima otvaranja postupka stečaja ili likvidacije.
Iz mišljenja Ministarstva finansija br. 011-00-00690/2020-16 (I) od 2.11.2020. godine:
"...Zakonom je (član 25. stav 3. i član 26. stav 3.) data mogućnost primene "više" računovodstvene regulative uz uslov da postoji kontinuitet u trajanju od najmanje pet godina od početka pripreme. S obzirom da je i ranijim Zakonom o računovodstvu (iz 2013. godine) pojedinim kategorijama pravnih lica (mikro i srednja pravna lica) bilo omogućeno da primenjuju "višu" računovodstvenu regulativu pod uslovom da to čine u kontinuitetu (nije bio propisan rok od pet godina), prema našem mišljenju tih pet godina obavezne primene treba računati počev od izveštajne godine u kojoj su pravna lica odabrala mogućnost primene "više" računovodstvene regulative a ne od 2020. godine (kada počinje primena novog Zakona)."
Godišnji finansijski izveštaji za statističke potrebe i za javno objavljivanje
Počev od finansijskih izveštaja za 2021. godinu, obim finansijskog izveštaja nije uslovljen računovodstvenom regulativom koju pravno lice odnosno preduzetnik primenjuje, već prvenstveno veličinom što prikazujemo u sledećoj tabeli:
|
SET OBRAZACA REDOVNOG GODIŠNJEG FINANSIJSKOG IZVEŠTAJA U SKLADU SA ČLANOM 29. ZAKONA O RAČUNOVODSTVU |
|
|
Član 29. stav 5. - širi set |
|
|
PUN OBIM PODATAKA U FI |
|
Član 29. stav 6. - uži set sa napomenama |
|
|
PUN OBIM PODATAKA U FI |
|
Član 29. stav 7. - uži set bez napomenama |
|
|
PUN OBIM PODATAKA U FI |
|
SKRAĆENI OBIM PODATAKA U FI |
Podsećamo da skraćeni obim podataka u finansijskim izveštajima podrazumeva popunjavanje finansijskih izveštaja samo na pozicijama koje su označene slovnim oznakama i rimskim brojevima, dok se pod punim obimom podataka u finansijskim izveštajima podrazumeva popunjavanje podataka na svim pozicijama finansijskih izveštaja odnosno na pozicijama koje su označene grupom računa ili računa, slovnim oznakama i rimskim brojevima.
Shodno navedenom, a u skladu sa definisanim setom obrazaca finansijskih izveštaja, rok za dostavljanje redovnih godišnjih finansijskih izveštaja za statističke potrebe i za javno objavljivanje je najkasnije do 31. marta naredne godine, odnosno do 31.3.2022. godine za finansijske izveštaje za 2021. godinu, osim ako posebnim zakonom nije drugačije uređeno.
Dokumentacija iz člana 45. Zakona koja se dostavlja uz finansijske izveštaje
Pravna lica i preduzetnici, koji imaju obavezu revizije finansijskih izveštaja u skladu sa zakonom kojim se uređuje revizija, dužni su da, uz redovne i konsolidovane godišnje finansijske izveštaje iz člana 44. ovog zakona, dostave Agenciji:
1) Odluku o usvajanju finansijskih izveštaja (redovnih i konsolidovanih). U slučajevima kada od strane skupštine ili drugog nadležnog organa obveznika nije doneta odluka o usvajanju redovnog ili konsolidovanog godišnjeg finansijskog izveštaja do isteka roka koji je definisan članom 45. Zakona, zakonski zastupnik može umesto te odluke da dostavi izjavu o tome, uz navođenje razloga zbog kojih ta odluka nije doneta. Kada skupština, odnosno drugi nadležni organ obveznika naknadno donese odluku o usvajanju finansijskog izveštaja, obveznik će podneti Zahtev za zamenu javno objavljene dokumentacije na propisanom obrascu (član 43. Pravilnika).
2) Godišnji izveštaj o poslovanju. Sastavljaju ga velika i srednja pravna lica i društva od javnog interesa (nezavisno od veličine), kao i ona koja se pripremaju da postanu javna, dok mikro i mala pravna lica, nisu dužna da ga sastavljaju, kao ni preduzetnici, nezavisno od veličine.
Naime, mikro i mala pravna lica, osim ukoliko su u pitanju pravna lica od javnog interesa, dužna su da informacije o otkupu sopstvenih akcija, odnosno udela navedu u napomenama uz finansijske izveštaje.
Podsećamo da je pored godišnjeg izveštaja o poslovanju, propisana i obaveza sastavljanja i dostavljanja dodatnih izveštaja uz finansijske izveštaje i to:
- Izveštaj o korporativnom upravljanju, kao deo godišnjeg izveštaja o poslovanju - obveznici su javna društva, i društva koja se pripremaju da postanu javna;
- Nefinansijsko izveštavanje - obveznici su velika pravna lica koja su društva od javnog interesa i koja na datum bilansa prelaze kriterijum prosečnog broja od 500 zaposlenih tokom poslovne godine;
- Izveštaj o plaćanjima vladama - obveznici su društva od javnog interesa koja posluju u ekstraktivnoj industriji ili seči primarnih šuma.
3) Revizorski izveštaj uz koji su priloženi finansijski izveštaji koji su bili predmet revizije. Dostavljaju samo pravna lica i preduzetnici obveznici revizije finansijskih izveštaja. Podsećamo da revizorski izveštaj mora biti potpisan kvalifikovanim elektronskim potpisom ključnog revizorskog partnera.
4) Korigovane redovne godišnje finansijske izveštaje, odnosno korigovane konsolidovane finansijske izveštaje, usvojene od strane nadležnog organa, ako sadrže korekcije u odnosu na dostavljene finansijske izveštaje iz člana 44. ovog zakona.
Naime, obveznici revizije imaju sledeće mogućnosti:
- do 31.3. mogu da dostave samo redovni godišnji finansijski izveštaj ili redovni godišnji finansijski izveštaj sa dokumentacijom, te se takav finansijski izveštaj objavljuje kao ispravan (bez obzira da li je dostavljena dokumentacija),
- do 30.6. čeka se dostava dokumentacije ili korigovan redovan godišnji finansijski izveštaj sa dokumentacijom. Ukoliko redovan godišnji finansijski izveštaj nije ispravan tj. objavljen je kao neispravan,pravno lice odnosno preduzetnik ima obavezu da dostavi novi finansijski izveštaj do 30.6. i dokumentaciju, zajedno ili prvo finansijski izveštaj pa naknadno dokumentaciju, kako bi isti bio ispravljen. Naime, preduslov za dostavljanje korigovanog finansijskog izveštaja je da prethodno dostavljen finansijski izveštaj bude javno objavljen kao ispravan.
Dakle, u skladu sa članom 45. Zakona, samo obveznici revizije, imaju mogućnost sastavljanja i dostavljanja korigovanih redovnih godišnjih finansijskih izveštaja odnosno korigovanih konsolidovanih finansijskih izveštaja, usvojenih od strane nadležnog organa, ukoliko sadrže korekcije u odnosu na redovne godišnje finansijske izveštaje za statističke potrebe i za javno objavljivanje, koji su prethodno sastavljeni i dostavljeni najkasnije do 31.3. naredne godine za prethodnu godinu i kao takvi prihvaćeni kao ispravni, odnosno za koje su u periodu 30.3. do 30.6. sprovedene sve radnje koje treba finansijski izveštaj da dovedu do ispravnog, kako bi pravno lice ili preduzetnik mogao do 30.6. da dostavi dokumentaciju ili korigovan redovni godišnji finansijski izveštaj.
Dokumentaciju iz člana 45. Zakona, potpisanu svojeručno ili kvalifikovanim elektronskim potpisom od strane ovlašćenog lica, zakonski zastupnik unosi u poseban informacioni sistem Agencije u skladu sa propisima koji uređuju elektronsko poslovanje i dostavlja Agenciji u elektronskom obliku.
Navedena dokumentacija dostavlja se Agenciji za javno objavljivanje najkasnije do 30.6.2022. godine za redovan godišnji finansijski izveštaj za 2021. godinu.
Shodno navedenom, dokumentacija iz člana 45. Zakona, može se dostaviti Agenciji za javno objavljivanje, zajedno sa redovnim godišnjim finansijskim izveštajem do 31.3.2022. godine.
Dokumentacija iz člana 45. Zakona koja se dostavlja uz finansijske izveštaje
Skrećemo pažnju da ukoliko je redovan godišnji finansijski izveštaj za statističke potrebe i za javno objavljivanje objavljen kao ispravan do kraja godine pravno lice odnosno preduzetnik može da vrši zamenu finansijskih izveštaja, ili samo statističkog izveštaja, ukoliko podaci koji se menjaju u statističkom izveštaju ne menjaju podatke u bilansu stanja i bilansu uspeha (npr. podatak o broju zaposlenih), ili zamenu samo dokumentacije (npr. umesto izjave dostavlja se odluka o usvajanju finansijskog izveštaja, ili zamena izveštaja o poslovanju, pri čemu u oba slučaja oba izveštaja stoje objavljeni na sajtu Agencije kao javni).
S druge strane, ukoliko je zamenjen izveštaj neispravan, a dostavljen je zajedno finansijski izveštaj i dokumentacija uz finansijski izveštaj, onda se on posmatra kao celina i ukoliko ima nedostataka bilo u dokumentaciji bilo u obrascima finansijskog izveštaja, isti se vraća pravnom licu odnosno preduzetniku da se koriguje ili pošalje nov, kako bi tako ispravljen bio objavljen kao celina.
Ako lice ovlašćeno za pokretanje postupka za pobijanje, odnosno za utvrđivanje ništavosti dokumenata iz člana 45. Zakona koja su javno objavljena uz finansijski izveštaj, pokrene pred nadležnim sudom navedeni postupak, ono može da zahteva od Agencije da se uz taj izveštaj i propisanu dokumentaciju, javno objavi i njegovo pismeno izjašnjenje o tome.
Izjava o neaktivnosti
Pravno lice koje nije imalo poslovnih događaja, niti u poslovnim knjigama ima podatke o imovini i obavezama, dužno je da do kraja marta naredne godine dostavi Agenciji izjavu o neaktivnosti koja se odnosi na izveštajnu godinu. Radi se, dakle, o pravnim licima koja eventualno imaju iskazanu promenu po osnovu uplate osnivačkog uloga, ali nemaju nijednu drugu poslovnu promenu u izveštajnoj godini.
Dostavljanjem izjave o neaktivnosti smatra se da je ispunjena obaveza dostavljanja izveštaja za statističke potrebe i redovnog godišnjeg finansijskog izveštaja za izveštajnu godinu na koju se izjava odnosi. Navedeno znači, da obveznik nakon dostavljanja ove Izjave ne može dostaviti finansijske izveštaje za 2021. godinu. Međutim, ukoliko je izjava o neaktivnosti vraćena na doradu, tada pravno lice može da se predomisli i dostavi redovan godišnji finansijski izveštaj umesto izjave o neaktivnosti.
Obveznik koji je dostavio izjavu o neaktivnosti za izveštajnu godinu, smatra se mikro pravnim licem u narednoj godini shodno članu 6. Zakona.
Odgovornost i usvajanje finansijskih izveštaja
Za povećanje pouzdanosti finansijskog izveštavanja Zakon je uveo kolektivnu odgovornost i usvajanje svih finansijskih izveštaja za javno objavljivanje i izveštaja o poslovanju kao i konsolidovanih finansijskih izveštaja:
- za istinito i pošteno prikazivanje finansijskog položaja i uspešnosti poslovanja pravnog lica, odgovoran je zakonski zastupnik, organ upravljanja i nadzorni organ pravnog lica u skladu sa zakonom, odnosno preduzetnik, kao i odgovorno lice za sastavljanje finansijskih izveštaja, odnosno lice kojem je povereno vođenje poslovnih knjiga i sastavljanje finansijskih izveštaja u skladu sa svojim nadležnostima;
- finansijske izveštaje potpisuje samo zakonski zastupnik pravnog lica, odnosno preduzetnik;
- finansijske izveštaje usvaja skupština ili drugi nadležni organpravnog lica, odnosno preduzetnik.
Ko može da vodi poslovne knjige i sastavlja finansijske izveštaje?
Zakonom nije propisana obaveza da lice koje vodi poslovne knjige mora da poseduje bilo kakvu licencu ili sertifikat. Naime, pravno lice i preduzetnik svojim internim aktom o računovodstvu uređuje uslove koje treba da ispunjava lice kojem poverava vođenje poslovnih knjiga.
Iz mišljenja Ministarstva finansija, br. 011-00-1508/2014-16 od 22.12.2014. godine:
"...Odredbama člana 14. Zakona propisano je da pravno lice, odnosno preduzetnik opštim aktom uređuje školsku spremu, radno iskustvo i ostale uslove za lice koje je odgovorno za vođenje poslovnih knjiga i sastavljanje finansijskih izveštaja.
Pravno lice, odnosno preduzetnik u skladu sa relevantnim propisima i svojom poslovnom politikom, samostalno odlučuje koje uslove mora ispunjavati lice odgovorno za vođenje poslovnih knjiga i sastavljanje finansijskih izveštaja uključujući: školsku spremu, radno iskustvo, da li je potrebno da ima određene dodatne sertifikate/licence ili ne, da li je potrebno da je član određenog profesionalnog udruženja ili ne, itd.
Imajući u vidu navedeno, mišljenja smo da ne postoji zakonska obaveza da lice koje vodi poslovne knjige i sastavlja finansijske izveštaje poseduje bilo kakvu licencu, već je ovo pitanje u nadležnosti pravnog lica, odnosno preduzetnika koji opštim aktom treba bliže da uredi uslove koje mora ispunjavati lice iz člana 14. Zakona..."
Takođe, Ministarstvo finansija se izjasnilo i po pitanju, da li lice koje vodi poslovne knjige mora da bude u radnom odnosu kod tog poslodavca:
Iz mišljenja Ministarstva finansija, br. 011-00-1197/2016-16 od 20.12.2016. godine:
"...Što se tiče načina na koji može biti angažovano fizičko lice (od strane pravnog lica), koje bi neposredno radilo na poslovima vođenja poslovnih knjiga i sastavljanja finansijskih izveštaja tog pravnog lica, napominjemo da se u konkretnom slučaju radi o pitanju koje ima obligaciono-pravni karakter, i isto bi trebalo detaljnije urediti internim aktima (npr. akt o sistematizaciji radnih mesta ili sl.) pravnog lica. U svakom slučaju, a s obzirom da odredbama Zakona nije uređena obaveza da fizičko lice bude angažovano na obavljanju navedenih poslova isključivo po osnovu ugovora o radu (npr. na neodređeno vreme sa punim radnim vremenom), već je ostavljena mogućnost pravnim licima da konkretno pitanje detaljnije urede svojim aktima (član 14. Zakona), mišljenja smo da nema smetnji da pravno lice (posebno ako se radi o obvezniku koji ima mali obim poslovnih promena u toku godine) angažuje određeno fizičko lice zaključivanjem odgovarajućeg ugovora van radnog odnosa (npr. ugovor o dopunskom radu i sl.).
Želeli bismo na kraju da istaknemo da je za istinito i pošteno prikazivanje finansijskog položaja i uspešnosti poslovanja pravnog lica propisana kolektivna odgovornost (zakonskog zastupnika, organa upravljanja, nadzornog organa i lica koje sastavlja finansijske izveštaje), bez obzira na način angažovanja fizičkog lica koje obavlja poslove vođenja poslovnih knjiga i sastavljanja finansijskih izveštaja u pravnom licu."
Međutim, članom 15. Zakona je propisan uslov za pravna lica koja mogu da vode poslovne knjige i sastavljaju finansijske izveštaje. Naime,vođenje poslovnih knjiga i sastavljanje finansijskih izveštaja pravno lice, odnosno preduzetnik može poveriti ugovorom u pisanoj formi, u skladu sa zakonom, privrednom društvu ili preduzetniku, koji imaju registrovanu pretežnu delatnost za pružanje računovodstvenih usluga.
Ovo se ne odnosi na Narodnu banku Srbije, banke i druge finansijske institucije nad kojima, saglasno zakonu, nadzor vrši Narodna banka Srbije, društva za osiguranje, davaoce finansijskog lizinga, dobrovoljne penzijske fondove, društva za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondovima, investicione fondove, društva za upravljanje investicionim fondovima, berze, brokersko-dilerska društva i faktoring društva.
Takođe, povezana lica, mogu međusobno vršiti usluge vođenja poslovnih knjiga nezavisno od šifre delatnosti, što je i precizirano odredbama Zakona.
Iz mišljenja Ministarstva finansija, broj. 401-00-3577/2017-16 od 17.11.2017. godine:
"… iako Zakon zahteva da usluge vođenja poslovnih knjiga i sastavljanja finansijskih izveštaja mogu biti poverene privrednom društvu, odnosno preduzetniku koji imaju registrovanu pretežnu delatnost za pružanje računovodstvenih usluga, mišljenja smo da u konkretnom slučaju, pravno lice može poveriti vođenje svojih poslovnih knjiga isključivo povezanom pravnom licu u okviru grupe kojoj i to pravno lice pripada, ali ne i drugim pravnim licima, odnosno preduzetnicima koji vode poslovne knjige po sistemu dvojnog knjigovodstva."
Podsećamo da je u skladu sa Zakonom, jedna od najznačajnijih novina svakako obaveza upisa u javni Registar pružalaca računovodstvenih usluga, gde je jedan od uslova da pružalac računovodstvenih usluga ima u stalnom radnom odnosu sa punim radnim vremenom najmanje jednog zaposlenog sa profesionalnim zvanjem u oblasti računovodstva ili revizije, koje je stečeno kod profesionalne organizacije članice Međunarodne federacije računovođa.
Naime, članom 16. novog Zakona propisano je da vođenje poslovnih knjiga i sastavljanje finansijskih izveštaja pravno lice, odnosno preduzetnik može poveriti ugovorom u skladu sa zakonom, pravnom licu ili preduzetniku, koji je upisan u Registar pružalaca računovodstvenih usluga.
Takođe, pravno lice, odnosno preduzetnik koji ima registrovanu pretežnu delatnost za pružanje računovodstvenih usluga internim aktom određuje lice koje je odgovorno za vođenje poslovnih knjiga i sastavljanje finansijskih izveštaja za svakog klijenta kome se pružaju usluge vođenja poslovnih knjiga i sastavljanja finansijskih izveštaja.
Članom 17. novog Zakona propisano je da Registar pružalaca računovodstvenih usluga (dalje: Registar) vodi APR.
Članom 18. novog Zakona, propisano je da u Registar može biti upisano pravno lice, odnosno preduzetnik koje ima dozvolu za pružanje računovodstvenih usluga izdatu u skladu sa ovim zakonom.
Dozvolu za pružanje računovodstvenih usluga rešenjem izdaje Komora ovlašćenih revizora (dalje: Komora) pravnom licu uz ispunjenje sledećih uslova:
1) ima registrovanu pretežnu delatnost za pružanje računovodstvenih usluga;
2) osnivač, odnosno stvarni vlasnik, kao i član organa upravljanja pravnog lica koje ima registrovanu pretežnu delatnost za pružanje računovodstvenih usluga, nije osuđen pravnosnažnom presudom za krivično delo u smislu zakona kojim se uređuje odgovornost pravnih lica za krivična dela, odnosno ukoliko osnivač, odnosno vlasnik, kao i član organa upravljanja pravnog lica fizičko lice nije pravnosnažno osuđeno za krivična dela iz stava 6. tačka 2) člana 18. Zakona o računovodstvu;
3) ima u radnom odnosu sa punim radnim vremenom najmanje jednog zaposlenog sa profesionalnim zvanjem u oblasti računovodstva ili revizije, koje je stečeno kod profesionalne organizacije članice Međunarodne federacije računovođa.
Dakle, jedan od uslova za upis u registar jeste i da pravno lice odnosno preduzetnik čija je pretežna delatnost pružanje računovodstvenih usluga, odnosno koje ima dozvolu za pružanje računovodstvenih usluga koji izdaje Komora, jeste da ima u radnom odnosu sa punim radnim vremenom najmanje jednog zaposlenog sa profesionalnim zvanjem u oblasti računovodstva ili revizije, koje je stečeno kod profesionalne organizacije članice Međunarodne federacije računovođa (dalje: IFAC).
Takođe, prelaznim odredbama Zakona je definisano da se prethodno stečena profesionalna zvanja iz oblasti računovodstva i revizije u skladu sa svim ranije važećim zakonima priznaju u smislu upisa u Registar.
Shodno navedenom, a u skladu sa prelaznim i završnim odredbama čl. 61. i 62. Zakona ostavljen je rok od tri godine za usaglašavanje sa ovom odredbom počev od dana stupanja na snagu ovog zakona, što znači da je usaglašavanje potrebno izvršiti najkasnije do 1. januara 2023. godine, dok je Registar pružaoca računovodstvenih usluga počeo sa radom 1. januara 2021. godine.