- 1. Koje su kazne za nenošenje dokumenta i kako se u takvim slučajevima obavlja identifikacija lica?
- 2. Kakve su posledice kada lice ostane bez lične karte – istekne mu ili je izgubi?
- 3. Postoji li mogućnost da se lice koje ima obavezu nošenja lične karte legitimiše na drugačiji način? Da li je potrebno da lice ima fizički dokument (karticu) kod sebe ili takvu obavezu može da ispuni, na primer, fotografija dokumenta?
- 4. Kakve su posledice i kako se razlikuju situacije kada lice odbija da pokaže ličnu kartu i/ili kada nema ličnu kartu kod sebe – tj. ne nosi je a dužno je da je ima?
- 5. Kakve su mogućnosti identifikacije na osnovu elektronskih isprava ili elektronskih dokumenata?
- 6. Kada se smatra da lice nema ličnu kartu?
U vezi sa postavljenim pitanjima, Zakon o ličnoj karti ("Sl. glasnik RS", br. 62/2006, 36/2011 i 53/2021) sadrži tri bitna rešenja. Prvo, lična karta je javna isprava kojom građani Republike Srbije dokazuju identitet (član 1. stav 1).
1. Drugo, državljanin Republike Srbije stariji od 16 godina života koji ima prebivalište na teritoriji Republike Srbije dužan je da ima ličnu kartu (član 3), a ako suprotno utvrđenoj dužnosti nema ličnu kartu, kazniće se za prekršaj novčanom kaznom do 50.000 dinara ili kaznom zatvora do 30 dana (član 29. tačka 1).
Treće, lice koje je po odredbama ovog zakona dužno da ima ličnu kartu, dužno je da je nosi i da je pokaže na zahtev službenog lica ovlašćenog za legitimisanje (član 21. stav 1), a ako odbije da pokaže ličnu kartu službenom licu ovlašćenom za legitimisanje, kazniće se za prekršaj novčanom kaznom do 50.000 dinara ili kaznom zatvora do 30 dana (član 29. tačka 6), odnosno ako ne nosi ličnu kartu a dužno je da je ima kazniće se za prekršaj novčanom kaznom do 5.000 dinara (član 30. tačka 2). Četvrto, lična karta izdaje se sa rokom važenja od 10 godina, a deci sa rokom važenja od pet godina, dok će se državljaninu koji ima pravo na ličnu kartu, a nema prijavljeno prebivalište na teritoriji Republike Srbije, izdati lična karta na osnovu utvrđenog boravišta sa rokom važenja od dve godine (član 5. st. 1. i 3).
2. Lična karta prestaje da važi istekom roka na koji je izdata, a u tom slučaju lice koje je po odredbama ovog zakona dužno da ima ličnu kartu dužno je da podnese zahtev za izdavanje nove lične karte najkasnije u roku od 15 dana po isteku roka na koji mu je prethodna lična karta izdata (član 20. stav 1. tačka 1) i stav 2). Lice koje ostane bez lične karte dužno je bez odlaganja da prijavi nestanak lične karte nadležnom organu član (22. stav 1). Nestalu ličnu kartu nadležni organ rešenjem proglašava nevažećom, a nakon toga izdaće ličnu kartu (član 23. st. 1. i 4).
Polazeći od navedenih zakonskih rešenja prvo treba ukazati na to da lična karta služi građanima (domaćim državljanima) da dokazuju svoj identitet u pravnom saobraćaju u zemlji. Zato je i interes građana da imaju ličnu kartu. Na tome se zasniva i njihovo pravo na ličnu kartu, a s tim u vezi i dužnost da je imaju, nose i pokažu u zakonom određenim slučajevima, pod pretnjom prekršajne kazne.
U ukupnom pravnom saobraćaju gotovo zanemarljiva po učestalosti, ali za bezbednost drugih značajna, jeste dužnost građanina da pokaže ličnu kartu na zahtev službenog lica ovlašćenog za legitimisanje. Kada je u pitanju ovo ovlašćenje policijskih službenika tome doprinosi i činjenica da su Zakonom o policiji ("Sl. glasnik RS", br. 6/2016, 24/2018 i 87/2018 – dalje: Zakon) i Pravilnikom o policijskim ovlašćenjima ("Sl. glasnik RS", br. 41/2019 i 93/2022 – dalje: Pravilnik) precizno utvrđeni uslovi (slučajevi, razlozi) za njegovu primenu i uređen način primene (čl. 75. i 76. Zakona i čl. 8-11. Pravilnika).
3. Iz tih odredbi proizlazi, između ostalog, da se legitimisanje ne vrši samo uvidom u ličnu kartu, već (alternativno) i uvidom u drugu javnu ispravu sa fotografijom ili elektronski, kada je lična karta nosilac i stvarnog i elektronskog identiteta, pa čak i na osnovu izjave lica čiji je identitet proveren. Prekršaji za koje su propisane različite kazne, razlikuju se po radnji izvršenja i posledici.
4. Ko odbija da pokaže ličnu kartu(radnja činjenja) suprotstavlja se proveri identiteta (teža posledica), a ko ne nosi ličnu kartu (radnja nečinjenja - propuštanja) ne suprotstavlja se proveri identiteta, već je otežava (lakša posledica).
5. Relativno brz opšti tehnološki razvoj u svetu verovatno neće zaobići ni eliminisanje identifikacionih isprava (lične karte i njima slične) i delimično identifikacionih isprava (putne isprave, vozačke dozvole, bankovne kartice, i dr) u postojećem fizičkom obliku i njihovu zamenu isključivo ispravama u elektronskom obliku, ali postojeće stanje ne ukazuje na činjenice koje opravdavaju pretpostavku da će se to uskoro dogoditi.
Od brzine i pravca tog razvoja zavise i promene u Zakonu o ličnoj karti koje će javnost biti spremna da prihvati. U vezi s tim, pored stranih, valja se setiti i domaćih rasprava iz perioda pripreme sada važećeg Zakona o ličnoj karti. Te rasprave rezultirale su, između ostalog, činjenicom da u skladu sa ovim zakonom još uvek koristimo dva obrasca lične karte – obrazac koji sadrži mikrokontroler (čip) i obrazac koji ne sadrži mikrokontroler (čip).
6. Nekoliko je tipičnih situacija u kojima se može smatrati da lice (inače) dužno da ima ličnu kartu - nema ličnu kartu. To može biti državljanin Republike Srbije stariji od 16 godina života koji ima prebivalište na teritoriji Republike Srbije, dok mu se ne izda lična karta. To može biti lice čija je lična karta prestala da važi istekom roka na koji je izdata, dok mu se ne izda nova. To može biti lice čija je lična karta nestala, dok mu se ne izda nova.
Prikrivanje imaoca lične karte da je ličnu kartu izgubio ne može dugoročno biti u interesu samog imaoca lične karte, s obzirom na već opisanu svrhu te javne isprave.
To prikrivanje Policija može da utvrdi baveći se nađenim stvarima, a već i zahvaljujući činjenici da je Zakonom o ličnoj karti, u članu 22. stav 1, utvrđena i dužnost lica koje nađe tuđu ličnu kartu da bez odlaganja prijavi pronalazak lične karte nadležnom organu, pod pretnjom prekršajne kazne ukoliko to ne učini (član 30. tačka 3). Istek roka važenja izdatih ličnih karata Policija utvrđuje već i iz Evidencije o ličnim kartama, koju vodi nadležni organ.
Najzad, u skadu sa Zakonom o evidencijama i obradi podataka u oblasti unutrašnjih poslova ("Sl. glasnik RS", br. 24/2018) Policiji je na raspolaganju obiman skup podataka, uključujući i podatke iz evidencija u oblasti izdavanja ličnih isprava ( iz čl. 31-34. tog zakona) i drugih evidencija. Pored ''administrativnih'' provera ovih podataka, Policija je zakonom ovlašćena i za terenske provere kada se za to steknu zakonom utvrđeni uslovi (razlozi).
Koje su nove obaveze pravnih subjekata povodom novog Zakona o arhivskoj građi?