ODRŽANA ZAVRŠNA JAVNA RASPRAVA NA TEMU NOVOG ZAKONA O PRAVOSUDNOJ AKADEMIJI

U Beogradu je, 31. oktobra 2024. godine, održana završna četvrta i završna javna rasprava na temu novog Zakona o pravosudnoj akademiji.

Dobrodošlicu je prisutnima prvo poželeo moderator Ivan Ćosić, pomoćnik ministarke pravde za normativne poslove, koji je naglasio da se javna rasprava završava 1. novembra i pozvao sve koji do sada nisu dostavili komentare, predloge i sugestije a žele to da to učine mogu to u ovom roku.

On je na početku reč dao ministarki pravde Maji Popović koja je prisutne u najkraćim crtama upoznala o razlozima za pristupanje izradi Nacrta zakona o Pravosudnoj akademiji. Kako je izjavila, nacrt zakona je pripremljen kako bi se na sistematski način uredilo utvrđivanje stručnosti i osposobljenosti za izbor na sudijsku, odnosno javnotužilačku funkciju na osnovu jasnih i merljivih kriterijuma za izbor, napredovanje i kvalitet rada u pravosuđu. Istakla je kako je Evropska komisija Republici Srbiji 24. jula dostavila Izveštaj o ispunjenosti merila u pogledu Poglavlja 23, u kojem je ukazano da je potrebo u okviru Prelaznog merila 4 uspostave rezultati u primeni pravičnog i transparentnog sistema zasnovanog na zaslugama za upravljanje karijerama sudija i javnih tužilaca. Takođe, kako je rekla, Evropska komisija je istakla da puna usklađenost ovog prelaznog merila zahtevao donošenje Zakona o Pravosudnoj akademiji kako bi ona postala jedina tačka ulaska u pravosuđe i kako bi se obezbedila njena zaštita od neprimerenog uticaja u skladu sa preporukama Venecijanske komisije, a da se sadržaj predloga za ovom prelaznom merom pronalazi u izveštajima o napretku Republike Srbije u procesu evropskih integracija. Iznela je i informaciju da će 12.11. biti održan online sastanak sa Venecijanskom komisijom te pozvala sve članove radne grupe da prisustvuju sastancima i iznesu svoje stavove u vezi ovog nacrta. Na kraju je najavila i mogućnost da se uz saglasnost EK ova javna rasprava još produži, kako bismo došli do najoptimalnijeg rešenja.

Nakon toga su usledila izlaganja nacrta zakona Jelene Deretić, pomoćnice ministarke pravde za sektor pravosuđa i članice radne grupe za izradu zakona i Branislava Stojanovića, pomoćnika ministarke pravde koji rukovodi sektorom za evropske integracije i takođe člana radne grupe. Oni su se osvrnuli na novine u ovom zakonskom rešenju kao i na razloge iza pojedinačnih članova.

U diskusiji koja je usledila nakon kraće pauze, prisutni su pojedinačno iznosili primedbe i pohvale na predloženi nacrt, pa je tako Nada Đorđević, sudija Višeg suda u Beogradu, predsednica Upravnog odbora Društva sudija Srbije i članica radne grupe, istakla primedbu prebrzog donošenja nacrta čime se onemogućava temeljan rad i suštinsko i ravnopravno učešće svih relevantnih strana što je, po mišljenju Društva sudija Srbije, suprotno strateškom opredeljenju jer se odustalo od dobre prakse inkluzivnog i temeljnog rada koja je postojala tokom postupka promene Ustava kao i u postupku donošenja pravosudnih zakona. Kako je dalje navela, rad na ovom zakonu je, po njihovom mišljenju, započet bez analize dosadašnjeg funkcionisanja Pravosudne akademije, bez konstatovanja zatečenog stanja, bez identifikovanja realnih potreba pravosuđa, bez razmatranja promenljivog koncepta obuke u pravosuđu i bez sagledavanja mogućnosti države da u dogledno vreme obezbedi uslove za uspešnu primenu ovog zakona.

Kao jako važno istakla je to da obaveza propisivanja završene početne obuke na Pravosudnoj akademiji kao uslova za izbor ili tzv. jedina tačka ulaska u pravosuđe, koja navodno proizlazi iz Akcionog plana za Poglavlje 23 i prelaznog merila, na čije hitno ispunjenje je Ministarstvo pravde ukazalo na inicijalnom sastanku radne grupe, a koje navodno predviđa jednu tačku ulaska u pravosuđe, ne postoji u revidiranom Akcionom planu za Poglavlje 23 i tu se u stvari radi o jednom neformalnom dokumentu.

Izvor: Redakcija Paragraf Lex, Nebojša Otović, 31.10.2024.