Redakciji se sve češće javljaju pitanja o pravu na odsustvo u dane pravoslavnih verskih praznika ukoliko su zaposleni drugih veroispovesti, o pravu zaposlenih pravoslavne veroispovesti na odsustvo u dane krsne slave, na pravo na uvećanu zaradu ukoliko u te dane radi i druga pitanja prevashodno vezana za prava zaposlenih koji rade ili odsustvuju sa rada u dane praznika koji se praznuju neradno.
Na sva sporna pitanja koja su se do sada javila ukazaćemo na odgovore kroz komentar, prema propisima relevantnim za ovu materiju, to jest prema odredbama Zakona o državnim i drugim praznicima u Republici Srbiji ("Sl. glasnik RS", br. 43/2001, 101/2007 i 92/2011 - dalje: Zakon) i Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 - odluka US, 113/2017 i 95/2018 - autentično tumačenje - dalje: ZOR).
ZOR ne uređuje neposredno pravo na odsustvo u dane praznika, već pravo zaposlenih na (uvećanu) zaradu odnosno na naknadu zarade u zavisnosti od toga da li zaposleni u dane praznika rade, ili ne rade.
Zaposleni koji radi u dane praznika, koji su neradni dani, ostvaruje pravo na uvećanu zaradu u visini utvrđenoj opštim aktom i ugovorom o radu, i to - najmanje 110% od osnovice prema članu 108. stav 1. tačka 1) ZOR. Odredbom člana 114. stav 1. ZOR uređuje pravo zaposlenih na naknadu zarade za vreme odsustva u dane praznika i to u visini prosečne zarade zaposlenog u prethodnih 12 meseci, u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu.
Međutim, odgovor na pitanje "Koji su to praznici koji se praznuju neradno?" daju odredbe Zakona, a prema istom u Republici Srbiji praznuje se neradno:
- Sretenje - Dan državnosti Srbije- 15. i 16. februara (član 1. Zakona);
- Nova godina- 1. i 2. januara (član 1a Zakona);
- Praznik rada- 1. i 2. maja (član 1a Zakona);
- Dan primirja u Prvom svetskom ratu- 11. novembra (član 1a Zakona);
- prvi dan Božića- 7. januara (član 2. Zakona);
- Vaskršnji praznici- počev od Velikog petka zaključno sa drugim danom Vaskrsa (član 2. Zakona).
Ove godine je došlo do preklapanja Vaskršnjih praznika, sa praznikom rada, pa u vreme ovih praznika zaposleni mogu ostvariti do pet dana odsustva, jer se prema mišljenju Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, br. 011-00-530/2020-02 od 20.01.2021. godine, usled praznovanja drugog dana Vaskrsa u ponedeljak 3. maja, drugi dan Praznika rada (koji pada u nedelju 2. maja) prenosi na prvi naredni radni dan, utorak - 4. maj, odnosno kako je u mišljenju navedeno:
"Prema članu 1a Zakona o državnim i drugim praznicima u Republici Srbiji ("Sl. glasnik RS", br. 43/2001, 101/2007 i 92/2011), Praznik rada proslavlja se 1. i 2. maja, a prema članu 3a ovog zakona ako jedan od datuma kada se praznuju državni praznici Republike Srbije padne u nedelju, ne radi se prvog narednog radnog dana.
Vaskršnji praznici, praznuju se počev od Velikog petka zaključno sa drugim danom Vaskrsa (član 2. tačka 2) navedenog zakona).
U 2021. godini Vaskršnji praznici proslavljaju se počev od Velikog petka (30. april) do drugog dana Vaskrsa koji pada u ponedeljak 3. maja, a kako 2. maj, koji se proslavlja kao drugi dan Praznika rada pada u nedelju, to se ne radi i prvi naredni radni dan koji pada u utorak 4. maja, po završetku Vaskršnjih praznika."
U vreme prethodno navedenih praznika - državnih i verskih, "ne rade državni i drugi organi, privredna društva i drugi oblici organizovanja za obavljanje delatnosti ili usluga" kako je to propisano članom 3. Zakona, pa proizlazi kao nesporno da pravo na odsustvo za ove praznike imaju svi zaposleni bez obzira na veroispovest, odnosno bez obzira na nacionalnost. Pravo na uvećanu zaradu za rad u ove dane, odnosno pravo na odsustvo uz naknadu zarade u ove dane imaju svi koji imaju status zaposlenih u skladu sa članom 5. ZOR.
Saznajte: koje su to olakšice prilikom zapošljavanja
Međutim, u dane državnih i verskih praznika koji se praznuju u Republici Srbiji neradno, određeni poslodavci imaju mogućnost odnosno dužnost da rade, to jest kako je to Zakonom propisano:
- imaju dužnost državni i drugi organi, privredna društva i drugi oblici organizovanja za obavljanje delatnosti ili usluga, u skladu sa zakonom i propisima donesenim na osnovu zakona, jer moraju obezbediti neprekidno obavljanje delatnosti, odnosno usluga i u dane praznika, u suprotnom bi zbog prekida obavljanja delatnosti, odnosno usluga nastale štetne posledice za građane i državu;
- imaju mogućnost privredna društva i drugi oblici organizovanja za obavljanje delatnosti ili usluga čija priroda delatnosti, odnosno tehnologija procesa rada zahteva neprekidan rad.
Pravo na odsustvo u dane praznika se pretpostavlja u privredi, a dužnost rada u dane praznika poslodavac utvrđuje odlukom o rasporedu radnog vremena. Poslodavac je dužan da o promeni rasporeda zaposlene obavesti najmanje pet dana unapred (osim u slučaju uvođenja prekovremenog rada), a samo izuzetno, u slučaju potrebe posla usled nastupanja nepredviđenih okolnosti, može obestiti o promeni u kraćem roku od pet dana, ali ne kraćem od 48 časova unapred. Odluka se može odnositi na sve zaposlene, ili na pojedine zaposlene odnosno organizacione jedinice.
Poslodavac rešenjem odlučuje o pravima, obavezama i odgovornostima zaposlenog, u pisanom obliku sa obaveznim obrazloženjem i poukom o pravnom leku, pa proizlazi iz člana 193. ZOR, da bi poslodavac o odsustvu zaposlenog ili radu na dan praznika, trebalo da odluči rešenjem.
Svi zaposleni, koji su po nalogu poslodavca dužni da rade na navedene praznike, ostvaruju pravo na uvećanu zaradu i to najmanje 110% od osnovice. Prethodno navedeno važi za sve zaposlene, bez obzira na veroispovest. Isto tako i svi zaposleni koji u ove praznike nemaju radnu obavezu, za vreme odsustva ostvaruju naknadu zarade u skladu sa članom 114. ZOR.
Pravo zaposlenih na odsustvo prema veroispovesti
Pravoslavna veroispovest je najzastupljenija u Republici Srbiji, ali postoje i druge veroispovesti koje su u većem broju zastupljene a to su katolička i drugih hiršćanskih zajednica, islamska i jevrejske zajednice. Imajući u vidu četiri najzastupljenije veroispovesti na teritoriji Republike, prema članu 4. stav 1. tačka 1) Zakona propisano je:
"Zaposleni imaju pravo da ne rade u dane sledećih verskih praznika, i to:
- pravoslavci - na prvi dan krsne slave;
- katolici i pripadnici drugih hrišćanskih verskih zajednica - na prvi dan Božića i u dane Uskršnjih praznika počev od Velikog petka zaključno sa drugim danom Uskrsa, prema njihovom kalendaru;
- pripadnici islamske zajednice - na prvi dan Ramazanskog bajrama i prvi dan Kurbanskog bajrama;
- pripadnici jevrejske zajednice - na prvi dan Jom Kipura."
Za razliku od državnih i verskih praznika koji se praznuju neradno na državnom nivou, ali gde zakonodavac propisuje mogućnost odnosno dužnost rada i u te dane, formulacija člana 4. Zakona naglašava da "zaposleni imaju pravo da ne rade..." a kao protivteža pravu zaposlenog da ne radi, postoji dužnost poslodavca da odobri. Drugim rečima za sva odsustva koja su predviđena članom 4. Zakona, ne postoji mogućnost poslodavca da jednostrano utvrdi radnu obavezu zaposlenom odnosno uskrati pravo na odsustvo.
Zaposleni se po pravilu prilikom zasnivanja radnog odnosa izjašnjavaju poslodavcu koje su veroispovesti, kako bi poslodavac nesporno mogao da zna koje praznike praznuje konkretan zaposleni.
Činjenica je da ne postoji sistem za "proveru veroispovesti", niti za verifikaciju krsne slave određenog zaposlenog, ali se poslodavcima savetuje da izjave zaposlenih o veroispovesti i/ili krsnoj slavi kod zaposlenih pravoslavne veroispovesti pribavi pisanim putem, kako bi smanjio prostor za nesporazume.
Pravo zaposlenih pravoslavne veroispovesti
Kao što smo prethodno ukazali, prema članu 4. Zakona, zaposleni pravoslavne veroispovesti imaju pravo da ne rade na prvi dan krsne slave. Zaposleni je u obavezi da poslodavca blagovremeno obavesti o krsnoj slavi, međutim kada i u kom roku zakon nije propisao. Krsna slava odnosno konkretan datum kada zaposleni slavi slavu, poznata je unapred, prema crkvenom kalendaru, pa ni nema razloga da se o tome poslodavac ne obavesti blagovremeno, a ni nema opravdanja za zaposlenog da se određenog dana samo ne pojavi. Kako Zakonom, pa ni ZOR nije uređen način obaveštavanja poslodavca o krsnoj slavi, pa ni o veroispovesti, utoliko pre je savet poslodavcima da inicijativu preuzmu u svoje ruke i da od svih zaposlenih pribave informacije o navedenom.
Dakle, u slučaju da zaposleni blagovremeno obavesti poslodavca o krsnoj slavi, poslodavac može samo rešenjem da utvrdi odsustvo zaposlenog na određeni dan, a za vreme odsustva kao što smo ukazali, zaposleni ostvaruje naknadu zarade u skladu sa članom 114. Zakona. Zaposleni i poslodavac se mogu dogovoriti da zaposleni ipak radi na dan krsne slave - to ne može biti jednostrana odluka poslodavca, već sporazumna obe strane. U slučaju da zaposleni radi na prvi dan krsne slave - ostvaruje pravo na uvećanu zaradu.
Šta se dešava ukoliko zaposleni radi na prvi dan krsne slave, bez znanja poslodavca, potom zahteva uvećanu zaradu? Situacija podrazumeva da poslodavac nije obavešten da zaposleni određenog dana slavi slavu, pa i nije znao da treba da utvrdi odsustvo. Prema našem mišljenju, ukoliko ne postoji obaveza rada, utvrđena od strane poslodavca koji je prethodno znao, ili morao znati da zaposleni tog dana slavi slavu, onda ni nema prava zaposlenog na uvećanu zaradu.
Činjenica je da se u praksi retko donose rešenja kojima se utvrđuje pravo na odsustvo, odnosno kojima se utvrđuje obaveza rada zaposlenima na dane praznika. Ta praksa proizlazi kao suprotna odredbi člana 193. ZOR, međutim i inspekcija rada u praksi često toleriše izostajanje rešenja, sa ciljem da se izađe u susret poslodavcima i da se rasterete dodatne papirologije.
To dodatno i obrazlažu da su prava zaposlenih na odsustvo konstituisana Zakonom, pa da bi rešenje trebalo doneti samo u slučaju da se utvrđuje radna obaveza. Zanimljivo bi bilo videti zapravo statistiku koji broj poslodavca dosledno primenjuje član 193. Zakona, pa svakom pojedinačnom zaposlenom o pravu na odsustvo na dan praznika, ili rada na dan praznika odlučuje pojedinačnim rešenjem?
Međutim, ta praksa dovodi i do drugih problema - da poslodavac rešenjem odluči o pravu zaposlenog da odsustvuje sa rada u određeni dan praznika, zaposleni ne bi mogao da ističe da je on određenog dana praznika radio i da mu pripada pravo na uvećanu zaradu. Ako poslodavac rešenjem odluči da zaposleni odsustvuje sa rada, odnosno da na dan nekog praznika radi, zaposleni bi bio dužan da se i rešenja pridržava, a prostora za nedoumicu nema.
Između poslodavca i zaposlenog trebalo bi da vlada odnos poverenja, a da se za svako pitanje iznađu kompromisna rešenja, pa tako i u pogledu ostvarivanja ovog prava na odsustvo, ili rad uz uvećanu zaradu, sve u skladu sa zakonima.
Dakle, pravo na odsustvo na prvi dan krsne slave imaju samo i isključivo zaposleni pravoslavne veroispovesti. Pravo mogu koristiti jednom u kalendarskoj godini, uz obavezu zaposlenog da o tome blagovremeno obavesti poslodavca. Ovo pravo zaposleni mogu iskoristiti u kalendarskoj godini u kojoj prvi dan krsne slave pada u dan koji je prema rasporedu radnog vremena kod poslodavca radan dan.
Drugim rečima, ukoliko je zaposlenom radna nedelja organizovana kao petodnevna - ponedeljak-petak, a zaposlenom prvi dan krsne slave pada u subotu, nesporno je da on pravo na odsustvo nema, jer tog dana i nije bio dužan da radi prema važećem rasporedu kod poslodavca.
Za razliku od državnih praznika koji se mogu prenositi na prvi naredni radni dan, u slučaju da jedan od datuma kada se praznik praznuje pada u nedelju, verski praznici iz člana 4. Zakona, ne potpadaju pod to pravilo. To znači da ukoliko prvi dan krsne slave pada u nedelju (ili subotu), zaposleni nema prava da "prenese" odsustvo na prvi naredni radni dan.
Isto tako bitno je istaći da pripadnici drugih verskih zajednica koji prema svojoj veroispovesti proslavljaju slavu, nemaju pravo na odsustvo po tom osnovu, jer je ovo pravo Zakonom garantovano samo zaposlenima pravoslavne veroispovesti, a ovim povodom Ministarstvo za rad zauzimalo je isti stav kroz više mišljenja, pa tako:
1. Mišljenje Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Sektor za rad, br. 011-00-825/2015-02, od 26.8.2015. godine:
"...Polazeći od navedenih odredaba Zakona, zaposleni - katolici ili pripadnici drugih hrišćanskih verskih zajednica imaju pravo na odsustvo s rada za božićne i uskršnje praznike prema Gregorijanskom kalendaru. Pravo na odsustvovanje s rada na prvi dan krsne slave imaju zaposleni - pravoslavci.
Prema tome, zaposleni pripadnici grkokatoličke veroispovesti nemaju pravo na odsustvovanje s rada na dan slave, koje je utvrđeno za pripadnike pravoslavne veroispovesti."
2. Mišljenje Ministarstva rada i socijalne politike, br. 011-00-936/2009-02 od 4.11.2009. godine:
"... Polazeći od navedenih odredaba Zakona, zaposleni - katolici ili pripadnici drugih hrišćanskih verskih zajednica imaju pravo na odsustvo sa rada za Božićne i Uskršnje praznike prema Gregorijanskom kalendaru. Pravo na odsustvovanje sa rada na prvi dan krsne slave imaju zaposleni - pravoslavci.
Prema tome, zaposleni ostvaruje pravo na odsustvo sa rada za verske praznike utvrđene u članu 4. Zakona o državnim i drugim praznicima u Republici Srbiji na osnovu lične pripadnosti određenoj veroispovesti, a ne na osnovu verske pripadnosti članova njegovog porodičnog domaćinstva. To znači da zaposleni pripadnici katoličke veroispovesti nemaju pravo na odsustvovanje sa rada na dan krsne slave, koje je utvrđeno za pripadnike pravoslavne veroispovesti."
Pravo zaposlenih katolika i pripadnika drugih hrišćanskih verskih zajednica
Katolici i pripadnici drugih hrišćanskih verskih zajednica kao zaposleni imaju prava da pored navedenih državnih praznika, odsustvuju sa rada uz naknadu zarade i na prvi dan Božića i u dane Uskršnjih praznika počev od Velikog petka zaključno sa drugim danom Uskrsa, prema njihovom kalendaru, sve u skladu sa članom 4. stav 1. tačka 1) Zakona u vezi sa članom 114. ZOR.
To znači da zaposleni katoličke i drugih hrišćanskih veroispovesti imaju prava na odsustvo u:
- sve dane državnih praznika koji se praznuju neradno (čl. 1. i 1a Zakona),
- dane verskih praznika koji se u Republici Srbiji praznuju neradno (član 2. Zakona) i na
- prvi dan Božića i u dane Uskršnjih praznika počev od Velikog petka zaključno sa drugim danom Uskrsa, prema njihovom kalendaru.
Nije zakonito zaposlenima katoličke veroispovesti određivati korišćenje godišnjeg odmora za dane Vaskrsa. Vaskrs jeste verski praznik, ali se on u Srbiji praznuje neradno na državnom nivou - bez obzira na veroispovesti zaposlenih. Saglasno članu 70. stav 2. ZOR, dani praznika izričito se ne uračunavaju u dane godišnjeg odmora, te praksa poslodavca da u ove dane zaposlene drugih veroispovesti upućuju na odmor zapravo predstavlja uskraćivanje prava na plaćeno odsustvo u dane praznika, kršenje odredbi ZOR koje uređuju odmor, a s obzirom da kod zaposlenih postoji i lično svojstvo (član 18. ZOR) može predstavljati i diskriminaciju.
Diskriminacija je svako postupanje poslodavca uzrokovana ličnim svojstvom kod zaposlenog, usled kog se posrednim ili neposrednim postupanjem poslodavca, taj zaposleni stavlja u nepovoljniji položaj u odnosu na drugog zaposlenog.
Stav da zaposleni katoličke veroispovesti i drugih hrišćanskih verskih zajednica imaju pravo na odsustvo i na Uskrs i na Vaskrs, zauzelo je i Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, u mišljenju broj 011-00-1211/2015-02 od 21.1.2016. godine:
"....Imajući u vidu navedeno, zaposleni katoličke veroispovesti imaju pravo da ne rade u dane verskih praznika koji su neradni dani za sve zaposlene, bez obzira na versku pripadnost, kao i u dane verskih praznika utvrđenih u članu 4. tačka 2) Zakona o državnim i drugim praznicima u Republici Srbiji.
Takođe, zaposleni katoličke veroispovesti imaju pravo na naknadu zarade za vreme odsustvovanja sa rada u dane verskih praznika koji su neradni dani za sve zaposlene, bez obzira na versku pripadnost, kao i u dane verskih praznika utvrđenih u članu 4. tačka 2) Zakona o državnim i drugim praznicima u Republici Srbiji, odnosno pravo na uvećanu zaradu ako rade u dane tih praznika."
Isto tako i u Mišljenju Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, br. 131-05-22/2015-02 od 23.4.2015. godine:
"... Svi zaposleni imaju pravo na naknadu zarade za vreme odsustvovanja sa rada u dane verskih praznika koji su neradni dani, odnosno pravo na uvećanu zaradu ako rade u dane tih praznika, shodno članu 108. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013 i 75/2014).
Prema tome, zaposleni katoličke veroispovesti imaju pravo na naknadu zarade u dane verskih praznika koji su neradni dani za sve zaposlene i u dane verskih praznika utvrđenih u članu 4. Zakona, zavisno od njihove verske pripadnosti."
Pravo zaposlenih islamske veroispovesti
Ramazanski bajram i Kurbanski bajram su dva najvažnija praznika u islamskom kalendaru. Ramazan je deveti mesec lunarnog, muslimanskog kalendara, koji se računa prema mesecu a ne prema suncu. To znači da je svake godine Ramazanski Bajram 10 ili 11 dana ranije od prethodne godine, a kako se Kurban bajram obeležava dva hidžretska meseca i 10 dana nakon Ramazanskog bajrama, u principu svake godine u druge dane pada i Ramazanski i Hadžijski Bajram, pa zato i datumi prema gregorijanskom kalendaru variraju od godine do godine. Za tačne datume proslave ovih praznika, najbolje je konsultovati Rijaset islamske zajednice Srbije.
Identično kao i u prethodnom slučaju - pored prava na odsustvo u dane praznika koji pripadaju svim zaposlenima (bez obzira na veroispovest) pa i zaposlenima islamske zajednice, koji i prema veroispovesti ostvaruju pravo na odsustvo na prvi dan Ramazanskog bajrama i prvi dan Kurbanskog bajrama, iako se ovi praznici praznuju tri ili više dana.
Zaposleni islamske veroispovesti svoje pravo na odsustvo mogu koristiti samo u slučaju da prvi dan praznika padne u dan koji je prema rasporedu radnog vremena kod poslodavca ujedno i radni dan zaposlenog. Ukoliko postoji saglasnost zaposlenog da obavlja poslove na dane praznika, onda mu svakako pripada pravo na uvećanu zaradu najmanje 110% od osnovice.
Pravo zaposlenih pripadnika jevrejske zajednice
Jom kipur smatra se najvećim praznikom, praznikom pomirenja i praštanja koji je vrhunac desetodnevnog perioda pokajanja koji počinje na Roš-ašana. Prema predanju pripadnika verske zajednice, toga dana svaki vernik nosi u sebi zakone Tore, milosrđe i uzvišeno osećanje zajedništva sa svim ljudima.
Zbog značaja praznika, kao i kod pripadnika drugih verskih manjina, Zakon predviđa pravo na odsustvo na prvi dan Jom Kipura zaposlenima pripadnicima jevrejske zajednice, pored prava ovih zaposlenih da odsustvuju u dane državnih i verskih praznika iz člana 2. Zakona.
Pročitajte ostale članke:
Pravna akta prilikom zapošljavanja
Koje delatnosti imaju obavezu uvođenja fiskalnog računa od 2022. godine?