NACRT ZAKONA O ZAŠTITI PRAVA KORISNIKA USLUGA PRIVREMENOG SMEŠTAJA U SOCIJALNOJ ZAŠTITI - Tekst propisa

NACRT ZAKONA O ZAŠTITI PRAVA KORISNIKA USLUGA PRIVREMENOG SMEŠTAJA U SOCIJALNOJ ZAŠTITI

I OSNOVNE ODREDBE

Predmet zakona

Član 1.

Ovim zakonom uređuje se zaštita prava korisnika usluga privremenog smeštaja u socijalnoj zaštiti, načela, postupak smeštaja, zaštitu od zlostavljanja, eksploatacije i zanemarivanja, sputavanje, prava i obaveze korisnika prilikom korišćenja usluga privremenog smeštaja.

Unapređenje položaja korisnika

Član 2.

Ovim zakona se unapređuje položaj korisnika usluga privremenog smeštaja, bez diskriminacije, pod ravnopravnim uslovima uz aktivno, efektivno i informisano učešće svih lica koja učestvuju u donošenju odluka koje utiču na život i prava korisnika, u skladu sa pristupom zasnovanim na ljudskim pravima.

Zaštita prava korisnika usluga privremenog smeštaja u socijalnoj zaštiti omogućava kontinuirano osposobljavanje korisnika za samostalan život i puno i ravnopravno učešće u društvu i ostvarivanje socijalne inkluzije kroz proces deinstitucionalizacije.

Korišćenje pojmova

Član 3.

Svi pojmovi u ovom zakonu upotrebljeni u gramatičkom muškom rodu podrazumevaju muški i ženski rod lica na koja se odnose.

Značenje izraza

Član 4.

U ovom zakonu koriste se sledeći pojmovi:

1) "usluge privremenog smeštaja" (u daljem tekstu: smeštaja) označavaju privremeni smeštaj kroz usluge socijalne zaštite: domski smeštaj, predah smešaj, smeštaj u prihvatilište, kao i druge vrste smeštaja, u skladu sa zakonom kojim se uređuje socijalna zaštita;

2) "licencirani pružalac usluge privremenog smeštaja" je ustanova socijalne zaštite, odnosno druga organizacija (pružalac usluge) koja je dobila licencu za pružanje te usluge u smislu propisa u socijalnoj zaštiti;

3) "korisnik usluge privremenog smeštaja" (u daljem tekstu: korisnik) je dete ili mlada osoba, ili odraslo ili starije lice koje u skladu sa zakonom kojim je uređena socijalna zaštita koristi određenju uslugu smeštaja kod licenciranog pružaoca te usluge;

4) "ograničenje prava korisnika usluge privremenog smeštaja" je ograničavanje njegovih prava kada je to u najboljem interesu korisnika;

5) "informisani pristanak" je pristanak korisnika dat na osnovu prethodno dobijenih relevantnih informacija o uslovima i sadržaju usluge socijalne zaštite od strane nadležne institucije;

5) "sputavanje" je sprečavanje, ograničavanje ili potiskivanje, odnosno kontrolisanje pokreta tela ili dela tela korisnika usluge smeštaja kada na drugi, manje restriktivan način nije moguće otkloniti neposrednu opasnost po život ili bezbednost korisnika ili drugog lica.

6) "incidentna situacija" je okolnost ili događaj koji nastaje za vreme pružanja usluge ili u vezi sa njom koja je mogla prouzrokovati, ili je već prouzrokovala nenamernu ili neočekivanu štetu i ugroženost života i zdravlja.

II NAČELA

Nediskriminacija korisnika

Član 5.

Usluga smeštaja korisnika vrši se bez diskriminacije po osnovu rase, pola, jezika, državljanstva, nacionalne pripadnosti, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, obrazovanja, pravnog ili socijalnog statusa, imovnog stanja, uzrasta, invaliditeta, mentalnih smetnji, ili bilo kojeg drugog ličnog svojstva.

Poštovanje integriteta, dostojanstva i autonomije korisnika

Član 6.

Korisnik ima pravo na uslugu koja se pruža uz poštovanje njegovog fizičkog i psihičkog integriteta, dostojanstva, autonomije kao i uvažavanje njegovih etičkih, kulturnih i religijskih ubeđenja, u skladu sa zajemčenim ljudskim pravima i slobodama.

Najbolji interes korisnika

Član 7.

Usluge smeštaja pružaju se u skladu sa najboljim interesom korisnika, uz uvažavanje njegovog životnog ciklusa, etničkog i kulturnog porekla, životnih navika, razvojnih i drugih potreba u svakodnevnom i drugom životnom funkcionisanju.

Načelo nužnosti i srazmernosti u ograničavanju prava korisnika

Član 8.

Prava korisnika ustanovljena ovim zakonom ili drugim propisom mogu biti ograničena samo kada je to nužno radi zaštite nekog drugog prava ili interesa korisnika ili drugog lica, i to samo u meri potrebnoj da bi se taj cilj postigao.

Načelo javnosti rada pružaoca usluga smeštaja

Član 9.

Pružalac usluge smeštaja obezbeđuje korisniku i njegovom zakonskom zastupniku i trećim licima, informacije u pismenoj formi o delokrugu rada, uslugama koje obezbeđuje, kućnom redu i pravilima ponašanja zaposlenih.

III POSTUPAK SMEŠTAJA

Razlozi smeštaja

Član 10.

Smeštaj kao privremeni oblik zaštite se obezbeđuje korisniku kome se ne može obezbediti, ili nije u njegovom najboljem interesu, ostanak u porodici, dnevne usluge u zajednici ili usluge podrške za samostalan život u smislu zakona kojim je uređena socijalna zaštita.

Smeštaj se ne može realizovati za potencijalnog korisnika koji ima akutno oboljenje ili akutizaciju hroničnog oboljenja koje zahteva hospitalizaciju.

Nadležni centar za socijalni rad odlučuje o korišćenju usluge smeštaja na zahtev korisnika, zakonskog zastupnika ili po službenoj dužnosti, uz pristanak.

Prilikom odlučivanja o smeštaju korisnika, uz informisani pristanak korisnika, zakonskog zastupnika organ koji donosi odluku dužan je da ispita sve mogućnosti zaštite korisnika na manje restriktivan način, korišćenjem dnevnih usluga u zajednici, usluga podrške za samostalni život ili korišćenjem drugih usluga vaninstitucionalne podrške ili zaštite.

Individualni plan zaštite, u čijem donošenju učestvuje korisnik, obavezno sadrži i plan završetka korišćenja usluge smeštaja i povratka korisnika u zajednicu, uz obezbeđivanje usluga podrške za punu integraciju u zajednici, kroz proces deinstitucionalizacije.

Vrste i svrha smeštaja

Član 11.

Domski smeštaj je privremen i obezbeđuje korisniku zbrinjavanje i zdravstvenu zaštitu, u svrhu pripreme za njegov povratak u biološku porodicu, odlazak u drugu porodicu, odnosno njegovu pripremu za samostalan ili život u zajednici uz podršku, u skladu s porodičnim resursima, njegovim potrebama i najboljim interesom.

Predah smeštaja je kratkoročni i povremeni smeštaj lica korisnika koji se obezbeđuje kao dnevni, vikend ili višednevni smeštaj, u svrhu podrške korisniku i njegovoj porodici u održavanju i poboljšanju kvaliteta života s ciljem njegovog ostanka u porodici.

Smeštaj u prihvatilište je kratkotrajan smeštaj u svrhu osiguranja bezbednosti i iznalaženja održivih rešenja za krizne situacije.

Smeštaj

Član 12.

Smeštaj se obezbeđuje uz pristanak korisnika, zakonskog zastupnika kada korisniku nije moguće obezbediti zaštitu u okviru porodice, i neophodna mu je podrška sistema socijalne zaštite.

Pristanak u smislu st. 1.ovog člana daje se u pisanom obliku.

Upoznavanje sa pravima i obavezama

Član 13.

Centar za socijali rad je dužan da pre pokretanja postupka smeštaja korisnika, zakonskog zastupnik na razumljiv način, upozna sa:

1) mogućnostima korišćenja dnevnih usluga u zajednici, usluga podrške za samostalni život ili korišćenjem drugih oblika vaninstitucionalne podrške ili zaštite;

2) programskim aktivnostima usluga smeštaja;

3) upozna korisnika sa obavezom poštovanja pravila ponašanja i organizacije života kod pružaoca usluge;

4) sa pravom na podnošenje pritužbe na kvalitet zaštite i kvalitet pružanja usluge;

5) pravom na povlačenje pristanka na smeštaj u svakom trenutku;

6) pravom pružaoca usluge da predloži prekid smeštaja usled nepoštovanja pravila ponašanja i organizacije života kod pružaoca usluge.

Izjava o pristanku i odluka o smeštaju

Član 14.

Izjavu o pristanku na smeštaj pred nadležnim organom korisnik, zakonski zastupnik daje u skladu sa odredbama zakona kojim se uređuje opšti upravni postupak.

Preispitivanje odluke o smeštaju

Član 15.

Odluka centra za socijalni rad o korišćenju usluge smeštaja periodično se preispituje u rokovima i na način uređen zakonom kojim se uređuje socijalna zaštita i drugim odgovarajućim propisima u socijalnoj zaštiti.

Prestanak smeštaja

Član 16.

Korišćenje usluge smeštaja korisniku smeštaj prestaje odlukom nadležnog centra za socijalni rad.

Nadležni centar za socijalni rad donosi odluku o prestanku korišćenja usluge smeštaja:

1) kada su prestali razlozi za smeštaj;

2) kada je pisanom izjavom povučen pristanak na smeštaj;

3) smrću korisnika usluge smeštaja.

Centar za socijalni rad može doneti odluku o prestanku korišćenja usluge smeštaja korisnika i na predlog pružaoca usluge u slučajevima povrede pravila ponašanja i organizacije života kod pružaoca usluge, propisanih opštim aktima pružaoca usluge, u skladu sa zakonom.

IV ZAŠTITA OD ZLOSTAVLjANjA, EKSPLOATACIJE I ZANEMARIVANjA

Zabrana zlostavljanja

Član 17.

U ustanovi socijalne zaštite, odnosno kod pružaoca usluga socijalne zaštite zabranjen je svaki oblik nasilja nad korisnikom, fizičko, emocionalno i seksualno zlostavljanje, iskorišćavanje korisnika, zloupotreba poverenja ili moći koju uživa u odnosu na korisnika, zanemarivanje korisnika i druga postupanja koja narušavaju zdravlje, dostojanstvo i razvoj korisnika.

U ustanovi socijalne zaštite, odnosno kod pružaoca usluga socijalne zaštite zabranjeno je zanemarivanje korisnika,

Zanemarivanje je nemar ili propust zaposlenog da, s obzirom na standarde usluge, pravila struke, etičke standarde, odnosno pravila svog posla, obezbedi adekvatno zadovoljavanje, potreba, zaštitu korisnika u oblastima ishrane, zdravlja, smeštaja i bezbednih životnih uslova i psihičkih potreba.

Zanemarivanje obuhvata i propust u obavljanju pravilnog nadzora i zaštite korisnika od povređivanja i samopovređivanja.

Korisnik ima pravo na zaštitu od svakog vida mučenja i drugog okrutnog, nečovečnog ili ponižavajućeg postupanja ili kažnjavanja.

Stručni radnici, stručni saradnici, saradnici i druga lica angažovana kod pružaoca usluge dužni su da se staraju da korisnik ne bude zlostavljan od strane drugih korisnika ili drugih lica.

Pristup lekaru i zdravstvenoj zaštiti

Član 18.

Korisnik ima pravo na obezbeđivanje i dostupnost zdravstvene zaštite u skladu sa zakonom.

Ovo pravo može ostvariti i na lični zahtev.

1) bez odlaganja korisniku obezbede odgovarajući lekarski pregled,

2) evidentiraju sve povrede korisnika i mehanizme nastanka povrede,

3) zabeleže sve preduzete radnje u dosijeu i medicinskoj dokumentaciji korisnika,

4) obaveste policiju, tužioca, nadležni organ starateljstva, zakonskog zastupnika i ministarstvo nadležno za socijalnu zaštitu, ako u radnji ili propuštanju kojim su dovedeni u opasnost život ili zdravlje korisnika postoji osnovana sumnja na postojanje krivičnog dela.

Provera bezbednosti korisnika

Član 19.

U slučaju zlostavljanja ili zanemarivanja, kao i u slučaju drugog događaja rizičnog za bezbednost i zdravlje korisnika, zaposleni zadužen za korisnika, njegov neposredni rukovodilac i direktor ustanove, odnosno rukovodilac pružaoca usluge dužni su da provere bezbednost i zdravlje drugih korisnika, radi preduzimanja odgovarajućih i pravovremenih mera zaštite.

V PRAVA I OBAVEZE KORISNIKA PRILIKOM KORIŠĆENjA USLUGE SMEŠTAJA

Ostvarivanje ljudskih prava

Član 20.

Korisnik usluge smeštaja ima pravo na ostvarivanje građanskih, političkih, ekonomskih, soci-jalnih, kulturnih i drugih prava, u skladu sa Ustavom i zakonom.

Obaveštavanje

Član 21.

Korisnik usluge smeštaja ima pravo da od strane pružaoca usluge dobije obaveštenje o:

1) identitetu i profesionalnom statusu stručnih radnika, stručnih saradnika i saradnika koji učestvuju u pružanju usluge,

2) uslovima, rizicima i pravnim posledicama smeštaja,

3) svojim pravima i obavezama, kao i da bude poučen o načinu ostvarivanja prava,

4) svim pitanjima i svim podacima koji su od značaja za korisnika i za pružanje usluge smeštaja.

Učešće u donošenju odluka

Član 22.

Korisnik usluge smeštaja ima pravo da učestvuje u proceni svog stanja i potreba i u odlučivanju o tome da li će prihvatiti određene aktivnosti predviđene individualnim planom pružanja usluge, kao i da blagovremeno dobije sva obaveštenja koja su mu za to potrebna, uključujući i opis, cilj i korist od predloženih aktivnosti kao i obaveštenja o raspoloživim alternativnim aktivnostima i druga obaveštenja od značaja za pružanje usluge.

Korisnik ima pravo da aktivno učestvuje u planiranju i sprovođenju aktivnosti i mera prilikom pružanja usluge smeštaja.

Privatnost

Član 23.

Korisnik usluge smeštaja ima pravo na privatnost prilikom njenog pružanja, u skladu sa njegovim najboljim interesima.

Ne smatra se narušavanjem prava na privatnost traženje informacija o ličnosti, ličnim svojstvima i drugim pitanjima ili preduzimanje radnji koje su u funkciji planiranja i pružanja usluge smešta-ja.

Korisnici imaju pravo da, zavisno od pola, budu smešteni i spavaju u odvojenim prostorija-ma.

Slobodno vreme

Član 24.

Korisnik ima pravo da bude uključen u radno-okupacione, kulturno-zabavne i rekreativne aktivnosti, u skladu sa svojim mogućnostima.

Privatni i porodični život

Član 25.

Korisnik ima pravo na kontakte sa članovima porodice i drugim licima, da prima posete u prostorijama pružaoca usluge i ide u posete izvan prostora pružaoca usluge.

Informisanje i komunikacija

Član 26.

Korisnik ima pravo da:

1) o svom trošku šalje i prima, uz punu privatnost, bez nadzora i ograničenja, poštu, pakete, novine i da telefonira,

2) prati radio i televizijske programe,

3) koristi svoje informaciono-komunikacione uređaje (računar, tablet, pametni telefon i sl.),

4) drži kod sebe predmete za ličnu upotrebu.

Ograničenje prava korisnika

Član 27.

Stručni radnici, stručni saradnici, saradnici i druga angažovana lica kod pružaoca usluge dužni su da organizuju pružanje usluge smeštaja na način kojim se u najmanjoj mogućoj meri ograničavaju njihova prava i slobode.

Prava korisnika usluge smeštaja iz čl. 21. i 24. mogu biti ograničena samo kada je to neophodno da se zaštiti život ili bezbednost korisnika ili drugog lica i kada to zahteva njegovo zdravstveno stanje.

Ograničavanje prava korisnika usluge smeštaja primenjuje se na osnovu odluke pružaoca usluge, i samo onda kada je to nužno da bi se zaštitilo neko drugo pravo korisnika ili drugog lica, u skladu sa ovim i drugim zakonom.

Pružalac usluge je dužan da o odluci iz stava 3 ovog člana odmah obavesti nadležni centar za socijali rad, zakonskog zastupnika korisnika.

Pružalac usluge je obavezan da formira tim koji donosi odluke iz st. 3. ovog člana i vodi evidenciju o donetim odlukama, u skladu sa internim procedurama.

Kada se donosi odluka o ograničenju prava usled zdravstvenog stanja korisnika, jedan član tima iz stava 5. ovog člana mora biti doktor medicine odgovarajuće specijalnosti.

Poštovanja pravila ponašanja i organizacije života kod pružaoca usluge

Član 28.

Informisanim pristankom na uslugu smeštaja korisnik se obavezuje da poštuje pravila ponašanja i organizacije života kod pružaoca usluge propisana opštim aktima pružaoca usluge (pravi-la o kućnom redu i dr. pravila).

Ako korisnik ne poštuje pravila iz stava 1. ovog člana u meri da ugrožava prava, interese, bezbednost i zdravlje ostalih korisnika, zaposlenih ili drugih lica kod pružaoca usluge, pružalac usluge može nadležnom centru za socijalni rad podneti obrazloženi predlog da korisniku prestane usluga smeštaja.

Pružalac usluge je dužan da korisnika upozna sa pravilima iz stava 1. ovog člana, kao i sa posledicama nepoštovanja ovih pravila.

Pritužba

Član 29.

Korisnik, član njegove uže porodice ili zakonski zastupnik koji smatra da pružalac usluge krši prava korisnika, odnosno nije zadovoljan kvalitetom pružanja usluge, postupkom ili ponašanjem pružaoca usluge, ili drugog lica, može podneti pritužbu u skladu sa zakonom i propisima donetim na osnovu zakona.

Prigovor

Član 30.

Korisnik, član njegove uže porodice ili zakonski zastupnik mogu, ako nisu zadovoljni odgovorom na pritužbu, odnosno informacijom o planiranim i preduzetim merama povodom pritužbe, podneti prigovor organu nadležnom za vršenje inspekcijskog nadzora, u roku propisanom Zakonom o opštem upravnom postupku.

Organ nadležan za vršenje inspekcijskog nadzora dužan je da sprovede postupak po prigovoru u skladu sa zakonom.

VI SPUTAVANjE

Razlozi za sputavanje

Član 31.

Sputavanje korisnika dozvoljeno je samo ako na drugi, manje restriktivan način nije moguće otkloniti neposrednu opasnost po život i zdravlje korisnika ili drugih lica, u skladu sa ovim zakonom.

Zabranjeno je koristiti sputavanje da bi se korisnik kaznio, zastrašio ili prinudio na određeno ponašanje.

Odlučivanje o sputavanju

Član 32.

Odluku o sputavanju korisnika donosi doktor medicine odgovarajuće specijalnosti uz prethodnu konsultaciju sa stručnim osobljem pružaoca usluge.

Izuzetno, ako doktor medicine odgovarajuće specijalnosti nije dostupan, a okolnosti zahteva-ju hitno postupanje, odluku o sputavanju može doneti stručni radnik, stručni saradnik ili zdravstveni saradnik angažovan kod pružaoca usluge, koji je u tom slučaju dužan da doktora medicine odgovarajuće specijalnosti odmah obavesti o odluci, i postupi u skladu sa njegovim uputstvima.

Sputavanje se mora primeniti na najmanje restriktivan način, odnosno najmanje štetan za korisnika.

Uslovi za primenu sputavanja

Član 33.

Sputavanje se može primeniti samo ukoliko su obezbeđeni svi potrebni uslovi za njegovu primenu, u skladu sa zakonom.

Osoblje koje primenjuje sputavanje mora imati završen odgovarajući akreditovani program obuke.

Vrste sputavanja

Član 34.

Sputavanje može biti fizičko, mehaničko i hemijsko sputavanje.

Fizičko sputavanje je sprečavanje, ograničavanje i potiskivanje, odnosno kontrolisanje pokreta tela ili dela tela korisnika koje se vrši upotrebom fizičke snage.

Mehaničko sputavanje je sprečavanje, ograničavanje i potiskivanje, odnosno kontrolisanje pokreta tela ili dela tela korisnika koje se vrši upotrebom mehaničkih sredstava, na način kojim se ne ometaju vitalne funkcije korisnika, uključujući komunikativne funkcije, niti nepotrebno nanosi bol.

Hemijsko sputavanje je sprečavanje ili ograničavanje kretanja lica davanjem farmakoterapije.

Sputavanje korisnika izdavanjem u posebno opremljenu prostoriju je zabranjeno.

Sputavanje se ne sme sprovoditi korišćenjem tehnika ili sredstava koja kod korisnika izaziva-ju nepotrebnu bol, patnju, poniženje ili predstavljaju opasnost po život i zdravlje korisnika.

Trajanje sputavanja

Član 35.

Doktor medicine odgovarajuće specijalnosti odlučuje o dužini trajanja sputavanja.

Kontrola nad primenom sputavanja

Član 36.

Kontrolu nad primenom sputavanja u skladu sa odlukom doktora medicine odgovarajuće specijalnosti vrši lice odgovorno za korisnika kod pružaoca usluge, u stalnoj komunikaciji sa doktorom medicine odgovarajuće specijalnosti, dok traje primena mere.

Evidencija i izveštavanje o sputavanju

Član 37.

Podaci o razlozima, načinu, vrsti i trajanju sputavanja, kao i imenima lica koja su odluku o sputavanju donela i sputavanje izvršila i kontrolisala, obavezno se evidentiraju u skladu sa propisima iz oblasti zdravlja i Zakona o zaštiti podataka o ličnosti.

Pružalac usluge je dužan da o svakom sputavanju obavesti zakonskog zastupnika korisnika i nadležni organ starsteljstva, i da to evidentira.

Pružalac usluge je dužan da o sputavanju u ustanovi izveštava ministarstvo nadležno za poslove socijalne zaštite najmanje jednom u šest meseci, a po potrebi i češće.

Pomoć drugih resora u zajednici

Član 38.

Ako stručni radnik, stručni saradnik, saradnik ili drugo lice angažovano kod pružaoca usluge ne može samo da otkloni opasnost po život ili zdravlje korisnika izazvanu ponašanjem korisnika, dužno je da zatraži pomoć drugih resora u zajednici.

Incidentne situacije

Član 39.

Pružalac usluge je dužan da o incidentnoj situaciji koja može dovesti ili je dovela do ugrožavanja života i zdravlja korisnika i zaposlenih bez odlaganja obavesti ministarstvo nadležno za socijalnu zaštitu.

VII MEHANIZAM KONTROLE KVALITETA USLUGE

Član 40.

Nadzor nad primenom odredbi ovog zakona vrši ministarstvo nadležno za socijalnu zaštitu.

Nezavisni mehanizam za kontrolu uspostavljanja kvaliteta pružanja usluga i zaštite prava korisnika vrše nacionalna tela za zaštitu i promovisanje ljudskih prava.

VIII SHODNA PRIMENA PROPISA

Shodna primena ovog zakona

Član 41.

Odredbe ovog zakona shodno se primenjuju prilikom pružanja usluge dnevnog boravka, svratišta i stanovanja uz podršku koje podrazumevaju višesatni ili duži boravak korisnika u prostori-jama u kojima se pruža usluga.

IX KAZNENE ODREDBE

Član 42.

Novčanom kaznom za prekršaj od 100.000 do 1.000.000 dinara kazniće se pružalac usluge, usled:

1) nepoštovanja prava iz čl 17., 18. i 19. ;

2) sprovođenja sputavanja korisnika u suprotnosti sa odredbama čl 31.-37. ovog zakona;

Za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se i odgovorno lice kod pružaoca usluge novčanom kaznom od 50.000 do 200.000 dinara.

X STUPANjE NA SNAGU

Član 43.

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".

IZ OBRAZLOŽENjA

II. RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA

II.1. Najvažnija relevantna međunarodna dokumenta

Najvažniji međunarodnopravni dokumenti koji se odnose na postupanje prema korisnicima usluga privremenog smeštaja u socijalnoj zaštiti, a naročito osobama sa mentalnim smetnjama, u meri u kojoj se ono reguliše u ovom nacrtu zakona, a koje je Republika Srbija ratifikovala, jesu Konvencija o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda iz 1950. godine (Evropska konvencija o ljud-skim pravima), usvojena pod okriljem Saveta Evrope, Međunarodni pakt o građanskim i političkim pravimaiz 1966. i Konvencija o pravima osoba sa invaliditetom iz 2007. godine, usvojeni pod okriljem Ujedinjenih nacija. Za odredbe ovog zakona nesumnjivo najrelevantnije su njihove odredbe koje se odnose na korisnike usluga privremenog smeštaja u socijalnoj zaštiti, posebno privremeni smeštaj lica se mentalnim smetnjama u ustanovu socijalne zaštite.

U skladu sa Evropskom konvencijm o ljudskim pravima dozvoljeno je ograničenje prava korisnika usluga privremenog smeštaja u socijalnoj zaštiti kada je to u najboljem interesu korisnika, samo ako je zakonito, a naročito ako je pouzdano utvrđeno da se radi o osobi sa duševnim poremećajem, takve vrste i stepena da to opravdava ograničenje prava korisnika usluga privremenog smeštaja u socijalnoj zaštiti. U skladu sa praksom Evropskog suda za ljudska prava, ograničenje prava korisnika usluga privremenog smeštaja u socijalnoj zaštiti može biti neophodno ne samo da bi korisnik dobio potreban tretman već i da bi se obezbedila kontrola i nadzor nad njim i da bi se sprečilo da to lice izazove štetne posledice. Međunarodni pakt o građanskim i političkim pravima u članu 9 garantuje pravo na slobodu i bezbednost ličnosti i zabranjuje arbitrarno lišenje slobode, zahtevajući da svako lišenje slobode bude zasnovano na zakonu i sprovedeno u skladu sa zakonom propisanim postupkom, ali ne određuje razloge iz kojih lišenje slobode može biti dopušteno. Drugim rečima, ovaj pakt ne zabranjuje lišenje slobode lica sa mentalnim smetnjama, bilo radi lečenja ili da bi se sprečilo da ugroze svoj život i zdravlje ili život i zdravlje drugih lica.

Konvencija o pravima osoba sa invaliditetom u članu 14 takođe zabranjuje nezakonito ili ar-bitrarno lišenje slobode i propisuje da postojanje invaliditeta nikako ne sme biti opravdanje za lišenje slobode. Ona ne sadrži odredbu koja bi eksplicitno zabranjivala da osoba sa mentalnim smetnjama bude lišena slobode ako je to neophodno da bi se lečila ili sprečila da ugrozi svoj ili život ili zdravlje drugog lica (što izričito dozvoljava Evropska konvencija o ljudskim pravima), ali Komitet za prava osoba sa invaliditetom smatra da lišenje slobode na osnovu invaliditeta ne može biti dozvoljeno čak ni ako postoje dodatni faktori ili kriterijumi koji bi ga opravdavali, poput nesposobnosti lica o kojem je reč da rasuđuje i da pristanak na smeštaj u određenu ustanovu ili na lečenje ili opasnosti koju to lice predstavlja po sebe ili druge. Ako bi se prihvatilo ovakvo tumačenje Konvencije o pravima oso-ba sa invaliditetom, to bi značilo da za sve njene potpisnice koje obavezuje i Evropska konvencija o ljudskim pravima postaje nedopušteno lišenje slobode "duševno poremećenih lica, alkoholičara ili uživalaca droga" predviđeno u njenom članu 5, stav 1, tačka e). Malo je, međutim, verovatno da su zemlje članice Saveta Evrope koje su ratifikovale Konvenciju o pravima osoba sa invaliditetom (njih 46), a prethodno i učestvovale u njenom pisanju, smatrale da član 14 treba tumačiti na ovakav način, posebno ako se ima u vidu da većina zemalja i dalje poseže za primenom člana 5, stav 1, tačka e) Evropske konvencije o ljudskim pravima. Uz to, ove zemlje su, kroz Komitet Saveta Evrope za bio-etiku, nastavile da razvijaju standarde koji se odnose na smeštaj i lečenje osoba sa mentalnim poremećajima bez njihovog pristanka, što je rezultiralo Nacrtom dodatnog protokola uz Konvenciju o ljudskim pravima i dostojanstvu ljudskog bića u pogledu primene biologije i medicine (skraćeno Konvencija o ljudskim pravima i biomedicini, tzv. Ovijedo konvencija) u kojem se uređuju nedobrovoljni smeštaj i lečenje osoba sa mentalnim poremećajima. Iako ovaj nacrt nije usvojen i naišao je na kritike Komiteta za prava osoba sa invaliditetom, može se reći da je on još jedan indi-kator da je bar na nivou zemalja članica Saveta Evrope lišenje slobode lica sa mentalnim smetnjama radi njihovog lečenja ili sprečavanja opasnosti koju predstavljaju po sebe ili druge prihvaćena praksa, te da je razumno zaključiti da preovlađujuća većina ovih država ne smatra da je takvo lišenje slo-bode zabranjeno članom 14 Konvencije o pravima osoba sa invaliditetom.

II.2. Ustavne odredbe

Ustavom Republike Srbije propisano je da je ljudsko dostojanstvo neprikosnoveno i da su svi su dužni da ga poštuju i štite, kao i da svako ima pravo na slobodan razvoj ličnosti, ako time ne krši prava drugih zajemčena Ustavom; da je fizički i psihički integritet nepovrediv kao i da niko ne može biti izložen mučenju, nečovečnom ili ponižavajućem postupanju ili kažnjavanju, niti podvrgnut medicinskim ili naučnim ogledima bez svog slobodno datog pristanka; da svako ima pravo na ličnu slobodu i bezbednost i da je lišenje slobode dopušteno samo iz razloga i u postupku koji su predviđeni zakonom; da se prema licu lišenom slobode mora se postupati čovečno i s uvažavanjem dostojanstva njegove ličnosti, kao i da je zabranjeno svako nasilje prema licu lišenom slobode; da svako ima pravo na zaštitu svog fizičkog i psihičkog zdravlja; da građani i porodice kojima je neophodna društvena pomoć radi savladavanja socijalnih i životnih teškoća i stvaranja uslova za zadovoljavanje osnovnih životnih potreba, imaju pravo na socijalnu zaštitu, čije se pružanje zasniva na načelima socijalne pravde, humanizma i poštovanja ljudskog dostojanstva, kao i da se u tom pogledu invalidima pruža posebna zaštita. Takođe, određeno je da se ljudska i manjinska prava zajemčena Ustavom neposredno primenjuju; da se jemče, i kao takva, neposredno primenjuju ljudska i manjinska prava zajemčena opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava, potvrđenim međunarodnim ugovorima i zakonima; da se odredbe o ljudskim i manjinskim pravima tumače u korist unapređenja vrednosti demokratskog društva, saglasno važećim međunarodnim standardima ljudskih i manjinskih prava, kao i praksi međunarodnih institucija koje nadziru njihovo sprovođenje. Ljudska i manjinska prava zajemčena Ustavom mogu zakonom biti ograničena ako ograničenje dopušta Ustav, u svrhe radi kojih ga Ustav dopušta, u obimu neophodnom da se ustavna svrha ograničenja zadovolji u demokratskom društvu i bez zadiranja u suštinu zajemčenog prava. Pred Ustavom i zakonom svi su jednaki, a zabranjena je svaka diskriminacija, neposredna ili posredna, po bilo kom osnovu, između ostalog po osnovu psihičkog ili fizičkog invaliditeta. Ustavom je propisano i da svako ima pravo na sudsku zaštitu ako mu je povređeno ili uskraćeno neko ljudsko ili manjinsko pravo zajemčeno Ustavom, kao i pravo na uklanjanje posledica koje su povredom nastale.

II.3. Srbija u procesu pridruženja EU

U okviru procesa pridruživanja EU Srbija je usvojila Akcioni plan za pregovaračko poglavlje 23 - Pravosuđe i osnovna prava (2016), koji predstavlja strateški dokument u oblasti zaštite i unapređenja ljudskih prava, sa definisanim javnim politikama i unapređenim sprovođenjem, koordi-nacijom, rokovima i finansiranjem reformi.

Prilikom izrade ovog akcionog plana uzeta je u obzir preporuka preporuka iz Izveštaja o skriningu da treba usvojiti zakon namenjen zaštiti lica sa mentalnim smetnjama u institucijama socijalne zaštite. U okviru aktvnosti 3.6.1.26. planirano je donošenje ovog zakona, a kao nosilac ak-tivnosti određeno je ministrstvo nadležno za poslove socijalne zaštite.

III. OBJAŠNjENjE OSNOVNIH PRAVNIH INSTITUTA I POJEDINAČNIH REŠENjA

OSNOVNE ODREDBE (čl. 1-4.)

U članu 1. određen je predmet zakona tako što je rečeno da se ovim zakonom uređuje zaštita prava korisnika usluga privremenog smeštaja u socijalnoj zaštiti, načela postupak smeštaja, zaštita od zlostavljanja, eksploatacije zanemarivanja, prava i obaveze korisnika prilikom korišćenja usluga privremenog smeštaja, sputavanje, mehanizam kontrole kvaliteta usluge, kao i druga pitanja od značaja za zaštitu prava korisnika usluga privremenog smeštaja u socijalnoj zaštiti.

Član 2. usmeren je ka zaštiti i unapređenju položaja korisnika usluga privremenog smeštaja u socijalnoj zaštiti, bez diskriminacije, pod ravnopravnim uslovima uz aktivno, efektivno i informisano učešće svih lica koja učestvuju u donošenju odluka koje utiču na život i prava korisnika, u skladu sa pristupom zasnovanim na ljudskim pravima.

Prema članu 3.svi pojmovi u ovom zakonu upotrebljeni u gramatičkom muškom rodu po-drazumevaju muški i ženski rod lica na koja se odnose.

Članom 4. definisano je značenje sledećih pojmova: 1) "usluge smeštaja" označavaju privremeni smeštaj kroz usluge socijalne zaštite: domski smeštaj, predah smešaj, smeštaj u pri-hvatilište, kao i druge vrste smeštaja, u skladu sa zakonom kojim se uređuje socijalna zaštita; 2) "licencirani pružalac usluge smeštaja" je ustanova socijalne zaštite, odnosno druga organizacija (pružalac usluge) koja je dobila licencu za pružanje te usluge u smislu propisa u socijalnoj zaštiti; 3) "korisnik usluge smeštaja" (u daljem tekstu: korisnik) je dete ili mlada osoba, ili odraslo ili starije lice koje u skladu sa zakonom kojim je uređena socijalna zaštita koristi određenju uslugu smeštaja kod licenciranog pružaoca te usluge; 4) "ograničenje prava korisnika usluge smeštaja" je ograničavanje njegovih prava kada je to u najboljem interesu korisnika; 5) "informisani pristanak" je pristanak korisnika dat na osnovu prethodno dobijenih relevantnih informacija o uslovima i sadržaju usluge socijalne zaštite od strane nadležne institucije; 6) "sputavanje" je sprečavanje, ograničavanje ili potiskivanje, odnosno kontrolisanje pokreta tela ili dela tela korisnika usluge smeštaja kada na dru-gi, manje restriktivan način nije moguće otkloniti neposrednu opasnost po život ili bezbednost korisni-ka ili drugog lica; 7) "incidentna situacija" je okolnost ili događaj koji nastaje za vreme pružanja usluge ili u vezi sa njom koja je mogla prouzrokovati, ili je već prouzrokovala nenamernu ili neočekivanu štetu i ugroženost života i zdravlja.

NAČELA (čl. 5-9.)

Članom 5. dato je načelo nediskriminacije korisnika, a prema njemu usluga smeštaja korisnika vrši se bez diskriminacije po osnovu rase, pola, jezika, državljanstva, nacionalne pripadnos-ti, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, obrazovanja, pravnog ili socijalnog statusa, imovnog stanja, uzrasta, invaliditeta ili bilo kojeg drugog ličnog svojstva. Takođe, propisano je da je zabran-jena diskriminacija na osnovu mentalnih smetnji. Ova odredba korelira sa drugim odnosnim antidis-kriminacionim odredbama iz pozitivnih propisa i strateških dokumenata Republike Srbije.

Članom 6. definisano je načelo poštovanja dostojanstva korisnika, kojim je određeno da korisnik usluge smeštaja ima pravo na uslugu koja se pruža uz poštovanje njegovog fizičkog i psihičkog integriteta, bezbednosti, kao i uz uvažavanje njegovih moralnih, kulturnih i religijskih ub-eđenja, u skladu sa zajemčenim ljudskim pravima i slobodama.

Član 7. definiše načelo najboljeg interesa korisnika, a prema njemu usluge smeštaja se pružaju u skladu sa najboljim interesom korisnika, uz uvažavanje njegovog životnog ciklusa, et-ničkog i kulturnog porekla, životnih navika, razvojnih i drugih potreba u svakodnevnom i drugom životnom funkcionisanju. Ova odredba korelira sa istim načelom iz zakona kojim je uređena socijal-na zaštita u Srbiji.

Član 8. govori o načelu nužnosti i srazmernosti u ograničavanju prava korisnika, prema ko-jem prava korisnika ustanovljena ovim zakonom ili drugim propisom mogu biti ograničena samo ka-da je to nužno radi zaštite nekog drugog prava korisnika ili drugog lica, i to samo u meri potrebnoj da bi se taj cilj postigao.

Član 9. govori o načelu javnosti rada pružaoca usluga smeštaja. Pružalac usluge smeštaja obezbeđuje korisniku i njegovom zakonskom zastupniku i trećim licima, informacije u pismenoj formi o delokrugu rada, uslugama koje obezbeđuje, kućnom redu i pravilima ponašanja zaposlenih.

POSTUPAK SMEŠTAJA (čl. 10-16.)

U ovom delu zakona date su odredbe kojim se na jasan način propisuje postupak privremenog smeštaja u socijalnoj zaštiti, uz pristanak korisnika.

Član 10. određuje razloge smeštaja, a prema njemu smeštaj se obezbeđuje korisniku kome se ne može obezbediti, ili nije u njegovom najboljem interesu, ostanak u porodici, dnevne usluge u zajednici ili usluge podrške za samostalan život u smislu zakona kojim je uređena socijalna zaštita. Prilikom odlučivanja o smeštaju organi koji donose odluku dužni su da ispitaju mogućnosti obezbeđenja potreba korisnika na drugi način, prvenstveno korišćenjem dnevnih usluga u zajednici, usluga podrške za samostalni život ili korišćenjem drugih mera vaninstitucionalne podrške ili zaštite.

Smeštaj se ne može realizovati za potencijalnog korisnika koji ima akutno oboljenje ili akutizaciju hroničnog oboljenja koje zahteva hospitalizaciju.

Nadležni centar za socijalni rad odlučuje o korišćenju usluge smeštaja na zahtev korisnika, zakonskog zastupnika odnosno staratelja, ili po službenoj dužnosti, uz pristanak.

Individualni plan zaštite, u čijem donošenju učestvuje i korisnik, obavezno sadrži i plan završetka korišćenja usluge smeštaja i povratka korisnika u zajednicu, uz obezbeđivanje usluga podrške za punu integraciju u zajednici, kroz proces deinstitucionalizacije.

Članom 11. propisane su vrste i svrha smeštaja. Domski smeštaj je privremen i obezbeđuje korisniku zbrinjavanje i zdravstvenu zaštitu, pripremu za njegov povratak u biološku porodicu, odla-zak u drugu porodicu, odnosno njegovu pripremu za samostalan ili život u zajednici uz podršku, u skladu s porodičnim resursima, njegovim potrebama i najboljim interesom. Svrha predah smeštaja je kratkoročni i povremeni smeštaj korisnika koji se obezbeđuje kao dnevni, vikend ili višednevni smeštaj, čime se pruža podrška tom licu i njegovoj porodici u održavanju i poboljšanju kvaliteta živ-ota s ciljem njegovog ostanka u porodici. Svrha pružanja usluge stanovanja uz podršku za korisnika jeste pomoć i podrška u sticanju što većeg stepena samostalnosti koji mu omogućava kvalitetniji život u zajednici. Svrha smeštaja u prihvatilište je zadovoljavanje osnovnih potreba korisnika ili nje-gove porodice kada im je potrebno neodložno osigurati bezbednost u kriznim situacijama. Na navedene usluge primenjuju se bliži uslovi i standardi za pružanje usluga socijalne zaštite.

Članom 12. Propisano je da se smeštaj obezbeđuje uz pristanka korisnika, odnosno zakonskog zastupnika. Smeštaj se obezbeđuje na osnovu pristanka korisnika koji može da razume svrhu i posledice smeštaja i koje je sposobno da donese odluku o pristanku na smeštaj, odnosno na osnovu pristanka zakonskog zastupnika korisnika. Pristanak se daje u pisanom obliku. Ova odredba je u skladu sa preporukom Komiteta za prava osoba sa invaliditetom UN, prema kojoj je neophodno što pre izmeniti postojeće propise koji služe kao osnov za prinudno zadržavanje, smeštanje i tretman bez pristanka. Ističemo da je prema ovoj zakonskoj odredbi smeštaj korisnika dozvoljen samo na osnovu njegovog pristanka, zakonskog zastupnika.

Član 13. odnosi se na dužnost centra za socijali rad da pre pokretanja postupka smeštaja korisnika, zakonskog zastupnik na razumljiv način, upozna sa: 1) mogućnostima korišćenja dnevnih usluga u zajednici, usluga podrške za samostalni život ili korišćenjem drugih oblika vaninstitucionalne podrške ili zaštite; 2) programskim aktivnostima usluga smeštaja; 3) upozna korisnika sa obavezom poštovanja pravila ponašanja i organizacije života kod pružaoca usluge; 4) sa pravom na podnošenje pritužbe na kvalitet zaštite i kvalitet pružanja usluge; 5) pravom na povlačenje pristanka na smeštaj u svakom trenutku; 6) pravom pružaoca usluge da predloži prekid smeštaja usled nepoštovanja pravila ponašanja i organizacije života kod pružaoca usluge.

Ovom odredbom ukazuje se na obaveze upoznavanja korisnika, zakonskog zastupnik sa svim činjenicama i okolnostima koje se tiču smeštaja, ali i na obavezu traženja drugih vidova vaninstitu-cionalne zaštite pre korišćenja usluge privremenog smeštaja u socijalnoj zaštiti.

Članom 14. propisuje se da izjavu o pristanku na smeštaj pred nadležnim organom korisnik, zakonski zastupnik daje u skladu sa odredbama zakona kojim se uređuje opšti upravni postupak. Izjava se pribavlja od poslovno sposobnog korisnika, osnosno zakonskog zastupnika korisnika koji nema poslovnu sposobnost.

Članom 15. propisano je da se odluka centra za socijalni rad o korišćenju usluge smeštaja periodično preispituje u rokovima i na način uređen zakonom kojim se uređuje socijalna zaštita i drugim odgovarajućim propisima u socijalnoj zaštiti.

Članom 16. uređen je prestanak smeštaja. Korišćenje usluge smeštaja korisniku prestaje od-lukom nadležnog centra za socijalni rad. Centar za socijalni rad donosi odluku o prestanku korišćen-ja usluge smeštaja: 1) kada su prestali razlozi za smeštaj; 2) kada je pisanom izjavom povučen prista-nak na smeštaj; 3) smrću korisnika usluge smeštaja.

ZAŠTITA OD ZLOSTAVLjANjA, EKSPLOATACIJE I ZANEMARIVANjA (čl. 17-19)

Članom 17. propisana je zabrana zlostavljanja. U ustanovi socijalne zaštite, odnosno kod pružaoca usluga socijalne zaštite zabranjen je svaki oblik nasilja nad korisnikom, fizičko, emocionalno i seksualno zlostavljanje, iskorišćavanje korisnika, zloupotreba poverenja ili moći koju uživa u odnosu na korisnika, zanemarivanje korisnika i druga postupanja koja narušavaju zdravlje, dostojanstvo i razvoj korisnika.

U ustanovi socijalne zaštite, odnosno kod pružaoca usluga socijalne zaštite zabranjeno je zanemarivanje korisnika,

Zanemarivanje je nemar ili propust zaposlenog da, s obzirom na standarde usluge, pravila struke, etičke standarde, odnosno pravila svog posla, obezbedi adekvatno zadovoljavanje, potreba, zaštitu korisnikau oblastima ishrane, zdravlja, smeštaja i bezbednih životnih uslova i psihičkih potreba.

Zanemarivanje je i propust u obavljanju pravilnog nadzora i zaštite korisnika od povređivanja i samopovređivanja.

Korisnik ima pravo na zaštitu od svakog vida mučenja i drugog okrutnog, nečovečnog ili ponižavajućeg postupanja ili kažnjavanja.

Stručni radnici, stručni saradnici, saradnici i druga lica angažovana kod pružaoca usluge dužni su da se staraju da korisnik ne bude zlostavljan od strane drugih korisnika ili drugih lica.

Članom 18. određeno je da korisnik ima pravo na obezbeđivanje i dostupnost zdravstvene zaštite, u skladu sa zakonom.

Ovo pravo može ostvariti i na lični zahtev.

Ako korisnik ima povrede, tvrdi da je zlostavljan, ili drugo lice ukazuje na to da je korisnik zlostavljan, zaposleni odgovoran za korisnika, njegov neposredni rukovodilac i direktor ustanove odnosno rukovodilac pružaoca usluge, dužni su da: 1) bez odlaganja korisniku obezbede odgova-rajući lekarski pregled; 2) evidentiraju sve povrede korisnika i mehanizme nastanka povrede; 3) zabeleže sve preduzete radnje u dosijeu i medicinskoj dokumenaciji korisnika; 4) obaveste policiju, tužioca, nadležni organ starsteljstva, zakonskog zastupnika i ministarstvo nadležno za socijalnu zaštitu, ako u radnji ili propuštanju kojim su dovedeni u opasnost život ili zdravlje korisnika postoji osnovana sumnja na postojanje krivičnog dela.

Članom 19. propisana je obaveza provere bezbednosti korisnika, prema kojoj su u slučaju zlostavljanja ili zanemarivanja, kao i u slučaju bilo kog događaja rizičnog za bezbednost i zdravlje korisnika, zaposleni zadužen za korisnika, njegov neposredni rukovodilac i direktor ustanove, od-nosno rukovodilac pružaoca usluge dužni da provere bezbednost i zdravlje drugih korisnika, odnos-no da li su bili izloženi ili postoji neposredna opasnost da budu izloženi zlostavljanju i zanemari-vanju, i preduzmu odgovarajuće mere za njihovu zaštitu.

PRAVA I OBAVEZE KORISNIKA PRILIKOM KORIŠĆENjA USLUGE SMEŠTAJA (čl. 20-30.)

Članom 20. propisano je da korisnik usluge smeštaja ima pravo na ostvarivanje građanskih, političkih, ekonomskih, socijalnih, kulturnih i drugih prava, u skladu sa Ustavom i zakonom.

Članom 21. uređena su pitanja obaveštavanja korisnika o svim relevantnim pitanjima koja se tiču smeštaja. Korisnik usluge smeštaja ima pravo da: 1) bude obavešten o identitetu i profesionalnom statusu stručnih radnika, stručnih saradnika i saradnika koji učestvuju u pružanju usluge; 2) bude obavešten o uslovima, rizicima i pravnim posledicama smeštaja; 3) bude upoznat sa svojim pravima i obavezama, kao i da bude poučen o tome kako može da ih ostvaruje; 4) bude obavešten o svim pitanjima i svim podacima koji su od značaja za pružanje usluge smeštaja.

Članom 22. propisano je učešće u donošenju odluka, tj. operacionalizovan je princip participacije korisnika u pružanju usluge socijalne zaštite, iz zakona kojim je uređena socijalna zaštita. Korisnik usluge smeštaja ima pravo da učestvuje u proceni svog stanja i potreba i u odlučivanju o tome da li će prihvatiti određene aktivnosti predviđene individualnim planom pružanja usluge, kao i da blagovremeno dobije sva obaveštenja koja su mu za to potrebna, uključujući i opis, cilj i korist od predloženih aktivnosti kao i obaveštenja o raspoloživim alternativnim aktivnostima i druga obaveštenja od značaja za pružanje usluge. Korisnik ima pravo da aktivno učestvuje u planiranju i sprovođenju aktivnosti i mera prilikom pružanja usluge smeštaja.

Član 23. uređuje privatnost korisnika, a prema njemu korisnik usluge smeštaja ima pravo na privatnost prilikom njenog pružanja, u skladu sa njegovim najboljim interesima. Ne smatra se narušavanjem prava na privatnost traženje informacija o ličnosti, ličnim svojstvima i drugim pitanjima ili preduzimanje radnji koje su u funkciji planiranja i pružanja usluge smeštaja. Korisnici imaju pravo da, zavisno od pola, budu smešteni i spavaju u odvojenim prostorijama.

Prema čl. 24-26. korisnik ima pravo na radno-okupacione, kulturno-zabavne i rekreativne aktivnosti, u skladu sa svojim mogućnostima. Korisnik ima pravo na kontakte sa članovima porodice i drugim licima, da prima posete u prostorijama pružaoca usluge i ide u posete izvan prostora pružaoca usluge. Korisnik ima pravo da: 1) o svom trošku šalje i prima, uz punu privatnost, bez nadzora i ograničenja, poštu, pakete, novine i da telefonira; 2) prati radio i televizijske programe; 3) koristi svoje informaciono-komunikacione uređaje (računar, tablet, pametni telefon i sl.); 4) drži kod sebe predmete za ličnu upotrebu.

Članom 27. propisano je da stručni radnici, stručni saradnici, saradnici i druga angažovana lica kod pružaoca usluge dužni su da organizuju pružanje usluge smeštaja na način kojim se u najmanjoj mogućoj meri ograničavaju njihova prava i slobode.

Pružalac usluge je dužan da o odluci iz stava 3 ovog člana odmah obavesti nadležni centar za socijali rad, zakonskog zastupnika korisnika.

Pružalac usluge je obavezan da formira tim koji donosi odluke iz st. 3. ovog člana i vodi evidenciju o donetim odlukama, u skladu sa internim procedurama.

Kada se donosi odluka o ograničenju prava usled zdravstvenog stanja korisnika, jedan član tima iz stava 5. ovog člana mora biti doktor medicine odgovarajuće specijalnosti.

Prema članu 28. za vreme korišćenja usluge korisnik informisanim pristankom na uslugu smeštaja korisnik se obavezuje da poštuje pravila ponašanja i organizacije života kod pružaoca usluge propisana opštim aktima pružaoca usluge (pravila o kućnom redu i dr. pravila).

Pružalac usluge je dužan da korisnika upozna sa pravilima iz stava 1. ovog člana, kao i sa posledicama nepoštovanja ovih pravila.

Članom 29. propisano je da korisnik, član njegove uže porodice ili zakonski zastupnik koji smatra da pružalac usluge krši prava korisnika, odnosno nije zadovoljan kvalitetom pružanja usluge, postupkom ili ponašanjem pružaoca usluge, ili drugog lica, može podneti pritužbu u skladu sa zakonom i propisima donetim na osnovu zakona.

Članom 30. propisano je da korisnik, član njegove uže porodice ili zakonski zastupnik mogu, ako nisu zadovoljni odgovorom na pritužbu, odnosno informacijom o planiranim i preduzetim merama povodom pritužbe, podneti prigovor organu nadležnom za vršenje inspekcijskog nadzora, u roku propisanom Zakonom o opštem upravnom postupku.

Organ nadležan za vršenje inspekcijskog nadzora dužan je da sprovede postupak po prigovoru u skladu sa zakonom.

SPUTAVANjE (čl. 31-39.)

Članom 31. propisani su razlozi za sputavanje. Sputavanje korisnika dozvoljeno je samo ako na drugi, manje restriktivan način nije moguće otkloniti neposrednu opasnost po život i zdravlje korisnika ili drugih lica, u skladu sa ovim zakonom.

Zabranjeno je koristiti sputavanje da bi se korisnik kaznio, zastrašio ili prinudio na određeno ponašanje.

Član 32. sadrži odredbe o odlučivanju o sputavanju. Odluku o sputavanju korisnika donosi doktor medicine odgovarajuće specijalnosti uz prethodnu konsultaciju sa stručnim osobljem pružaoca usluge.

Sputavanje se mora primeniti na najmanje restriktivan način, odnosno najmanje štetan za korisnika.

Član 33. sadrži odredbe o uslovima za primenu sputavanja. Sputavanje se može primeniti samo ukoliko su obezbeđeni svi potrebni uslovi za njegovu primenu, u skladu sa zakonom.

Osoblje koje primenjuje sputavanje mora imati završen odgovarajući akreditovani program obuke.

Članom 34. propisane su vrste sputavanja. Sputavanje može biti fizičko, mehaničko i hemijsko sputavanje.

Fizičko sputavanje je sprečavanje, ograničavanje i potiskivanje, odnosno kontrolisanje pokreta tela ili dela tela korisnika koje se vrši upotrebom fizičke snage.

Hemijsko sputavanje je sprečavanje ili ograničavanje kretanja lica davanjem farmakoterapije.

Sputavanje korisnika izdavanjem u posebno opremljenu prostoriju je zabranjeno.

Sputavanje se ne sme sprovoditi korišćenjem tehnika ili sredsatva koja kod korisnika izaziva-ju nepotrebnu bol, patnju, poniženje ili predstavljaju opasnost po život i zdravlje korisnika.

Odredbama čl. 35-39. propisano je trajnje sputavanja, kontrola nad primenom sputavanja, evidencija i izveštavanje o sputavanju, pomoć dgugih resora u zajednici, kao i postupanje kada se desi incidentna situacija.

Doktor medicine odgovarajuće specijalnosti odlučuje o dužini trajanja sputavanja.

Pružalac usluge je dužan da o svakom sputavanju obavesti zakonskog zastupnika korisnika i nadležni organ starsteljstva, i da to evidentira.

Pružalac usluge je dužan da o sputavanju u ustanovi izveštava ministarstvo nadležno za poslove socijalne zaštite najmanje jednom u šest meseci, a po potrebi i češće.

MEHANIZAM KONTROLE KVALITETA USLUGE (član 40.)

Nadzor nad primenom odredbi ovog zakona vrši ministarstvo nadležno za socijalnu zaštitu.

Nezavisni mehanizam za kontrolu uspostavljanja kvaliteta pružanja usluga i zaštite prava korisnika vrše nacionalna tela za zaštitu i promovisanje ljudskih prava.

SHODNA PRIMENA PROPISA (član 41.)

U ovom delu zakona propisano je da se odredbe ovog zakona shodno primenjuju prilikom pružanja usluge dnevnog boravka, svratišta i stanovanja uz podršku koje podrazumevaju višesatni ili duži boravak korisnika u prostorijama u kojima se pruža usluga.

KAZNENE ODREDBE (član 42.)

Novčanom kaznom za prekršaj od 100.000 do 1.000.000 dinara kazniće se pružalac usluge, usled:

1) nepoštovanja prava iz čl 17., 18. i 19. ;

2) sprovođenja sputavanja korisnika u suprotnosti sa odredbama čl 31.-37. ovog zakona;

Za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se i odgovorno lice kod pružaoca usluge novčanom kaznom od 50.000 do 200.000 dinara.

STUPANjE NA SNAGU (član 43.)

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Repub-like Srbije".

Izvor: Izvor: Vebsajt Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, 29.04.2021.