Ugovor o poklonu predstavlja dobročini pravni posao, u kojem jedna ugovorna strana prenosi u svojinu drugoj ugovornoj strani neko dobro (nepokretnost, gotov novac, pokretne stvari) ili kakvo drugo pravo, dok druga ugovorna strana nema obavezu bilo kakve protivčinidbe.
Razlozi za davanje poklona mogu biti razlilčiti, ali najčešće se pokloni čine zbog nekog ličnog odnosa između poklonodavca i poklonoprimca ili kao želja da se nekom licu pomogne itd.
Imajući u vidu da se ugovorom o poklonu prenosi pravo svojine, odnosno da pokloprimac, po tom osnovu, uvećava svoju imovinu, navedeni pravni posao se tretira iz ugla više poreskih oblika, kao što su PDV, porez na poklon, porez na dohodak građana, porez na dobit pravnih lica. U ovom tekstu biće reči o oporezivanju poklona iz ugla Zakona o porezima na imovinu ("Sl. glasnik RS", br. 26/2001, "Sl. list SRJ", br. 42/2002 - odluka SUS i "Sl. glasnik RS", br. 80/2002, 80/2002 - dr. zakon, 135/2004, 61/2007, 5/2009, 101/2010, 24/2011, 78/2011, 57/2012 - odluka US, 47/2013, 68/2014 - dr. zakon, 95/2018 i 99/2018 - odluka US - dalje: Zakon)
Odredbama čl. 14. do 22. Zakona uređeno je oporezivanje porezom na nasleđe i poklon. Naime, tim odredbama se propisuje: predmet oporezivanja, poreska izuzimanja, poreska osnovica, poreske stope, poreski obveznik, nastanak poreske obaveze, poreska oslobođenja i poreski kredit.
Predmet oporezivanja
Prema odredbama člana 14. stav 1. Zakona, porez na nasleđe i poklon plaća se na pravo svojine i druga prava na nepokretnosti iz člana 2. stav 1. ovog zakona, koje naslednici naslede, odnosno poklonoprimci prime na poklon.
Podsećamo da su odredbama člana 2. stav 1. Zakona propisana prava na nepokretnostima koja su predmet oporezivanja porezom na imovinu.
Dakle, predmet oporezivanja porezom na poklon je prenos prava svojine na nepokretnosti (zemljištu, objektima), po osnovu ugovora o poklonu. Pored prenosa prava svojine na nepokretnostima, predmet oporezivanja je i prenos drugog prava koje je oporezivo porezom na imovinu iz člana 2. Zakona (npr. prava korišćenja građevinskog zemljišta), po osnovu ugovora o poklonu.
S tim u vezi, u praksi se postavilo pitanje da li je poklon zemljišta površine do 10 ari predmet oporezivanja porezom na poklon, budući da pravo svojine na tom zemljištu nije predmet oporezivanja porezom na imovinu.
Smatramo da činjenica da pravo svojine na zemljištu površine do 10 ari nije predmet oporezivanja porezom na imovinu, nije od uticaja na postojanje predmeta oporezivanja porezom na poklon. Dakle, prema našem mišljenju, poklon zemljišta površine do 10 ari jeste predmet oporezivanja porezom na poklon.
Pored poklona nepokretnosti, u skladu sa st. 2. i 3. člana 14. Zakona, porez na nasleđe i poklon plaća se i na nasleđeni, odnosno na poklon primljeni:
- gotov novac;
- štedni ulog;
- depozit u banci;
- novčano potraživanje;
- pravo intelektualne svojine;
- pravo svojine na upotrebljavanom motornom vozilu, upotrebljavanom plovilu, odnosno upotrebljavanom vazduhoplovu i drugim pokretnim stvarima.
Poklonom, u smislu ovog zakona, smatra se i prenos bez naknade imovine pravnog lica, koja je predmet oporezivanja u skladu sa odredbama st. 1, 2. i 4. do 6. ovog člana.
Dakle, generalno gledano, predmet oporezivanja su kako poklon telesnih pokretnih stvari, tako i prenos novčanog potraživanja bez naknade, kao i prenos prava intelektualne svojine bez naknade.
Međutim, u smislu oporezivanja porezom na poklon, pod izrazom "poklon" ne podrazumeva se samo tipičan ugovor o poklonu na osnovu koga jedna ugovorna strana besteretno prenosi drugoj strani kakvu stvar ili pravo, već i svako raspolaganje kojim je na račun poklonoprimca umanjena imovina poklonodavca (npr. odricanje od prava u korist poklonoprimca, oprost, odnosno umanjenje duga...).
Iz mišljenja Ministarstva finansija, br. 011-00-1042/2016-04 od 8.12.2016. godine
"Sa stanovišta oporezivanja porezom na nasleđe i poklon nije od uticaja da li je Fondacija novac koji poklanja fizičkom licu dala neposredno tom fizičkom licu ili je uplatom novca u ime i za račun tog lica "pokrila" njegove rashode. Stoga, ako Fondacija umesto davanja novca neposredno fizičkom licu, bez obaveze protivčinidbe, "pokrije" rashode tog lica neposrednim plaćanjem, sa poreskog stanovišta smatra se da je fizičko lice čiji su rashodi plaćeni novcem Fondacije, od Fondacije primilo poklon."
Sa druge strane,pružanje usluga bez naknadenije predmet oporezivanja porezom na poklon.
Iz mišljenja Ministarstva finansija br. 413-00-00170/2014-04 od 7.9.2015. godine
"...Vršenje usluga bez naknade, što znači i transportnih i sličnih usluga, kao pomoć u cilju sanacije posledica poplava, nije predmet oporezivanja porezom na poklon."
Kada su u pitanju motorna vozila, plovila i vazduhoplovi, predmet oporezivanja je poklon upotrebljavanih motornih vozila, odnosno plovila, odnosno vazduhoplova.
Odredbom člana 14. stav 8. Zakona precizira se da upotrebljavano motorno vozilo, odnosno upotrebljavano plovilo, odnosno upotrebljavani vazduhoplov, u smislu ovog zakona, jeste:
- motorno vozilo, koje je na teritoriji Republike Srbije najmanje jedanput, počev od njegove proizvodnje ili poslednjeg uvoza, bilo registrovano u skladu sa propisima;
- plovilo, koje je na teritoriji Republike Srbije najmanje jedanput, počev od njegove proizvodnje ili poslednjeg uvoza, bilo upisano u propisani upisnik u skladu sa propisima;
- vazduhoplov, koji je na teritoriji Republike Srbije najmanje jedanput, počev od njegove proizvodnje ili poslednjeg uvoza, bio upisan u propisani registar ili evidenciju.
Iako je predmet oporezivanja porezom na poklon propisan prilično široko, postoji relativno veliki broj propisanih izuzimanja od ovog poreza. Drugim rečima, u mnogim situacijama primljeni poklon se neće oporezovati porezom na poklon, već nekim drugim porezom, ili neće biti uopšte oporezovan. S tim u vezi, u nastavku navodimo situacije koje su izuzete od oporezivanja porezom na poklon.
Trgovac je dužan da pre zaključenja ugovora o prodaji robe ili pružanju usluga, potrošača na jasan i razumljiv način na srpskom jeziku ili jeziku nacionalne manjine, u skladu sa zakonom, obavesti onačinu izjavljivanja reklamacije trgovcu, a naročito o mestu prijema i načinu postupanja trgovca po njima, kao i uslovima koji se odnose na ostvarivanje prava potrošača po osnovu saobraznosti (član 12. Zakona).
Šta se ne smatra poklonom u smislu Zakona
U skladu sa odredbom člana 14. stav 4. Zakona, poklonom, u smislu ovog zakona, ne smatra se: - prenos bez naknade prava na nepokretnostima i pokretnim stvarima iz st. 1. do 3. ovog člana na koji se plaća porez na dodatu vrednost, u skladu sa propisima kojima se uređuje porez na dodatu vrednost, nezavisno od postojanja ugovora o poklonu; - prihod fizičkog lica po osnovima koji su izuzeti iz dohotka za oporezivanje, odnosno koji je predmet oporezivanja porezom na dohodak građana, u skladu sa zakonom kojim se uređuje oporezivanje dohotka građana; - prihod pravnog lica koji se uključuje u obračun osnovice za oporezivanje porezom na dobit pravnih lica, u skladu sa zakonom kojim se uređuje oporezivanje dobiti pravnih lica. Dakle, u svim ovim slučajevima, besteretno davanje se ne smatra poklonom u smislu Zakona, tj. nije predmet oporezivanja porezom na poklon. To znači da u ovim situacijama, poklonoprimac nije obveznik poreza na poklon, te da po tom osnovu, ne podnosi poresku prijavu za porez na poklon, niti bilo koju drugu dokumentaciju, Poreskoj upravi.
Slučaj kada se na poklon plaća PDV
Kada se na promet dobara bez naknade (poklon) plaća PDV, u tom slučaju se taj promet ne smatra poklonom, u smislu Zakona. Suština je, dakle, da prvo treba utvrditi da li je određeni poklon (donacija) oporeziv PDV - ako jeste, u tom slučaju takav poklon nije predmet oporezivanja porezom na poklon.
Primer:
Obveznik PDV - proizvođač nameštaja, zaključio je ugovor sa bolnicom o doniranju 100 kreveta bolnici. Imajući u vidu da je obveznik PDV imao pravo na odbitak prethodnog poreza po osnovu proizvodnje predmetnih kreveta, postoji obaveza da se obračuna i plati PDV po osnovu poklona tih dobara bolnici.
S obzirom na to da se na ovaj poklon plaća PDV, ne postoji predmet oporezivanja porezom na poklon, što znači da se bolnica, kao poklonoprimac, ne smatra obveznikom poreza na poklon, po ovom osnovu.
Primer:
Obveznik PDV - proizvođač nameštaja doneo je odluku da pokloni bolnici lekove. U skladu sa tim, obveznik PDV nabavlja lekove, u cilju poklanjanja bolnici.
S obzirom na to da obveznik predmetne lekove nabavlja za donaciju, a ne za oporezivi promet dobara i usluga, obveznik PDV nema pravo na odbitak prethodnog poreza po tom osnovu, ali sa druge strane ne obračunava i ne plaća PDV po osnovu poklanjanja tih dobara bolnici.
Vrednost poklonjenih lekova iznosi 200.000 dinara. Dakle, u ovom slučaju je bolnica obveznik poreza na poklon, te je dužna da po tom osnovu podnese poresku prijavu za porez na poklon.
Imajući u vidu navedeno, kao i činjenicu da obveznik PDV, po osnovu prometa dobara bez naknade, nije dužan (mada ima pravo) da izda račun, poklonoprimac bi trebalo da poseduje dokument kojim se dokazuje da je po osnovu poklona postojala obaveza plaćanja PDV.
S tim u vezi, ako obveznik PDV (poklonodavac) nije izdao račun, po tom osnovu, onda bi kao dokaz mogla poslužiti i izjava poklonodavca da je po osnovu poklona postojala obaveza plaćanja PDV, u skladu sa Zakonom o PDV.
Slučaj kada je prihod po osnovu poklona izuzet od poreza na dohodak građana, odnosno kada je predmet oporezivanja tim porezom
Budući da postoje situacije kad bi se prihod fizičkog lica mogao oporezovati i porezom na poklon i porezom na dohodak građana, u skladu sa Zakonom o porezu na dohodak građana ("Sl. glasnik RS", br. 24/2001, 80/2002, 80/2002 - dr. zakon, 135/2004, 62/2006, 65/2006 - ispr., 31/2009, 44/2009, 18/2010, 50/2011, 91/2011 - odluka US, 7/2012 - usklađeni din. izn., 93/2012, 114/2012 - odluka US, 8/2013 - usklađeni din. izn., 47/2013, 48/2013 - ispr., 108/2013, 6/2014 - usklađeni din. izn., 57/2014, 68/2014 - dr. zakon, 5/2015 - usklađeni din. izn., 112/2015, 5/2016 - usklađeni din. izn., 7/2017 - usklađeni din. izn., 113/2017, 7/2018 - usklađeni din. izn., 95/2018 i 4/2019 - usklađeni din. izn. - dalje: ZPDG), propisano je da u slučaju kada je prihod po osnovu poklona, predmet oporezivanja porezom na dohodak građana, u tom slučaju nije predmet oporezivanja porezom na poklon. Na ovaj način se izbegava dvostruko oporezivanje fizičkih lica, po istom osnovu. Takođe, neki prihodi fizičkih lica su izuzeti od oporezivanja porezom na dohodak građana (kao što su primanja po osnovu socijalne i humanitarne pomoći, pomoći zbog uništenja ili oštećenja imovine usled elementarnih nepogoda ili drugih vanrednih događaja, zatim novčanih pomoći za lečenje itd.). Sva ova primanja predstavljaju suštinski poklon koji fizička lica dobijaju.
Vodeći računa o humanom karakteru ovih davanja, zakonodavac je ta primanja izuzeo kako od oporezivanja porezom na dohodak građana (pod uslovima propisanim u ZPDG), tako i od oporezivanja porezom na poklon.
Primer:
Poslodavac donosi odluku da pokloni stan fizičkom licu - zaposlenom. Imajući u vidu da se ovaj poklon tretira kao činjenje pogodnosti zaposlenom, takav prihod ima karakter zarade, te poslodavac ima obavezu da obračuna porez i doprinose na zaradu (na tržišnu vrednost stana).
Dakle, budući da se po osnovu predmetnog poklona plaća porez na zaradu, po istom osnovu se ne plaća porez na poklon.
Primer:
Pravno lice uplatilo je na ime humanitarne pomoći, fizičkom licu novčani iznos od 120.000 dinara. Pretpostavimo da su ispunjeni uslovi za poresko izuzimanje, u skladu sa članom 9. stav 1. tačka 11) ZPDG. Imajući to u vidu, ovo primanje fizičkog lica neće biti oporezovano ni porezom na poklon.
Slučaj kada se prihod pravnog lica po osnovu poklona uračunava u osnovicu za porez na dobit pravnih lica
U cilju izbegavanja dvostrukog oporezivanja, kada vrednost poklona predstavlja prihod pravnog lica (poklonoprimca), koji se uračunava u osnovicu za porez na dobit pravnih lica, takav poklon ne oporezuje se porezom na poklon.
Dakle, to su slučajevi kada se pravna lica javljaju kao poklonoprimci, a poresko izuzimanje se ostvaruje:
- ako se po osnovu tog poklona evidentira prihod u poslovnim knjigama pravnog lica;
- ako se taj prihod uračunava u osnovicu za porez na dobit pravnih lica.
Podsećamo da se obveznicima poreza na dobit pravnih lica, koji se smatraju dobitnim organizacijama, u osnovicu za porez na dobit pravnih lica uračunava i prihod koji ta lica ostvare po osnovu primljenog poklona.
Sa druge strane, nedobitne organizacije se smatraju obveznicima poreza na dobit pravnih lica samo za prihode koje ostvare od prodaje proizvoda na tržištu i pružanja usluga uz naknadu. Drugim rečima, kada nedobitna organizacija primi poklon, taj prihod se ne uračunava u osnovicu za porez na dobit, pa se ne može primeniti navedeno izuzimanje.
Primer:
Osnivač privrednog društva odobrio je novčani zajam svom privrednom društvu, u iznosu od 500.000 dinara. Društvo nije vratilo predmetni zajam osnivaču, a osnivač je oprostio to potraživanje svom privrednom društvu. Po osnovu tog poklona, privredno društvo je evidentiralo prihod od 500.000 dinara, na računu 677 - Prihodi od smanjenja obaveza.
Budući da se predmetni prihod uračunava u osnovicu za porez na dobit pravnih lica, oprost potraživanja se ne smatra poklonom, u smislu Zakona, pa privredno društvo, po ovom osnovu, ne podnosi poresku prijavu za porez na poklon.
Primer:
Fizičko lice daje donaciju crkvi u iznosu od 500.000 dinara. Budući da se crkva smatra nedobitnom organizacijom, ovaj prihod se ne uračunava u osnovicu za porez na dobit. S tim u vezi, crkva se smatra obveznikom poreza na poklon, po ovom osnovu.
Napominjemo da za poresko izuzimanje po ovom osnovu, nije bitno da li će pravno lice u poreskom bilansu iskazati poresku osnovicu i platiti porez, ili porez na dobit neće platiti jer je obveznik, na primer, ostvario poreski gubitak, ili ima neiskorišćene poreske gubitke iz prethodnog perioda i sl. Drugim rečima, za poresko izuzimanje po ovom osnovu, dovoljna je činjenica da se prihod od poklona uračunava u osnovicu za porez na dobit, bez obzira da li će obveznik za taj poreski period imati poreski dug ili ne.
... ZA CELOKUPAN TEKST PRETPLATITE SE NA PORESKO-RAČUNOVODSTVENI INSTRUKTOR
Celokupan tekst sadrži i sledeća poglavlja:
- Ostala poreska izuzimanja
- Poreski obveznik
- Poreska osnovica, nastanak poreske obaveze i poreske stope
- Poreska oslobođenja
- Podnošenje poreske prijave i utvrđivanje poreza na poklon
POGLEDAJTE JOŠ:
Kako postupiti kod odbijanja elektronske fakture i kako status e-Fakture utiče na PDV obaveze
Sastavljanje i kontrola računovodstvenih isprava
Pravo zaposlenih na odsustvo u dane praznika