ZAKON O SPREČAVANJU PRANJA NOVCA I FINANSIRANJA TERORIZMA: Upitnici iz oblasti sprečavanja pranja novca ne moraju da budu istovetni za sve klijente, već mogu biti i prilagođeni

Redakciji Politike javila se 73-godišnja penzionerka G. M. iz jednog mesta u centralnoj Srbiji kojoj je banka blokirala penziju. Razlog su propisi o sprečavanju pranja novca, odnosno to što nije popunila upitnik o tome da li i kakve veze ima s inostranstvom. To nije učinila jer je slabo pokretna, a ima i staru, nevažeću ličnu kartu.

“U novembru prošle godine poslali su mi dopis da odgovorim da li imam prijatelje, rođake u inostranstvu, neke veze s Maršalskim Ostrvima, Papuom Novom Gvinejom. Kao da ja poslujem sa inostranstvom. Nisam odgovorila i 11. januara su mi blokirali penziju. Sin, koji radi u Beogradu, odneo je moju staru ličnu kartu jer sam ja jedva pokretna. Nisu je prihvatili jer je istekla”, priča čitateljka, koja se banci bezuspešno obraćala preko kol-centra, a nije uspela, kako kaže, da dođe do bilo kog šefa.

Malo je reći da je ogorčena jer nije primila pet penzija, nema od čega da živi, sin je izdržava. Kaže da je penzija njeno ustavno pravo, a da se ova, jedna od najvećih banka, ponaša kao izvršitelj koji joj oduzima prihode.

“Posebno me vređa što mi banka svakog meseca naplaćuje 150 dinara za održavanje tekućeg računa. Znači odblokiraju račun da bi uzeli te pare, pa ga ponovo blokiraju. Šta da radim, da angažujem advokata da ih tužim”, pitala je.

Pošto problem nije uspela da reši s bankom prvi savet joj je da se obrati Narodnoj banci Srbije (NBS), a to su učinili i iz lista Politika pitanjem šta joj valja činiti.

U NBS kažu da upitnici iz oblasti sprečavanja pranja novca ne moraju i ne treba da budu istovetni za sve kategorije klijenata i da banka treba da ih prilagodi, konkretno penzionerima.

Zakonom o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma ("Sl. glasnik RS", br. 113/2017, 91/2019, 153/2020 i 92/2023) propisane su radnje i mere koje su banke kao obveznici tog zakona dužne da primenjuju. Među zakonskim obavezama su i one prema kojima banke od svojih klijenata moraju da prikupe podatke prilikom uspostavljanja poslovnog odnosa, te da te podatke ažuriraju tokom trajanja tog poslovnog odnosa. Tako, u skladu s pomenutim zakonom banke imaju pravo da periodično, a u zavisnosti od procene rizičnosti klijenta, zahtevaju dostavljanje određenih podataka, odnosno popunjavanje određenih upitnika.

“Međutim, to ne znači da ti uputnici moraju i treba da budu istovetni za sve kategorije klijenata. Drugim rečima, primena obaveza iz ovog zakona ne sprečava banku da prikupljanje tih podataka, njihovo ažuriranje i popunjavanje određenih upitnika, potpisivanje izjava prilagodi vrsti i kategoriji klijenta. Dakle, banke prema zakonu imaju pravo da prikupljaju podatke relevantne za sprečavanje pranja novca, koji mogu na primer uključiti i podatke o povezanosti klijenta s licima u inostranstvu, pri čemu bi, po pravilu, trebalo da to prilagode kategoriji klijenata u smislu stepena rizičnosti tog klijenta sa aspekata sprečavanja pranja novca, obima njegovih međunarodnih platnih transakcija, kao i da uopšte uzmu u obzir karakteristike klijenta. U ovom slučaju se radi o penzionerki, invalidu, ranjivoj kategoriji klijenta”, kažu u NBS.

Banka uvek ima mogućnost da u vreme sveopšte digitalizacije iskoristi neko od sredstava komunikacije na daljinu kako bi te podatke pribavila (na primer video-poziv). S druge strane, i građani moraju imati validna lična dokumenta kojima je potrebno da potvrde identitet u određenom vremenskom periodu koji je utvrdila banka u skladu s procenom rizika, kako bi se sprečile eventualne zloupotrebe. U NBS kažu da ove informacije daju bez uvida u konkretne okolnosti slučaja i sagledavanja eventualnih dodatnih razloga za postupanje banke.

“Napominjemo da korisnici koji su nezadovoljni postupanjem banke imaju pravo da podnesu prigovor toj banci, a zatim pritužbu NBS. To je zakonom uspostavljena, besplatna procedura koja pruža mogućnost korisnicima da reše problem koji imaju s bankom. Ističemo i da ova procedura u mnogim zemljama ne postoji, već su korisnici upućeni isključivo na sud”, kažu u NBS.

Izvor: Izvor: Vebsajt Politika, Jovana Rabrenović, 31.05.2024.
Naslov: Redakcija