SAZNAJTE SVE o nedoumicama vezanim za novu obavezu elektronskog fakturisanja
Da bi otpočeo obavljanje delatnosti za koju je registrovan, poslodavac treba da obezbedi adekvatne uslove za svoje zaposlene i druga radno angažovana lica i da zaključi određene akte. Obaveze poslodavca ali i zaposlenog su mnogobrojne, utvrđene pre svega zakonskim propisima u oblasti radnih odnosa, ali i drugim srodnim propisima, podzakonskim aktima, opštim aktima poslodavca i ugovorima o radu.
Ove obaveze se u načelu mogu svrstati na one koje se odnose na sva lica koja ispunjavaju uslove propisane pre svega propisima o radu za zasnivanje radnog odnosa, kao opšte, ali i posebne obaveze koje se odnose samo na određenu kategoriju lica (maloletnike, lica koja rade na poslovima sa povećanim rizikom, osobe sa invaliditetom i sl.).
Uređenje radnopravnog statusa lica podrazumeva i različite pravne akte, onih koje zaključuju ugovorne strane obostrano, ili koje poslodavac dostavlja kandidatima odnosno kandidat poslodavcu.
Primera radi, kandidat je dužan da prilikom zasnivanja radnog odnosa, poslodavcu dostavi isprave i druge dokaze o ispunjenosti uslova za rad na poslovima za koje zasniva radni odnos, utvrđenih pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji poslova, dok poslodavac ne može od kandidata da zahteva podatke o porodičnom, odnosno bračnom statusu i planiranju porodice, odnosno dostavljanje isprava i drugih dokaza koji nisu od neposrednog značaja za obavljanje poslova za koje zasniva radni odnos.
S druge strane, poslodavac je prilikom zasnivanja radnog odnosa ili drugog vida radnog angažovanja u obavezi da:
- sa licem koje angažuje, pre stupanja na rad, u pisanom obliku, zaključi ugovor o radu (na određeno ili neodređeno vreme, sa punim, nepunim ili skraćenim radnim vremenom) ili drugi odgovarajući ugovor van radnog odnosa - ugovor o privremenim i povremenim poslovima, ugovor o delu, ugovor o stručnom osposobljavanju i usavršavanju i ugovor o dopunskom radu, ili ako je lice zakonski zastupnik društva i direktor, ugovor o pravima i obavezama direktora bez zasnivanja radnog odnosa, u smislu odredbi čl. 197. do 202. odnosno člana 48.Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 - odluka US, 113/2017 i 95/2018 - autentično tumačenje). Novčane kazne od 800.000 do 2.000.000 dinara propisane su za prekršaj poslodavca sa svojstvom pravnog lica ako sa licem koje radi nije zaključio ugovor o radu ili drugi ugovor u smislu Zakona o radu, dok su novčane kazne od 50.000 do 150.000 dinara propisane za prekršaj odgovornog lica u pravnom licu, odnosno zastupnika pravnog lica, a novčane kazne od 300.000 do 500.000 dinara su propisane za isti prekršaj preduzetnika;
- ugovor o radu, odnosno drugi ugovor o radnom angažovanju ili njihovu kopiju drži u sedištu ili drugoj poslovnoj prostoriji ili na drugom mestu u zavisnosti od toga gde zaposleni ili radno angažovano lice radi. Ukoliko u mestu rada zaposlenog, odnosno drugog radno angažovanog lica ne postoje prostorne mogućnosti, odnosno uslovi za čuvanje ugovora, ugovori o radu, odnosno drugi ugovori mogu se čuvati u sedištu poslodavca ili drugim poslovnim prostorijama. Propisana je novčana kazna od 150.000 do 300.000 dinara za prekršaj poslodavca sa svojstvom pravnog lica, a za preduzetnika od 50.000 do 150.000 dinara ako ne drži primerak ugovora ili kopije ugovora u skladu sa odredbama Zakona o radu, dok je za odgovorno lice u pravnom licu, odnosno zastupnika pravnog lica za ovaj prekršaj propisana novčana kazna od 10.000 do 20.000 dinara;
- na osnovu ugovora o radu ili drugog ugovora o obavljanju poslova podnese jedinstvenu prijavu na obavezno socijalno osiguranje u roku propisanom zakonom kojim se uređuje centralni registar obaveznog socijalnog osiguranja, a najkasnije pre stupanja zaposlenog i drugog radno angažovanog lica na rad. Naime, obaveza je poslodavca da podnese jedinstvenu prijavu u elektronskom obliku na centralni registar, najkasnije pre stupanja zaposlenog i drugog radno angažovanog lica na rad, odnosno u roku od tri radna dana od dana početka obavljanja delatnosti, odnosno od dana prestanka zaposlenja, prestanka obavljanja poslova ili obavljanja delatnosti, odnosno od dana nastale promene u toku osiguranja. Ukoliko poslodavac u zakonskom roku ne podnese jedinstvenu prijavu na obavezno socijalno osiguranje, čini prekršaj za koji je predviđena novčana kazna i to za poslodavce sa svojstvom pravnog lica iznos u rasponu od 300.000,00 do 1.500.000,00 dinara;
- pisanim putem obavesti o zabrani vršenja zlostavljanja i pravima, obavezama i odgovornostima u vezi sa zabranom zlostavljanja na radu zaposlenog i lica angažovana van radnog odnosa, volontere i svako drugo lice koje po bilo kom osnovu učestvuje u radu poslodavca, i to pre stupanja na rad. Kaznene odredbe su propisane za poslodavca sa svojstvom pravnog lica, ako ne upozna zaposlenog sa zabranom vršenja zlostavljanja i to novčana kazna u iznosu od 100.000 do 400.000 dinara za poslodavca, novčana kazna od 10.000 do 40.000 dinara za preduzetnika i novčana kazna od 5.000 do 30.000 dinara za odgovorno lice u pravnom licu;
- svim zaposlenima i radno angažovanim licima dostavi pismeno obaveštenje o pravima i obavezama u vezi sa zaštitom od uzbunjivanja, a kaznene odredbe su propisane i za poslodavca, ako napred pomenutim licima ne dostavi pismeno obaveštenje o ovim pravima i to novčana kazna od 50.000 do 500.000 dinara za poslodavca - pravno lice, novčana kazna od 10.000 do 100.000 dinara za odgovorno lice u pravnom licu, državnom organu, organu teritorijalne autonomije ili jedinice lokalne samouprave i novčana kazna od 20.000 do 200.000 dinara za preduzetnika;
- izvrši osposobljavanje zaposlenog za bezbedan i zdrav rad kod zasnivanja radnog odnosa, odnosno drugog radnog angažovanja, premeštaja na druge poslove, prilikom uvođenja nove tehnologije ili novih sredstava za rad ili promene opreme za rad, kao i kod promene procesa rada koji može prouzrokovati promenu mera za bezbedan i zdrav rad, i da vodi i čuva evidencije o zaposlenima osposobljenim za bezbedan i zdrav rad, na obrascu 6, i drugim odgovarajućim obrascima.
Novčanom kaznom od 800.000 do 1.000.000 dinara, kazniće se za prekršaj poslodavac sa svojstvom pravnog lica ako ne izvrši osposobljavanje zaposlenog za bezbedan i zdrav rad, novčanom kaznom od 400.000 do 500.000 dinara kazniće se za prekršaj poslodavac koji je privatni preduzetnik, a novčanom kaznom od 40.000 do 50.000 dinara kazniće se za prekršaj direktor, odnosno drugo odgovorno lice kod poslodavca;
- osposobi odgovarajući broj zaposlenih za pružanje prve pomoći, spasavanje i evakuaciju u slučaju opasnosti, naročito u situaciji kada je potrebno obezbediti da se povređenim i naglo obolelim licima pruža prva pomoć na licu mesta. Osposobljavanje zaposlenih iz prve pomoći vrši se svakih pet godina.
Novčanom kaznom od 800.000 do 1.000.000 dinara, kazniće se za prekršaj poslodavac sa svojstvom pravnog lica ako ne obezbedi pružanje prve pomoći, kao i ako ne osposobi odgovarajući broj zaposlenih za pružanje prve pomoći, spasavanje i evakuaciju u slučaju opasnosti, novčanom kaznom od 400.000 do 500.000 dinara kazniće se za prekršaj poslodavac koji je privatni preduzetnik, a novčanom kaznom od 40.000 do 50.000 dinara kazniće se za prekršaj direktor, odnosno drugo odgovorno lice kod poslodavca;
- organizuje osnovnu obuku iz oblasti zaštite od požara za sve zaposlene odmah po stupanju na rad, a najkasnije u roku od 30 dana od dana stupanja na rad. Osnovnu obuku i praktičnu proveru znanja zaposlenih za potrebe trećih lica obavljaju privredna društva odnosno druga pravna lica koja ispunjava propisane uslove i imaju ovlašćenje Ministarstva za obavljanje ovih poslova kao i pravna lica koja ispunjavaju određene uslove i imaju odobrenje Ministarstva za izvođenje posebne obuke. Provera znanja zaposlenih vrši se jednom u tri godine.
Novčanom kaznom od 300.000 dinara do 1.000.000 dinara kazniće se za prekršaj pravno lice ako ne organizuje osnovnu obuku zaposlenih iz oblasti zaštite od požara u propisanom roku i ne vrši praktičnu proveru znanja zaposlenih u propisanom roku, za prekršaje kazniće se novčanom kaznom od 10.000 do 50.000 dinara i odgovorno lice u pravnom licu, preduzetnik novčanom kaznom od 150.000 do 500.000 dinara, a pravnom licu i preduzetniku može se izreći i zaštitna mera zabrane vršenja određenih delatnosti u trajanju od šest meseci do tri godine;
- od zaposlenog koji zasniva radni odnos za obavljanje poslova sa povećanim rizikom zahteva lekarsko uverenje prilikom zasnivanja radnog odnosa, budući da zaposleni može raditi na poslovima sa povećanim rizikom samo na osnovu prethodno utvrđene zdravstvene sposobnosti za rad na tim poslovima od strane nadležnog zdravstvenog organa, a poslodavac je dužan da aktom o proceni rizika, na osnovu ocene službe medicine rada, odredi posebne zdravstvene uslove koje moraju ispunjavati zaposleni na radnom mestu sa povećanim rizikom. Dodatno, i sam poslodavac je dužan da zaposlenom na radnom mestu sa povećanim rizikom pre početka rada obezbedi prethodni lekarski pregled, kao i periodični lekarski pregled u toku rada. Prethodni lekarski pregled vrši se pre početka rada na radnom mestu sa povećanim rizikom, pre premeštaja zaposlenog na radno mesto sa povećanim rizikom; prilikom svakog utvrđivanja novih rizika na radnom mestu sa povećanim rizikom na kome zaposleni radi; ukoliko je zaposleni raspoređen na radno mesto sa povećanim rizikom, a imao je prekid u obavljanju poslova na tom radnom mestu duži od 12 meseci;
- od zaposlenog koji zasniva radni odnos a mlađi je od 18 godina života zahteva pismenu saglasnost roditelja, usvojioca ili staraoca i nalaz nadležnog zdravstvenog organa kojim se utvrđuje da je sposoban za obavljanje poslova za koje zasniva radni odnos i da takvi poslovi nisu štetni za njegovo zdravlje a radni odnos sa ovim licem se može zasnovati samo ako takav rad ne ugrožava njegovo zdravlje, moral i obrazovanje, odnosno ako takav rad nije zabranjen zakonom. Troškove lekarskog pregleda za lica koja su na evidenciji nezaposlenih koju vodi republička organizacija nadležna za zapošljavanje - snosi ta organizacija. Poslodavac koji zasnuje radni odnos sa licem mlađim od 18 godina života suprotno odredbama Zakona o radu izlaže se riziku da za prekršaj bude kažnjen novčanom kaznom od 600.000 do 1.500.000 dinara;
- od zaposlenog sa zdravstvenim smetnjama ili osobom sa invaliditetom utvrđenim od strane nadležnog zdravstvenog organa u skladu sa zakonom, prilikom zasnivanja radnog odnosa zahteva relevantnu medicinsku dokumentaciju jer takav zaposleni ne može da obavlja poslove koji bi izazvali pogoršanje njegovog zdravstvenog stanja ili posledice opasne za njegovu okolinu. Stoga, zaposlenom - osobi sa invaliditetom i zaposlenom sa zdravstvenim smetnjama poslodavac je dužan da obezbedi obavljanje poslova prema radnoj sposobnosti, u skladu sa zakonom.
Podsećamo da ova lista obaveza nije limitativna i ne podrazumeva samo pobrojane primere, već su navedene samo neke od najosnovnijih.
Takođe je potrebno napomenuti da prilikom zapošljavanja, poslodavac mora da vodi računa na koji način prikuplja i obrađuje podatke o licima koje radno angažuje a što je utvrđeno odredbama Ustava Republike Srbije ("Sl. glasnik RS", br. 98/2006) i Zakona o zaštiti podataka o ličnosti ("Sl. glasnik RS", br. 87/2018), jer za sve podatke o ličnosti koje poslodavac namerava da obrađuje, a za čiju obradu nema zakonsko ovlašćenje sadržano u pozitivnim propisima u oblasti rada i radnih odnosa, poslodavac mora da pribavi punovažan pristanak zaposlenog, na način i pod uslovima utvrđenim odredbama ovog zakona.
Dodatno, potrebno je voditi računa o tome u kojim slučajevima poslodavac od kandidata ima pravo da zahteva dostavljanje lekarskog uverenja za obavljanje drugih poslova, a ne samo poslova sa povećanim rizikom, jer tu se pre svega mora minimalno zadirati u privatnost zaposlenog, zaposleni ili lice koje konkuriše za posao ne mora pristati na prikupljanje širih medicinskih podataka koji nisu od neposrednog uticaja na poslove koje zaposleni treba da obavlja, i zbog toga ne smeju trpeti nikakve negativne posledice pri zasnivanju radnog odnosa, ili na radu, ili mogućnost poslodavca da prilikom zasnivanja radnog odnosa sa zaposlenim zahteva potvrdu o neosuđivanosti, u kojim propisima se nalazi pravni osnov za navedeno ili kada je u pitanju obrada podataka o ličnosti lica koja konkurišu za posao, i čuvanje njihovih podataka u bazi kod poslodavca, za prikupljanje ovih podataka je takođe potrebno obezbediti valjan pravni osnov, odnosno zakonsko ovlašćenje ili punovažan pristanak kandidata.
Na kraju, poslodavac je dužan da od momenta zasnivanja radnog odnosa sa zaposlenim ili drugog vida radnog angažovanja vodi sve potrebne evidencije u skladu sa relevantnim zakonskim propisima.
Pročitajte ostale članke:
- Olakšice prilikom zapošljavanja novih radnika
- Pravo zaposlenih na odsustvo u dane praznika
- Koliko košta firmu zarada zaposlenog?