NARODNA BANKA SRBIJE DONELA PROPISE RADI PODSTICANJA PRAKSE ODRŽIVOG KREDITIRANJA STANOVNIŠTVA: Odluke su na snazi od 1. januara 2019. godine
Na sednici održanoj 24. decembra 2018. godine, Izvršni odbor Narodne banke Srbije usvojio je sledeće odluke:
- Odluka o upravljanju rizikom koncentracije po osnovu izloženosti banke određenim vrstama proizvoda ("Sl. glasnik RS", br. 103/2018),
- Odluka o izmenama i dopuni Odluke o adekvatnosti kapitala banke ("Sl. glasnik RS", br. 103/2018) i
- Odluka o izmenama i dopunama Odluke klasifikaciji bilansne aktive i vanbilansnih stavki banke ("Sl. glasnik RS", br. 103/2018).
Usvojeni set podzakonskih akata odgovor je na prepoznatu potrebu za proaktivnom reakcijom Narodne banke Srbije na sve učestaliju pojavu nenamenskog neobezbeđenog kreditiranja stanovništva po neopravdano dugim rokovima – proširenjem raspoloživog spektra supervizorskih instrumenata i prilagođavanjem prudencijalnih zahteva za banke na način da se navedena pojava svede u prihvatljive okvire. Premda je ocenjeno da odstupanje učešća ukupnih kredita u bruto domaćem proizvodu pokazuje trend oporavka, ali da je i dalje ispod svog dugoročnog trenda, primetno je zatvaranje jaza u pojedinim segmentima kredita sektora stanovništva, što ukazuje na prisutan rizik u ovom segmentu kreditiranja i nalaže primenu ciljanih mera kojima bi se ograničio ovaj rizik bez neželjenih posledica na ukupnu kreditnu aktivnost.
Kao što je i u prethodnom periodu isticano u javnosti, Narodna banka Srbije se nije opredelila za rešenja koja bi predstavljala administrativnu meru zabrane određenih aktivnosti (poput toga da zabrani bankama da određene kredite fizičkim licima odobravaju na duže rokove, odnosno da period otplate tih kredita ograniči propisivanjem maksimalnog roka na koji je dozvoljeno njihovo odobravanje), ali je prilikom sačinjavanja propisa naročito nastojala da uvaži okolnosti koje se tiču materijalnog položaja i kreditne sposobnosti građana koji se zadužuju kod banaka, rizičnosti kredita koje građani uzimaju sa stanovišta njihove namene, postojanja sredstva obezbeđenja, mogućnosti otplate sa aspekta ukupne kreditne zaduženosti konkretnog lica i opravdanosti dužine roka otplate u zavisnosti od namene kreditiranja ili nepostojanja konkretne namene.
Polazeći od navedenog, novi propisi imaju za cilj da doprinesu sprečavanju nastanka problematičnih kredita u bankarskom sektoru i preduprede moguće posledice po finansijsku stabilnost i građane, ako bi se materijalizovali rizici koji su svojstveni nekontrolisanom odobravanju nenamenskih kredita stanovništvu na rokove koji nisu u skladu s rizičnošću ove vrste proizvoda i kreditnom sposobnošću svakog pojedinačnog dužnika. S tim u vezi, najvažnije novine koje usvojeni paket propisa sadrži, a tiču se kreditiranja fizičkih lica (pod kojim se u smislu ovih propisa ne podrazumevaju poljoprivrednik i preduzetnik), jesu:
- Uveden je novi pokazatelj rizika koncentracije, kojim se na nivou svake banke primarno obuhvata zatečen portfolio gotovinskih, potrošačkih i ostalih kredita (koji nisu stambeni krediti ni minusi po tekućem računu) ugovorene ročnosti osam i više od osam godina koji su odobravani ili će biti odobreni pre početka primene paketa propisa (krediti odobreni i pušteni u tečaj zaključno sa 31. decembrom 2018. godine). Novouvedeni pokazatelj predstavlja dodatni regulatorni i supervizorski instrument Narodne banke Srbije kojim će se postojeće stanje ovih kredita u bankama svesti na razumnu meru odgovarajućom i postepenom dinamikom, budući da će za konkretnu banku mogućnost odobravanja novih potrošačkih, gotovinskih ili drugih kredita (koji nisu stambeni krediti ni minusi po tekućem računu) na osam i više od osam godina direktno zavisiti od ispunjenja propisanog procenta kao gornje granice rizika koncentracije kojem konkretna banka može da bude izložena;
- Propisan je procenat (stepen) kreditne zaduženosti od 60%, čije prekoračenje prouzrokovano odobravanjem bilo kog kredita fizičkom licu nakon stupanja na snagu novih odredaba obavezuje banku da potraživanja od tog dužnika zasebno prikazuje prilikom izveštavanja Narodne banke Srbije o kvalitetu svoje aktive. Stepen kreditne zaduženosti dužnika utvrđuje se kao odnos ukupnih mesečnih kreditnih obaveza i redovnih neto mesečnih prihoda tog dužnika;
- Ako banka od 1. januara 2019. godine odobri potrošački, gotovinski ili drugi kredit (koji nije stambeni kredit ni minus po tekućem računu) i time prekorači stepen kreditne zaduženosti od 60% ili je stepen kreditne zaduženosti tog dužnika pre odobrenja takvog kredita bio veći od 60%, biće u obavezi da umanjuje svoj kapital (koji se izračunava u skladu s propisima za banke radi praćenja ispunjenosti propisanih pokazatelja adekvatnosti kapitala banke) za celokupan neotplaćeni iznos glavnice potraživanja od dužnika, sve do konačne otplate tog kredita;
- Ako banka u toku 2019. godine odobri potrošački kredit (osim potrošačkih kredita odobrenih za kupovinu motornih vozila), gotovinski ili drugi kredit (koji nije stambeni kredit ni minus po tekućem računu) s rokom otplate od osam i više godina, biće u obavezi da umanjuje svoj kapital (koji se izračunava u skladu s propisima za banke radi praćenja ispunjenosti propisanih pokazatelja adekvatnosti kapitala banke) za celokupan neotplaćeni iznos glavnice tog potraživanja od dužnika, sve do konačne otplate kredita. U toku 2020. godine banka će biti dužna da umanjuje svoj kapital na isti način ako navedene kredite odobrava sa rokom otplate od sedam i više godina, dok se počev od 1. januara 2021. godine istovetno rešenje primenjuje u slučaju da banka odobri takav kredit čija je ugovorena ročnost (rok otplate) šest i više od šest godina;
- Ako banka počev od 1. januara 2019. godine odobri potrošački kredit za kupovinu motornih vozila čiji je ugovoreni rok otplate osam i više godina, biće u obavezi da umanjuje svoj kapital (koji se izračunava u skladu s propisima za banke radi praćenja ispunjenosti propisanih pokazatelja adekvatnosti kapitala banke) za celokupan neotplaćeni iznos glavnice tog potraživanja od dužnika, sve do konačne otplate kredita.
Banke će i ubuduće biti slobodne da u okviru kreditnog procesa urede kriterijume i principe za odobravanje konkretnih vrsta kredita, kao i da pri donošenju odluke o odobravanju plasmana procene kreditnu sposobnost dužnika i druge relevantne faktore. Stepen rizičnosti određenog dužnika (koji se utvrđuje na osnovu njegove kreditne sposobnosti, blagovremenosti u izmirivanju obaveza, kao i kvaliteta sredstava obezbeđenja) može uticati na odluku banke o eventualnom odobravanju plasmana, s tim što ni nakon početka primene novih propisa neće postojati prepreke da banka odobri i kredite s dužim rokovima otplate, kao i kredite dužnicima s višim stepenom kreditne zaduženosti ako nakon toga održava odgovarajući nivo kapitala, tj. ako u svakom trenutku ima dovoljno sopstvenih sredstava za ispunjenje svih regulatornih zahteva.
Ove regulatorne novine još jedna su u nizu potvrda kontinuiranog nastojanja Narodne banke Srbije da pravovremeno uspostavi što adekvatnije i sveobuhvatnije normativne okvire za banke, na osnovu identifikovanih pojava na lokalnom bankarskom tržištu i nakon sprovedene kvantitativne procene efekata potencijalnih regulatornih rešenja. Usvojeni paket propisa odražava ciljeve Narodne banke Srbije – da bez sprečavanja odobrenja određenih vrsta kredita podstakne oprezno preuzimanje rizika od strane banaka njihovim usmeravanjem na održivo kreditiranje i izbegavanjem prekomerne izloženosti određenim vrstama kreditnih proizvoda, ne narušavajući trend rasta kreditne aktivnosti i vodeći računa o pravima i interesima korisnika usluga koje pružaju banke, a sve radi očuvanja i jačanja finansijske stabilnosti u Republici Srbiji.
Novi propisi stupili su na snagu 1. januara 2019. godine.
Izvor: Vebsajt Narodne banke Srbije, 28.12.2018.Naslov: Redakcija