Da li su vam nekad hitno potrebne informacije o tome koliki je trošak za vašu firmu zarada nekog zaposlenog? Ili sa druge strane, u svojstvu zaposlenog, da li se ponekad pitate šta to sve poslodavac treba da plati za vas pored neto zarade koju vam isplaćuje?
Današnji uslovi poslovanja sve više pokazuju da pored namere i želje poslodavca da zaposli radnika koji će savesno i profesionalno obavljati svoj posao, ali i sa druge strane pored želje potencijalnog zaposlenog, da svojim radom i svojim doprinosom poslovnom uspehu, obezbedi za sebe i svoju porodicu neophodna sredstva za egzistenciju i život ispunjen kvalitetnim sadržajima, postoji i još jedno, može se reći objektivno nametnuto pitanje, a svakako važno za uspostavljanje saradnje ova dva subjekta, a to je pitanje: "Kolika je zarada?".
Međutim, u praksi se pokazalo da se ovo pitanje može posmatrati iz dva ugla. Sa jedne strane, iz ugla zaposlenog kojeg između ostalog najviše zanima iznos zarade koji će mu biti isplaćen, dok se sa druge strane poslodavac pita koliko će sredstava svakog meseca morati da obezbedi za isplatu te zarade. Dakle, imamo opšte nepisano pravilo da zaposlene interesuje neto zarada, dok poslodavce zanima ukupan trošak te zarade, a to dalje znači i dva potpuno različita termina koja pri tome imaju i različite iznose.
Namera nam je da vam kroz ovaj tekst približimo i olakšamo razumevanje pojedinih pojmova i načina kako da brzo i jednostavno sagledate koliki ukupan trošak zarade poslodavac može imati za neki neto iznos zarade koji očekuje zaposleni ili obrnuto - koliki će se neto iznos zarade zaposlenom isplatiti ako je poslodavac spreman da za tu zaradu odvoji određeni "budžet".
Najpre, kratko ćemo pojasniti još jednom najverovatnije svima već dobro poznate izraze:
- NETO zarada: iznos koji se zaposlenom isplaćuje po odbitku poreza i doprinosa koje u njegovo ime i za njegov račun plaća poslodavac iz bruto zarade
- BRUTO zarada: zarada koja pored neto zarade sadrži i iznos poreza na zaradu i doprinosa koji se plaćaju iz zarade (ili kako se u praksi često čuje "na teret zaposlenog").
Ovde dodajemo još jednu napomenu, a to je da se u našem zakonodavstvu pod terminom zarada uvek podrazumeva bruto zarada. Uobičajeno je da obračunata mesečna bruto zarada u sebi sadrži pre svega zaradu za obavljeni rad i vreme provedeno na radu, uvećanja po osnovu minulog rada kao i druga uvećanja, zatim topli obrok i regres, ali i naknadu zarade koja se isplaćuje npr. za dane godišnjeg odmora, državnog praznika, plaćenog odsustva, bolovanja i sl. Međutim, pored ovih osnovnih primanja, u bruto zaradu se uključuju i sva druga primanja koja je zaposleni primio od poslodavca po osnovu nagrade ili bonusa ili neka druga vrsta činjenja i pružanja pogodnosti koje poslodavac omogućava zaposlenom po osnovu njegovog rada.
UKUPAN TROŠAK zarade (ili kako se često čuje u praksi: BRUTO 2): iznos bruto zarade uvećan još za doprinose koje dodatno plaća poslodavac.
Naime, prema našim propisima poslodavac je u obavezi da pri obračunu zarade, iz bruto obračunatog iznosa zarade obustavi iznos pripadajućih poreza i doprinosa i da ta sredstva preusmeri na odgovarajući račun objedinjene naplate Poreske uprave i da još dodatno pored tog iznosa na isti račun uplati sredstva na ime doprinosa koje je poslodavac dužan da plati na svoj teret.
Znači, iznos koji svakog meseca odlazi sa računa poslodavca je neto zarada uvećana za iznos svih poreza i doprinosa.
Ako pogledamo objavljene podatke o minimalnoj zaradi u 2021. godini, videćemo da za mesece koji imaju najveći broj radnih dana (23), zaposleni ostvaruje pravo na isplatu minimalne (garantovane) zarade u neto iznos od 33.843,12 dinara, pod pretpostavkom da je ostvario standardni radni učinak i da radi puno radno vreme. Ovaj iznos neto zarade odgovara bruto iznosu od 45.667,69 dinara. Ukupan trošak ove zarade za poslodavca iznosi 53.271,48 dinara, odnosno pored pomenutog neto iznosa zarade, poslodavac plaća i porez i doprinose u ukupnom iznosu od 19.428,36 dinara.
Međutim može se primetiti da se u praksi, naročito u fazi planiranja ili u situacijama kad su vam potrebne brze informacije o bruto zaradi, ili trošku nekog bonusa koji želimo da isplatimo ili za potrebe planiranja ili budžetiranja troška neke plate, jednostavno koristi koeficijent koji se pomnoži sa planiranim neto iznosom i koji onda daje neki približni ukupni iznos troška. Uobičajeno je da za neto zarade koje su, na primer, u rasponu od 30.000 do 280.000 dinara, to bude koeficijent 1,66 koji se primenjuje po sledećoj formuli:
Trošak zarade (bruto 2) = neto zarada x 1,66 ili Neto zarada = Trošak zarade (bruto 2) /1,66
Koeficijent od 1,66 predstavlja samo prosečan odnos neto zarade i ukupnog troška poslodavca ali bez uzimanja u obzir relevantnih obračunskih parametara (pa i neoporezivog iznosa zarade koji utiče na umanjenje ovog koeficijenta, pa se on može kretati i od 1,56 do 1,65).
Napominjemo da se na ovaj način može dobiti samo gruba procena i da su shodno tome moguća odstupanja od stvarnog troška. Ovaj brzi metod je pogodan za firme koje nemaju mnogo zaposlenih. U slučaju da, recimo, pokrećete sopstveni biznis i zanima vas koliko biste okvirno morali da izdvojite sredstava da biste zaposlili nekoliko radnika, ovaj metod vam može pomoći.
Troškovi zarada su vrlo često značajna stavka u budžetu pa vam stoga preporučujemo da se ipak radi preciznog obračuna posavetujete sa licima koja su specijalizovana za ovu vrstu poslova ili da svoju računicu jednostavno proverite na našem kalkulatoru zarada koji možete naći na Kalkulator zarada i drugih primanja.
poklon program
