NACRT ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O ZDRAVSTVENOM OSIGURANJU: Predlaže se da izabrani lekar po pravilu utvrđuje privremenu sprečenost za rad do 15 dana, umesto do 60 dana, a nakon toga tu privremenu sprečenost utvrđuje prvostepena lekarska komisija RFZO-a

Važeći Zakon o zdravstvenom osiguranju ("Sl. glasnik RS", br. 25/2019) stupio je na snagu i u primeni je od 11. aprila 2019. godine. Ovaj zakon, u odnosu na prethodno važeći Zakon o zdravstvenom osiguranju ("Sl. glasnik RS", br. 107/2005, 109/2005 - ispr., 57/2011, 110/2012 - odluka US, 119/2012, 99/2014, 123/2014, 126/2014 - odluka US, 106/2015 i 10/2016 - dr. zakon), sadrži drugačije rešenje u pogledu ocene izabranog lekara u odnosuna dužinu privremene sprečenosti za rad osiguranika. Naime, prethodnim Zakonom ozdravstvenom osiguranju izabrani lekar je mogao da utvrdi privremenu sprečenost zarad osiguranika do 30 dana, a nakon toga dužinu privremene sprečenosti za rad jeutvrđivala nadležna lekarska komisija Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje(u daljem tekst: RFZO). Važeći Zakon o zdravstvenom osiguranju sadrži drugačijerešenje, odnosno njime je propisano da izabrani lekar utvrđuje privremenusprečenost za rad do 60 dana, a nakon toga nadležna lekarska komisija pomenutogfonda.

U vezi sa tim, od početka primene važećeg Zakona o zdravstvenom osiguranju (od11. aprila 2019. godine), uočene su značajne zloupotrebe u ostvarivanju prava naprivremenu sprečenost za rad, odnosno uočeno je da su izabrani lekari utvrđivaliprivremenu sprečenost za rad osiguranika mimo utvrđenih preporuka u pogledudužine trajanja privremene sprečenosti za rad u zavisnosti od dijagnoze, kao i bezodgovarajuće propratne dokumentacije u pogledu obavljenih dodatnih dijagnostičkihprocedura i specijalističkih pregleda. Na taj način, deo osiguranika neopravdano jeostvarivao pravo na naknadu zarade za vreme privremene sprečenosti za rad u dužemvremenskom periodu, odnosno u okviru propisanih 60 dana, čime su dodatnoopterećena sredstva kako poslodavaca, obzirom da za prvih 30 dana privremenesprečenosti za rad naknadu zarade obezbeđuje poslodavac, a tako i sredstva RFZO-a,obzirom da od 31. dana privremene sprečenosti za rad sredstva za isplatu naknadezarade obezbeđuju se iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja. Imajući u vidunavedeno, odnosno činjenicu da se od 31. dana privremene sprečenosti za rad naknadazarade obezbeđuje iz sredstava RFZO-a, a da, pritom, lekarske komisije RFZO-a nemogu da cene opravdanost privremene sprečenosti za rad osiguranika od 31. danaprivremene sprečenosti, kao dana od kojeg se sredstva za naknadu zarade obezbeđuju izsredstava RFZO-a (jer izabrani lekar to ceni do 60. dana), ukazala se potreba da se ovopitanje drugačije uredi. U prilog navedenom, ukazujemo i da su se sredstva obezbeđenau RFZO-u za ovu namenu kontinuirano povećavala, pa je tako u 2018. godini izdvojeno13.627.000,00. dinara, u 2019.-14.645.000,00 dinara, u 2020.-18.084.000,00 dinara, u2021.-22.900.000,00 dinara, u 2022.-26.686.000,00 dinara i u 2023.-29.500.000,00 dinaraOsim ovog dodatnog materijalnog opterećenja, organizacija rada kod velikog broja poslodavaca je otežana, obzirom da osiguranici, u značajnoj meri, koriste pravo da odsustvuju sa posla do maksimalno propisanog roka od 60 dana, te su usledili i brojnizahtevi poslodavaca za veštačenjem u pogledu opravdanosti privremene sprečenostiza rad njihovog zaposlenog.

Shodno tome, prema podacima dobijenih od RFZO-a, uočeno je da je već u 2019. godini, u odnosu na 2018. godinu, broj zahteva poslodavaca za kontrolu “bolovanja” povećan za 32%. Dalje analize privremene sprečenosti za rad pokazuju da su od aprila meseca 2019. godine, dakle od početka primene važećeg Zakona o zdravstvenom osiguranju, zaposleni najčešće privremeno sprečeni za rad zbog bolesti mišićno-koštanog sistema i vezivanog tkiva i da je prosečno trajanje privremene sprečenosti za rad 58 dana, a da su osiguranici zbog ovih bolesti, do početka primene ovog zakona, bolovali oko 30 dana.

Navedenim proširivanjem ovlašćenja izabranog lekara, u odnosu na rešenja sadržana u prethodnom Zakonu o zdravstvenom osiguranju, uskraćena je mogućnost lekarskim komisijama, kao stručno-medicinskim organima RFZO-a, da vrše ocenu opravdanost privremene sprečenosti za rad osiguranika od 31. dana te sprečenosti, a upravo od tada RFZO postaje obveznik isplate naknade zarade u najvećem broju slučajeva. Na taj način omogućeno je izabranim lekarima da u mnogim slučajevima, i pored preporučene dužine privremene sprečenosti za rad, neosnovano “drže na bolovanju” osiguranike do poslednjeg dana maksimalno propisane dužine privremene sprečenosti za rad, do 60 dana, a da pritom od 31. dana privremene sprečenosti za rad, i dalje, naknadu zarade isplaćuje RFZO.

Shodno iznetom, uočeno je da, iako je u 2022. godini; broj osiguranika privremeno sprečenih za rad bio u manji u odnosu na 2021. godinu, za 6,7%, povećan je broj dana privremene sprečenosti za rad za oko 20%, što dovodi do podatka da su osiguranici bili prosečno privremeno sprečeni za rad 77 dana, što predstavlja povećanje broja dana privremene sprečenosti za rad u odnosu na 2021. godinu za oko 10%, odnosno za oko 14% u odnosu na 2019. godinu.

U postupku kontrole uočeno je i da izabrani lekari utvrđuju privremenu sprečenosti za rad u dužini koja je mimo propisane preporučene dužine privremene sprečenosti za rad, a bez dodatne dijagnostike i lečenja od strane specijaliste odgovarajuće specijalnosti, odnosno bez dodatnog obrazloženja zdravstvenog stanja obolelog koja utiče na dužinu privremene sprečenosti za rad.

Dalje, u 2022. godini, povećan je broj zahteva poslodavca za kontrolu privremene sprečenosti za rad u kojima se ukazuje na zloupotrebe “bolovanja” od strane zaposlenih, koje dovode i do nemogućnosti organizovanja poslovnih procesa kod poslodavca, što direktno utiče na poslovni uspeh poslodavca, usled čega je i povećan broj zahteva poslodavca za kontrolu bolovanja, kako je već i navedeno.

Zbog svega navedenog ukazala se potreba da se ovo pitanje drugačije uredi, te shodno tome, Nacrtom zakona o izmenama i dopunama Zakona o zdravstvenom osiguranju (u daljem tekstu: Nacrt zakona), predlaže se da izabrani lekar po pravilu utvrđuje privremenu sprečenost za rad do 15 dana, umesto do 60 dana, a nakon toga tu privremenu sprečenost utvrđuje prvostepena lekarska komisija RFZO-a. Takođe, ostavljena je mogućnost da izabrani lekar može da utvrdi privremenu sprečenost za rad i do 60 dana, ali samo u propisanim slučajevima, a to je kod osiguranika obolelih od malignih bolesti; osiguranika koji su privremeno sprečeni za rad zbog bolesti ili komplikacija u vezi sa održavanjem trudnoće, osiguranika sa invaliditetom; osiguranika kod koga je neposredno obavljena hirurška intervencija, osim u slučaju kada je ta intervencija obavljena u dnevnoj bolnici, obzirom da su u pitanju zdravstvena stanja kod kojih je uobičajeno duže lečenje, te je opravdano da im do 60 dana izabrani lekar može utvrditi privremenu sprečenost za rad.

Takođe, u postupcima kontrole uočeno su i nepravilnosti u pogledu povezivanja privremene sprečenosti za rad od strane izabranih lekara, sa jedne strane, kao i zloupotreba od strane samih osiguranika, zbog različitih razloga privremene sprečenosti za rad, pa se u skladu sa tim predloženi i drugačiji rokovi u članu 75. koji uređuje ovu temu.

Predloženim izmenama i dopunama racionalnije i efikasnije se uređuje pitanje utvrđivanja privremene sprečenosti za rad osiguranika, a time značajno umanjuju mogućnosti zloupotreba, a što sve doprinosi ekonomičnijem raspolaganju sredstvima obaveznog zdravstvenog osiguranja.

Osim navedenog, u periodu primene važećeg Zakona o zdravstvenom osiguranju uočeno je da i osiguranici kojima je istovremeno utvrđen i status borca u skladu sa propisima o zaštiti boraca ne ostvaruju u značajnoj meri pravo na zdravstvenu zaštitu kao i troškove prevoza u vezi sa korišćenjem zdravstvene zaštite iz razloga što obveznik uplate doprinosa za obavezno zdravstveno osiguranje ne izmiruje redovno dospele doprinose. Ova lica su najčešće osigurana kao zaposleni ili kao poljoprivrednici ili kao preduzetnici, dakle uglavnom imaju utvrđen osnov osiguranja u skladu sa članom 11. stav 1. Zakona o zdravstvenom osiguranju. U slučaju kada obveznik uplate doprinosa neredovno ili uopšte ne izmiruje dospele doprinose ti osiguranici ne mogu ostvarivati prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja, kao i svi drugi osiguranici za koje se redovno ne uplaćuju dospeli doprinosi. Imajući u vidu doprinos koji su borci dali za Republiku Srbiju, s jedne strane, kao i činjenicu da su često u pitanju lica koja imaju narušeno zdravlje, s druge strane, od opšteg je interesa da se ovim osiguranicima omogući bezuslovno ostvarivanje, pre svega, prava na zdravstvenu zaštitu, pa u skladu sa tim i predloženo je adekvatno rešenje sadržano u članu 2. Nacrta zakona.

Nacrtom zakona menja se broj dana do kojih izabrani lekar može utvrditi privremenu sprečenost za rad, kako u slučaju povezivanja broja dana privremene sprečenosti za rad sa ili bez prekida, u određenom vremenskom periodu.

Dodaje se stav kojim se predlaže da osiguranici bez obzira na utvrđeni osnov osiguranja iz člana 11. stav 1. ili člana 17. Zakona o zdravstvenom osiguranju, a koja istovremeno imaju i utvrđen status borca u skladu sa propisima o zaštiti boraca ostvaruju pravo na zdravstvenu zaštitu, kao i pravo na naknadu troškova prevoza u vezi sa korišćenjem zdravstvene zaštite na teret sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja bez obzira da li je uplaćen dospeli doprinos.

Nacrtom zakona se utvrđuje drugačija nadležnost prvostepene lekarske komisije RFZO-a u pogledu utvrđivanja broja dana privremene sprečenosti za rad osiguranika. Predloženo je da prvostepena lekarska komisija RFZO-a daje ocenu i utvrđuje privremenu sprečenost za rad osiguranika po predlogu izabranog lekara preko 15, odnosno 60 dana (u slučajevima kada je izabrani lekar utvrdio privremenu sprečenost za rad do 60 dana), kao i da po prigovoru osiguranika ili poslodavca na ocenu izabranog lekara o privremenoj sprečenosti za rad.

Izvor: Iz Obrazloženja Nacrta zakona, 03.08.2023.